Ravnogorski pokret

[Dr Arslanagić]

Сем Еј Милетић је до те године каријеру градио на 700.000. Значи, 45 година својих истраживања је намалио преко ноћи за 75%. Хммм, ако поживи до 2020. можда буде и на некој четничкој трибини. А он је међу овом трибинашком екипом најсимпатичнији...

kako je da je, to su cifre iza kojih Sam A. Miletich trenutno stoji...literatura>A. MILETIĆ, NDH – Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945., Beograd, 2010.A. MILETIĆ, Ubijeni u koncentracionom logoru Jasenovac 1941-1945./The Assassinated in the Jasenovac ConcentrationCamp 1941-1945., Jagodina 2011.

[Прслин]

Не спорим цифре, откуд ја могу да знам шта је ту тачно, али као неки адвокат из америчке серије дискредитујем сведока указујући на његове потпуно супротстављене тврдње које се мењају у зависности од правца дувања ветра.

[kim_philby]

То ти и кажем, рикнуо бих онако мало унутра, у срцу. ;)Сем Еј Милетић је до те године каријеру градио на 700.000. Значи, 45 година својих истраживања је намалио преко ноћи за 75%. Хммм, ако поживи до 2020. можда буде и на некој четничкој трибини. А он је међу овом трибинашком екипом најсимпатичнији...Војводо, пребрзо си се из гусенице претворио у лептира па још не владаш терминологијом: овако како си написао испада да их је ЈВуО принудио на рад, а не - што је оно што си желео да кажеш - од тог рада ослободио.Киме, ленчуго, на ти квот и линак:Pavle Šosberger seća se četvorice Jevreja iz Novog Sada koji su posle bekstva iz Bora bili neko vreme medju četnicima: dr Đorđe Atlas (kasnije prešao u partizane), Gavra Bokor (takodje prešao u parizane), Franja Krishaber (poginuo u četnicima) i Oto Levenberg (ubijen u nekoj svadji u četnicima)- Navedeno prema: Aleksandar Lebl - Jevreji - partizani - četnici, Danas Beograd od 29.11.2006.http://elmundosefarad.wikidot.com/bor

hm sada bih ja trebao da citiram o onoj grupi jevreja koje su oslobodili zivota kada nisu znali da se prekrste. inace sam lebl nedvosmisleno tvrdi da su se jevreji sigurnije osecali u partizanima i njima bili naklonjeniji. ali jebiga ko ce time da se bavi.ti ne bi klao ljude zato sto ne znaju da se prekrste pa tebi i ne treba da objasnjavam da je to svinjarija.inace, sta bi ti falilo da veceras navijas za partizan?

[Dr Arslanagić]

kime, sa zumbulima samo preko nišana saopštenja.

[kim_philby]

kime, sa zumbulima samo preko nišana saopštenja.

ja sam onaj sto hoce da prica i nervira se a ti vodis na streljanje saopstenje.

[Прслин]

hm sada bih ja trebao da citiram o onoj grupi jevreja koje su oslobodili zivota kada nisu znali da se prekrste.

Хајде када нађеш време цитирај, не знам за то.

inace sam lebl nedvosmisleno tvrdi da su se jevreji sigurnije osecali u partizanima i njima bili naklonjeniji. ali jebiga ko ce time da se bavi.

То је ваљда јасно таман колико је јасно да су се у четницима осећали сигурније него на улици или у свом стану.

inace, sta bi ti falilo da veceras navijas za partizan?

Мозак? Срце? Душа? А и шта се уопште дешава вечерас, четвртак није фудбалски дан па не пратим.

[kim_philby]

Хајде када нађеш време цитирај, не знам за то.То је ваљда јасно таман колико је јасно да су се у четницима осећали сигурније него на улици или у свом стану.Мозак? Срце? Душа? А и шта се уопште дешава вечерас, четвртак није фудбалски дан па не пратим.

bedni poljaru igra se plemenita igra pod obrucima.nego evo

Prema svedočanstvu Dragutina Brandajsa u I knjizi "Mi smo preživeli" u izdanju Jevrejskog istorijskog muzeja, četnici su zaklali dvojicu begunaca iz Bora, jer se nisu znali prekrstiti kao pravoslavci. Jedan je bio Hrvat koji je nameravao prebeći partizanima, a drugi mađarski Jevrejin, koji čak nije razumeo šta se od njega traži.

linksto se sigurnosti medju cetnicima tice opet gresis. ocu da kazem da je sve zavisilo od razvoja situacije na terenu. cetnici su zapravo bili pokret etnicke cistote koji je lavirao izmedju 'cistog' srpskog nacionalizma i srboslovenstva. bas kao sto je partizanski pokret lavirao izmedju etnickog jugoslovenstva i internacionalizma.

[Filipenko]

Kada smo već kod FK Jugoslavije i BSKa, kome je palo na pamet da organizuje tribinu u terminu odigravanja najdramatičnije sportske utakmice u Srbalja?

[Filipenko]

cetnici su zapravo bili pokret etnicke cistote koji je lavirao izmedju 'cistog' srpskog nacionalizma i srboslovenstva. bas kao sto je partizanski pokret lavirao izmedju etnickog jugoslovenstva i internacionalizma.

Donekle bih se mogao složiti sa ovim. Međutim, četnici nisu bili baš tako zadrti u etničkoj čistoti, oni su samo promovisali geslo "nema mira dok ne padne 700,000 hrvatskih i muslimanskih glava u znak osvete", pa potom strogo razgraničenje među jugoslovenskim narodima i razmena stanovništva.Za razliku od njih, partizani su bili ne samo ljudi od reči, već i od dela, i učinili su dosta da se dođe do te cifre, naročito na križnom putu u finišu ratnih operacija, što se objektivno može razumeti, a takođe treba imati na umu da je do tada u redovima partizana bio veliki broj na terenu rehabilitovanih četnika, naročito onih koji su uključivani u vojne jedinice po oslobođenju Srbije.

[kim_philby]

ova fotka sa vojvodskim vedzvud kafenisanjem u prirodi je fenomenalna.

[Turnbull]

Kao kod Krakova! (Via Vinaver)

[Aće]

- Paradoksalno je da su ti pokreti sami tvrdili da su sarađivali sa okupatorom. Draža je, recimo, na suđenju to lično tvrdio, a danas se suočavamo sa time da određeni broj istoričara, ali i sama država, ne veruju Dražinim rečima da je sarađivao sa okupatorom, i pokušavaju da rehabilituju i učine ga drugim antifašističkim pokretom na prostoru Jugoslavije. Oni time u stvari pokazuju da ne razumeju niz elementarnih istorijskih činjenica. Naime, na prostoru Jugoslavije od 1941. do 1945. mogao se istorijski razviti samo jedan antifašistički pokret, i to onaj koji je imao jugoslovenski karakter. Nijedan nacionalistički pokret nije to mogao biti, jer je nacionalizam jedno od osnovnih ishodišta fašističke ideologije. Ali, mi ipak tvrdimo da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta, i nigde drugde. Istoričari koji se dublje bave ovim pitanjima ocenjuju da je to pokušaj stvaranja drugog i drugačijeg identiteta srpske nacije. Sada treba stvoriti antifašistički identitet Srbije, jer onaj zasnovan na komunističkoj ideologiji je neprihvatljiv, pošto je ona po svojoj prirodi bila projugoslovenska. Četnički pokret je to razvijao na ideji velike, etnički čiste Srbije, i to je taj novi identitet koji treba da prihvatimo. Ali koji nema veze sa istorijskom stvarnošću - ocenjuje dr Končar.

[Yoda]

Pripadam onoj grupi istoričara koji misle da je u Srbiji koncept nacije i pogleda na naciju i nacionalnu državu kao bitan faktor života ovog društva deo njene prošlosti otkako je Srbija stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. Dakle, ovde postoji jedna stalna prožetost nacionalne ideologije idejama nacionalizma, koji se ogleda u stalnim naporima da se osvoji neka teritorija, ili da se određena teritorija proglasi nacionalnom. Istoričari koji se dublje bave ovim pitanjem kažu da je takav koncept nacionalne ideologije stalno udaljavao Srbiju od demokratizacije, do koje su stigle gotovo sve evropske zemlje, sprečavale je da se posveti unutrašnjim promenama i ne bude večno opsednuta tim idejama koje su uvek vodile ka velikoj Srbiji. U tome vidim nekakvo istorijsko ishodište i ovih današnjih fašistoidnih ideja.Drugim recima, sva muka za Balkan dolazi onog trenutka kada Srbija dobija nezavisnost.Trebalo je demokratizacija pod nadzorom/okupacijom i cvetalo bi 1000 cvetova...Vreme je da se stare evropske greske isprave, jel to hteo da kaze drug Vojvodjaner? Edited November 19, 2012 by Yoda

[Filipenko]

Šta znači "antifašizam" u vremenu u kome se niko bitan ne deklariše kao fašista? I koja je uopšte poenta deklarisanja nečega kao "anti-" ? Svi ti napori bi imali više uspeha kada bi se odredili po tome za šta su, umesto da se sa tim deklarativnim širokim frontom omogućava zlikovcima i budalama svih fela da se uvlače pod taj antifašizam, a kao što vidimo, čak i Nedića mogu da uvuku u to uz minimalne egzibicije (nije bio za Nemce, nego za srpstvo, a i nikada nije osuđen, jelte...) i dovoljno medijske podrške.

[Otto Katz]

čak i Nedića mogu da uvuku u to uz minimalne egzibicije

Dovoljno će biti razraditi Neubacherove analize Nedićeve pozicije plemenite žrtve za svoj narod. Neubacher i Dražu i Nedića vidi kao istinske patriote gdje se jedan odlučio za javnu kompromitacij kolaboracijom, a drugi radio za svoj narod borbom protivi komunizma uz mir i opreznu suradnju s okupatorom čekajući na Engleze, poslije Amerikance.Ono što je vrlo zanimljivo kod Neubachera i Rendulica je stav prema represalijama. Dočim ih Rendulic bezrezervno opravdava potrebom borbe protiv gerile, Neubacher se naveliko hvali kako ih je opstruirao kao veliki srpski prijatelj i zapravo srpska majka br. 2. Hvali se kako se jednom prilikom bojao otići na Mihajlovićevu teritoriju, a ovaj mu poručio da će ga osiguravati tjelesna straža sastavljena od konjanika u narodnim nošnjama, naravno iz zahvalnosti za sve što je učinio za srpski narod. Bez obzira na različite stavove prema represalijama kod obojice je impliciran isti zaključak. Represalije su bile vrlo učinkovite i zahvaljujući njima je postignut mir u Srbiji nakon slamanja ustanka do prodora NOVJ i sovjeta u Srbiju. Često proturana teza kako su represalije bile specijalnost okupacijske uprave u Srbiji je zapravo netačna. Tačno je da su samo u Srbiji vrijedile odredbe 50:1, 100:1 i da su se sistematski provodile. Na teritoriju NDH bi u situaciji krvavog genocida represalije bile abusurdne. Ko bi ih u moru klanja prepoznao kao distinktivnu protugerilsku mjeru? Uprkos tome bilo ih je od strane Nijemaca u zonama odgovornosi lokalnih zapovjednika. Pri tome se nije gledalo na vjeru ni naciju, pa zapravo najviše saznajemo o masovnim ubojstvima muslimanskog i katoličkog življa, a to zato, jer je u tim slučajevima dolazilo do protesta vlasti NDH, pa su poduzimane istrage. Jedan takav slučaj, katoličko selo Otok u dalmatinskoj, Zagori je dospio i do Nirnberga. Represalije nad pravoslavnima su ostale u dokumentima hrvatskih i njemačkih nacista naravno nezabilježene.Jednoznačan zaključak, tj prije samorazumljiva činjenica, je da oslobodilački kao ni građanski rat nije bilo moguće voditi bez mora prolivene krvi. Argumentacija Dražinih pristalica, da je srž njegovog djelovanja bilo izbjegavanje krvoprolića, je posebno neuvjerljiva u svjetlu masovnih masakara muslimana u Podrinju i Sandžaku, Hrvata po Dinari, u selima iznad Omiša i Srba pristalica NOVJ u Srbiji i Bosni. Prije će biti da je politika bila, prolijevanje civilne krvi da, ali da mi držimo kamu.