ekologija, the last hole

[Аврам Гојић]

šta ti bi da ovo napišeš?

Pa rekao sam: i jedno i drugo je jednokratno tracenje resursa. Cegeri su majka.

[prima]

Pa rekao sam: i jedno i drugo je jednokratno tracenje resursa. Cegeri su majka.

ok ali opet trebaju neke razgradive za odlaganje smeca>? odee..[oftopik=]mlogo lepih slika zivotinskog cveta ovde[/oftopik] Edited September 2, 2008 by prima

[bios]

Pa rekao sam: i jedno i drugo je jednokratno tracenje resursa.

papir se reciklira. bilo bi mnogo korisnije za društvo da prestanemo da traćimo taj resurs na novine, pogotovo ove naše.

Cegeri su majka.

ovo sam 100% saglasan. Edited September 2, 2008 by Biohemija

[Lucia]

Ukoliko vam nije svejedno što svakodnevno izbacujemo sekundarne sirovine na daleko-do-očiju djubrišta oko grada, Društvo za pomoć osobama ometenim u razvoju na Starom gradu rado će preuzeti stari papir, plastičnu i metalnu ambalažu. Druga kolateralna korist je što ćete tako finansijski pomoći rad Društva. Ispred njihovog centra kod one male pumpe na Studentskom trgu nalaze se odgovarajući kontejneri a ako vam ne odgovara da sami donosite (imate veće količine...), oni su radi da odnesu sa kućne adrese (ako ste na Starom gradu). Možete se o detaljima informisati kod upravnika ili volontera, od 07:30 do 20:00 radnim danom a subotom od 14:00 do 21:00.Citat sa njihovog sajta Živimo zajedno - ekološki centar:EKOLOŠKI CENTAR u našem udruženju funkcioniše već nekoliko godina. Na punktovima ispred udruženja na adresi Studentski trg 18 možete odložiti sekundarne sirovine i to papir, plastičnu i metalnu ambalažu. Dodatne punktove za PET imamo ispred Prirodno matematičkog fakulteta. Takođe, ukoliko posedujete veće količine sekundarnih sirovina, možete ih dotirati korisnicima našeg udruženja, a naše eko-patrole će ih pokupiti. Prilogom od makar jedne flaše, limenke ili starog časopisa, pomoći ćete rad našeg udruženja, ali i rast naše zdrave, ekološke sredine.Što se staklene ambalaže tiče nemaju kontejner, ranije su skupljali ali sada više ne - ne znam zašto im ne odgovara.Inače, kod SC Milan Gale Muškatirović (ex 25. maj) postavljeni su spec kontejneri za metal, PET i staklo. Ako znate još neke lokacije ovih kontejnera javljajte!@modovi: Jedva nadjoh ovu temu (a očekivala pdf od 1 renomiranog foruma), srećom ne na Deponiji ;)

[Аврам Гојић]

ok ali opet trebaju neke razgradive za odlaganje smeca?

Jok. Jednom kupis kantu, i ako vec moras da kupujes novine, stavis novine, bacis djubre i operes kantu. Tako smo svi radili pre 20 godina (uz nosenje cegera, koji obicno imam sa sobom, to jest retko idem napolje bez polupraznog visekratnog ranca). Pola ekoloskih inicijativa danas je otkrivanje tople vode, tj. vracanje na modele ponasanja koji su pre, na primer, 1988. bili jedino moguci. Podseca me ovo na NASA-u koja je potrosila milione u cilju pravljenja hemijske olovke koja ce raditi u zero-G uslovima. Sovjeti su naprosto uzeli obicnu drvenu grafitnu olovku...

[Gonzo]

eeee, ali ko zna šta su sve ameri usput otkrili u pokušaju da naprave tu kemijsku

[*edited by mod]

[sanja025]

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/171116/Pogoni-u-rezervatuMene je ovo sokiralo, ali izgleda da je mene lako sokirati.

[đorđe geprat]

cela srbija je deponija. postala takva svesnom voljom svojih žitelja. voleo bih da pročitam ozbiljnu analizu zbog čega je to tako.imam vikendicu u šumadiji, do nje dolazim putem kroz šumu u kojoj su moje kuje pronašle dva džaka sa ostatcima (koža, creva.....) zaklanih ovaca. u šumi čami jedna WC šolja, jedna traktorska guma kojekakvi plehovi....... razgovaram sa vlasnikom šume o tome, on mi ispriča da je iz šume jednom odneo punu traktorsku prikolicu koječega. predložim mu da sa mojom prikolicom sve ovo sada pokupimo, odnesemo na deponiju. kaže mi da sam dobar čovek, da hoće da to uradimo. šuma pored, odmah uz asfalt, još gore. kud god krenem odande, ka rudniku, lazarevcu, aranđelovcu..... kauči, gume, šporeti, školjke automobila i veš mašina......to sve ostavljaju ljudi iz lokala, ne donosim to ja iz beograda. i isto je ovde, kada moj komšija ostavi kesu sa đubretom u dvorištu umesto u kontejneru na ulici, kada vidim kese s đubretom na krošnjama drveća. šta kažu psiholozi i slični?što se tiče kontejnera, u lazarevcu po celom gradu stoje plavi, žuti i zeleni, jedan uz drugi. žuti je za PET. lazarevac je u beogradskom ataru. zašto ono što može tamo ne može ovde?plastične kese koje dobijam na pijaci ili u radnjama služe za pakovanje kućnog đubreta i ubacivanje u kontejner. njih koristim umesto onih plavih ili crnih namenjenim za to. čini mi se dobrim da tu "kurtonku" iskoristi za dve stvari a i neznam kako bih drukčije odnosio đubre.

[Indy]

Ne znam da li ima negde drugde tema, ali sad videh da kane poseći 500 platana u Bulevaru? Nisam nikakav treehugger, naprotiv, ali to bi bilo suludo, metro ili ne...(Izvor, FB grupa Sacuvajmo Beogradske Platane).

[Joe D]

Da, to je stari recept kod nas. Kad pocne korenje da podize asfalt, seci celo drvo.

[prima]

valjda se ne podize asfalt nego izmestaju sine na sredinu ulice pa kao da "srede" parter. i onda neki tamo iz zelenila kaze kako cemo dobiti jos divnije mladice, ocas ce biti i bolje nego pre.

[Градибор]

Svima je poznato koliko su Ijudi nemarni prema svetu oko sebe, a ipak, veoma malo čine da to promene. Šume su, verovatno, prve na listi za odstrel, čovekovog neodgovornog odnosa prema prirodi. Možda bi se, ipak, naše navike promenile kada bi smo više znali o tome koliko jedno jedino drvo znači za prirodnu ravnotežu. Svako može sa lakoćom da poveže ime Šumadije sa nekada postojećim šumama na ovom području. Medjutim, retko bi ko razumeo žalbe putnika iz prve polovine XIX veka, da su se sa velikim naporom probijali kroz izuzetno guste i teško prohodne šume Kneževine Srbije. Te žalbe bile su opravdane i na našim precima ostaje velika odgovornost što su dozvolili uništavanje tih šuma. Jalova nam je uteha, činjenica da nigde oko nas situacija nije bolja. Evropaje izgubila 70% svog šumskog bogatstva, Brazil 40%, Filipini 30%... Računa se da godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Šteta se, tek donekle, kompenzuje pošumljavanjem, ali to je sasvim nedovoljno uz naznaku da to čine samo bogate zemlje. Siromašnije zemlje za pošumljavanje jednostavno nemaju novca. Zato je u njima za održavanje šuma važan svaki dobronamerni čovek, pa njegovo obaveštavanje o koristima koje one pružaju ima veliki značaj. Srbija ima oko 2.000.000 hektara šuma, što znači da one godišnje proizvode oko 8.000.000 tona kiseonika. Sagorevanje drvne mase je obrnut proces fotosintezi. Ono uništava dugogodišnji "trud" drveta. Shodno tome, tada se oslobađa ugljendioksid, voda i energija. Upravo ovo oslobađanje ugljendioksida, kako tvrde neki naučnici, daje najveći doprinos nastanku efekta "staklene bašte". Istraživanjem je utvrđeno da se sagorevanjem jednog kilograma drveta oslobađa 1,5 kilograma ugljen-dioksida. Tada naša topola sagorevanjem daje svoj doprinos stvaranju efekta staklene bašte od 81 kilograma ugljendioksida po svakom kilogramu drvne mase.U našoj zemlji sagori se godišnje oko četiri miliona tona ogrevnog drveta što znači da je doprinos Srbije svetskom bilansu ugljen-dioksida oko šest miliona tona godišnje. P.S.Molim forumaše koji se razumeju u šumarstvo da napišu na koji razmak se sade bagremi a na koji obične i kavkaske jele.Planiram da zasadim par jutara bagremara i pola jutra jela.

Edited October 19, 2011 by Градибор

[Lucia]

ovde će teško neko znati ali zato na svetbiljaka forumu imaš odlične poznavaoce. pitaj napr. na podforumima listopadno drveće i četinari a ima i posebnih tema o sadnji.

Edited October 19, 2011 by Lucia

[Градибор]

ovde će teško neko znati ali zato na svetbiljaka forumu imaš odlične poznavaoce. pitaj napr. na podforumima listopadno drveće i četinari a ima i posebnih tema o sadnji.

Hvala na linkovima.