Procesi sudskih rehabilitacija

[nautilus]

Lose napisana recenica, naravno da imaju pravo na rehabilitaciju i ovi kod kojih postoji neka odluka. IBovci su mahom imali administrativne odluke.

[Hamlet Strašni]

Pokrenut je zahtev za političku rehabilitaciju akademika prof. dr Radoslava Grujića, protojereja SPC i jednog od najvećih srpskih umova.cela vestDa li neko zna zašto mu je oduzeta srpska nacionalna čast?

[Vapad]

http://www.manastir-...slavgrujic.html

Po završetku Drugog svetskog rata, Radoslav Grujić u zagrebačkim muzejima vrši (1945./46.) identifikaciju opljačkanih utvari i drugih crkveno-umetničkih dragocenosti iz srpskih crkava sa područja NDH. Trebalo je za kratko vreme identifikovati, zatim popisati, spakovati i vratiti čitavu kompoziciju od deset železničkih vagona sa crkveno-umetničkim predmetima u Beograd. Sve je to besprekorno uradio «popica», kako su protojereja-stavrofora Radoslava Grujića zvali bliski saradnici i prijatelji. Kao «nagrada za taj veliki trud slede progoni, poniženja i uvrede uglavnom od mlađih kolega, zagovornika nove ideologije. Na izmaku 1944. godine, Sud časti Univerziteta u Beogradu, pod rednim brojem 1, zatražio je da dr Radoslav Grujić u roku od tri dana od prijema pisma odgovori, odnosno da izjavu o svojoj delatnosti tokom Drugog svetskog rata. Ovaj sramni akt potpisao je predsednik dr Jovan Tomić. U svom odgovoru Sudu časti Beogradskog univerziteta, koji je dostavljen u roku od tri dana, prota Grujić, pored ostalog navodi: «1. Da, po strogom ispitu svoje savesti i postupaka, slobodno mogu pred svim forumom reći: da nikada, ni pre rata, kao ni tokom okupacije, nisam ništa učinio što bi moglo biti, «na štetu časti, ugleda i interesa naroda uopšte, a univerziteta posebno». I «2. da mi lično nisu poznati u pomenutom smislu postupci ostalih članova Univerziteta, sem nekoliko opšte poznatih napisa i članaka koje su pojedinci pod punim imenom i prezimenom objavili po dnevnim i nedeljnim listovima za vreme okupacije – a nisu mogli služiti na čast ne samo onima koji su ih pisali, nego ni narodu ni Univerzitetu. U Beogradu 15. decembra 1944.» (ORG – arhivalije 1333)Ipak, presuda je doneta, i ona glasi: «Po rasmatranju svih akata i saslušanja dr. RADOSLAVA GRUJIĆA, redovnog profesora Teološkog fakulteta u Beogradu Sud je našao:1) Da je dr Grujić za vreme okupacije okupatorovom ministru Joniću poslao niz izveštaja i predloga za Srpski ciljni plan i to:a) za organizaciju Zavoda Srpske pravoslavne kulture;b) za organizaciju Zavoda za uporedno proučavanje religije i filosofskih sistema;v) za organizaciju Odbora za popis i opis starih srpskih rukopisa;g) za organizaciju Odbora za stare srpske štampane knjige;d) za organizaciju Odbora za registrovanje i opis uništenih Srpskih nacionalnih dragocenosti za vreme drugog svetskog rata;đ) za organizaciju Odbora za biografiju Svetog Save;e) za organizaciju Odbora za izdavanje izvora istorije Srpske crkve;ž) za organizaciju Odbora za istoriju Srpske Crkve;z) za organizaciju Teološkog fakulteta;i) primedbe na projekt opšteg državnog plana.2. Da je bio član tako zvane fakultetske matice;3. Da je bio na prijemu kod Nojerbaha, posle proslave svečanog otvaranja od okupatora reorganizovanog Univerziteta i4. Da je za vreme okupacije spremio za Kolarčev Univerzitet i okupatorsku radio-stanicu dva predavanja i to:a) «Osnovi Srpskog nacionalizma» ib) «Privilegije nemačkih vladara Srpskom narodu od 16. do 18. veka».Posle ovih taksativnih navoda Sud navodi i sledeće: «Iz svega izloženog vide se da je aktivnost dr. Grujića za vreme okupacije velika». Da bi to potvrdili navode i delove iz izjave u kojoj prof. Grujić kaže da je «osećao snažan imperativ celog svog duhovnog bića, da našem teško unesrećenom narodu i Univerzitetu, i u najtežim vremenima pod bezdušnim okupatorom, treba pružiti bar onoliko duhovnog osveženja i obodrenja koliko god se to, prema prilikama bude dalo». To obrazloženje Sud časti nije mogao uvažiti pa je «ODLUČIO DA DR RADOSLAVA GRUJIĆA, PROFESORA TEOLOŠKOG FAKULTETA, KAZNI UDALJAVANJEM SA UNIVERZITETA». Ovu presudu doneli su 3. aprila 1945. godine i svojeručno potpisali članovi Suda časti Brogradskog univerziteta i dušebrižnici nove ideologije: Ivan Tomić Pavle Savić (potonji dugogodišnji predsednik SANU), Petar Matić, Borisav P. Stevanović, St. Ćelino, Radomir Aleksić, Milka Radoičić, D. Nedeljković, T. Bunuševac i Đ. Nikolić.

Mada verujem da bi se mogao rehabilitovati, s` obzirom da, po svemu sudeći, nikoga ubio nije.EDIT: verovatno su mu najviše uzeli za zlo tačke 3. i 4.(posebno ova)EDIT2:P.S.Nisam znao da po Grujiću ima ulica, i u BG. Edited January 29, 2013 by Vapad

[Dr Arslanagić]

Pokrenut je zahtev za političku rehabilitaciju akademika prof. dr Radoslava Grujića, protojereja SPC i jednog od najvećih srpskih umova.cela vestDa li neko zna zašto mu je oduzeta srpska nacionalna čast?

Окачио је Вапад пресуду али у суштини осуђен је јер је учествовао у пројекту Српског цивилног/културног плана који су смислили Велмар-Јанковић, Јонић, Малеш и слична екипа из Министарства просвете. Иако сам план никад није заживео и ако је углавном остао на нивоу реферата, анализа и слично, коришћен је после рата као средство за улањање одређених сарадника БУ са Универзитета. Писао је доста о томе Александар Стојановић, можеш чланке наћи овде, ако те занима.

[Hamlet Strašni]

Више ме занима мишљење професионалаца, :) шта мислите колико је оправдана рехабилитација, или колико је било одузимање части. На исто испадне...

[Dr Arslanagić]

Професионалаца правника?

[Hamlet Strašni]

историчара. те пресуде су политичке биле. колико је то што је урадио стварно била сарадња са окупаторима и квислинзима, а колико су само тражили разлог да склоне противнике. Колико видим, он није потписао онај проглас српском народу. Да ли је то нпр, био тежи, лакши или подједнак преступ у односу на ово што му је стављено на терет. Посматрано у историјско политичком а не правном контексту.

[Dr Arslanagić]

Све је било релативно, нема ту тежи или лакши преступ. За Српски цивилни план је било процењено да је био средство за фашизацију српског друштва, иако би се о овоме могло расправљати. Део можда јесте али опет је велик део тога плана био посвећен обичним и здраворазумским плановима и решењима из разних области друштвеног и привредног деловања, штавише многе елаборате су касније и комунисти користили.Ако је процењено да треба да најебеш, увек ће ти наћи нешто. А ако си потребан, све се да средити. Уосталом, нису ли брисали Андрића са фотографија са церемоније приступа Југославије Тројном пакту?

Edited January 29, 2013 by Arbeitmann

[kim_philby]

ne znam sta je sporna odluka o oduzimanju nacionalne casti. srpski civilni plan jeste bio plan fasizacije drustva a zdravorazumski delovi su uvek tu da pomognu da vozovi stizu na vreme. koliko je danas problematicno nazivanje svega i svacega fasizmom toliko je i problematicno izbegavanje da se fasizmom nazove ono sto je ocigledno u datom istorijskom kontekstu.

[Dr Arslanagić]

Спорно је то што утврђивање одговорности за оно што се радило током окупације и кажњавање одговорних није било систематско и праведно, па смо тако имали ситуације да су многи најебали ни криви ни дужни док су у комисијама које су одузимале националну част седели и неки људи који су потписали апел српском народу.Слажем се да је Велмар-Јанковићева идеја у својој суштини била пројекат по коме би се некаква кљакава Србија уклапала у нову Европу и да јесте колаборационистички пројекат, али и да многи корисни елаборати тада направљени једноставно нису имали везе са фашизмом или фашизацијом српског друштва, већ да су били независне и стручне процене како треба унапређивати поједине сегменте живота, да су имале универзалну вредност и да су као веома корисне и коришћене и после рата. Примера ради, ти елаборати су се бавили следећим темама: мелиоризација и исушивање мочвара; електификација и индустријализација земље; израда дефинитивних регулационих планова свих градова Србије; истраживање ливадске и пашњачке флоре; план оплемењивања биљака; план пошумљавања; израда агрогеолошке карте Србије; правилна расподела лекара у народу; организовање медицинске статистике... Свеједно, неким људима је узето за зло учешће у њиховој изради и после рата су били кажњени.Требало је гонити оне који су били задужени за следеће теме: Заштита српске крви и здравог потомства; израда расне карте Србије и српских области; Сто књига српског човека (веома занимљив концепт, да се утврди којих сто књига сваки Србин мора да прочита у свом животу); организација задругарства (елаборати где је дивљао Милосав Васиљевић, он сам је мислим написао више него сви остали заједно) итд. Занимљиво, скоро нико ко је учествовао у изради оваквих реферата није био кажњен, рецимо Петар Матавуљ са Медицинског факултета који је чак био и председник комисије за рад на биолошкој групи пројеката и лично надгледао сва расно-еугеничка срања која су тамо смишљали. Он не само да није кажњен, већ је био и члан универзитетске комисије која је после рата избацивала људе са Универзитета.

Edited January 30, 2013 by Arbeitmann

[kim_philby]

Спорно је то што утврђивање одговорности за оно што се радило током окупације и кажњавање одговорних није било систематско и праведно, па смо тако имали ситуације да су многи најебали ни криви ни дужни док су у комисијама које су одузимале националну част седели и неки људи који су потписали апел српском народу.Слажем се да је Велмар-Јанковићева идеја у својој суштини била пројекат по коме би се некаква кљакава Србија уклапала у нову Европу и да јесте колаборационистички пројекат, али и да многи корисни елаборати тада направљени једноставно нису имали везе са фашизмом или фашизацијом српског друштва, већ да су били независне и стручне процене како треба унапређивати поједине сегменте живота, да су имале универзалну вредност и да су као веома корисне и коришћене и после рата. Примера ради, ти елаборати су се бавили следећим темама: мелиоризација и исушивање мочвара; електификација и индустријализација земље; израда дефинитивних регулационих планова свих градова Србије; истраживање ливадске и пашњачке флоре; план оплемењивања биљака; план пошумљавања; израда агрогеолошке карте Србије; правилна расподела лекара у народу; организовање медицинске статистике... Свеједно, неким људима је узето за зло учешће у њиховој изради и после рата су били кажњени.Требало је гонити оне који су били задужени за следеће теме: Заштита српске крви и здравог потомства; израда расне карте Србије и српских области; Сто књига српског човека (веома занимљив концепт, да се утврди којих сто књига сваки Србин мора да прочита у свом животу); организација задругарства (елаборати где је дивљао Милосав Васиљевић, он сам је мислим написао више него сви остали заједно) итд. Занимљиво, скоро нико ко је учествовао у изради оваквих реферата није био кажњен, рецимо Петар Матавуљ са Медицинског факултета који је чак био и председник комисије за рад на биолошкој групи пројеката и лично надгледао сва расно-еугеничка срања која су тамо смишљали. Он не само да није кажњен, већ је био и члан универзитетске комисије која је после рата избацивала људе са Универзитета.

to sto npr. matavulj nije kaznjen ne znaci da grujic nije trebalo da bude kaznjen. na kraju krajeva njegova uloga nije bila tehnicka vec ideoloska. prirodne naucenjake, po definiciji moralne idiote, su stedeli i jedni i drugi i treci nakon rata. sto bi rekao onaj amer iz the right stuffa 'njihovi nemci su bolji od nasih'

[Yoda]

to sto npr. matavulj nije kaznjen ne znaci da grujic nije trebalo da bude kaznjen. na kraju krajeva njegova uloga nije bila tehnicka vec ideoloska. prirodne naucenjake, po definiciji moralne idiote, su stedeli i jedni i drugi i treci nakon rata. sto bi rekao onaj amer iz the right stuffa 'njihovi nemci su bolji od nasih'

Konkretni naucenjaci ili uopsteno govoreci?

[kim_philby]

Konkretni naucenjaci ili uopsteno govoreci?

lavoazje :P ma zajebavm se

[kim_philby]

Konkretni naucenjaci ili uopsteno govoreci?

lavoazje :P ma zajebavm se

[Filipenko]

U Višem sudu u Novom Pazaru juče počeo proces sudske rehabilitacije Aćif-efendije...Rehabilitacija žrtava komunizma se nastavlja...