Procesi sudskih rehabilitacija

[Filipenko]

Ah, vi ste ovo zaista gledali. Kada sam video facu onog Tomca, podsetio me je na neku odvratnu tunu-ljudoždera i shvatio da je serija zapravo teško smeće i prestao sa gledanjem

[Yoda]

Ah, vi ste ovo zaista gledali. Kada sam video facu onog Tomca, podsetio me je na neku odvratnu tunu-ljudoždera i shvatio da je serija zapravo teško smeće i prestao sa gledanjem

Tomac jeste promenio gomilu stranackih dresova, ali izjavi da su se svi bojali Steve Krajacica ne moze se mnogo toga prigovoriti.Nije u pitanju tesko smece, nego ideolosko spinovanje. To, recimo, daleko lepse radi Zafranovic kada kaze (ili Goldstajn, ko god): U 1944 bez znanja zapadnih saveznika Tito odlazi odlazi sa Visa u Moskvu i sa Staljinom dogovora suradnju sa Crvenom armijom. Jos ce da ispadne da je drug Stari u to vreme bio na ravnopravnoj nozi sa drugom Staljinom. Titova pregovaracka nezavisna pozicija u to vreme vise nego jasno je odredjena Staljinovim taktiziranjem u odnosu na Britance i fingiranjem postovanja ranije postignutog dogovora sa Cercilom o fifti-fifti podeli interesnih sfera u Jugoslaviji. Edited April 2, 2012 by Yoda

[kim_philby]

Tomac jeste promenio gomilu stranackih dresova, ali izjavi da su se svi bojali Steve Krajacica ne moze se mnogo toga prigovoriti.Nije u pitanju tesko smece, nego ideolosko spinovanje. To, recimo, daleko lepse radi Zafranovic kada kaze (ili Goldstajn, ko god): U 1944 bez znanja zapadnih saveznika Tito odlazi odlazi sa Visa u Moskvu i sa Staljinom dogovora suradnju sa Crvenom armijom. Jos ce da ispadne da je drug Stari u to vreme bio na ravnopravnoj nozi sa drugom Staljinom. Titova pregovaracka nezavisna pozicija u to vreme vise nego jasno je odredjena Staljinovim taktiziranjem u odnosu na Britance i fingiranjem postovanja ranije postignutog dogovora sa Cercilom o fifti-fifti podeli interesnih sfera u Jugoslaviji.

osim kao sto si i sam primetio tito izvodi revoluciju uprkos staljinu a ne zahvaljujuci njemu. drugim recima tito je dogmatskiji komunista od staljina u tom periodu.

[Yoda]

osim kao sto si i sam primetio tito izvodi revoluciju uprkos staljinu a ne zahvaljujuci njemu. drugim recima tito je dogmatskiji komunista od staljina u tom periodu.

Veliko pitanje, jer je Tito zavisan od Staljina, koji u ratu igra sasvim drugaciju igru. Staljin vise puta upozorava Tita da se ne igraju sa klasnom borbom, koja je imala svoja ozbiljna zastranjivanja i zlocine (posebno u Crnoj Gori) i da se usredsredi na antifasisticku borbu uz sto manje sukobljavanje sa cetnicima. Rusi naravno ne pomazu nicim Drazu, ali su prema njemu predusretljiviji nego Broz, zbog zapadnjaka. Sve se menja nakon Neretve i promene stava Britanaca u odnosu na cetnike.Stagod partizani radili na terenu, na spoljnjem planu njihova legitimizacija zavisi od podrske Moskve.

[kim_philby]

Veliko pitanje, jer je Tito zavisan od Staljina, koji u ratu igra sasvim drugaciju igru. Staljin vise puta upozorava Tita da se ne igraju sa klasnom borbom, koja je imala svoja ozbiljna zastranjivanja i zlocine (posebno u Crnoj Gori) i da se usredsredi na antifasisticku borbu uz sto manje sukobljavanje sa cetnicima. Rusi naravno ne pomazu nicim Drazu, ali su prema njemu predusretljiviji nego Broz, zbog zapadnjaka. Sve se menja nakon Neretve i promene stava Britanaca u odnosu na cetnike.Stagod partizani radili na terenu, na spoljnjem planu njihova legitimizacija zavisi od podrske Moskve.

pazi to moze biti naknadna pamet ali vec u razgovorima sa kocom popovic tvrdi da je od '42 godine samom vrhu partizanskog pokreta bilo jasno da je igra ne samo voditi rat protiv okupatora i kvislinga svih fela vec i 'zadrzati ruse napolju'. jebiga knjiga mi nije tu ali probacu da nadjem taj pasus ovih dana.svakako da je titu celoga zivota moskva bila bliza od vasingtona ali ne bezuslovno. to je bilo ideolosko prepoznavanje i kada je do renegatstva dosla jugoslovenski komunisti su, poput mnogih drugih, tvrdili da je moskva ta koja je revizionisticki odstupila od pravog puta. stavise, danas mozemo pouzdano tvrditi da to nije bila samo, za njih, prazna prica vec nesto sto je dozivljavano kao neosporna cinjenica.

[Yoda]

pazi to moze biti naknadna pamet ali vec u razgovorima sa kocom popovic tvrdi da je od '42 godine samom vrhu partizanskog pokreta bilo jasno da je igra ne samo voditi rat protiv okupatora i kvislinga svih fela vec i 'zadrzati ruse napolju'. jebiga knjiga mi nije tu ali probacu da nadjem taj pasus ovih dana.svakako da je titu celoga zivota moskva bila bliza od vasingtona ali ne bezuslovno. to je bilo ideolosko prepoznavanje i kada je do renegatstva dosla jugoslovenski komunisti su, poput mnogih drugih, tvrdili da je moskva ta koja je revizionisticki odstupila od pravog puta. stavise, danas mozemo pouzdano tvrditi da to nije bila samo, za njih, prazna prica vec nesto sto je dozivljavano kao neosporna cinjenica.

Nije sporno da se i u periodu velike ljubavi Tito Staljinu obraca sa pojedinim disonantnim tonovima. Uopste ne sumnjam da on zeli da ima sto vecu autonomiju u odnosu na Staljina, jer on, kao jedan od najboljih polaznika Kobine skole, odlicno zna kako se lako gine u medvedjem zagrljaju. U kljucnim stvarima Tito je potpuno na liniji sa Moskvom: podizanje ustanka, obrazovanje AVNOJa, saradnja sa Britancima i izbeglickom vladom, da ne govorim o modelima organizacije drzave nakon pocetka oslobadjanja od 1944. Nakon rata, cak i tamo gde Tito pokusava autonomno da nastupa, brzo ustukne kada dodju glasovi iz Moskve (pokusaj Balkanske federacije sa Dimitrovom i Hodzom, pomoc grckim partizanima, trscanska kriza u kojoj Britanci i Ameri skacu na Staljina da je napujdao Tita, a ovaj ludi zbog Brozovog iskakanja iz koloseka).Pa i kad se pogleda cuveni sukob 1948. vidi se da je Tito dobio pedalu i da je zbog nespremnosti Staljina da dodatno radikalizuje ranije dogovore i dilove sa zapadom (vec je tvrdje zagazio u Poljsku, Cehoslovacku i Madjarsku od dogovorenog) ostao u sedlu. kasniji dogadjaji pokazali su da je Staljinova procena bila dobra i da je SSSR imao vise korosti od Titove Jugoslavije nego sto bi imao od nekog svog klasicnog satelita koga bi direktno postavila Crvena Armija.

[kim_philby]

Nije sporno da se i u periodu velike ljubavi Tito Staljinu obraca sa pojedinim disonantnim tonovima. Uopste ne sumnjam da on zeli da ima sto vecu autonomiju u odnosu na Staljina, jer on, kao jedan od najboljih polaznika Kobine skole, odlicno zna kako se lako gine u medvedjem zagrljaju. U kljucnim stvarima Tito je potpuno na liniji sa Moskvom: podizanje ustanka, obrazovanje AVNOJa, saradnja sa Britancima i izbeglickom vladom, da ne govorim o modelima organizacije drzave nakon pocetka oslobadjanja od 1944. Nakon rata, cak i tamo gde Tito pokusava autonomno da nastupa, brzo ustukne kada dodju glasovi iz Moskve (pokusaj Balkanske federacije sa Dimitrovom i Hodzom, pomoc grckim partizanima, trscanska kriza u kojoj Britanci i Ameri skacu na Staljina da je napujdao Tita, a ovaj ludi zbog Brozovog iskakanja iz koloseka).Pa i kad se pogleda cuveni sukob 1948. vidi se da je Tito dobio pedalu i da je zbog nespremnosti Staljina da dodatno radikalizuje ranije dogovore i dilove sa zapadom (vec je tvrdje zagazio u Poljsku, Cehoslovacku i Madjarsku od dogovorenog) ostao u sedlu. kasniji dogadjaji pokazali su da je Staljinova procena bila dobra i da je SSSR imao vise korosti od Titove Jugoslavije nego sto bi imao od nekog svog klasicnog satelita koga bi direktno postavila Crvena Armija.

pa bas su se jugo komunisti potpuno otrgli kontroli tokom grckog gradjanskog rata. tito je tu vise trockista nego staljinista. nije mu nikako najpreca bezbednost prve zemlje socijalizma vec 'permanentna revolucija'.i jos samo da dodam da odnosi unutar istocnog bloka nikada nisu bili tako monolitni i jednoznacni kako su na zapadu predstavljani.

[Yoda]

pa bas su se jugo komunisti potpuno otrgli kontroli tokom grckog gradjanskog rata. tito je tu vise trockista nego staljinista. nije mu nikako najpreca bezbednost prve zemlje socijalizma vec 'permanentna revolucija'.i jos samo da dodam da odnosi unutar istocnog bloka nikada nisu bili tako monolitni i jednoznacni kako su na zapadu predstavljani.

Hmm, pa onda je i Enver Hodza vise trockista jer je pomagao grcke partizane nezavisno od Staljinovih uputstava.Titov tzv. trockizam raspao se kao mehur od sapunice kada grcki partizani izaberu Staljina umesto njega i to u vreme Informbiroa. Odmah je presahla sva pomoc, a kampovi raspusteni. Moze grubo da se kaze da Tito pokusava da na balkanu nakon rata sprovede staru politiku Kominterne u kojoj zeli da se legitimise kao glavni faktor, dok je Staljin vodjen iskljucivo ciljevima svoje imperije i dogovorima sa Zapadom. Vazna je tu ideologija, ali cini mi se, jos vise, drzavni i njihovi licni interesi.nacelno se slazem sa tvojom ocenom o zapadnom opisu odnosa unutar istocnog bloka . Edited April 2, 2012 by Yoda

[Milogled Bluff]

kasniji dogadjaji pokazali su da je Staljinova procena bila dobra i da je SSSR imao vise korosti od Titove Jugoslavije nego sto bi imao od nekog svog klasicnog satelita koga bi direktno postavila Crvena Armija.

Pojasni ovo, pliz.

[kim_philby]

Hmm, pa onda je i Enver Hodza vise trockista jer je pomagao grcke partizane nezavisno od Staljinovih uputstava.Titov tzv. trockizam raspao se kao mehur od sapunice kada grcki partizani izaberu Staljina umesto njega i to u vreme Informbiroa. Odmah je presahla sva pomoc, a kampovi raspusteni. Moze grubo da se kaze da Tito pokusava da na balkanu nakon rata sprovede staru politiku Kominterne u kojoj zeli da se legitimise kao glavni faktor, dok je Staljin vodjen iskljucivo ciljevima svoje imperije i dogovorima sa Zapadom. Vazna je tu ideologija, ali cini mi se, jos vise, drzavni i njihovi licni interesi.nacelno se slazem sa tvojom ocenom o zapadnom opisu odnosa unutar istocnog bloka .

enver je na kraju mucenik ispao maoista. kineska dzunka nasukana u evropi. naravno sve ovo treba shvatiti krajnje provizorno. ideolosko odredjenje ne ukljucuje samorazumevanje sebe kao takvog i nikako ne znaci da to nije nesto sto koincidira sa licnim & drzavnim interesima.

[hazard]

Pojasni ovo, pliz.

Valjda ne misli na ovo listao sam jedanput tu knjigu ali mi nije uopste bila nesto uverljiva

[Prospero]

Hmm, pa onda je i Enver Hodza vise trockista jer je pomagao grcke partizane nezavisno od Staljinovih uputstava.Titov tzv. trockizam raspao se kao mehur od sapunice kada grcki partizani izaberu Staljina umesto njega i to u vreme Informbiroa. Odmah je presahla sva pomoc, a kampovi raspusteni. Moze grubo da se kaze da Tito pokusava da na balkanu nakon rata sprovede staru politiku Kominterne u kojoj zeli da se legitimise kao glavni faktor, dok je Staljin vodjen iskljucivo ciljevima svoje imperije i dogovorima sa Zapadom. Vazna je tu ideologija, ali cini mi se, jos vise, drzavni i njihovi licni interesi.nacelno se slazem sa tvojom ocenom o zapadnom opisu odnosa unutar istocnog bloka .

Grčkim komunistima svakako nije pomogao odabir strane. Opet, ne treba ni malo zanemariti stav Vašingtona da će pomoć Jugoslaviji biti upućivana samo nakon prestanka jugoslovenske pomoći grčkim komunistima. To je stav negde iz februara '49, pa je Kardelj u junu rekao da se pomoć više ne šalje, a sredinom avgusta je objavljeno da je granica zatvorena.Multifaktoralnost...

[Eraserhead]

Ne znam da li je bilo:RehabilitacijaMijat LakićevićIstorija nije crno-bela pojava, više je “simfonija boja”, prepuna i jakih tonova i finih nijansi. Ali, ima i oštrih linija. Koje ne smeju da se pređu. Jedna od takvih je linija između fašizma i antifašizma.Zato Amerikanci nisu sa Hitlerom krenuli na Moskvu, nego sa Straljinom na Berlin. Ma koliko za njih nesumnjivo komunizam bio (veliko) zlo, fašizam je bio neuporedivo veće. U tome za Amerikance nije bilo dileme, čak ni na početku rata.Nasuprot tome, četnici oko toga nikako nisu bili načisto, mada su, u stvari, i po ideologiji koja je stajala iz tog pokreta, ali, što je najvažnije, i po njihovim (ne)delima u toku rata stalno bili bliži onoj drugoj strani i na kraju su se za nju i nedvosmisleno opredelili. Izabrali su da se sa fašistima bore protiv partizana (nisu svi partizani bili komunisti, daleko od toga). Kada su Amerikanci i Englezi tražili od četnika da se priključe partizanima u borbi protiv fašista, dali su im zapravo (poslednju) šansu da izaberu pravu stranu. Neki su to prihvatili, sam Draža Mihailović je to odbio; tačnije, izabrao je onu drugu. Ove činjenice daleko pretežu nad tim da su četnici spasili 500 američkih pilota kod Kraljeva. Toliko o istoriji. Koja za aktuelnu priču oko rehabilitacije Draže Mihailovića, ma koliko to paradokalno zvučalo, iako suštinska, nije najvažnija. Liberalizam je temelj vladavine prava; temelj vladavine prava je nezavisnost sudstva; temelj nezavisnog sudstva je dvostrani postupak. Dakle, da postoji tužba i odbrana, jedna strana koja nešto tvrdi i traži, i druga strana, koja to osporava. U sredini je sud koji presuđuje. U postupku rehabilitacije, kako je ona zamišljena u Srbiji, predviđeno je da učestvuje samo jedna strana – tužilac. I ne samo to, nego su i oni koji su pokušali da u procesu budu druga strana – odbijeni. Na osnovu zakona? Takav zakon ne može biti u saglasnosti sa Ustavom. A ako jeste, onda taj Ustav ne vredi ni prebijene pare. Tako grubo da pogaze osnovno pravno načelo nisu se usudili ni komunisti pre 70 godina, u još (polu)ratnom stanju, a danas u Srbiji, na početku novog veka to, eto, prolazi ‘ladno. Može da se razume da ima (dosta) onih kojima to ništa ne smeta. Ali je neshvatljivo da među takvima ima i onih koji sebe smatraju demokratama, pa još i liberalnim.

[Filipenko]

Liberalizam je temelj vladavine prava;

?

[kim_philby]

Grčkim komunistima svakako nije pomogao odabir strane. Opet, ne treba ni malo zanemariti stav Vašingtona da će pomoć Jugoslaviji biti upućivana samo nakon prestanka jugoslovenske pomoći grčkim komunistima. To je stav negde iz februara '49, pa je Kardelj u junu rekao da se pomoć više ne šalje, a sredinom avgusta je objavljeno da je granica zatvorena.Multifaktoralnost...

ne treba zaboraviti da su zatvaranju granice i kampova za obuku prethodile istrage titoista unutar grcke komunisticke partije koje su nesumnjivo daleko olaksale jugoslovenski postupak. Edited April 3, 2012 by kim_philby