Procesi sudskih rehabilitacija

[bigvlada]

 

Bratstvo revnitelja pamjati? 

 

 

U vreme kada se dogadjalo to sa Amerikom ona ni izbliza nije bila danasnja Amerika, sto ti, bice, previdjas: velesila u nastajanju, malo bitna Istocnoj Evropi, velesila koja je tek trazila svoje mesto i nacine delovanja.

Amerika je prakticno bila gurnuta, na silu takoreci, u ulogu evropske sile i nije ni cudo sto je kurblala: koincidencija je da se tek '48, na obe strane - kada je rac o Jugoslaviji i Americi - doslo do artikulisanja politike i interesa, kako zajednickih, tako i suprotstavljenih.

Igrac, evropski, bila je Britanija, americki stavovi su se - sto se Evrope tice - formirali pretezno prema britanskim 'smernicama', a to nije uvek bio ravnomeran proces: dolazilo je do varnicenja, nerazumevanja, delovanja na duplom koloseku...

 

Ovo se vidi na primeru Grčke, SAD se nisu slagale sa britanskim jastučenjem komunista u Atini. 

[vathra]

^^

 

Da se razumemo, ja ne kažem da su Amerikanci objektivni (mada uglavnom delim njihove sentimente povodom razvoja situacije u Jugi) nego da nisu bili ciljana publika. Njihovo mišljenje se formiralo tokom leta i jeseni 45, i sam tekst priznanja nove Jugoslavije je prilično mračan, do leta 48. tu nije bilo ni "p" od pristojnih odnosa. Spisak američkih žalbi na Beograd je i pre suđenja DM bio podugačak.

 

Ех, каква црна објективност.

У оном тексту са FRUS који си поставио наводе да Недића, Љотића, Рупника и сл. могу да испоруче назад, ако треба и силом, док су усташе - политички прогањани (??). Та нека градација је далеко гора од оне која се касније протурала, да су четници и усташе исти (а и она је лоша). 

 

-----

 

Што се тиче суђења, Дража је тек био ухваћен, а Американци су и пре суђења организовали своје сведочење (о квалитету сведочења види претходну поруку), а онда се жалили на квалитет суђења. Колико год суђење мањкаво било, нико се досад није жалио да су на њему сведоци слагали, као што је био случај код Американаца. У ствари јесу. Ево примера:

 

Из захтева за рехабилитацију:

 ”Иначе кредибилитет сведочења против генерала Михаиловића најбоље илуструје случај Миленка Јовановића који је изјавио како су људи генерала Михаиловића убили четири америчка пилота који су принудно слетели дајући њихова имена.  Оптужба је међутим, погрешно веровала да ће ова чињеница промаћи као доказана. Међутим, три дана касније, сва четворица пилота су послала писмо адвокату генерала Михаиловића, Драгићу Јоксимовићу да су се сва четворица вратили у САД и да су спремни да сведоче у процесу против генерала Михаиловића. Суд је то одбио јер се таква сведочења не би уклопила у замишљену концепцију јавног суђења откривши истовремено идеолошке и политичке разлоге осуде генерала Михаиловића на лишење живота.”

 

Звучи лепо, али је углавном нетачно.  Сведочења која су послата нису од те четворице авијатичара (нити би могла да стигну за 4 дана), већ од Комитета за праведно суђење. Одбијена су јер је адвокат одбране тражио да се као сведоци одбране саслушају као сведоци по тачкама оптужнице 3 до 58, односно на околности да оптужени није сарађивао са окупатором - што је благо речено глупо.

Сведочење Миленка Јовановића је дато врло прецизно, јер је дао тачан датум, место и имена авијатичара (то се дешавало у мање од 5% сведочења које сам видео). Није сведочио да су их четници убили, већ где их је видео и рекао да се и даље воде као нестали. А одакле је информација да су нестали?

Сведок: Ја сам се јавио земаљској комисији Србије за ратне злочине по ствари по којој сам учествовао као тумач у вези са нестанком четири америчка авијатичара. То је било у току окупације. Тачно се сећам дана. Било је 6 јуна 1944 године а датума се сећам отуда што је тога дана била извршена инвазија савезничких трупа у Француској. Тога се дана и ово догодило. Тога јутра, око 10 сати, запазили смо из Ваљева да је дошао један велики авион. Нисмо могли знати чији је био. Он се налазио око пет километара удаљен и из њега су искочили четири падобранца. Опет нисмо могли видети да ли су падобранци, само смо видели да су Немци одјурили у томе правцу и тога дана те људе нисмо видели. Око два сата дошла су мојој кући два непозната човека и жена ми рекла да су дошли по мене. Ја нисам знао да су људи Михаиловићеви и

нисам знао да је у питању тумачење са енглеског, него сам мислио да су дошли по неку моју ствар. Рекли су и да треба да идем, али нису хтели казати због чега да идем, и тек после су казали:

…..

Претседник: Шта је било с америчким авијатичарима?

Сведок: Нисам их више видео. Механичар Ледер имао је једну повреду, била му је расечена горња усна на два дела. Примио је привремени завој и могао је да Га се распозна. Ја их лично нисам више видео. По завршетку рата, шест до 7 месеци било је, преко радија или путем штампе, ја се не сећам, али сам сазнао да се америчка амбасада у Београду интересује за авијатичаре и за овакве случајеве присилног спуштања. Ја сам из личног интереса, нешто и по том позиву, а нешто и из тога да би дошао с њима у писмени додир, отишао у америчку амбасаду и био овде примљен код чиновника у канцеларију. И ту су по подацима, које сам ја имао, јер ја сам имена тројице одмах при повратку написао, у кратком року нађено је у картицама имена све тројице, датум мислим, није се слагао, јер су они, како се сада сећам, били вођени да су четвртог полетели, а ја сам сигуран да је то било шестог, па су ми рекли да су сва тројица, односно, и четврти, да се види, како су истакли, да се нису вратили на своју дужност. Пилот, међутим, који се био спустио код Уба, и који је био заробљен од Немаца, за њега сам чуо касније да се вратио.

Претседник: А шта желите тиме да кажете, да закључите тиме?

Сведок: Ако је прошло седам до осам месеци по престанку непријатељстава, а они се од онда нису вратили у своје јединице, ја сам закључио да су оии морали на неки начин, или су морали на неки начин нестати, или да је над њима извршен неки злочин. У том уверењу ја сам пријавио Комисији за ратне злочине.

 

Занимљиво је да је погрешна информација потекла од - америчке амбасаде.

Edited February 2, 2016 by vathra

[Prospero]

Jos jednom, crtica koju sam okacio treba da pokaze stav SAD s kraja '45. prema sudjenjima u Jugoslaviji i prema novim vlastima, nista vise od toga.

 

by Tapatalk

Edited February 2, 2016 by Prospero

[Prospero]

И српска десница против рехабилитације Недића

 

понедељак, 01.02.2016. у 22:00

 

 

Милан Недић држи говор током Другог светског рата

 

 

 

На српској десници већина лидера националних и патриотских партија и политичких покрета слаже се око тога да би улогу Милана Недића, председника квислиншке власти у Београду, такозване владе народног спаса за време немачке окупације у Другом светском рату, требало детаљно да истраже водећи историчари и правници. Само ретки су спремни да јавно подрже Недићеву судску рехабилитацију, коју су затражили чланови његове породице и наследници. Углавном сви водећи српски десничари у изјавама за „Политику” указују на разлику између њега и Драже Михаиловића, који је недавно правно рехабилитован.

 

Лидер радикала Војислав Шешељ истиче да на Недића не може у основи да гледа позитивно.

– Он је био председник квислиншке владе, која је извршавала све кључне налоге немачких окупатора. У оквиру његове владе деловали су љотићевци, такозвани Српски добровољачки корпус. Они су упорно ратовали против четника Драже Михаиловића. Међутим, морамо да признамо да је Милан Недић веома заслужан за пријем и збрињавање неколико стотина хиљада Срба из Павелићеве усташке хрватске државе. Пошто Недићу није ни суђено, намеће се правно питање како је уопште могуће спровести рехабилитацију. Ми српски радикали сматрамо да историјска наука без икакве политизације треба до краја да расветли Недићеву историјску улогу – наводи Шешељ.

Разлика између Недића и Драже Михаиловића је и у томе што је Дража био на челу антифашистичког четничког покрета, а Недић је био у служби Немаца, додаје Шешељ:

– Дража је осуђен у режираном комунистичком процесу, а Недић уопште није суђен. Имам више негативно мишљење о Недићу, него позитивно. Никад себи не бих дозволио да се нађем у историјској и практитчнополитичкој улози Милана Недића. Моје мишљење је да је боље погинути, него се ставити у службу окупатора, непријатеља свог народа.

 

И председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић се слаже да расветљавање случаја Недић треба оставити историчарима, али додаје да у странци на чијем је челу о овом питању нису разговарали.

– Од рехабилитације Недића у овој земљи постоје много хитнији горући проблеми. Верујем да се господин Недић свесно жртвовао и прихватио да буде колаборациониста. Али, он је ипак био колаборациониста. Мислим да породица Милана Недића има право на имовину, јер је Недића смрт спречила да буде правно окарактерисан и да му се одузму права. Мислим да породица има сва права да потражује имовину генерала Недића, јер он никада није био осуђен. Смрт је у овом случају предухитрила суд и мислим да је то одузимање имовине путем комесарских одлука недостојно – истиче председница ДСС-а.

 

Колумниста „Политике” десне оријентације Миша Ђурковић није желео да се за наш лист изјасни о рехабилитацији Недића, док је некадашњи Шешељев најближи сарадник Драган Тодоровић, данас председник удружења Источна алтернатива и лидер политичког савеза Родољуби (Српска лига, Народна мрежа, Српско национално вијеће из Црне Горе, Источна алтернатива), категорички против.

Тодоровић истиче да постоје два периода у Недићевој биографији. Први је пре него што је именован на место председника „владе националног спаса” – нема, каже он, никакве дилеме да је Недић часно вршио своју дужност, посебно у Првом светском рату када је стекао углед као способан официр.

– Имамо и период када је прихватио да буде председник владе и тиме ушао у колаборацију са Немцима. Ја могу да разумем евентуално његове личне разлоге због чега је он то прихватио, али апсолутно не могу да прихватим да је ушао у колаборацију са Немцима. Нешто слично је урадио и Петен у Француској, са веома сличном биографијом као и Милан Недић. Никакве активности које је имао као председник владе у заштити Срба и припадника других националности избеглих испред усташког ножа из Хрватске, БиХ и других крајева, по мени не могу оправдати његову колаборацију – подвлачи Тодоровић.

 

За Бошка Обрадовића, лидера покрета Двери, нема ничег спорног у томе да се судски објективно и непристрасно утврди истина о Милану Недићу.

– Ради се о врхунском српском официру са изузетном војном каријером који је био спреман да жртвује своју војничку част зарад борбе за опстанак српског народа. Спасао је огроман број Срба и припадника других народа који су бежали од усташког ножа.– напомиње Обрадовић.

Посебно смо, како истиче, дужни да утврдимо како је Недић настрадао у комунистичком затвору, а суд и историчари нека кажу своју реч, без идеолошких и политичких притисака.

– Нема сумње да је овај велики херој из Првог светског рата, жртвовао себе за свој народ. Многи данас бацају камен на њега, а не смеју реч да кажу против „Четвртог рајха”, НАТО-а – каже Обрадовић.

 

Драган Тодоровић сматра да све ове приче не воде ничему добром за Србију и српски народ и да су „само нови покушај поларизације, да би се ова беда и јад у којима живимо заборавила и заменила другим темама. То треба оставити да неке друге генерације донесу суд”. 

 

Ниједан Србин није отишао на  Источни фронт 

Генералу Милану Недићу треба да захвалимо што ниједан Србин за време Другог светског рата није окренуо оружје против Руса на Источном фронту, каже историчар Радован Калабић, члан Председништва Српске народне партије Ненада Поповића. 

– Као што треба да му захвалимо на спасавању 470.000 Срба прогнаних из наказне НДХ, а Словенце да подсетимо како су генерал Недић и његов комесар за избеглице Тома Максимовић пружили уточиште за 50.000 њихових сународника.

Edited February 5, 2016 by Prospero

[Pontijak]

bitno je da je srbija na pravom putu

 

 

 

[Pontijak]

"Novo vreme", Beograd. 1. septembar 1941.
Dan nakon formiranja vlade Milana Nedića.

 

 

i zaista je odlicno sto je doslo vreme da se pise prava istorija i time ponisti delovanje one lazne komunisticke istorije kojom su trovane generacije srpcadi

 

[Radmilo Kodid]

"Novo vreme", Beograd. 1. septembar 1941.

Dan nakon formiranja vlade Milana Nedića.

 

 

i zaista je odlicno sto je doslo vreme da se pise prava istorija i time ponisti delovanje one lazne komunisticke istorije kojom su trovane generacije srpcadi

 

Ako je okupacija i ako je voljom ili milošću okupatora  da tako kažem  dopušteno da se od domaćih građana oformi nekakvo političko tijelo koje će obavljati dio poslova koje inače obavlja vlada u redovnim okolnostima a što je nesumnjovo u interesu stanovništva okupirane zemlje ,nerealno je očekivati da glasila tog tijela nastupaju sa pozicija suprotnim željama okupatora.

Edited May 31, 2016 by Radmilo Kodid

[Tribun_Populi]

Naiđoh negde na podatak da je selidba Slovenaca iz anektiranih krajeva Slovenije Nemačkoj u NDH, a odatle u Nedićevu Srbiju, kao i Srba iz NDH u Nedićevu Srbiju, bio deo plana koji je dogovoren u Zagrebu uz Kašeovo prisustvo, a da ga je naredio lično fon Ribentrop. Kao i da je to potvrđeno na Nirnberškom procesu.

 

Koliko je to tačno?

Edited May 31, 2016 by Tribun_Populi

[vathra]

Naiđoh negde na podatak da je selidba Slovenaca iz anektiranih krajeva Slovenije Nemačkoj u NDH, a odatle u Nedićevu Srbiju, kao i Srba iz NDH u Nedićevu Srbiju, bio deo plana koji je dogovoren u Zagrebu uz Kašeovo prisustvo, a da ga je naredio lično fon Ribentrop. Kao i da je to potvrđeno na Nirnberškom procesu.

 

Koliko je to tačno?

 

Ко би рекао да их није самоиницијативно дочекала Српска мајка...

Имаш на нету делове записника Нирнбершких процеса. Скинуо сам ПДФ са Талачким процесом, који је и претражив. Овај део који спомињеш нисам видео.

[Radmilo Kodid]

Naiđoh negde na podatak da je selidba Slovenaca iz anektiranih krajeva Slovenije Nemačkoj u NDH, a odatle u Nedićevu Srbiju, kao i Srba iz NDH u Nedićevu Srbiju, bio deo plana koji je dogovoren u Zagrebu uz Kašeovo prisustvo, a da ga je naredio lično fon Ribentrop. Kao i da je to potvrđeno na Nirnberškom procesu.

 

Koliko je to tačno?

Tačno je.To je zaključak konferencije na kojoj su učestvovali predstavnici NDH i Trećeg Rajha iz 1941.U jednom trenutku Nijemci su jednostrano obustavili primjenu zaključka jer su procijenili da masovan dolazak prognanih Srba u Srbiju jača ustanički pokret pa su deportacije zaustavljene.

Edited May 31, 2016 by Radmilo Kodid

[Tribun_Populi]

A neko iz Nedićevog kabineta?

[Radmilo Kodid]

A neko iz Nedićevog kabineta?

Ne.Mislim da Nedićev "kabinet" nije bio ni oformljen u vrijeme kad je  ta konferencija održana ,još je bio Aćimović.i komesarska uprava. Srbija ni prije ni tokom tzv.Nedićeve vlade nije bila subjekt u okviru te zajednice država pod vođstvom sila  osnivača Trojnog pakta.Ne samo što nije bila članica tog pakta (nije ni nuđeno da bude) nego nije imala ni diplomatske odnose sa drugim državama jer nije ni bila država.

[Tribun_Populi]

Taj formalno-pravni deo mi je jasan što se tiče domašaja nedićeve komesarske vlade, nego me zanimalo da li je on uopšte bio uključen u taj proces, makar i kroz tehničke pregovore, ili mu je samo saopšteno šta sledi.

 

Očigledno ovo drugo.

[Radmilo Kodid]

Taj formalno-pravni deo mi je jasan što se tiče domašaja nedićeve komesarske vlade, nego me zanimalo da li je on uopšte bio uključen u taj proces, makar i kroz tehničke pregovore, ili mu je samo saopšteno šta sledi.

 

Očigledno ovo drugo.

Naravno,Nedićev uticaj na Nijemce mogao je da bude samo posredan u smislu da ih odobrovolji tako što će uticati na stanovništvo da bude kooperativno sa okupatorom -gušenje ustanka,ekonomska eksploatacija,rekvizicije hrana  i sl. Pošto su sve susjedne zemlje bile saveznici Trećeg rajha a među njima i NDH,razumljivo je da su na njihove zahtjeve i ideje  Nijemci kao arbitri gledali sa više razumijevanja nego na prijedloge koji su dolazili od Nedića a kojih je bilo i koji su redovno odbijani.

Edited June 1, 2016 by Radmilo Kodid