Дјело и аутор

[Cane Vukic Prebranac]

Читајући скоро о црногорској химни и проблему са Дрљевићевим строфама који је и Вујановић Филип споменуо, наишла ми је ова тема на памет.Може ли се одвојити дјело од аутора?Да ли неки квалитет треба одбацити због ауторових погрешних животних ставова и опредјељења? Или га треба прихватити уз ограду од аутора? Или нешто треће?То се можда може пренијети и на нека новија времена. Нпр. да ли је сваки Хрват који запјева Томпсонову пјесму "Лијепа ли си" аутоматски , односно да ли је сваки Србин који запјева БМК-ову "Пјевај Србијо" (или нешто баналније, о коцкању и алкохолу) аутоматски ?

[le petit nicolas]

Може ли се одвојити дјело од аутора?

ooo, kakva lepa temica! samo ako ne sklizne u č vs p ponor.da, mnogi smatraju da može.da ne držim sad slovo o teoriji književnosti i književnoj kritici, samo ovoliko: početkom 20. veka, na više strana paralelno, formiralo se mišljenje da je vreme da se raskrsti s romantičarskom verom da je umetnost pre i najviše od svega izraz umetnikove ličnosti, kao i sa biografski usmerenom pozivitivističkom književnom kritikom. pored formalista, najuticajnije uobličenje ovog gledišta bila je teorija t. s. eliota o impersonalnoj prirodi poezije koju svako može sebi i slikovito da predstavi u glavi kad pročita džojsov odlomak iz "portreta umetnika u mladosti" o bogu koji secka zanoktice.ove teorije su se primile i u široj javnosti, pa su zato građani hamsun i paund odgovarali za svoje postupke, ali njihova književnost nije. ne suštinski, da bude obezvređena i zaboravljena, iako su ih prozivali jer, pobogu, loš čovek ne može da piše dobru književnost.poz

[April]

Sjajna tema. I jedan savrsen Teofilov odgovor:http://www.vreme.com/cms/view.php?id=918924

[Turnbull]

Sjajna tema. I jedan savrsen Teofilov odgovor:http://www.vreme.com...w.php?id=918924

Meni se čini da je Teofilov odgovor daleko od savršenog i da je štaviše, vrlo problematičan. Čitao sam tekst onda kada je izašao dakle odmah posle Kaporove smrti i već tada mi se učinio lošim. Zašto? Zato što je Teofil hitar da očisti "svog Momu", boema, kozera i globtrotera, od svih natruha onog kasnijeg Mome. Gde god vidim ovaj manihesjki pristup zlu, upali mi se alarm.Naravno, Teofil stravično omašuje, čak i na nivou detalja, i to upravo kada piše o svojoj omiljenoj knjizi - Provincijalcu. Čitao sam tu knjigu baš onda ona i treba da se čita - u godinama u kojima Niko Herceg sanjari o Lini Koen - i naravno, ostavila je na mene jak utisak. Ali kada sam pročitao Teofilov tekst, učinilo mi se da on previđa nešto jako bitno čega se sećam iz romana. NIje me mrzelo, pronašao sam knjigu i prelistao je ponovo, da proverim da li me sećanje ne vara. Nije me varalo. Ta mačo fantazija koju će Momo kasnije iživeti u bosanskom ratu, već se nalazi u Provincijalcu - fantazija o njemu kao ratnom dopisniku. A tu je i taj jezivi muški resantiman, i potuljena (a ponegde i manje potuljena) mizoginija i likovanje nad svojom ostarelom i poružnelom ljubavlju - nad Linom/Sarajevom koje mu nije uzvratilo ljubav, koje ga je - nejakog pubertetliju - povredilo, ali će mu on, kada postane mačo ratni dopisnik, uzvratiti. Tu su dakle svi elementi za ono što će se kasnije desiti, fali samo nacionalizam kao katalizator, pa da dođe do burne rekacije do koje će kasnije zaista i doći. ALi Teofil ovo ne želi da vidi, jer ne želi da se suoči sa onim najtežim - sa zametkom zla u sopstvenim voljenim uspomenama.Najlakše je reći - ma Momi je nešto kvrcnulo u glavi, oteli su ga nacionalistički bodysnatcher-i. Ali to nije tačno. Kod Mome postoji kontinuitet. Ali Teofil sa tim kontinuitetom ne sme da se suoči. Edited September 7, 2012 by Syme

[fonTelefon]

Kapor je trecerazredni pisac na stokavskoj sceni dok se sad davimo u sestorazrednim.

[Turnbull]

Kapor je trecerazredni pisac na stokavskoj sceni dok se sad davimo u sestorazrednim.

Predlažem ti da promeniš nik u "telegraf",

[le petit nicolas]

da manemo lakog momu. kad vec hocete nase, evo, izvolte miodraga bulatovica.ima ljudi koji (me) neodoljivo podsecaju na neku zivotinju. bule je bio lasica, kao sunjalo iz ruznog paceta. ili, bese muvalo . vrlo los covek, i mimo one rakovicke gluposti pri kraju. i Pisac.poz

Edited September 7, 2012 by le petit nicolas

[Turnbull]

da manemo lakog momu. kad vec hocete nase, evo, izvolte miodraga bulatovica.ima ljudi koji (me) neodoljivo podsecaju na neku zivotinju. bule je bio lasica, kao sunjalo iz ruznog paceta. ili, bese muvalo . vrlo los covek, i bez one rakovicke gluposti pri kraju. i Pisac.poz

Ma naravno, meni prosto bio zanimljiv ovaj tekst koji je April okačio, pa sam se zato zakačio za njega. A što se tiče pitanja moralnih kvaliteta autora i literarnih kvaliteta njegovog dela, stvarno ne vidim da tu ima šta da se raspravlja, pa to je pitanje valjda odavno rešeno. Ne zato što su ličnost i delo jasno odvojeni, jer nisu, nego zato što nisu jednoznačno povezani. Bulatović po svemu sudeći jeste bio đubre, a i odličan pisac, slažem se. Istini za volju, jedina njegova knjiga koju sam celu počitao je "Crveni petao leti prema nebu" - i to u vojsci, jednim od onih blesavih sticaja okolnosti koji nam u ruke donese knjigu koju inače teško da bismo ikada sami uzeli - i ostavila me bez daha.

[le petit nicolas]

Ma naravno, meni prosto bio zanimljiv ovaj tekst koji je April okačio, pa sam se zato zakačio za njega.

niko iz herceg-bosne .doobra analiza malograđanina s kompleksima iz detinjstva. u pravu si, nije kapor ni ganutljiv, ni pink. kad pomislim na njega, vidim siromašno dete s nosom prilepljenim uz izlog s kolačima. gradske ribe, boemi... samo veo preko čežnje da se ima "ono nešto", da se bude deo. sta da kazem: bal na vodi.

A što se tiče pitanja moralnih kvaliteta autora i literarnih kvaliteta njegovog dela, stvarno ne vidim da tu ima šta da se raspravlja, pa to je pitanje valjda odavno rešeno. Ne zato što su ličnost i delo jasno odvojeni, jer nisu, nego zato što nisu jednoznačno povezani.

ne vidim ni ja, zato sam dala vreme - početak prošlog veka. ali, mnogi vide, pa mora da se podseca -_-

Bulatović po svemu sudeći jeste bio đubre, a i odličan pisac, slažem se. Istini za volju, jedina njegova knjiga koju sam celu počitao je "Crveni petao leti prema nebu" - i to u vojsci, jednim od onih blesavih sticaja okolnosti koji nam u ruke donese knjigu koju inače teško da bismo ikada sami uzeli - i ostavila me bez daha.

.posle tumačenja iz sedamdesetih i delom osamdesetih, bulatović čuči i čeka. naši aktuelni literarci imaju druga posla. ne mož' sve da postignu, i postmoderno i tradicionalno.inače, bio je nešto što, mislim, ni danas ne postoji među našim piscima: sam-svoj-marketing. ne u smislu neskidanja iz medija, nego je vrlo umešno prodavao svoju robu. književnost, a ne sebe. i to u vreme kad, kao anfan teribl nije mogao da se uvali u neko urednikovanje, a nije bilo fondacija i stipendija za pisce. čak je pozajmio ime parfemu! jes da je bio neki mošusni otrov od kojeg boli glava i priviđa se gruban malić, al ipak. ps. sad me podseti čovek... b. traven: moj jedini pasoš su moje knjige.poz Edited September 7, 2012 by le petit nicolas

[April]

Meni se čini da je Teofilov odgovor daleko od savršenog i da je štaviše, vrlo problematičan. Čitao sam tekst onda kada je izašao dakle odmah posle Kaporove smrti i već tada mi se učinio lošim. Zašto? Zato što je Teofil hitar da očisti "svog Momu", boema, kozera i globtrotera, od svih natruha onog kasnijeg Mome. Gde god vidim ovaj manihesjki pristup zlu, upali mi se alarm.Naravno, Teofil stravično omašuje, čak i na nivou detalja, i to upravo kada piše o svojoj omiljenoj knjizi - Provincijalcu. Čitao sam tu knjigu baš onda ona i treba da se čita - u godinama u kojima Niko Herceg sanjari o Lini Koen - i naravno, ostavila je na mene jak utisak. Ali kada sam pročitao Teofilov tekst, učinilo mi se da on previđa nešto jako bitno čega se sećam iz romana. NIje me mrzelo, pronašao sam knjigu i prelistao je ponovo, da proverim da li me sećanje ne vara. Nije me varalo. Ta mačo fantazija koju će Momo kasnije iživeti u bosanskom ratu, već se nalazi u Provincijalcu - fantazija o njemu kao ratnom dopisniku. A tu je i taj jezivi muški resantiman, i potuljena (a ponegde i manje potuljena) mizoginija i likovanje nad svojom ostarelom i poružnelom ljubavlju - nad Linom/Sarajevom koje mu nije uzvratilo ljubav, koje ga je - nejakog pubertetliju - povredilo, ali će mu on, kada postane mačo ratni dopisnik, uzvratiti. Tu su dakle svi elementi za ono što će se kasnije desiti, fali samo nacionalizam kao katalizator, pa da dođe do burne rekacije do koje će kasnije zaista i doći. ALi Teofil ovo ne želi da vidi, jer ne želi da se suoči sa onim najtežim - sa zametkom zla u sopstvenim voljenim uspomenama.Najlakše je reći - ma Momi je nešto kvrcnulo u glavi, oteli su ga nacionalistički bodysnatcher-i. Ali to nije tačno. Kod Mome postoji kontinuitet. Ali Teofil sa tim kontinuitetom ne sme da se suoči.

Preterano.Provincijalac spada u najlepse himne napisane Sarajevu. Paradoks je da na taj spisak mozes dodati i Sjecas li se Dolly Bell, jos jedan shizofreni uradak autora posvadjanog sa rodnim gradom. Traziti u tim naslovima signifikantne detalje za njihov kasniji opus je nepotrebno teoretisanje, jer su oba izdrzala ne samo test vremena, vec i sumrak karijera njihovih stvaralaca.Inace, ceo topik Prica o pesmi delimicno je posvecen fenomenu zivota dela nezavisnog od autora. To su potpuno novi organizmi koji nista ne duguju svojim ocevima sem trivije i zato toliko traju i posle njih.

[Turnbull]

Preterano.Provincijalac spada u najlepse himne napisane Sarajevu. Paradoks je da na taj spisak mozes dodati i Sjecas li se Dolly Bell, jos jedan shizofreni uradak autora posvadjanog sa rodnim gradom. Traziti u tim naslovima signifikantne detalje za njihov kasniji opus je nepotrebno teoretisanje, jer su oba izdrzala ne samo test vremena, vec i sumrak karijera njihovih stvaralaca.

Ne, ne, stani, ako ćeš u Poslednjem letu za Sarajevo, opravdano i sa dobrim razlogom tražiti politiku, ne vidim zašto ne bi učinio isto i sa Provincijalcem. Niti pak vidim zašto je to nepotrebno teoretisanje? Svako je teoretisanje potrebno, ako nam pomaže da nešto bolje i dublje shvatimo. Ali ovde kao da i Teofilu, a i tebi cilj nije da nešto shvatite, nego da nešto ni po koju cenu ne shvatite - otud i taj denkverbot koji nastaje čim se približimo izvesnim temama.Da li je Provincijalac izdržao test vremena ili ne, drugo je pitanje. Ja ne mislim da je to velika knjiga, ali ne mislim ni da je loša, i u izvesnom smislu zaista jeste izdržala test vremena. Međutim, sada ne pričamo o tome, nego o činjenici da se u njoj već nalazi zametak budućeg Mome, a samim tim i zametak budućeg zla. NI mi kao čitaoci tu nismo nevini - kasniji razvoj daje novu boju našem nevinom užitku u laganoj literaturi. Identifikovali smo se, uživljavali se u nešto što je u osnovi jedna muška resantimanska fantazija (to nije - dokazaću se pred tobom Lino Koen, kako to naivno tumači Teofil, već - pokazaću ti Lino Koen!) i što je kasnije izraslo u to što je izraslo. To je uznemirujuća pomisao sa kojom Teofil ne sme da se suoči, a vidim da je i ti izbegavaš, pokušavajući da je prebaciš na kolosek "testa vremena".I ovo nas vodi ka pitanju mnogo zanimljivijem od onog inicijalnog. Da li loša ljudska bića mogu biti dobri umetnici, pitanje je, čini mi se, banalno. Pa naravno da mogu. Zanimljivije je pitanje - da li uspela umetnička dela mogu istovremeno služiti zlu? Think - Trifles for a Masscre.Edit: A evo zašto je to teoretisanje koje smatraš nepotrebnim zapravo itekako potrebno. Zato što objasniti kako je Moma doša od Provincijalca do Poslednjeg leta za Sarajevo, predstavlja značajan doprinos razumevanju toga kako je čitava jedna generacija odrasla na "prozi u trapericama", putovanjima u Trst i Džoni vokeru sa djuti fri šopa, na kraju završila kličući Slobi, Karadžiću i Mladiću. Teofil bi, kao i Jergović u svom tekstu o Momi, da to nekako transferiše, da kaže - pa to nisu bili ti, to su bili neki drugi, Morloci, seljaci, provincijalci, papci. A Momo je prosto u jednom trenutku prešao na njihovu stranu. Ali to prosto nije istina, to previđa činjenicu da su mnogi urbani i moderni u jednom trenutku postali nacionalisti. Zašto? Edited September 8, 2012 by Syme

[April]

@ SymeTo nas vraca na sam naslov topika. Ja zaista ne smatram da razna citanja umetnickih dela treba da budu opterecena karakterom i licnom sudbinom autora - njegova sudbina ne treba niti da je štiti, niti da je opterecuje, delo ima pravo na svoje sopstveno putovanje kroz vreme.U tom smislu, činjenica da Kapor u Provincijalcu prihvata ulogu ostarelog svedoka hiljadu malih smrti jeste višeznačna - ali pre za analizu samog piščevog profila nego za knjigu, jer Niko u epilogu jeste definitivno gubitnik, a ne pravedni osvetnik. Baš se na tom detalju očituje potreba za distinkcijom između dela i stvaraoca: Kapor senator bi verovatno svog junaka na belom konju uveo u Čaršiju.

[Turnbull]

@ SymeTo nas vraca na sam naslov topika. Ja zaista ne smatram da razna citanja umetnickih dela treba da budu opterecena karakterom i licnom sudbinom autora - njegova sudbina ne treba niti da je štiti, niti da je opterecuje, delo ima pravo na svoje sopstveno putovanje kroz vreme.U tom smislu, činjenica da Kapor u Provincijalcu prihvata ulogu ostarelog svedoka hiljadu malih smrti jeste višeznačna - ali pre za analizu samog piščevog profila nego za knjigu, jer Niko u epilogu jeste definitivno gubitnik, a ne pravedni osvetnik. Baš se na tom detalju očituje potreba za distinkcijom između dela i stvaraoca: Kapor senator bi verovatno svog junaka na belom konju uveo u Čaršiju.

Slažem se, naravno, ali bojim se da mu je u tom trenutku samo falila vojska koja bi mu to omogućila.

[fonTelefon]

Ta jadna palanacka literatura je samo jos jedan dokaz da kao i Poljaci moramo uvesti kaznjavanje svakog pominjanja komunista. Danas kada se deca gradjanske Srbije opet skoluju po Svajcarskoj otuzno ga je pominjati kao i celu tu generciju kojoj je bila uskracena normalna komunikacija sa svetom i koja je nase prostakluke i divljastvo predstavljala kao nesto plemenito.

Edit: A evo zašto je to teoretisanje koje smatraš nepotrebnim zapravo itekako potrebno. Zato što objasniti kako je Moma doša od Provincijalca do Poslednjeg leta za Sarajevo, predstavlja značajan doprinos razumevanju toga kako je čitava jedna generacija odrasla na "prozi u trapericama", putovanjima u Trst i Džoni vokeru sa djuti fri šopa, na kraju završila kličući Slobi, Karadžiću i Mladiću. Teofil bi, kao i Jergović u svom tekstu o Momi, da to nekako transferiše, da kaže - pa to nisu bili ti, to su bili neki drugi, Morloci, seljaci, provincijalci, papci. A Momo je prosto u jednom trenutku prešao na njihovu stranu. Ali to prosto nije istina, to previđa činjenicu da su mnogi urbani i moderni u jednom trenutku postali nacionalisti. Zašto?

[April]

Btw, poslednjih decenija, Kapor je živeo na Neimaru, par ulica iznad mene i svakodnevno sam ga sretao dok šeta kuče u parku kod Narodne biblioteke, sam. Savršena situacija za upoznavanje - ali me njegov tadašnji angažman potpuno blokirao. Posle nekog vremena shvatio sam da ne želim da slušam patetičnog starca, i da je Niko, koga bih imao svašta da pitam, zauvek ostao u Sarajevu.