The Spirit of Football

[Mark Rothko]

[Mark Rothko]

[Mark Rothko]

[Hobbit slayer]

[MocaVukotic]

[Mark Rothko]

[Mark Rothko]

Kes - Ken Loachhttp://www.youtube.com/watch?v=dP66T8ktiTA

[MancMellow]

1. Najstarija liga na svetu - To ne mora nešto mnogo da znači u smislu kvaliteta, ali fudbal jeste, da tako kažem, "tradicionalistički" sport (posebno u UK, gde CL i dalje mnogi zovu European Cup), i takvu stvar retko ko previđa. Mnogi i dalje kad zamisle početke fudbala zamišljaju pikanje lopte na gustoj zelenoj travi prošaranoj blatom pod tamno sivim nebom. Iz ovoga prirodno proizilazi sledeća tačka.2. Trofejni klubovi - Kada liga tako dugo postoji sasvim je normalno da je srazmerno veliki broj klubova uspeo u nekom momentu i da bude prvak i da dominira domaćim takmičenjima. Disperzija čak i kontinentalne uspešnosti, iako ta takmičenja za Engleze traju najkraće (nešto kasnije ulaženje + suspenzija) je u Engleskoj najveća od svih vodećih evropskih fudbalskih zemalja: imaju 11 osvajača nekog od tri velika evropska kupa (Nemačka 9, Italija 8, Španija 6). Tako da navijači dobrog broja klubova imaju čega da se sećaju ili "sećaju" i da sanjaju o "povratku stare slave", a to se onda prenosi i na one izvan Engleske koji se zainteresuju za neki klub. Posle toga priroda sve uglavnom odradi sama. I tako dolazimo do tačke tri.3. Rivalstva - Pošto liga toliko dugo traje i pošto je solidan broj klubova bio u nekom momentu uspešan, a neko (ko je blizu) ne, ili ne toliko, normalno je da su se rodila dogotrajna rivalstva. Ima i još razloga - od svih glavnih evropskih liga EPL pokriva ubedljivo najmanju površinu (130 000 km2 + Vels 20 000, dok Nemačka recimo ima 357 000, Francuska 551 000, Španija 505 000, Italija 301 000). Pri tom je broj stanovnika otprilike isti sa Francuskom i Italijom, a veći od Španije i manji samo od Nemačke).Šta nam ovo govori? Pa to da ogroman broj ljudi koji naseljava relativno mali prostor ima klubove za koje (često i kroz generacije, dugo) navija, a koji jako dugo postoje i koji su skoro svi u nekom momentu bili bar relativno uspešni + da ti ljudi u brojnim slučajevima žive ako ne baš u istom gradu, onda u faktčki istoj konurbaciji* i tako su jako blizu jedni drugima. Usled "commuting"-a često i rade zajedno, tako da je Engleska u odnosu na veliku većinu situacija iz drugih velikih i jakih liga zaista u jednom stalnom stanju "fudbalskog građanskog rata" ili "tribal warfare"-a. A odatle sledi sledeća primamljiva (bar nama ovde) osobina...4. Borbenost (i brzina) igre - Navedeno iz prethodne tačke igrače, kako god da su danas "plaćenička vojska", jednostavno tera da u velikom broju mečeva daju sve (ili skoro sve) od sebe, a to svako voli da gleda, a posebno godi (zapadno)balkanskom sentimentu koji, slično kao i na Ostrvu, više ceni napor od faktičkog znanja, većinski ne prihvata "lighthearted" pristup fudbalu kao tek običnoj igri - odatle, jelte, i pogrdan naziv "pimpleri" za neke druge. Naravno da postoje i druge zemlje u kojima se igrao fudbal i u kojima se teško radilo krajem XIX i u prvoj polovini XX veka, ali fudbal se u Engleskoj "kalio" u vremenu kad je ogrman broj ljudi radio u industriji i, i to teško radio, i želeli su da igrači isto tako liju za njih krv i znoj na terenu. Postoje i neki drugi primeri u Evropi gde je veliki broj ljudi dolazio da radi u industriji na relativno malom prostoru - i u tim krajevima je fudbal dobio velika rivalstva i prilično “borbeno” shvatanje fudbala - sever Italije ili Rajnska oblast u Nemačkoj. Uz borbenost, to je i brzina igre, brzo premeštanje lopte (između ostalog i zbog ostataka i nasleđa “long ball” igre), utakmice su, uglavnom, “end to end affair”, što, naravno, doprinosi uzbudljivost (i adrenalinu).5. Neizvesnost – Da, znam, u poslednjih 20 godina ukupno su samo 4 kluba bili prvaci. Poenta je, kad se sedne da se gleda utakmica ne gleda se prvenstvo, nego konkretna utakmica. A u njoj, videli smo i ovog vikenda, nikad nisi baš siguran da će na papiru boljii pobediti. Prošlogodišnji šampion je kod kuće igrao sa tek ušlim iz Čempionšipa i bilo je 1-0, 1-2, 3-2. A primera ima milion. Kako to ne gledati?6. Fer Plej – Neki ovde “would beg to differ”, ali fer plej je nikad dosanjani ideal na ovim prostorima i samo ponekad (sve manje i manje) dosanjani ideal u EPL, ali doživljava se i vezuje za engleski fudbal. Dakle reč je o percepciji više nego o faktičkom stanju, ali kad je reč o privlačnosti nečega nekome uvek imamo posla sa percepcijom bar koliko i sa stvarnošću. Ali, na kraju krajeva, ne verujem da ga i u stvarnosti, sa eventualnim izuzetkom Bundeslige (o tome može neko drugi više) ima više u drugim velikim ligama.Ali to se ne odnosi samo na ono što se dešava na terenu. Percepcija je da zakon važi za apsolutno sve, klubovi, i to ne tako beznačajni, u toj zemlji stvarno propadaju ili bivaju ili prebačeni u niže lige ili sami ispadnu - Rangers, iako ne u EPL, ali u istoj državi, je najnoviji primer (Portsmouth, Leeds, etc) – tako da sve to zajedno kad se doda na ideal fer pleja na terenu daje na osećaju da je u pitanju nešto “stvarno”, realno, jedno RL iskustvo, a ne neki circus bačen narodu “koji uvek ima ko da plati”, posebno ako je “cirkus” veoma popularan.7. Navijanje – Ne postoji na svetu takvo kao na Ostrvu. Ko god je bio na utakmicama (makar jednoj) tamo to zna. Kad uhvate melodiju (a to je često, jer ih je dosta pevalo od malena po crkvama nedeljom) to je da se naježiš, posebno nama nenaviknutim na takvu harmoniju i usaglašenost glasova velikog broja ljudi, i to čak i ako ti klub nije mio. Ne može se baš rečima opisati, a svi youtube klipovi neće dočarati kako to ustvari izgleda na stadionu, ali ponekad i na TV-u izgleda dovoljno dobro da ti se spusti donja vilica.8. Pop kultura - tek možda ovom tačkom dolazimo do toga zašto ga je gore kolega nazvao "najlepšom stvari" na svetu. Engleski fudbal jeste deo ukupne pop kulture na Ostrvu, sa, pre svega, muzikom, a onda i sa filmom, ali i sa ponekom književnošću. Provejava svuda, prožimaju se međusobno, a onda putem toga što je, zaslugom prevashodno Amerikanaca razume se, engleski postao dominantan jezik u svetu, preliva se i na ostale zemlje i kontinente. Globalizacija je tu samo pomogla. Uostalom, nastankom EPL engleski fudbal je zaista i sam postao "pop". Ali kvalitetan. Sve ovo u tačkama iznad navedeno je upakovano, ispolirano, očešljano, umiveno, rečeno mu je da sedne i nasmeje se. Da li je to bila "prodaja"? Delimično svakako. Medjutim, prodat je stvarni proizvod "a real thing", koji je i dalje lep, ne kvari se, kojem nedostaje pomalo od originalne romantike, ali dovoljno malo da se možemo praviti da ne nedostaje. To je pop, konfekcijski, proizvod napravljen za mase, ali sa minimalnim varijacijama u kvalitetu u odnosu na original dizajnerske odeće koju su konačno skrojili Busby i Shankly (dva Škota, mind). Prosto, tkanina je previše dobra.Edit: Španija 6 evrokupovaah, podaci podaci...

Edited August 21, 2012 by MancMellow

[Otto Katz]

Prosto, tkanina je previše dobra.

Kao i tkanina ove maxijature, brao!

[MancMellow]

hvala kinže :)

[Dr Arslanagić]

ajme

[Dr Arslanagić]

http://youtu.be/y-iipmv1P88

[Dr Arslanagić]

[copkillah]

Edited September 26, 2012 by copkillah

[Mark Rothko]

Staaaari Stamford Bridge