rodna ravnopravnost

[aram]

@praslim: iskreno ocekujes da se bavim tobom pored svih ovih finih zena?

i nakon svih lakana, pinkera i ostalih, dodjosmo do sustine kimove pozitivne diskriminacije, onako usput :D

[MayDay]

naravno da je samo druga aktuelna. to je posledica istorije rasizma. ne mozemo mi da trazimo da se svako subjektivno odredi prema toj istoriji nasilja ali mozemo da, u situaciji kada se sprovode palijativne mere da se ista ispravi ili makar ublazi, protivljenje istima oznacimo kao objektivno rasisticko.na primer nije verovatno da je svaki clan NSDP bio rasista ali u praksi jeste participirao u rasistickoj politici svoje stranke. ukoliko postoji zakonska obaveza pozitivne diskriminacije a poslodavac insistira da zaposli izmedju kandidata sa priblizno istom strucnoscu belca (muskarca, srbina...) on jeste objektivno rasista. njegova subjektivizacija nam nije bitna. identitetskih politika u onim momentima kada mu se pusti gering nije bio zapravo antisemita ali koga briga.meni je mnogo zanimljivija veza izmedju kapitala i rasizma. rasizam kao kategorija koja opravdava paternalisticki odnos prema nizim rasama i ciji imperijalni narativ obelezava XIX vek jeste neraskidivo povezana sa ekspanzijom kapitalizma.

ako tako kazes onda pojedinac koji nije rasista mora i u odsustvu zakona o pozitivnoj diskriminaciji da se ponasa kako zakon predlaze?sto se tice veze kapitalizma i rasizma ja tu imam prilicno redukcionisticki pristup koji uporno guram, ali slaba vajda.self-enforcing priroda kapitalizma za sobom vuce i rasizam i to bas po osnovu nejednakog pristupa obrazovanju i posledicno trzistu poslova o kome sam malopre pricala. medjutim, ja ne mogu rasizam da posmatram kao genericku pojavu, vec kao melange vise drustveno psiholoskih fenomena. za mene je rasizam posledica dubljih komponenti, radije nego sto je primarna sila. a onda ga neko uoblici kao ideologiju..

[kim_philby]

ako tako kazes onda pojedinac koji nije rasista mora i u odsustvu zakona o pozitivnoj diskriminaciji da se ponasa kako zakon predlaze?sto se tice veze kapitalizma i rasizma ja tu imam prilicno redukcionisticki pristup koji uporno guram, ali slaba vajda.self-enforcing priroda kapitalizma za sobom vuce i rasizam i to bas po osnovu nejednakog pristupa obrazovanju i posledicno trzistu poslova o kome sam malopre pricala. medjutim, ja ne mogu rasizam da posmatram kao genericku pojavu, vec kao melange vise drustveno psiholoskih fenomena. za mene je rasizam posledica dubljih komponenti, radije nego sto je primarna sila. a onda ga neko uoblici kao ideologiju..

zakon je ovde zgodna postapalica u ovom slucaju ali, kako bih rekao, da bi neko participirao u pozitivnoj diskriminaciji mora prvo da bude rasizma (mizoginije) odnosno good old fashioned diskriminacije.i naravno da se slazemo glede drugog pasusa. to jeste slozena pojava za nauku ali jasan neprijatelj za politicku militanciju.@aram: pa evo citam kako da se ponasam da bih bio uspesan muzjak.sledece je da batalim modernu posto pinker kaze da je to uvreda evolucije i da covek prirodno tezi simetriji. cenim da ovo niko ne bi smeo da ponovi u lice bravemargot glede muzickih avangardi :D Edited July 30, 2012 by kim_philby

[MayDay]

zakon je ovde zgodna postapalica u ovom slucaju ali, kako bih rekao, da bi neko participirao u pozitivnoj diskriminaciji mora prvo da bude rasizma (mizoginije) odnosno good old fashioned diskriminacije.i naravno da se slazemo glede drugog pasusa. to jeste slozena pojava za nauku ali jasan neprijatelj za politicku militanciju.@aram: pa evo citam kako da se ponasam da bih bio uspesan muzjak.sledece je da batalim modernu posto pinker kaze da je to uvreda evolucije i da covek prirodno tezi simetriji. cenim da ovo niko ne bi smeo da ponovi u lice bravemargot glede muzickih avangardi :D

vidis, ako sam ja will mcavoy sa mog avatara, registrovani republikanac u misiji protiv svoje stranke, ti bi mogao biti moja mackenzie mchale, bivsi ratni izvestac i trenutno izvrsni producent koji mi daje sadrzaj. :D

[gagorder]

Čuj, nije pitanje ličnog mišljenja, fenomen poznat i doboro opisan u literaturi.E, pa ako tako misliš, onda ništa.

a ovo je neki spisak literature sa ... aj da ne nagadjam -_-beti cita bolje knjige. e da, a feministicke skole i skolice u kriminologiji su uvek najvise smarale ... Edited July 30, 2012 by gagorder

[fonTelefon]

I slika u spojleru.

Betty, čisto sumnjam da profesorska plata u Italiji nije u top 10% najplaćenijih zanimanja, na to sam mislila. Pogledaj prosto primer Srbije, profesor univerziteta nije nešto što bi neko odbio, jer iako to nije basnoslovno velika plata u poređenju sa zapadom, u poređenju sa ostalim platama u Srbiji je i više nego dobra, a i omogućava pristup raznim grantovima, pa konferencijama, putovanjima, što se sve računa. Čisto sumnjam da je u Italiji disproporcija toliko velika da se priča izjednačila sa srednjoškolskom.

Ne znam za cizmu ali u dobrom delu sveta profesori jesu na nivou srednjoskolskih profesora posebo u Srbiji po manjim fakultetima van dva najveca centra ne cak i na nivou direktora srednjih skola. prosto to je tako omasovljenje je dovelo da su bitniji adminsitartivci od profesora koji se cesto zaposljavaju na bedne ugovore i odradjuju posao cesto kao gostujucu drzeci brdo casova u par dana. Par struka pliva tu sve na granici kriminaliteta ostalo otima svaki dinar koji moze od studenata.

[Turnbull]

a ovo je neki spisak literature sa ... aj da ne nagadjam -_-beti cita bolje knjige. e da, a feministicke skole i skolice u kriminologiji su uvek najvise smarale ...

Protiv ovakvih argumenata sam stvarno nemoćan.

[kim_philby]

vidis, ako sam ja will mcavoy sa mog avatara, registrovani republikanac u misiji protiv svoje stranke, ti bi mogao biti moja mackenzie mchale, bivsi ratni izvestac i trenutno izvrsni producent koji mi daje sadrzaj. :D

ne gledam newsroom. drugar mi kaze da je losa. da li gresi?Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[MayDay]

ne gledam newsroom. drugar mi kaze da je losa. da li gresi?Sent from Bender's iPad using Tapatalk

ja je puno volim, weenie pooh 'nako (vise voli nego sto ne voli :D), a neki odustali. ma, dobra je!

[Budja]

pa ne slazem se. pozitivna diskriminacija zapravo znaci da se izmedju dva priblizno ista kandidata bira onaj koji pripada grupi za koju se drzi da nije bila privilegovana vec postojecim odnosima moci (koji su mogli biti formalizovani kroz institucije drzave ili koji mogu biti 'ispod povrsine' neformalni poput 'old boy networka' koje pominjes u sledecem pasusu). pozitivna diskriminacija ne znaci da se neko nekompetentan postavlja po kljucu. makar ja to tako vidim i makar je to teorija. drugim recima svaki put kada neko iznese argumenat o tome da se efikasnost steti pozitivnom diskriminacijom on objektivno-istorijski, sada ja da budem staljinista, stoji na predpostavkama diskriminacije koje su prethodile ovoj pozitivnoj. on zapravo kaze meni je problem da svoj novac poverim zeni, crncu, indijancu i onda to kulturalizuje (jebiga, nisu imali dovoljno dobro obrazovanje. bih ja u nekoj krajnjoj instanci ali ona samo nikako da dodje) i to je jedna varijanta white man's burdena.takodje ne vidim da je moguce ako nismo platon, pricati o tim i takvim cistim situacijama. kao sto si sama primetila mi govorimo u svetu gde je do pre vek i nesto malo kusur bilo dozvoljeno staviti brnjicu zeni. ili gde je predak jednog gradjanina SAD direktno ili indirektno profitirao na robovskom radu drugog gradjanina te zemlje. znaci uvek smo u nekoj konkretnoj situaciji.i jos samo da dodam da drzim da se ta koincidencija ispravlja revolucionarnim odnosom prema sredstvima za proizvodnju. vidim i da vi podrzavate klasni nasuprot rasnom principu. nadam se da cete se setiti nas smrtnika kada budete imali znacajno mesto u svetskoj proleterskoj banci :P

Efikasnost i nepravda, prva i druga welfate teorema, osnovi mikro-ekonomije.Evo sta kaze Wiki na tu temu:There are two fundamental theorems of welfare economics. The first states that any competitive equilibrium or Walrasian equilibrium leads to a Pareto efficient allocation of resources. The second states the converse, that any efficient allocation can be sustainable by a competitive equilibrium. Despite the apparent symmetry of the two theorems, in fact the first theorem is much more general than the second, requiring far weaker assumptions.The first theorem is often taken to be an analytical confirmation of Adam Smith's "invisible hand" hypothesis, namely that competitive markets tend toward an efficient allocation of resources. The theorem supports a case for non-intervention in ideal conditions: let the markets do the work and the outcome will be Pareto efficient. However, Pareto efficiency is not necessarily the same thing as desirability; it merely indicates that no one can be made better off without someone being made worse off. There can be many possible Pareto efficient allocations of resources and not all of them may be equally desirable by society.The ideal conditions of the theorems, however are an abstraction. The Greenwald-Stiglitz theorem, for example, states that in the presence of either imperfect information, or incomplete markets, markets are not Pareto efficient. Thus, in most real world economies, the degree of these variations from ideal conditions must factor into policy choices.[1]The second theorem states that out of all possible Pareto efficient outcomes one can achieve any particular one by enacting a lump-sum wealth redistribution and then letting the market take over. This appears to make the case that intervention has a legitimate place in policy – redistributions can allow us to select from all efficient outcomes for one that has other desired features, such as distributional equity. The shortcoming is that for the theorem to hold, the transfers have to be lump-sum and the government needs to have perfect information on individual consumers' tastes as well as the production possibilities of firms. An additional mathematical condition is that preferences and production technologies have to be convex[disambiguation needed].[citation needed]Drugim recima, ekonomisti su silent u vezi pravde/nepravde, a to su upravo zbog nemogucnosti agregiranja rpeferencija na taj nacin da niko ne bude povredjen. To jeste poziv na status quo u brutalnom kapitalizmu, ali ne zato sto je status quo bolji ili gori od nekog drugog stanja vec zato sto ne postoji mogucnost da se do drugacijeg ekvlibrijuma stigne a da neko ne zavapi "Nepravda!". To jeste paradoks, i ogranicenje ekonomije kao discipline, ali barem je to ogranicenje vrlo transparentno i jasno definisano.

[Budja]

kada vidimo da se izmedju dva kandidata, jednog belca muskarca i jedne crne zene, odabere beli muskarac dva su objasnjenja.1. beli muskarac je bio bolji kandidat po objektivnim parametrima.2. beli muskarac nije bio bolji kandidat po objektivnim parametrima i odabran je po osnovu pola i boje koze, a to je obrazlozeno time da je objektivno bolji kandidat. mi sa strane ne znamo sta je zapravo istina od ovo dvoje, ali oba rezonovanja proizvode isti ishod koji moze da se uoci.tvoja recenica iz prethodnog posta implicira da je jedino 2. aktuelna. ja kazem da su prisutne obe situacije.teoreticari koji se pozivaju na efikasnost smatraju da donosilac odluke o zaposljavanju ima racionalni svetonazor i povodi se samo objektivnim parametrima.inace, u johanesburgu u korporacijama u menadzmentu rade samo beli ljudi. crnci dolaze maksimum do polozaja racunovodje, iako postoji affirmative action. moja prijateljica koja radi u najvecoj konsultantskoj firmi je bila u timu koji je sedeo u jednoj firmi tri meseca. to je jedini klijent u istoriji koji je ikad od njih trazio da biografije konsultanata koji su predlozeni kao tim sadrze i fotografije. klijent je odabrao samo plavokose ljude sa plavim ocima. scary!dakle, ne zmurim ja ni na mnogo suptilniji rasizam, ali hocu da budem precizna i razdvojim drustveno-psiholoske falinke kod ljudskog roda od onih koje su objektivno ekonomski utemeljene i na koje se moze delovati.

Zapravo, i cisti rasizam se moze opravdati racionalnim ocekivanjem: zaposlis briljantnog crnca u bekom okruzenju punom briljantnih rasista i dobijes strajk belih rasista i mutiny, i losu radnu atmosferu.Tesko je empirijski razdvojiti "tehnicku" diskriminaciju (je l' to bese izraz?) od one nastale na predubedjenjima.

[gagorder]

Protiv ovakvih argumenata sam stvarno nemoćan.

cemu gorcina, vidis smajlija, ugasila sam se u 11 (zenski dan je uvek kratak -_-) ...ne znaci da necu da citam, svasta, pa ja pokrenula temu i trazila da me neko razuveri.

[kim_philby]

cemu gorcina, vidis smajlija, ugasila sam se u 11 (zenski dan je uvek kratak -_-) ...ne znaci da necu da citam, svasta, pa ja pokrenula temu i trazila da me neko razuveri.

da te razuveri u vezi cega tacno? konkretnog teksta? feminizma? musko-zenskih odnosa?Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Turnbull]

Efikasnost i nepravda, prva i druga welfate teorema, osnovi mikro-ekonomije.Drugim recima, ekonomisti su silent u vezi pravde/nepravde, a to su upravo zbog nemogucnosti agregiranja rpeferencija na taj nacin da niko ne bude povredjen. To jeste poziv na status quo u brutalnom kapitalizmu, ali ne zato sto je status quo bolji ili gori od nekog drugog stanja vec zato sto ne postoji mogucnost da se do drugacijeg ekvlibrijuma stigne a da neko ne zavapi "Nepravda!".

Zapravo, ima.Edit: Ali naravno ne kroz invisible hand, nego kroz redistribuciju. Edited July 31, 2012 by Syme

[Turnbull]

Zapravo, i cisti rasizam se moze opravdati racionalnim ocekivanjem: zaposlis briljantnog crnca u bekom okruzenju punom briljantnih rasista i dobijes strajk belih rasista i mutiny, i losu radnu atmosferu.Tesko je empirijski razdvojiti "tehnicku" diskriminaciju (je l' to bese izraz?) od one nastale na predubedjenjima.

Tačno tako. Ali ne moramo da idemo toliko daleko u primerima - evo primera o kome smo pre par dana svi raspravljali- vlasnik igraonice koji izbacuje Rome. Zašto? Zato što se ostali posetioci žale. Neko je pitao - zar ne radi tako protiv svog ekonomskog interesa? Ne radi, radi u korist svog interesa, jer mu je u većem interesu da ne dolazi u konflikt sa većinom. Tu padaju svi libertarijanski recpeti po kojima nam ne trebaju zakoni protiv diskriminacije jerbo će tržišt+self-interest sve da sredi. Ma, cvrc.