rodna ravnopravnost

[Turnbull]

.

[Turnbull]

to je neko musko pitanje, ne znam sta bih rekla.

[DarkAttraktor]

treci pustinjski sakal s desna, prvi red.. he's titilated by some of the issues raised during the talk,+ tip u kosulji

Antitabu | nedelja 30.06.2013 Ovako izgleda feminizam na saudijski način| Daily MailSlika objavljena na Twitteru prikazuje učesnike konferencije u Saudijskoj Arabiji koja je za temu imala „žene u društvu“ – i na njoj nema nijedne žene.

TwitterKonferencija je navodno održana na Univerziteti Qassim a na njoj su učestvovali predstavnici 15 nacija, i svi su navodno bili muškarci.Sedišta u sali u kojoj se konferencija održavala puna su muškaraca u u tradicionalnoj odeći.Segregacija između muškaraca i žena u ovoj zemlji bogatoj naftom izuzetno je raširena usled ultra konzervativnih šerijatskih zakona koji su na snazi.Ženama nije dozvoljeno da voze, moraju da koriste posebne ulaze u bankama i kancelarijama i potrebno im je dopuštenje muškog rođaka ili muža kako bi radile, putovale ili se udale.Međutim, poslednjih godina napravljeni su mali koraci ka jednakosti polova.Saudijska Arabija dozvolila je ženama da voze motorcikle i bicikle, ali samo ukoliko su u pratnji muškog rođaka i na sebi nose veo.

[betty]

biserje! (pred svinje :D) Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ШКОЛОВАЊА ДЕВОЈАКА НА БРАК И ПОРОДИЦУСавремени српски интелектуалци – демографи, антрополози, социолози, психолози и ини – дају различите одговоре на питање: зашто је Србија захваћена депопулацијом – одумирањем становништва? Главни разлог депопулацији заправо је једноставан: одлазак девојака са села у град.1. Сеоски егзодус (exodus ruralis)У антропологији већ дуже времена постоји сазнање да се села празне првенствено због одласка девојака у град. Непосредно после Другог светског рата тенденција је била да се школују сеоски мушкарци. Но, врло брзо тај тренд је преокренут.Етнолошкиња Александра Павићевић у књизи „На удару идеологија” (2006) тачно запажа: „Као да су нагло постали свесни тешког живота на селу, после Другог светског рата већина родитеља је желела да школује своју децу, управо да би их поштедела муке земљорадничког занимања. Првенствено су се школовала мушка деца, док је у новије време ова тенденција почела да узима супротан смер, са епилогом још погубнијим од раније праксе. Наиме, иако је школовање генерално стимулисало напуштање пољопривреде и села, у времену када су се примарно школовала мушка деца, рурални егзодус још није био у пуном јеку. Школовање се често сводило на стицање основног образовања, тако да је известан број ’школованих’ ипак остајао на селу. Школовање женске деце се међутим, у новије време јавља као неприкосновена обавеза родитеља, која се не завршава најнижим степеном образовања. Настављајући школовање у образовним установама другог и трећег степена, женска деца напуштају сеоску средину, дајући свој допринос поремећају старосне и полне структуре села ” (стр. 68-69)Тачно је запажање Александрe Павићевић да у „поремећају старосне и полне структуре села” има удела школовање женске деце. То мишљење потврђују и њена емпиријска истраживања у селу Дубона.2. Case Study: ДубонаУ етнологији већ дуги низ година постоји сазнање да у селу има више неожењених младића него неудатих девојака. Теренска испитивања Александре Павићевић потврдила су ту тезу. Она је забележила да младићи у шумадијском селу Дубона поздрављају идеју да девојке иницирају удварање. Тим поводом ауторка примећује: „Овакво размишљање постаје посебно занимљиво када се узме у обзир опсервација сеоског пароха који, као један од разлога постојања великог броја неожењених момака у селу, наводи управо страх савремених младића од неуспеха при удварању. И заиста, у читавој области већ неколико деценија постоји феномен ’продужене адолесценције’, који се поглавито односи на мушку популацију између 25 и 40 година старости, у оквиру које се налази знатан број неожењених младића и људи. У време истраживања, у Дубони је било око тридесетак оваквих случајева, а приближан број се наводи и за Влашку, Шепшин и Малу Иванчу. Број неудатих девојака је занемарљив, што ипак сугерише да је овај проблем првенствено проистекао из бројчане диспропорције мушког и женског становништва одређених узрасних групација у селу. Ова диспропорција, међутим, не почива на ређем рађању женске, у односу на мушку децу, него на интензивнијим брачним и професионалним миграцијама женског становништва у последњих двадесетак година двадесетог века, које се првенствено могу везати за већ поменуту праксу чешћег школовања женске деце” (стр. 275-276).Емпиријска истраживања потврђују постојање већег броја неожењених мушкараца на селу, као и тезу да је то првенствено последица одласка женскиња у град.3. IntermezzoЕтнолошкиња Aлександра Павићевић је сериозна научна радница чијим се радовима може веровати. Чини се да је она у свом општем идеолошком опредељењу конзервативна. И социолошкиња Рада Дрезгић је мериторна научна радница. Но, она је у свом општем идеолошком приступу либерална. Без обзира на идеолошке разлике, теренска истраживања обе научнице недвосмислено указују на то да у селима постоји велики број неожењених мушкараца. Због те диспропорције младићи осећају страх од удварања. То потврђује и понашање младића у Горњој Добрњи.4. Case study: Горња ДобрњаСоциолошкиња Рада Дрезгић је у студији „Бела куга’ међу ’Србима’ ” (2010) описала понашање неожењених младића у селу Горња Добрња у склопу акције Сеоског прага. Циљ организације Сеоски праг био је да омогући неожењеним сеоским младићима да упознају девојке из иностранства (Украјине). Рада Дрезгић је била очевидац тог сусрета. Оно што се догодило било је помало изненађујуће. Она је забележила: „Многе ствари су се окренуле наглавачке у односу на намере Сеоског прага” (стр. 160). Прва је та да је иницијатива долазила од жена. Оне су биле те које су се колу прикључиле, а затим „распршиле се по кафани, започињући разговоре и иницирајући контакте. Тиме су Украјинке вишеструко прекршиле локална правила лепог понашања и родних норми. Неприкладност (непримереност) женске иницијативе у хетеросексуалној комуникацији је свакако једна од њих. Ове жене које су биле доведене да би спасле руралну мушкост – за коју се веровало да је угрожена тиме што српске жене одбијају да се удају за сеоске момке – ту исту мушкост су на забави угрозиле, али на супротан начин: оне су сеоским момцима одузеле привилегију бирања и иницирања контакта. Украјинке су одлучиле да бирају” (стр. 159-160).По мишљењу Раде Дрезгић, иницирање контакта од стране жена није добродошло у сеоској средини. Проблем, заправо, није у томе што су жене иницирале контакте него у томе што су средовечни младићи утучени дугогодишњим самачким животом. Уместо њих ненарушено самопоуздање имали су млађи мушкарци. Ауторка бележи: „Средовечни сеоски момци пак показали су се доста пасивним и без иницијативе да упознају гошће. Млади момци, који нити су били примарна циљна група пројекта нити су били заинтересовани за женидбу, били су много активнији и отворенији за друштвена догађања која је организовао Сеоски праг. Средовечне момке чија је мушкост већ била угрожена надвладали су тако и млади момци и жене из Украјине” (стр. 160).Рада Дрезгић, либералних и феминистичких инклинација, за неуспех сусрета окривљује средовечне момке. По њој, њихова пасивност је крива за неуспех акције Сеоског прага. Запажање је тачно, али не даје одговор на питање: откуд то да у селу Горња Добрња уопште има толико неожењених средовечних момака? Да је консултовала своју колегиницу Александру Павићевић било би јој јасно: девојке су имале боље изгледе да мигрирају у градове. Тај процес је условљен многим чиноциома. Један од њих је „хипергамија”.5. „Хипергамија”Социологији и антропологији је већ дуги низ година позната појава под називом „хипергмија”. „Хипергамија” је универзална појава да девојке путем брачних (удадбених) веза на социоекономској лествици иду навише („хипер”). Разлог „хипергамије” лежи у биологији: у већој вредности женске сексуалности, тј. репродукције. „Хипергамија” се очитује у томе да девојке удадбеним везама прелазе из села у град, тј. из нижег социоекономског стутуса у виши. Осим биологије, „хипергамију” подстиче и идеолошки форсирано школовање девојака.6. ЗакључакОдлазак сеоских девојака на школовање у градове има вишеструко негативне популационе последице. Прва је та да младићи на селу све чешће остају без прилике да се ожене и оснују породицу. Друга је та да се повећала концентрација девојака у градовима, што подстиче њихово претерано сексуално и/или брачно надметање. Отупљивање моралног сензибилитета последица је много чинилаца, а један од њих је и прекомерна заступљеност девојака у градовима.Брак и породица су у кризи из много разлога, а један од главних је идеолошко форсирање школовања девојака. Ако желимо да зауставимо депопулацију тада би држава требало да стимулише школовање младића, а не девојака како је сада случај. Подстичући школовање девојака држава ради на старењу и изумирању становништва.Библиографија

• Дрезгић, Рада, „’Бела куга’ међу ’Србима’ ”: о нацији, роду и рађању на прелазу векова”, Институт за филозофију и друштвену теорију, И.П. „Албатрос плус”, Београд, 2010.
• Павићевић, Александра, „На удару идеологија: брак, породица и полни морал у Србији у другој половини XX века”, Eтнографски институт САНУ, Београд, 2006.

Edited July 6, 2013 by betty

[garcia]

kakve budalaštine. i to opasne.

[morgana]

идеолошко форсирање школовања девојака

ahaha :D

[Indy]

Ima tu materijala za 1 dobar rijaliti show.

[Patty Lee]

kakva mentolcina. "ideolosko forsiranje skolovanja devojaka"???lik je na osnovu dve (je l dve?) studije slucaja doneo zakljucak da je bolje za sve da se zene ne podsticu na skolovanje.anbilivbl. selo vapije za njim.

[Lezilebovich]

mene izuzetno čudi da neko ko dovodi u pitanje potrebu za školovanjem ženske dece koristi ženske oblike naziva zanimanja "etnološkinja", "psihološkinja" i sl.

[Indy]

Pa, to je po sistemu "vidite sta nam rade". To je drama queen moment.

[Turnbull]

U, pa ovaj frik je odavno poznat.Mene više zanima ta Aleksandra Pavićević. Sudeći po ovom radu, she seems like a piece of work:

Овакав уплив спољног света у (сеоску) породицуомогућен је понајвише, у првом делу студије описаним,захватима економске политике, којима су трајно нарушенеоснове аутархичности и самодовољности сеоске и породичнепривреде. Међутим, ова промена материјалне основедотадашњег живота аграра, не би сама по себи могла да будедовољан разлог за тако радикалну трансформацијувредносних система каква се унутар њега десила. Оваконстатација се чини посебно логичном када је реч онаведеним категоријама полног морала, које ни утрадиционалном ни у савременом концепту нису директновезане за економски опстанак заједнице. Може се зато рећида су промене које су се десиле унутар ових институцијабиле примарно духовног карактера, те да је њихов правацпонајвише био условљен насилном или добровољноматеизацијом и секуларизацијом друштва. Овим процесима сутрајно (мада не и неповратно?) укинути апсолутни вредноснирепери, који би у савременом контексту могли да понудеједино солидно оправдање за одржавање традиционалних ипожељних модела полног понашања.

Било како било, коракнувши „из царства нужности уцарство слободе“, у коме је, на крају крајева, све посталодозвољено, човек се пробудио усред из темеља уништеногдруштва, чија се разореност „исказује у свакодневноммасовном делању људи као да друштво више не постоји, усуштинској испражњености базичних институција друштва,у масовном окретању леђа свим прописима…“.92 Међутим,иако можда делује парадоксално, рекло би се да економскакриза заузима скоро маргиналну позицију на листи узрокаразорености друштвеног система. Криза друштвених иљудских вредности, а на првом месту криза смисла до које је,поред осталог, дошло намерним или случајнимизостављањем егзистенцијалних и метафизичких питања (иодговора) од стране „марксиста“, „хуманиста“, „слободњака“и „прогресиваца“, чини нашу садашњицу посебнокомплексном, а нашу сутрашњицу ако не апокалиптичном,онда свакако неизвесном.

kakva mentolcina. "ideolosko forsiranje skolovanja devojaka"???lik je na osnovu dve (je l dve?) studije slucaja doneo zakljucak da je bolje za sve da se zene ne podsticu na skolovanje.anbilivbl. selo vapije za njim.

Ma mislim, čudna mi čuda, zaključak je da kad žene imaju šansu da napuste siromašnu patrijarhalnu sredinu, one će to i učiniti. Pa naravno da hoće, ali rešenje sasvim sigurno nije ukinuti im pravo na školovanje. Mislim, potpuno ludilo.Edit: Ova Pavićević je kao duhovna vanbračna ćerka Slobe Antonića i Zoće Milivojevića. Užas. Edited July 6, 2013 by Syme

[Patty Lee]

Mislim, potpuno ludilo.

sad ronzam po sajtu snk, komentari su isto jaki.numero uno problem s tekstom je upotreba stranih reci i izraza i zatiranje cirilice.da ne pominjem slikovite primere.dr zorane sve ti oprastam.sa pavicevic ne znam sta je problem, to je jedna "seriozna naucna radnica cijim se radovima moze verovati."

[Turnbull]

Из свега реченог логично произлази и усмерење, алии ограниченост савремене научне мисли. Изразитирационализам, односно, захтеви за „објективношћу“ идоказивошћу, као основни постулати савремене науке, скоропо правилу условљавају и једносмеран ток мисли, па сесадржаји вертикале тумаче искључиво као нешто што јеусловљено вредностима хоризонтале, док се обрнутаусловљеност не узима у обзир. Дакле, „невидљиво“ сетумачи „видљивим“, иако је оно прво у ствари покретачкаснага другог, тј., по речима познатог православног мислиоца,архимандрита др Јустина Поповића, иако „видљиво, нијеништа друго до љуска око невидљивог…“, иако „оно што јенајглавније у човеку јесте невидљиво“

Seriozna nauka. Edited July 6, 2013 by Syme

[betty]

a mislila sam se da li da postavim na zotjin topik ili ovde.

[Turnbull]