rodna ravnopravnost

[MayDay]

ovi verbalni napadi uopste nemaju isti efekat pre i posle iskustva fizickog napada. ranije u vozu kad se vracam s faksa (35 minuta) i kad mi se neko naklati i dobacuje ili trazi telefon, ja bih ignorisala ko da ne postoji ili ponekad uzela da pedagoski objasnjavam zasto to nije u redu. nekako mi bio business as usual. nista se nisam uzbudjivala oko toga.sada se plasim ili sam besna. mesaju mi se ta dva osecaja.evo imam prirodni eksperiment!pre incidenta sam nosila dokumenta u britanski worldbridge servis u asnieres sur seine, sto je zapadno od pariza i rekla bih da je poprilicno zastupljena imigrantska populacija po tipu prodavnica. uglavnom, da bi se doslo do odredista treba da se ide iza autobuske stanice i udje u jednu usku ulicu na cijem cosku ima kafana. kad sam isla prvi put, gospoda iz kafane su dobacivala gluposti, a ja samo prosla ko da ne postoje. kad sam odlazila po dokumenta, 5 dana nakon incidenta, ziva sam pretrnula i trcala sam kroz tu ulicu. mislim da sad to ne bih radila, ali tad sam se bas plasila.u petak u pet belih zora vucem kofer i nosim ranac i pentram se iz metro stanice u zeleznicku gare de l'est i frajer krece raskolacenih ociju da me hvata za rame i da mi govori budalastine. ja od besa mu viknula da se jebe, a to je bas tesko od mene izvuci. tad sam bila besna. ranije bih samo nastavila da hodam..pri svemu tome, moj veliki incident je bio samo slucaj pipanja. neke dame su prezivele i slucaj penetracije ili teze fizicko nasilje pa verovatno imaju jos strasniju emotivnu reakciju.

[Utvara]

Najverniji

[kim_philby]

samo da javim da sam pogledao film i da kazem da zapravo ne razumem o cemu se diskutuje. ovaj film je jednostavno los i na par mesta dokazuje onu godarovu opasku da je montaza pitanje etike.zapravo, ovo je neki belgijsko klip gde se celi fantazmatski narativi projektuju na emigrantsku zajednicu cineci od njenih muskih pripadnika istovremeno i patrijarhalne konzervativce i od seksa izludele presretace koji poput dece ne mogu da kontrolisu svoje nagone. Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Agni]

samo da javim da sam pogledao film i da kazem da zapravo ne razumem o cemu se diskutuje. ovaj film je jednostavno los i na par mesta dokazuje onu godarovu opasku da je montaza pitanje etike.zapravo, ovo je neki belgijsko klip gde se celi fantazmatski narativi projektuju na emigrantsku zajednicu cineci od njenih muskih pripadnika istovremeno i patrijarhalne konzervativce i od seksa izludele presretace koji poput dece ne mogu da kontrolisu svoje nagone.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

Aha, fantazmatski narativi... A to znas kako? Koliko si tacno vremena proveo u tim kvartovima Brisela?

[kim_philby]

Aha, fantazmatski narativi... A to znas kako? Koliko si tacno vremena proveo u tim kvartovima Brisela?

kakve to veze ima sa filmom? ne poznajem dzordza busa pa mogu da formiram stav o filmovima majkla mura. nikada nisam video nuba plemena u africi pa mogu da se bavim ideoloskim sadrzajem rada leni rifenstal.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[gagorder]

to se vrlo uklapa u ovdasnji (holandski, ali sigurna sam i belgijski) stereotip* da alohtone porodice stavljaju manje stega na decu i omladinu. dok ce tipicna holandska porodica npr. uciti klince da sede mirno tokom obroka u restoranu, tipicna alohtona porodica ce ih pustiti da jurcaju izmedju stolova. i jedni i drugi klinci ce naravno imati impuls da se igraju, a porodicno okruzenje potom ili suzbija impuls ili ne.

beti je l' tu postoji transfer?zanima me da li ta vrsta drila ima za rezultat da dete nesto nauci na nacelnom nivou, u smislu da je to sad primenjivo na raznorazne impulse, ili dete prosto nauci da suzbija impuls da se igra, ili jos prostije - da suzbija samo impuls da se igra *u restoranu* ...

[dig_chohano]

zapravo, ovo je neki belgijsko klip gde se celi fantazmatski narativi projektuju na emigrantsku zajednicu

Derer pojasni malo, ne vrti mi se Vujaklija rano ujutru.

[betty]

beti je l' tu postoji transfer?zanima me da li ta vrsta drila ima za rezultat da dete nesto nauci na nacelnom nivou, u smislu da je to sad primenjivo na raznorazne impulse, ili dete prosto nauci da suzbija impuls da se igra, ili jos prostije - da suzbija samo impuls da se igra *u restoranu* ...

mislim da je sve sto se ovde nauci da povremeno postoje situacije kad se sedi mirno i prica tiho. to je prosto jos jedno od mnogobrojnih ponasanja koja se vezbaju. povremeno gledam nastajanje na delu, u vozu, gde se zahteva isto ponasanje. majka udje s troje dece, ona imaju piskutave glasove i svako bi da nadjaca ostale, ona uporno govori tiho i svaki put ih iznova tiho opominje da se u vozu prica malo tise. tihi su i svi ostali, svi daju isti primer, i deca polako ukapiraju kroz iskustvo i imitiranje odraslih da je to ono sto se trazi od njih. tesko je donositi zakljucke o transferu kad na svim mogucim nivoima postoji reagovanje odraslih ako dete ugrozava nekog drugog. da li dete onda nauci svaku konkretnu situaciju ili opsti princip, ko ce ga znati. svakako ne ugrozava igranje kao takvo, sudeci po klincadiji koja mi po celi dan visi pod prozorom :)evi, syme, odgovoricu kasnije tokom dana.

[gagorder]

tesko je donositi zakljucke o transferu kad na svim mogucim nivoima postoji reagovanje odraslih ako dete ugrozava nekog drugog.

da, da.inace, moje skromno iskustvo je da odrasli u srbiji ne reaguju ...

[betty]

da, da.inace, moje skromno iskustvo je da odrasli u srbiji ne reaguju ...

cuj, i to je mnogo bolje nego kad reaguju tako sto kazu devojcici da je decak cupa za kosu jer je zaljubljen u nju. posle imamo zene koje veruju da ih muzevi biju iz ljubavi. bas iznenadjujuce.

[kim_philby]

Derer pojasni malo, ne vrti mi se Vujaklija rano ujutru.

http://www.youtube.com/watch?v=79cXkojOs00

[dig_chohano]

Ne razumem.

[kim_philby]

Ne razumem.

pa imas bubicu ispod pazuha pa ti se nabacujem.odnosi emigranata radnika i domacina poslodavaca su uveki bili i ostali odnosi moci. kada radnici u pitanju nisu visoko-kvalifikovana radna snaga vec 'sljakeri' koji rade najgore poslove stari klasni stereotipi se projektuju na cele etnicke grupe.svi odnosi izmedju emigranata (koji, pazi, zive u svom delu grada) i domacina koji ih zapravo istovremeno i zeli i ne zeli i posmatra mesavinom gadjenja i fasciniranosti su zapravo odnosi ekonomske moci. ili o tome govoris ili uopste o svemu cutis. nema tu nekog srednjeg puta.i tu viktorijanske metode odgoja dece po moritzu schreberu nece nimalo pomoci.

[betty]

evi: za milivojevica si u pravu, pricam o opstem utisku o duzem opusu... ali i o utisku da je za njega metroseksualac ono sto je na zapadu tipican muskarac. a oko holandije, sta ja znam, ja sam vitlala sisama po vaskolikim javnim prostorima dok sam dojila, bas nikad mi se nije desilo bilo sta osim blagonaklonog osmeha. u srbiji mi uopste ne bi bilo svejedno da izvadim sisu na klupi u knezu, u kaficu, pa ni u malo prometnijem parku ili medju prijateljima, iako je rec o neseksualnom cinu.nego, film, zene, rodna ravnopravnost:

Okej, i šta treba učiniti da ono prestane?

mislim da imamo dosta razlicito vidjenje o tome sta je funkcija i domet filma. ja vidim film kao sredstvo pokretanja emocija iz koje mogu da postanu zamajac za dalje konkretno cinjenje, ali ne sredstvo koje je tu da nudi tacna resenja i daje bogznakoliko preciznih informacija. ima i filmova ovog drugog tipa naravno, ali obicno naustrb brojnosti publike. cilj ovog filma je da te kao gledaoca stavi u kozu uplasene devojke, a empatija je ta koja moze da da emotivni zamajac. sudeci po tvojoj "da, ali..." reakciji, ne cini to dovoljno jako.problem sa kojim se film susrece je sto ocito postoje dve zrtve: devojke, koje su direktne zrtve muskih napastvovanja, i alohtona populacija koja je slabo integrisana manjina u belgiji. po tvojim reakcijama, reklo bi se da je prva zrtva manje-vise nezanimljiva, a da je film trebalo da prica o dubinskim uzrocima ponasanja alohtone manjine (sto je devojka uglavnom pokusavala da izbegne... tesko mi je da procenim koliko uspesno, jer je intervju pre filma dao snazan mi-oni ton).a sta ciniti, pa postoje direktne i indirektne metode. empatija pokrenuta filmom moze da utice direktno i na neke tipove koji nisu budale nego se samo ponasaju budalasto. mislim da ne treba potcenjivati moc empatije. preko toga, direktna mera je npr. vece prisustvo policije policije na ulici. devojci koja je zrtva je to sasvim dovoljno. indirektno, ne znam kako je u belgiji, u holandiji je veliki akcenat na skolstvu. istina je ovo sto radagast kaze, da su imigrantske vize selektivno davane niskoobrazovanim ljudima, tako da kulturoloski rascep nije samo pitanje zemlje porekla nego je i obrazovni... i tek neka treca generacija zapravo ima sansu da se koliko-toliko integrise. sta znam od dogadjanja na lokalu? skola u koju se nadam da ce moj kinac biti primljen (u koju se krece sa 4-5 godina), ima kvotu od 30% za alohtonu decu, socijalne psihologe koji su izradili strateske planove za integraciju, ekipu strucnjaka koja dolazi da intervenise po potrebi, prisustvo alohtonih asistenata u ucionici (isto po potrebi), davanje prednosti alohtonim kandidatima pri zaposljavanju, posebno za nize razrede... svasta nesto, sistemski. u gradu u kom zivim se odrzavaju javne tribine o raznim manjinama jednom nedeljno. imam druga koji se bavi alohtonim tinejdzerima (to mu je posao), ne znam tacno sta sve radi s njima, ali radi. elem, ideja o potpuno zapostavljenoj manjini, potpuno izvan svih tokova, ostavljenoj od strane drzave da stvara svoja pravila ponasanja u svom getu... je daleko od realnosti. stoji da se nije krenulo na vreme, i stoji da se nije stiglo daleko (i da nikad nije sasvim jasno dokle treba ici a sta je ugrozavanje specificnosti odredjene manjinske grupe), ali prica o netaknutom paralelnom svemiru prosto ne stoji.kimbi:

i tu viktorijanske metode odgoja dece po moritzu schreberu nece nimalo pomoci.

metode su susta suprotnost viktorijanskim (englezi zapravo imaju isti stereotip o holandjanima - da je deci sve dopusteno).

[djili]

pa imas bubicu ispod pazuha pa ti se nabacujem.odnosi emigranata radnika i domacina poslodavaca su uveki bili i ostali odnosi moci. kada radnici u pitanju nisu visoko-kvalifikovana radna snaga vec 'sljakeri' koji rade najgore poslove stari klasni stereotipi se projektuju na cele etnicke grupe.svi odnosi izmedju emigranata (koji, pazi, zive u svom delu grada) i domacina koji ih zapravo istovremeno i zeli i ne zeli i posmatra mesavinom gadjenja i fasciniranosti su zapravo odnosi ekonomske moci. ili o tome govoris ili uopste o svemu cutis. nema tu nekog srednjeg puta.i tu viktorijanske metode odgoja dece po moritzu schreberu nece nimalo pomoci.

Nerealno i nepravedno je da ocekujes da zene sute i trpe i zrtvuju se u ime visih ciljeva.