Leia Posted August 22, 2014 Posted August 22, 2014 jezivo, a? ne znam, mozda je kucnuo cas da lepo batalimo sve to, okrenemo se svako svom timu i dostojanstveno izumremo. ko ce da ceka taj meteor jebote?! :D
Lezilebovich Posted August 26, 2014 Posted August 26, 2014 TELEPROMPTER.RS ISTRAŽUJE: Koliko se osoba ženskog pola nalazi na ključnim rukovodećim funkcijama u državnim preduzećima? Čini se da Srbija i dalje živi u petnaestom veku jer se na rukovodećim funkcijama preduzeća, čiji je osnivač Republika, nalaze isključivo muškarci. Takođe smo istraživali koliko žena sedi u upravnim, nadzornim i izvršnim odborima tih preduzeća. Ustanovljeno je da i tu muškarci imaju veoma dominantan položaj. Ovo su rezultati našeg istraživanja. Koliko god se Srbija trudila da ide u korak s modernim, demokratskim državama u kojima je zastupljena politika ravnopravnosti polova, svi prećutno znamo da je Srbija i dalje jedna konzervativna, partrijarhalna država. To je očito kada pogledamo ko zauzima rukovodeće funkcijeu državnim preduzećima. Teleprompter.rs je analizorao direktorske funkcije, upravne, nadzorne i izvršne odbore preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Ustanovili smo da najvećim državnim preduzećima upravljaju isključivo muškarci. Uzmimo za primer energetski sektor u Srbiji. Analizirali smo gotovo sva preduzeća čija je osnovna delatnost proizvodnja električne energije ili upravljenje energetskim sistemom. Energetski sektor Na čelu JP “Elektroprivreda Srbije” sedi muškarac, v.d. direktor Aleksandar Obradović. Njegov zamenik je takođe muškarac, Živojin Jovanović. U upravi “Elektrodistribucije Beograd d.o.o” radi ukupno devet muškaraca i samo četiri žene koje se nalaze na nižim funkcijama. Direktor preduzeća je Zoran Rajović, a Slavica Stefanović zauzima funkciju pomoćnika direktora za ekonomiju poslovanja, i to je najviša funkcija koja pripada ženi u tom preduzeću. Situacija je kritičnija u upravi preduzeću “Elektrovojvodina” (direktor Bogdan Laban) u kojoj radi 13 muškaraca i samo jedna žena – direktor za ekonomske poslove, Jelica Eremić Đođić. U upravi preduzeća “Elektrosrbija” (direktor Srđan Đurović) iz Kraljeva, koja broji sedam članova, nema nijedne žene. Od 13 rukovodećih funkcija u preduzeću “Jugoistok” (direktor Darko Bulatović) iz Niša, samo dve funkcije pripadaju ženama, a 11 muškarcima. Jedna žena rukovodi centrom za nabavke i ugovore, a druga je direktora za opšte i pravne poslove i poslove ljudskih resursa. Primetićete da najviše žena radi u sektoru opštih poslova, pravnih poslova i poslova ljudskih resursa. Preduzeće “Hidroelektrane Đerdap” (direktor Goran Knežević) ima više direktora i rukovodilaca. U upravi radi čak 20 muškaraca i samo četiri žene. One su ili pomoćnice direktora ili njihove zamenice. Na čelu HE “Đerdap 1″ sedi Ljubiša Jokić, a HE “Đerdap 2″ upravlja Jovan Milovanović. Od ukupno devet upravljačkih pozicija u preduzeću “Drinsko-limska hidroelektrana” (direktor Mijodrag Čitaković) iz Bajine Bašte samo jedna pripada ženi i ona je pomoćnik direktora za ekonomsko-finansijske poslove. Kao što smo i napomenuli, pratite trend. Situacija nije ništa bolja ni u “Termoelektrani Nikola Tesla” iz Obrenovca gde na čelu preduzeća sedi Čedomir Ponoćko, a od 14 zaposlenih u upravi, samo jedna žena ima odgovornu funkciju i to je Marija Stevanović, direktorka TE “Morava”. Preduzećem “Termoelektrane i kopovi Kostolac” upravlja Dragan Jovanović, a od ukupno šest članova uprave preduzeća “Panonske termoelektrane-toplane” (direktor Zoran Ivančević) nema nijedne žene. Nešto tolerantnije prema ženama je preduzeće “Elektromreža Srbije” gde je direktor Nikola Petrović, muškarac naravno. Međutim, njegov zamenik je Aleksandra Naupara, a od 11 zaposlenih u upravi, pet upravljačkih pozicija pripada ženama. Kako bismo ilustrovali činjenicu da muškarci ne dozvoljavaju ženama da se uključe u upravljanje energetskim sektorom, pogledajte fotografiju sa proslave 96. rođendana preduzeća “Elektrosrbija” iz Kraljeva. Ova proslava je okupila gotovo sve direktor iz energetskog sektora. Pronađite ženu na ovoj fotografiji. JP “Podzemnu eksploataciju uglja u Resavica”, direktor – Vladan Milošević, od 16 radnika u upravi, samo tri su žene JP “Srbija gas”, direktor - Dušan Bajatović, od osam članova menadžmenta, samo dve su žene, upravni odbor ima četiri člana, samo jedna žena sedi u UO JP “Transnafta”, v.d. direktor – Tomislav Basta, sedam članova uprave, samo jedna žena, direktor za pravne poslove, predsednik nadzornog odbora – Branko Jokić, ostala četiri člana NO su muškarci Prava “muška preduzeća” JP “Srbijašuma” je pravo “muško preduzeće”. U direktorskoj fotelji sedi Igor Braunović, a Upravnim odborom od pet muškaraca upravlja predsednik, Miloš Sretković. Menadžment “Šuma” broji ukupno deset članova i sve do jednog je muškog pola. Čak je i šef kabineta generalnog direktora muško. Jedina žena u ovom “muškom preduzeću” zauzima funkciju čak zamenika šefa kabineta generalnog direktora. Ne verujete? Posetite njihov sajt i uverite se sami. Srpskim šumama upravljaju isključivo muškarci. Međutim, kakva je situacija sa vodama? Javnim vodoprivrednim preduzećem “Srbijavode” upravlja direktor Goran Puzović, a njegov rad nadzire pet muškaraca iz Nadzornog odbora. Ni “ž” od žene u nadzornom odboru “Srbijavoda”. JEDINO “žensko” preduzeće Verovali ili ne u Srbiji postoji jedna direktorica javnog preduzeća. JP novinska agencija “Tanjug” je JEDINO preduzeće u kojem većinu članova uprave čine žene. Branka Đukić je direktorica. U “Tanjugu” žene imaju i većini u upravnom odboru – od devet članova, pet su žene. “Politika a.d.”, kao još jedno medijsko preduzeće u vlasništvu države, je više muško nego žensko preduzeće. Direktor je Zefirino Grasi, među četiri člana Odbor direktora nema nijedne žene, a u Nadzornom odboru od pet članova sede dve žene. “Službenim glasnikom” upravlja v.d. direktor Radoš Ljušić, a u Nadzornom odboru sede četiri muškarca i jedna žena. Zašto se ne kandiduje žena za direktora propalih “Železnica”? Sa čela “Železnica Srbije” nedavno je smenjen bahati direktor Dragoljub Simonović. Zatim je jedan od članova izvršnog odbora, Svetozar Ćapin, imenovan za direktora tog preduzeća na samo dva sata. Ne zna se da li je pre imenovan ili smenjen. U javnosti se sve češće govori da bi tajkun Milan Beko trebalo da preuzme direktorsku poziciju u “Železnicama”. Međutim, pitamo se, da li je možda zabranjeno da se žena kandiduje za mesto direktora? Imajući u vidu to da “Železnice” na čelu sa muškarcima već godinama tonu sve dublje i dublje u propast, možda je došlo vreme da se oproba neka sposobna i karakterna žena u direktorskoj ulozi. Neka premijer malo razmisli o tome. Nije ženama mesto na “Putevima Srbije” Ako je samo muškarcima dozvoljeno da upravljaju srpskim šumama, vodama i železnicama, zašto bi putevi bili prepušteni ženama? U JP “Putevi Srbije” važi pravilo da “ženama nije mesto na putu” i zato ovim preduzećem upravlja “muškarčina”, Zoran Drobnjak. Iznad njega, u nadzornom odboru, sedi pet muškaraca, a u Izvršnom odboru od osam članova, čak tri člana u žene. Uz to, “Koridorima Srbija” takođe upravlja “muškarčina”, Dmitar Đurović. “Javno preduzeće za skloništa”, direktor – Vladan Skandić, četiri pomoćnika, tri su žene “Javno preduzeće za skijališta”, v.d. direktor - Dejan Ljevnaić, predsednik Nadzornog odbora – Vlada Krstivojević, od pet članova NO samo je jedna žena - Vida Uzelac, zamenik direktora, šef kabineta direktora, direktor za finansije i direktor za pravne poslove su žene JP “Zavod za udžbenike“, v.d. direktor – Dragoljub Kojčić, sekretar Zavoda i šef kabineta direktora su žene, savetnik direktora je muškarac, šef Interne revizije je muškarac, u Sektor za marketing i prodaju radi 10 ljudi, samo jedna žena, u Sektor finansija rade tri žene JP Jugoimport SDPR, direktor – Jugoslav Petković, svih sedam članova Upravnog odbora su muškarci JP “Nacionalni park Tara”, direktor - Boban Tomić JP “Nacionalni park Đerdap”, direktor - Srđan Stefanović JP “Nacionalni park Kopaonik”, direktor - Bojan Milovanović JP “Nacionalni park Fruška gora”, direktor - Radovan Durutović JP za razvoj planinskog turizma “Stara planina”, direktor Svetislav Popadić, predsednik Upravnog odbora Slađan Nedeljković, u UO od sedam članova sedi samo jedna žena JP za upravljanje emisionom infrastrukturom “Emisiona tehnika i veze”, v.d. direktor Dejan Žmigić, zamenici dva muškarca, pomoćnik direktor u Sektoru za ekonomske, pravne i opšte poslove – Tanja Krasojević, svi ostali rukovodio sektora su muškarci Javno preduzeće “Nuklearni objekti Srbije“, v.d. direktor – Dalibor Arbutina Državna lutrija Srbije, v.d. direktor – Braminir Božović Koje preduzeće je najkorektnije? Verovali ili ne, može se reći da JP “Pošta Srbije”, na čijem čelu sedi Milan Krkobabić, najviše poštuje principe rodne ravnopravnosti. Iako je na čelu tog preduzeća muško, što se naravno i očekuje, ostatak uprave “Pošte” je raznovrstan. Predsednik Nadzornog odbora je žensko, a ostali članovi su muškarci. Poslovodstvo ovog preduzeća čine direktori raznih sektora i ima ih ukupno 20. Od tih 20 direktora i izvršnih direktora, čak 11 je ženskog pola. Zašto na čelu “Pošte” ne bi mogla da sedi žena? “Telekom Srbija” je nešto drugačija od “Pošta”. Na najvišim funkcijama sede isključivo muškarci. Žene ne smeju da vode razgovore Preduzeće “Telekom Srbija” je još jedno muško preduzeće. Direktor “Telekoma” je Predrag Ćulibrk, Izvršni odbor ima ukupno sedam članova, uključujući i direktora preduzeća, Samo jedna žena sedi u IO. OStale važe funkcije kao što su, Sekretar društva (Aleksandar Radovanovć) i direktor Interne revizije (Vladimir Vilić) sigurno ne pripadaju ženama. STRAHOTA: Zamislite ženu kako upravlja avionom “Air Serbia”! Žene se u arapskim zemljama poštuju, ali nemaju one šta da traže na mestima direktora. Izgleda da su se Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati baš složili po ovom pitanju kada su osnivali preduzeće “Air Serbia”. Tim preduzećem ne upravlja nijedna žena! Generalni direktora je Dane Kondić, izvršni direktori su Branislav Malović i Davor Mišeljić, a u Odboru direktora od 11 članova ne sedi nijedna žena! U preduzeću “Aerodrom Nikola Tesla” situacija se ne menja. V.d direktor je Saša Vlaisavljević, u Odbor direktora od četiri člana sedi samo jedna žena, u Nadzorni odbor od sedam članova sedi takođe samo jedna žena. “Air Serbia Catering” d.o.o., direktor - John Earnshaw “INTAIR LINK” d.o.o., Aerodrom Beograd, direktor - Dušan Dević Aerodrom parking d.o.o. Beograd, direktor - Slobodan Cojić Aerodrom poljoprivredna operativa d.o.o., direktor - Goran Ralić Izgleda da muškarci, pored šuma, voda, železnica i puteva, vladaju i vazduhom. Pronašli smo još jednu ženu… Centralni registar – depo i kliring hartija od vrednosti a.d., direktorica Ana Jovanović, predsednik Upravnog odbora – muško, pet članova UO – tri muškarca, dve žene Crveni krst Srbije, predsednik – prof. dr Dragan Radovanović, potpredsednici – Milutin Mihajlović, Živojin Jokanović i Borislav Đorđević, generalni sekretar – žensko, tehnički sekretar – žensko, od 14 stručnih saradnika, 10 su ženskog pola, koordinator logistike i finansijskog razvoja – muško, rukovodilac Službe odmaralište – muško, rukovodilac Finansijskog sektora – žensko Galenika a.d., generalni direktor – Živomir Novaković, zamenik gen. direktora – muško, od 13 članova menadžmenta samo tri su žene, u Nadzornom odboru sede samo muškarci HIP Petrohemija a.d. direktor - Velimir Unković, među pet članova Odbor direktora nema žena, Nadzorni odbor ima četiri člana od kojih je jedan ženskog pola Preduzeće za čišćenje i održavanje železničkih voznih i drumskih sredstava “Nega kola i DDD” d.o.o., direktor – Nikola Štrbac Zaštitna radionica d.o.o., direktor – Marko Dobrijević, vlasnik “Železnice Srbije” Beogradčvor d.o.o., direktor - Milutin Milošević, vlasnik “Železnice Srbije” “Srbijakombi” doo Beograd, direktor - Momčilo Tunič, vlasnik “Železnice Srbije” ŽIT, Železnički integralni transport d.o.o, direktor – Svetozar Milanović, ostali zastupnici – Miloš Kovačević Preduzeće za železničku izdavačko-novinsku delatnost “Želnid”, direktor - Žarko Mihajlović Preduzeće za železničko ugostiteljstvo i turizam “Želturist” d.o.o., direktor - Goran Lugonjić Društvo za održavanje zgrada d.o.o., direktor - Miloš Savić Privredno društvo “Prosvetni pregled”, direktor - Milovan Trifunović “Železara Smederevo”, direktor - Ivan Milošević “Poštanska štedionica”, direktor - Srđan Ceković, predsednik Upravnog odbora-Miloš Miščević, UO čini pet muškaraca, Izvršni odbor ima tri člana, jedan od članova je direktor, ostala dva mesta pripadaju ženama koje su ujedno i ostali zastupnici preduzeća Muški “Beograd na vodi” Vlada Srbije osnovala je 24. jula preduzeće “Beograd na vodi” d.o.o. sa milion dinara osnivačkog kapitala. Na čelo tog preduzeća postavljen je Aleksandar Trifunović. Imajući u vidu to da gotovo svako “muško” preduzeće u državnom vlasništvu posluje sa gubitkom ili je spremno za zatvaranje, možda ne bi bilo zgoreg da se upravljačke funkcije, možda jednom u budućnosti, prepuste ženama, pošto su se muškarci pokazali kao izrazito nesposobni za te poslove. AUTOR ISTRAŽIVANJA: Teleprompter.r
darling Posted August 27, 2014 Posted August 27, 2014 ajmo, crnogorke :) Nova jezička pravila: Sve pljevaljske tamburašice V.Kadić | 26. avgust 2014. 12:51 | Komentara: 7 Crnogorsko ministarstvo pripremilo je izmene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, za čije kršenje su predviđene paprene kazne. Biće obavezna upotreba reči: sveštenica, urološkinja, padobranka, bušačica, majorica... IAKO još niko u Crnoj Gori nije video sveštenicu, u Registru zanimanja, zvanja i titula žena u ovoj državi našla se i ona. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pripremilo je izmene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a u slučaju njegovog kršenja predviđene su paprene novčane kazne u iznosu od 500 do 20.000 evra! Ako ovaj akt prođe glasanje u Skupštini, represiju će osetiti i preduzetnici u slučaju da u svom radu ne koriste rodno-senzitivni jezik. Predviđeno je da se on striktno primenjuje u dokumentima o zasnivanju radnog odnosa, ugovorima o radu, aktima o izboru, imenovanju i postavljenju, u nazivima svih radnih mesta, zanimanja, zvanja i funkcija. Uz sveštenicu su se u Registru našla i druga zanimanja i zvanja (ženskog roda): urološkinja ili urologica, staklorezačica, padobranka, majorica ili majorka, vodnica, molerka, frulašica, džokejka, bušačica u rudniku, pilotkinja, vodičkinja, računovotkinja, sutkinja... - Danas je, naročito u medijima, prisutna svojevrsna najezda „rodno-senzitivnog jezika“ koji nema uporišta u jeziku već u izvanjezičkim, sociološkim, psihološkim faktorima, a u ime tzv. rodne ravnopravnosti raznih feminističkih pokreta. Za jezičke stručnjake problem praktično ne postoji, budući da sistemska lingvistika kazuje sledeće: nazivi tipa docent, stručnjak, gramatičar, urednik, spiker, istoričar, sociolog... nisu markirani, neutralni su u pogledu pola i ne mogu kao takvi biti potvrda jezičke diskriminacije. Oni imaju generičku funkciju, impliciraju i muško i žensko u isto vreme - kaže za „Novosti“ prof. dr Draga Bojović, saradnik za lingvističku grupu predmeta na Studijskom programu za srpski jezik i južnoslovenske književnosti Univerziteta Crne Gore. NEJASNO, NERAZGOVETNO- Neke „rodno senzitivne“ imenice zvuče kao neologizmi: borkinja, stručnjakinja... - kaže dr Bojović. - Druge sadrže suglasničke grupe teške za izgovor (arhitektkinja), a upotreba trećih dovodi do pojave homonimije:govornica (mesto sa kojeg se govori, a i osoba ženskog pola koja govori). Ona podseća da se u cilju „rodne ravnopravnosti“ zaboravlja muška forma koja sistemski gledano, ne postoji, jer u sferi imenovanja zvanja, zanimanja i titula, postoji veliki broj imenica koje su gramatički gledano, muškog roda, ali nisu polno markirane. - One su naprosto ime nekog zvanja i zanimanja, i za osobe muškog, i za osobe ženskog pola. Upravo upotreba imenica gramatičkog ženskog roda ukazuje na diskriminaciju. S te strane, upotreba tj. (zlo)upotreba jezika u cilju ostvarivanja nekih izmišljenih prava predstavlja svojevrsno nasilje i nad jezikom i nad pravom. Pri tome se zaboravlja na jedno izvorno, primarno pravo, a to je samo pravo jezika i njegovog prirodnog razvoja - kaže ona. - Može se, naravno, održati izbor za najbolju glumicu, ili za najbolju učiteljicu, ali je tada izbor sužen na osobe ženskog pola. Jedino izbor najboljeg glumca i najboljeg učitelja obuhvata sve aktere takmičenja nediferencirane u pogledu pola.
Lezilebovich Posted August 27, 2014 Posted August 27, 2014 Draga objasnila. Nije se bavila sitnicima kako što je zašto čistačica nije čistač ili sekretarica sekretar, ali bitno je da se vodi borba protiv izmišljenih prava. A ima još nešto vezano za sam tekst. Kod nas je već uobičajena reč saradnica, ne znam što su morali da napišu "saradnik za lingvističku grupu predmeta"
Leia Posted August 27, 2014 Posted August 27, 2014 cestitke bosni i makedoniji, znaci lideri u regionu - http://balkanist.net/qatar-seeks-balkan-housemaids/
Hella Posted September 29, 2014 Posted September 29, 2014 (edited) cenim da gaborisainterneta ovako nekako zamišljaju progres https://www.youtube.com/watch?v=wTrQknKu9CU Edited September 29, 2014 by Hella
ToniAdams Posted September 29, 2014 Posted September 29, 2014 cenim da gaborisainterneta ovako nekako zamišljaju progres https://www.youtube.com/watch?v=wTrQknKu9CU traze muzeve ako mene pitas
Hella Posted September 29, 2014 Posted September 29, 2014 traze muzeve ako mene pitas ne znam za ostale ali ove na 2:15 ne traže
Hella Posted October 24, 2014 Posted October 24, 2014 "> i jeste iznenađeni naravno da niste jer od feminazi hordi se sve može očekivati pa tako i eksploatacija dece
kgmr Posted October 25, 2014 Posted October 25, 2014 "> awww, pa ovo je bas lepo sto si okacio. ja sam bila ubedjena da si mizogin, uopste nisi takav kakvim sam te zamisljala...
Dagmar Posted October 25, 2014 Posted October 25, 2014 Izgasila na onom delu gde deca licitaruju koju će od njih da siluju. Gospode Bože.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now