rodna ravnopravnost

[Turnbull]

rekoh, igre radi, ne ping-pong linkovi. za pitkinovu znam. a descriptive representation jos uvek nije zazivela na pravi nacin, zar ne?hocu da kazem da je divno sto je u francuskoj obavezno da je na listama pola kandidata zenskog pola. ali ako je kandidat bolji za mene kao glasacicu od kandidatkinje po svom politickom programu, praznim obecanjima i velikim recima, ne vidim zasto bih morala da nosim barjak podrske sopstvenom polu samo zbog toga sto je ona isto zena.

Pa nisam siguran da iko kaže da moraš.

[morgana]

Heh, pa daj reci.

pa nije tako crno-bijelo kako kazes. vise je nezaposlenih zena, ali je u krizi vise otpustenih muskaraca. zene su vecina u zdravstvu, prosveti i drzavnoj upravi, muskarci u industriji, gradjevini, privatnom biznisu i poljoprivredi. dakle, ni zaposlenost ni najebavanje u krizi ne idu sasvim rodno simetricno. Edited July 31, 2012 by morgana

[betty]

A zašto ne veruješ? Ima ko veruje, i to među poštovanim prirodnim naučnicima, a ne tako nekim francuski intelektualcima. Zašto stati na pola puta? Zašto samo polne nejdnakosti objašnjavati pozivanjem na genetske razlike? Zašto ne biti dosledan, pa reći - da, naravno, i nejednakosti među rasama su genetski zasnovane?Slutim, samo iz jednog razloga - govoriti o gentskoj nejednakosti rasa je prosto big no-no, ali o genetskoj nejednakosti polova, pa to je tema za kolumne u ženskim časopisima, nedeljno popodne, i gostovanja Jove Toševskog kod Adriane Čortan.

zapravo, bio je topik na nauci pre koju godinu gde sam igrala devil's advocate tvrdeci da postoji mogucnost da se rase razlikuju po intelektualnom potencijalu i trazeci dobre kontraargumente. citala sam oba skupa literatura i vremenom zakljucila da rasni naucnici, iako metodoloski ispeglaniji, uglavnom barataju losim argumentima. ukratko, ne vidim da su (evolutivni!) momenti koji su uticali na razvijanje intelektualnog potencijala coveka vezani za geografsko poreklo. pored toga, razlike na IQ testovima izmedju siromasnih crnaca i bogatih belaca danas nisu vece od razlika izmedju bogatih belaca danas i njihovih belih predaka pre 4-5 generacija. meni dovoljno. a kao sto rekoh, o polnim razlikama postoji citav presek na razlicitim nivoima delovanja gde se isti obrasci ponavljaju. primeti da je ovde teza da razlike u ponasanju mogu da budu uzrokovane i razlikama koje nisu drustveno uslovljene, i primeti koliko besa izaziva. taj navodni stromen.

pa meni je uvek super kako evolutivna psihologija 'dokaze' neku predrasudu. kao zene vole jake muskrace a muskraci glupe zene zato sto su lakse za prokeraciju.i gotovo.ja se s pinkerom susrecem samo ovako, po forumima, i ponekad kada se neki moj drugar dohvati knjiga koje sve objasnjavaju (tu je doduse dawkins vodeci).

sta ja znam, meni su sama objasnjenja kako je nesto moglo da nastane evolucijom najmanje bitan deo price, jer je jasno je to domen ciste spekulacije. bitnija je ideja da je i mozak organ koji bio podlozan promenama (tj. menjao se kroz evolutivno vreme), i da se odraz toga moze videti danas kroz postojanje nekih univerzalnih ljudskih karakteristika. on je iz knjige u knjigu prilicno jasan u tome da ne tvrdi da geni determinisu ponasanje, vec da igraju ulogu u stvaranju sklonosti koje onda ulaze u interakciju sa sredinom. medjutim da bi izgradio tezu da uopste igraju ulogu, daje pregled ogromnog broja istrazivanja koja mu sva idu u prilog, sto ostavlja mnogo prostora za kritiku. druga bitna teza (za psihologiju) je da su i te univerzalne karakteristike zanimljive i vredne istrazivanja. ako pogledam svoj kurikulum sa studija, u predmetu o teorijama ucenja recimo, bio je zastupljen skoro iskljucivo bihejviorizam. uzasno malo prostora je bilo posveceno recimo cinjenici da postoje stvari na koje je lakse navuci fobiju (spomenuto je, ali nista vise), da postoje kriticki periodi u razvoju za ucenje odredjenih stvari, zasto je mnogo lakse nauciti govorni jezik nego pisani, zapamtiti lica umesto imena... razne potencijalno zanimljive stvari o ucenju za koje je evoluciona psihologija pomogla da opet postanu deo gradiva.o delovima koji ti se ne dopadaju, cak i na ovako rekla-kazala nivou forumskog poznavanja, mislim da se slazemo. i meni je prica o umetnosti i prica o politici bila prilicno bezveze... izuzimajuci politicki momenat da verovanje da su telo i psiha u sprezi nije nuzno fasisticka teza.

ukratko, slazem se sa beti po ovom pitanju, nemam sta smisleno da dodam osim gornje crtice o cg

hm, imam osecaj da je ovo dobar momenat da spomenem da jesam za pozitivnu diskriminaciju u slucaju zena u srpskom parlamentu.

[morgana]

kakogod, ja dosta vise nisam nego sto jesam.

[Turnbull]

pa nije tako crno-bijelo kako kazes. vise je nezaposlenih zena, ali je u krizi vise otpustenih muskaraca. zene su vecina u zdravstvu, prosveti i drzavnoj upravi, muskarci u industriji, gradjevini, privatnom biznisu i poljoprivredi. dakle, ni zaposlenost ni najebavanje u krizi ne idu sasvim rodno simetricno.

Slažem se, naravno, ono što hoću da kažem jeste da kapitalizam u nas idu u paketu sa retradicionalizacijom, Iz različitih razloga, ali i zato što se riinforsuju patrijarhalni modeli podele rada, koje socijalizam jeste (bar donekle) počeo da razgrađuje. Mere koje se predlažu da se poboljša ovo stanje - povećanje porodiljskog dodatka, samo dublje zakopavaju ženu u privatnu sferu. Sad kad je Ivica obećao da će da se bori za porast nataliteta, strah me je i da pomislim šta će to značiti u praksi.

[Turnbull]

zapravo, bio je topik na nauci pre koju godinu gde sam igrala devil's advocate tvrdeci da postoji mogucnost da se rase razlikuju po intelektualnom potencijalu i trazeci dobre kontraargumente. citala sam oba skupa literatura i vremenom zakljucila da rasni naucnici, iako metodoloski ispeglaniji, uglavnom barataju losim argumentima. ukratko, ne vidim da su (evolutivni!) momenti koji su uticali na razvijanje intelektualnog potencijala coveka vezani za geografsko poreklo. pored toga, razlike na IQ testovima izmedju siromasnih crnaca i bogatih belaca danas nisu vece od razlika izmedju bogatih belaca danas i njihovih belih predaka pre 4-5 generacija. meni dovoljno. a kao sto rekoh, o polnim razlikama postoji citav presek na razlicitim nivoima delovanja gde se isti obrasci ponavljaju. primeti da je ovde teza da razlike u ponasanju mogu da budu uzrokovane i razlikama koje nisu drustveno uslovljene, i primeti koliko besa izaziva. taj navodni stromen.sta ja znam, meni su sama objasnjenja kako je nesto moglo da nastane evolucijom najmanje bitan deo price, jer je jasno je to domen ciste spekulacije. bitnija je ideja da je i mozak organ koji bio podlozan promenama (tj. menjao se kroz evolutivno vreme), i da se odraz toga moze videti danas kroz postojanje nekih univerzalnih ljudskih karakteristika. on je iz knjige u knjigu prilicno jasan u tome da ne tvrdi da geni determinisu ponasanje, vec da igraju ulogu u stvaranju sklonosti koje onda ulaze u interakciju sa sredinom. medjutim da bi izgradio tezu da uopste igraju ulogu, daje pregled ogromnog broja istrazivanja koja mu sva idu u prilog, sto ostavlja mnogo prostora za kritiku. druga bitna teza (za psihologiju) je da su i te univerzalne karakteristike zanimljive i vredne istrazivanja. ako pogledam svoj kurikulum sa studija, u predmetu o teorijama ucenja recimo, bio je zastupljen skoro iskljucivo bihejviorizam. uzasno malo prostora je bilo posveceno recimo cinjenici da postoje stvari na koje je lakse navuci fobiju (spomenuto je, ali nista vise), da postoje kriticki periodi u razvoju za ucenje odredjenih stvari, zasto je mnogo lakse nauciti govorni jezik nego pisani, zapamtiti lica umesto imena... razne potencijalno zanimljive stvari o ucenju za koje je evoluciona psihologija pomogla da opet postanu deo gradiva.o delovima koji ti se ne dopadaju, cak i na ovako rekla-kazala nivou forumskog poznavanja, mislim da se slazemo. i meni je prica o umetnosti i prica o politici bila prilicno bezveze... izuzimajuci politicki momenat da verovanje da su telo i psiha u sprezi nije nuzno fasisticka teza. hm, imam osecaj da je ovo dobar momenat da spomenem da jesam za pozitivnu diskriminaciju u slucaju zena u srpskom parlamentu.

Sa ovako formulisanom tezom nemam baš nijedan problem.

[Prospero]

Ali ne misliš valjda da je naša aktivnost i pasivnost samo naša zasluga? Čini mi se da pasivnost i apatiju stavljaš u domen lične odluke, iliti dobre volje, što mi se čini jako pogrešnim.Za Nozika, pa da, trebala bi nam posebna tema.

Ono "kombinacija oba faktora" je trebalo da pokrije taj slučaj.

[betty]

Sa ovako formulisanom tezom nemam baš nijedan problem.

dobro je, da si odgovorio kontraargumentima povuklo bi i mene da odgovorim, i nikad ne bih zavrsila posao na vreme :D

[Turnbull]

dobro je, da si odgovorio kontraargumentima povuklo bi i mene da odgovorim, i nikad ne bih zavrsila posao na vreme :D

Nadam se da me moderacija neće kazniti za ponavljanje izanđalih internet memova, ali nisam mog'o da izdržim. (A memove sam pomenuo samo da nerviram Kima :))

[MayDay]

syme, a u cemu je problem sa istrazivanjem uzrocnosti kod drustvenih pojava?

[Prospero]

-

Edited July 31, 2012 by buffalo bill

[Turnbull]

syme, a u cemu je problem sa istrazivanjem uzrocnosti kod drustvenih pojava?

Pa ima razlitičitih problema, od kojih je nemogućnost vršenja large-scale eksperimenata jedan od najbitnijih. To naravno ne znači da se o kauzalnosti u društvenim naukama ne može govoriti, samo me je zanimalo šta bi gagorderka u ovom konkretnom slučaju smatrala dokazom kauzalnosti. Edited July 31, 2012 by Syme

[MayDay]

Pa ima razlitičitih problema, od kojih je nemogućnost vršenja large-scale eksperimenata jedan od najbitnijih. To naravno ne znači da se o kauzalnosti u društvenim naukama ne može govoriti, samo me je zanimalo šta bi gagorderka u ovom konkretnom slučaju smatrala dokazom kauzalnosti.

Aham, ti samo imas problem sa metodologijom, a ne sa pobudom da se kauzalnost ispita. Istina, ne mogu da se vrse large-scale eksperimenti, ali prirodni eksperimenti su podjednako validni. Mnoga tehnika u drustvenim naukama pociva na njima i radi odlican posao.

[kim_philby]

sta ja znam, meni su sama objasnjenja kako je nesto moglo da nastane evolucijom najmanje bitan deo price, jer je jasno je to domen ciste spekulacije. bitnija je ideja da je i mozak organ koji bio podlozan promenama (tj. menjao se kroz evolutivno vreme), i da se odraz toga moze videti danas kroz postojanje nekih univerzalnih ljudskih karakteristika. on je iz knjige u knjigu prilicno jasan u tome da ne tvrdi da geni determinisu ponasanje, vec da igraju ulogu u stvaranju sklonosti koje onda ulaze u interakciju sa sredinom. medjutim da bi izgradio tezu da uopste igraju ulogu, daje pregled ogromnog broja istrazivanja koja mu sva idu u prilog, sto ostavlja mnogo prostora za kritiku. druga bitna teza (za psihologiju) je da su i te univerzalne karakteristike zanimljive i vredne istrazivanja. ako pogledam svoj kurikulum sa studija, u predmetu o teorijama ucenja recimo, bio je zastupljen skoro iskljucivo bihejviorizam. uzasno malo prostora je bilo posveceno recimo cinjenici da postoje stvari na koje je lakse navuci fobiju (spomenuto je, ali nista vise), da postoje kriticki periodi u razvoju za ucenje odredjenih stvari, zasto je mnogo lakse nauciti govorni jezik nego pisani, zapamtiti lica umesto imena... razne potencijalno zanimljive stvari o ucenju za koje je evoluciona psihologija pomogla da opet postanu deo gradiva.o delovima koji ti se ne dopadaju, cak i na ovako rekla-kazala nivou forumskog poznavanja, mislim da se slazemo. i meni je prica o umetnosti i prica o politici bila prilicno bezveze... izuzimajuci politicki momenat da verovanje da su telo i psiha u sprezi nije nuzno fasisticka teza.

pa onda bi i frojd bio fasista :P. mislim i on je to isto verovao. sto se univerzalnih vrednosti tice ima jedna prelepa knjizica bruce chatwina koja se odaziva na songlines gde, izmedju ostaloga, on tokom svojih putovanja po australiji spekulise o opstoj ljudskosti na osnovu tada postojecih paleontoloskih saznanja. mislim ta knjiga je predivna ali ne pretenduje da bude nauka (niti je chatwin naucnik zapravo). ili jos vaznije nije moralizatorska. Edited July 31, 2012 by kim_philby

[Budja]

Zapravo, ima.Edit: Ali naravno ne kroz invisible hand, nego kroz redistribuciju.

Zapravo, svaka redistribucija iz pocetne tacke ne moze da bude Pareto optimalna - jer ce neko izgubiti. Ono sto drugi Valrasov zakon kaze je da postoje razliciti nivoi Pareto efikasnog ekvilibrijuma do kojih se moze stici zavisno od razlicitih pocetnih tacaka.