Crtice o prvom svetskom ratu

[MancMellow]

Pa to otprilike, mada sam u onim prvoboračkim danima prvosvjetskoratovskih diskusija dok vas je još pola ležalo s ženom uz peć na toplim jastucima, iz MancMellowa izvukao zaključak zaključak o odgovornosti svih zaraćenih strana, pa i Srbije.

Nikakav problem. It takes two to tango. Ali, neko treba da zakaze termin u domu kulture, dovede vojni orkestar i naruci pesmu.

@Manc, da, države su vodile ratove, ali su ginuli ljudi, socijalne klase su se pregrupirale, onaj Zweigov Welt von Gestern je otišao dođavola, a države su se hvala na pitanju s III Reichom, SSSR i USA vratile u velikom stilu.

Sto je AM napisao, otisao bi dodjavola svejedno, red je da mnooogi to shvate. Znas zasto je Churchill jedan od najvecih politicara XX stoleca, mozda jako blizu da bude i najveci? Imao je xy gresaka, ali je imao jedan neverovatan dar, tako prost, a tako redak kod onih koji su na samom vrhu. Shvatao je sta je - bottom line. Edited February 2, 2014 by MancMellow

[namenski]

@Manc, da, države su vodile ratove, ali su ginuli ljudi, socijalne klase su se pregrupirale, onaj Zweigov Welt von Gestern je otišao dođavola, a države su se hvala na pitanju s III Reichom, SSSR i USA vratile u velikom stilu.@Namenski, to o pranju i zapiranju Njemačke je upravo to o čemu govorim. To je potvrda vjere u vječnu esencijalističku Njemačku, čiji današnji računi moraju sadržavati sve ajteme od Hohenstaufovaca, Bismarcka i Hitlera za tačan balans. Taj navodni kontinuitet je proizveden.

Drago mi je da si pomenuo Cvajga: opis reakcije na vest o ubistvu FF u Jucerasnjem svetu je jedna od najboljih ilustracija omiljenosti istog i KuK zala za njim. Istovremeno pokazuje koliko i kako je atentat u Sarajevu bio samo povod, pa je i kao takav prepoznavan citavih skoro mesec dana...A drzava?Pa niko da se seti da je svet, Evropa posebno, posle rata za okoncanje svih ratova kako je ovaj rat krsten za savremenike, dobio vize, granice, da su porezi od napojnice drzavi postali ozbiljna i sveobuhvatna stvar, demokratizovali se jednom recju; drzava se prilagodila, otela jos malo individualnih sloboda, zatvorila vise nego ikada u svoje granice, evoluirala i manje-vise spremno docekala sledeci rat u kome je bilo mnogo manje iznenadjenja za nju samu.Postala je, posebno u Nemackoj i SSSR skoro savrsena, da ne kazem apsolutna.

[dillinger]

Pa to otprilike, mada sam u onim prvoboračkim danima prvosvjetskoratovskih diskusija dok vas je još pola ležalo s ženom uz peć na toplim jastucima, iz MancMellowa izvukao zaključak zaključak o odgovornosti svih zaraćenih strana, pa i Srbije.Ali poanta je drugdje, pitanje krivice za rat nije bitno radi eventualne raspodjele tereta između Kajzera i Kitchenera, nego je bitno zbog današnjih patriota. To je razlog za spuštanje njegovog značaja.@Manc, da, države su vodile ratove, ali su ginuli ljudi, socijalne klase su se pregrupirale, onaj Zweigov Welt von Gestern je otišao dođavola, a države su se hvala na pitanju s III Reichom, SSSR i USA vratile u velikom stilu.@Namenski, to o pranju i zapiranju Njemačke je upravo to o čemu govorim. To je potvrda vjere u vječnu esencijalističku Njemačku, čiji današnji računi moraju sadržavati sve ajteme od Hohenstaufovaca, Bismarcka i Hitlera za tačan balans. Taj navodni kontinuitet je proizveden.

Pa to otprilike, mada sam u onim prvoboračkim danima prvosvjetskoratovskih diskusija dok vas je još pola ležalo s ženom uz peć na toplim jastucima, iz MancMellowa izvukao zaključak zaključak o odgovornosti svih zaraćenih strana, pa i Srbije.Ali poanta je drugdje, pitanje krivice za rat nije bitno radi eventualne raspodjele tereta između Kajzera i Kitchenera, nego je bitno zbog današnjih patriota. To je razlog za spuštanje njegovog značaja.

Pa poneki patriotski krik od Londona do Beograda čuje se tek nakon mestimičnih pokušaja preispitivanja te krivice. Valjda je jedini put u izbegavanje patriotske onanije da niko ne preispituje ono što je gotovo čitav vek zacementirano - krivica Nemačke.Nije valjda da su u jednoj Češkoj osetljiviji na blaćenje KundK nego obesmišljavanje Masarikovog dela i Čehoslovačke legije?Mada je pomalo čudna ta bojazan, ako je nešto Evropa uspešno stavila van snage to je pitanje granica. Patriote unutar EU danas više zaokuplja nešto što je isključivo u sukobu sa vrednostima WW2

[Filipenko]

Principijalni Joška Fišer. "Raspadi" otomanske, ruske i habzburške monarhije su indukovali toliko problema, samo se nemačka carevina nije raspala i taj raspad nije indukovao probleme Evropi :yucky:Govno.

[Anduril]

King se zapravo, kao i Anduril, buni protiv "istorije država". Problem zašto je u ovom slučaju to nemoguće dosledno primeniti je taj što su taj rat vodile - države. Oni bi rekli da je nemačka "elita" objavila rat ruskoj "eliti". U Kingovom slučaju reč "elita" zameniti sa "kapitalisti". Problem je što kad zamene subjekat, oni potpun izgube iz vida i pridev. Nemačka elita/kapitalisti ne mogu postojati tj ne postoje izvan nemačke države. Ili britanski izvan Britanije.

Robovlasnici ne postoje bez robova. I, sta cemo sad? Da prebacimo krivicu ili odgovornost i na robove kad ih vlasnici poteraju pod pretnjom smrcu?Na stranu sto je sam pojednostavljen pojam drzava zapravo kompleksan amalgam elite, administracije, vojske, raznih drustvenih interesnih grupa i na kraju vecine koju niko nista ne pita - posebno ne o ratovima.Nego, jel to bio neki referendum 1914. sa transparentnom javnom raspravom ili neki izbori o pitanju rata pa da se sve to pakuje u istu nacionalnu vrecu ili sam ja nesto propustio?Kako su prolazili dezerteri i oni koji su se protivili ratu/ubijanju - posebno obicni ljudi? Taj rat je bio pre svega projekat evropskih elita i njihove zlocinacke sub-kulture kao i ratovi pre ili posle toga. To sto su im za te poduhvate potrebni izmanipulisani podanici bez uticaja koji nisu znali ni 5% od onoga sta se zapravo dogadjalo ne menja tu cinjenicu i ne menja odgovornost.

Apsolutno. Ostaviti Nemačku na miru 1914. godine da radi ono što je naumila (na Britance mislim) je značilo sahraniti onaj svet koji su ti ljudi poznavali i za kojeg su se borili ceo vek. And the funny thing is - taj svet je svejedno morao biti uništen tim ratom....

Da Britanci i sa njima SAD nisu reagovali svet bi i dalje funkcionisao uglavnom po imperijalnim pravilima kao i do tada. Odrzala bi se konferencija, samo sto bi sada umesto Evrope 1815. podelili planetu 1915. I tako do sledeceg velikog sukoba ili pojave nuklearnog naoruzanja.Ulazak u rat je predstavljalo pocetak kraja klasicnog imperijalizma (i to je ono za cime zali Ferguson) i uvod u vreme haosa iz kojeg se ipak izrodio (na srecu Fergusona) danasnji neo-imperijalni poredak.

[MancMellow]

Robovlasnici ne postoje bez robova.

Tako je - na nivou principa/modela funkcionisanja robovlasnickog drustva. Na nivou konkretne politicke situacije - rimski robovlasnici ne postoje bez Rimske republike. Rimska republika je inicijator i snosi glavnu odgovornos za Treci punski rat. Mozemo da pricamo sta je Rimsla republika, kakav tacno kompleksan amalgam robovlasnicke i patricijske elite, administracije, institucija, vojske, itd, ali za Treci punski rat odgovornost snosi Rimska republika. Tako isto mi mozemo da pricamo kakav su Francuska i Nemacka tacno amalgam " elite, administracije, vojske, raznih drustvenih interesnih grupa i na kraju vecine koju niko nista ne pita", ali ostaje sustina da je neki od ta dva "amalgama" vise zeleo rat i, jos vaznije, vise cinio da do rata dodje. Plus, i kada su izabrani predstavnici naroda (SPD recimo) imali priliku da kazu sta o tome misle - rekli su. Ne, nisu bili protiv rata. Ali bez obzira na to, niko ne krivi robove/izmanipulisane mase (iako pozicija bas i nije identicna, ali ok), nego upravo oni koji su bukvalno izmislili teoriju Sonderwega, dakle upravo oni su okrivili nemacke "elite" da su nemacku drzavu gurnuli namerno u klanicu. Apsolutno niko ne tvrdi da je za to bio kriv svaki pojedinacni tadasnji Nemac, niko na njih ne "prebacuje krivicu", a posebno niko ne tvrdi da danasnji Nemci zbog toga treba da se "stide" ili ne znam ni ja sta. Bilo pa proslo. Ali bitno je reci kako je bilo.

[namenski]

Da Britanci i sa njima SAD nisu reagovali svet bi i dalje funkcionisao uglavnom po imperijalnim pravilima kao i do tada. Odrzala bi se konferencija, samo sto bi sada umesto Evrope 1815. podelili planetu 1915. I tako do sledeceg velikog sukoba ili pojave nuklearnog naoruzanja.Ulazak u rat je predstavljalo pocetak kraja klasicnog imperijalizma (i to je ono za cime zali Ferguson) i uvod u vreme haosa iz kojeg se ipak izrodio (na srecu Fergusona) danasnji neo-imperijalni poredak.

Ma da, jebes Francusku, Belgiju, evropski jugoistok...Britanija je ta koja se, zajedno sa SAD pita i uvek se pitala, sa sve konferencijama...Boranija je imala da sedi i slusa.

[vodebele]

Ulazak u rat je predstavljalo pocetak kraja klasicnog imperijalizma (i to je ono za cime zali Ferguson)

Ovo je tacno, a ja bih dodao mozda i Milanku ovde.

edit: ja bih se složio s tim da kad se pitanje rata redukuje na "ko je kriv za početak?" nije teško shvatiti da će rasprava (ne mislim toliko na forumsku koliko na ovu RL) otići već 100 puta pređenom stazom, i da to pitanje zaista zamagljuje brojne druge aspekte rata - ekonomske, socijalne, kulturne itd, te da je ova pređena staza već ubi bože dosadna.

Ovo govoris kao moderator ili? Edited February 3, 2014 by vodebele

[Dr Arslanagić]

moderatorska riječ se piše masnim slovima

[Otto Katz]

Tako isto mi mozemo da pricamo kakav su Francuska i Nemacka tacno amalgam " elite, administracije, vojske, raznih drustvenih interesnih grupa i na kraju vecine koju niko nista ne pita", ali ostaje sustina da je neki od ta dva "amalgama" vise zeleo rat i, jos vaznije, vise cinio da do rata dodje.

Je li ono Namenski pomenuo da je istorija isuviše ozbiljna stvar da bi se prepustila istoričarima? Uglavnom vrlo sam razočaran u istorijsku nauku ovih mjeseci. Neprestano jalovo vrćenje iste priče o krivici i odgovornosti. Užasno malo. Očekivao bih neku analizu, razlaganje tih nacionalno-državnih amalgama i identificiranje pojedinih snaga i interesa unutar njih koji su doveli do katastrofe.Postat ćemo roblje bez šansi za oslobođenje, od nacionalnih država će ostati ljušture jedva prikrivenih interesa, a na katedrama istorije će i dalje vrtjeti istu zamornu priču o nečijoj nacionalno-državnoj krivici i o nevinosti drugih.

[Prospero]

fwiw, ja se ne sećam da mi je neko od profesora sa savremene istorije ikada vrteo tu priču u ravni nac-drž krivice i nevinosti. to se obično smatra skoro-pa-trivijalnim pitanjem, iz više razloga.ovde se radi o disonanci na liniji istoriografska produkcija - medijska predstava prošlosti.

[Anduril]

Tako je - na nivou principa/modela funkcionisanja robovlasnickog drustva. Na nivou konkretne politicke situacije - rimski robovlasnici ne postoje bez Rimske republike. Rimska republika je inicijator i snosi glavnu odgovornos za Treci punski rat. Mozemo da pricamo sta je Rimsla republika, kakav tacno kompleksan amalgam robovlasnicke i patricijske elite, administracije, institucija, vojske, itd, ali za Treci punski rat odgovornost snosi Rimska republika. Tako isto mi mozemo da pricamo kakav su Francuska i Nemacka tacno amalgam " elite, administracije, vojske, raznih drustvenih interesnih grupa i na kraju vecine koju niko nista ne pita", ali ostaje sustina da je neki od ta dva "amalgama" vise zeleo rat i, jos vaznije, vise cinio da do rata dodje. Plus, i kada su izabrani predstavnici naroda (SPD recimo) imali priliku da kazu sta o tome misle - rekli su. Ne, nisu bili protiv rata. Ali bez obzira na to, niko ne krivi robove/izmanipulisane mase (iako pozicija bas i nije identicna, ali ok), nego upravo oni koji su bukvalno izmislili teoriju Sonderwega, dakle upravo oni su okrivili nemacke "elite" da su nemacku drzavu gurnuli namerno u klanicu. Apsolutno niko ne tvrdi da je za to bio kriv svaki pojedinacni tadasnji Nemac, niko na njih ne "prebacuje krivicu", a posebno niko ne tvrdi da danasnji Nemci zbog toga treba da se "stide" ili ne znam ni ja sta. Bilo pa proslo. Ali bitno je reci kako je bilo.

Jel ovo neka sala? Prebacivanje krivice je i dan danas skoro svakodnevno na formalnom i na neformalnom planu. Retko ko govori o Nemackoj iz 1. Svetskog rata kao krivcu u smislu o kojem govoris nego se govori o "Nemcima", o "Rusima", o oni su uvek tako, itd.Btw. Nemacka je kao cela tek 2010 otplatila poslednju transu na dug od reparacija iz 1. Svetskog rata.O dugovima u koje je zapala Vajmarska republika a koje su u ime svih i u ime buducih tzv. nevinih generacija preuzele nemacke elite pre i tokom rata da i ne govorim. Jel neki bankar otpisao te dugove posto su ozbiljni istoricari rekli da svaki pojedinacni Nemac nije kriv? Jesu li oslobodjeni poreza? Jesu li otpisali dugove Britaniji?A gde je recimo zavrsio Kajzer dok su otplacivani ti dugovi? Baskario se i filozofirao dalje u holandskoj vili, njegovi magnati su vrlo brzo nasli nove poslove, dalje su se bogatili i konacno 1933. nasli novog sefa. Sta je bilo sa tim magnatima i posle 2. Svetskog rata? Jel neko od njih licno ozbiljnije platio? Otisao u bankrot nekoliko puta i propast kao cela tzv. drzava? Ne, opet su nasli nove gospodare i kolege, nove (neo)imperijalne elite koje im uvek nekako slucajno nadju novi zadatak u okviru novih "drzava". Eno ih familije Krup, Porse, Tisen i dalje u vrhu dok su desetine miliona direktno pobijene kao rezultat mahinacija njihovih firmi i udruzenja. Na vrhu te piramide su naravno tzv. investitori i deonicari banaka koji vec 100 godina ne moraju da mrdnu prstom a zive od kamata i dugova koje su preuzete u ime gradjana za koje neki istoricari naravno ozbiljno tvrde da nisu ni krivi a ni odgovorni kad ih se pita ali inace radije govore o "drzavama".A zamisli sta bi bilo kad bi se istorijska nauka onako malo ozbiljnije pozabavila elitama i njihovom krivicom umesto ovim drvljenjem o drzavama i povodima za rat. Pa onda politolozi, pravnici i ustavni sudovi koji bi rekli da te dugove i poreze treba zapravo da otplacuju oni koji su ih zaista preuzimali bez pitanja a inace nece biti uopste otplacivani, pogotovo ne od buducih generacija. Hm, pa odjednom rat ne bi bio vise tako lukrativan, magnati bi mozda pripazili koga podrzavaju i koga dovode na vlast, mozda bi cak razmislili o principu privatizacije profita i socijalizacije gubitaka od kojeg zive, a obicni ljudi i ekonomija bi mozda odahnuli zbog manjih dugova, manjih poreza a vise politicke i pre svega finansijske odgovornosti i mogucnosti. Pusti snovi dok se tzv. nauke ovako ozbiljno bave tzv. drzavama i tzv. narodima.

[Otto Katz]

fwiw, ja se ne sećam da mi je neko od profesora sa savremene istorije ikada vrteo tu priču u ravni nac-drž krivice i nevinosti. to se obično smatra skoro-pa-trivijalnim pitanjem, iz više razloga.ovde se radi o disonanci na liniji istoriografska produkcija - medijska predstava prošlosti.

Pa ok onda, tim bolje po istorijsku nauku. Ali valjalo bi i da te kosti što nama laicima bacaju za glodanje, budu malo masnije.

[MancMellow]

Jel ovo neka sala? Prebacivanje krivice je i dan danas skoro svakodnevno na formalnom i na neformalnom planu. Retko ko govori o Nemackoj iz 1. Svetskog rata kao krivcu u smislu o kojem govoris nego se govori o "Nemcima", o "Rusima", o oni su uvek tako, itd.

Nije šala, tu je reč o najobičnije pojednostavljivanju za potrebe pisanja (i čitanja). Što se mene lično tiče slobodno u svakom mom postu o tome čitaj Drugi Rajh, Carska Rusija, Austro-Ugarska, Kraljevina Italija, Britanska Imperija, Treća republika, Kraljevina Srbija, itd. Ako želiš da ubuduće tako i pišem, takođe nema nikakvih problema.

Btw. Nemacka je kao cela tek 2010 otplatila poslednju transu na dug od reparacija iz 1. Svetskog rata.O dugovima u koje je zapala Vajmarska republika a koje su u ime svih i u ime buducih tzv. nevinih generacija preuzele nemacke elite pre i tokom rata da i ne govorim. Jel neki bankar otpisao te dugove posto su ozbiljni istoricari rekli da svaki pojedinacni Nemac nije kriv? Jesu li oslobodjeni poreza? Jesu li otpisali dugove Britaniji?A gde je recimo zavrsio Kajzer dok su otplacivani ti dugovi? Baskario se i filozofirao dalje u holandskoj vili, njegovi magnati su vrlo brzo nasli nove poslove, dalje su se bogatili i konacno 1933. nasli novog sefa. Sta je bilo sa tim magnatima i posle 2. Svetskog rata? Jel neko od njih licno ozbiljnije platio? Otisao u bankrot nekoliko puta i propast kao cela tzv. drzava? Ne, opet su nasli nove gospodare i kolege, nove (neo)imperijalne elite koje im uvek nekako slucajno nadju novi zadatak u okviru novih "drzava". Eno ih familije Krup, Porse, Tisen i dalje u vrhu dok su desetine miliona direktno pobijene kao rezultat mahinacija njihovih firmi i udruzenja. Na vrhu te piramide su naravno tzv. investitori i deonicari banaka koji vec 100 godina ne moraju da mrdnu prstom a zive od kamata i dugova koje su preuzete u ime gradjana za koje neki istoricari naravno ozbiljno tvrde da nisu ni krivi a ni odgovorni kad ih se pita ali inace radije govore o "drzavama".

Istorija je bavi onim kako je bilo i zašto je tako bilo, a ne kako je trebalo da bude. Ako hoćeš da pričamo o tome kako je/bi trebalo da bude - može i mislim da bismo se uglavnom složili. Ja te opet upućujem na to da su upravo oni istoričari koji su 60-tih i kasnije teško optužili nemačke elite za Prvi i Drugi sv. rat, optužili upravo njih - nemačke elite. Drugačije teško i da je moglo, pošto su i sami bili Nemci. I itekako su se ozbiljnije pozabavili temom "elita". Edited February 3, 2014 by MancMellow

[namenski]

Zahvaljujući svojim kolonijama, Engleska je povećala svoju željezničku mrežu na 100 hiljada kilometara, četiri puta više nego Nemačka. Medjutim, opšte je poznato da je za to vreme razvitak proizvodnih snaga Nemačke, i osobito razvitak proizvodnje kamenog uglja i gvoždja, tekao neuporedivo brže nego u Engleskoj, a da i ne govorimo o Francuskoj i Rusiji. Godine 1892 Nemačka je proizvodila 4,9 miliona tona gvoždja prema 6,8 u Engleskoj; a 1912 već 17,6 prema 9,0, tj. gigantska prevaga nad Engleskom! Pitaмо se, kakvim se drugim sredstvom, osim rata, mogao na bazi kapitalizma ukloniti nesklad izmedju razvitka proizvodnih snaga i akumulacije kapitala, s jedne strane, i razdeobe kolonija i ''sfera uticaja'' finansiskog kapitala, s druge strane?

Ako bi trebalo dati što je mogućno kraću definiciju imperijalizma, onda bi trebalo reći da je imperijalizam monopolistički stadij kapitalizma. Ta bi definicija sadržavala ono najglavnije, jer - s jedne strane - finansiski kapital je bankovni kapital monopolistički malog broja najkrupnijih banaka, koji se stopio s kapitalom monopolističkih saveza industrijalaca; a s druge strane - podela sveta je prelaz od kolonijalne politike, koja se bez zapreke širila po područjima nezauzetim od ma koje kapitalističke države, na kolonijalnu politiku monopolističkog posedovanja teritorija zemaljske kugle, koja je do kraja podeljena.

Epoha najnovijeg kapitalizma pokazuje nam da se izmedju saveza kapitalista stvaraju izvesni odnosi na osnovi ekonomske podele sveta, a naporedo s tim, u vezi s tim, stvaraju se, izmedju političkih saveza, izmedju država, izvesni odnosi na osnovi teritorijalne podele sveta, borbe za kolonije, ''borbe za privrednu teritoriju''.

Kapitalisti dele svet ne zbog svoje naročite pakosti, nego zato, što ih dostignuti stepen koncentracije sili da podju tim putem radi postizanja profita; oni ga dele ''prema kapitalu'', prema ''snazi'', jer drugog načina deobe ne može biti u sistemu robne privrede i kapitalizma. A snaga se menja u zavisnosti od ekonomskog ipolitičkog razvitka; da bismo razumeli ono što se dogadja, treba znati kakva se pitanja rešavaju promenama snage, a da li su te promene ''čisto'' ekonomske ili izvan-ekonomske (na primer ratne), to je drugorazredno pitanje, koje ne može ništa promeniti u osnovnim pogledima na najnoviju epohu kapitalizma. Brkanje pitanja sadržaja borbe i sporazuma izmedju saveza kapitalista s pitanjem oblika borbe i sporazuma (danas mirnog, sutra nemirnog, prekosutra opet nemirnog) znači srozavati se na ulogu sofiste.

Na medjunarodnom tržištu kapitala od nedavna odigrava se komedija dostojnaAristofanova pera. Čitav niz najrazličitijih država, od Španije, do Balkana, od Rusije, do Argentine, Brazilije i Kine, pojavljuje se, otvoreno ili prikriveno, na krupnim novčanim tržištima i traži, katkada nadasve uporno, da dobije zajam. Novčana tržišta ne nalaze se sada u baš sjajnom položaju, a političke perspektive nisu ružičaste. Ali ni jedno novčano tržište ne usudjuje se da otkaže zajam, iz straha da ga sused ne bi pretekao, da ne bi odobrio zajam, pa time sebi osigurao izvesne usluge za usluge. Kod takvih medjunarodnih poslova gotovo uvek ponešto kapne u korist poveriocu: ustupak u trgovačkom ugovoru, baza za ugalj, izgradnja luke, mesna koncesija, narudžbina topova.....Finansiski kapital stvorio je epohu monopola. A monopoli svuda nose sa sobommonopolističke principe: iskorišćavanje ''veza'' za unosne poslove dolazi na mestokonkurencije na otvorenom tržištu. Najobičnije je ovo: kao uslov zajma postavlja se da se jedan deo zajma mora utrošiti na kupovanje proizvoda zemlje koja daje kredit, naročito predmeta za naoružavanje, brodova itd. Francuska se u toku dva poslednja decenija (1890-1910) vrlo često služila tim sredstvom. Izvoz kapitala u inostranstvo postaje sredstvo za pojačavanje izvoza robe u inostranstvo. Kod toga su poslovi izmedju vrlo krupnih preduzeća takvi, da stoje - kako se ''blago'' izrazio Šilder - ''na granici podmićivanja''. Krup u Nemačkoj, Šnajder u Francuskoj, Armstrong u Engleskoj - primeri su takvih firmi, usko povezanih s gigantskim bankama i s vladom, koje se ne mogu lako ''obići'', kada se sklapa zajam.....Francuska, dajući zajam Rusiji, ''priklještila'' ju je u trgovačkom ugovoru 16 septembra 1905 g., ugovorivši izvesne koncesije do 1917 g.; ista je stvar sa trgovačkim ugovorom s Japanom od 19 avgusta 1911g. Carinski rat izmedju Austrije i Srbije, koji je sa prekidom od 7 meseci trajao od 1906-1911 godine, izazvan je delom zbog konkurencije Austrije i Francuske u dobavljanju ratnog materijala Srbiji. Pol Dešanel izjavio je u parlamentu, januara 1912, da su francuske firme za vreme od 1908-1911 dobavile Srbiji ratnog materijala za 45 miliona franaka.

Sam kapitalizam malo pomalo daje pokorenima sredstva i načineoslobodjenja. I oni ističu onaj cilj koji je nekada za evropske nacije bio nešto najviše: stvaranje jedinstvene nacionalne države, kao orudja ekonomske i kulturne slobode. Taj pokret za nezavisnost preti evropskom kapitalu u njegovim najdragocenijim područjima eksploatacije, koja obećavaju najsjajnije perspektive, i evropski kapital može održavati svoje gospodstvo samo tako, da stalno pojačava svoje vojne snage.

V. I. Lenjin: Imperijalizam kao poslednji stadijum kapitalizma

Juče sam bio u londonskom Ist Sаjdu i posetio jednu skupštinu besposlenih. Kada sam tamo čuo one divlje govore, koji su bili opsti krik: hleba, hleba! ja sam, iduci kuci, razmisljao o onome sto sam video i uverio se, jos vise nego pre, u vaznost imperijalizma... Moja zavetna misao je rešenje socijalnog pitanja, naime: da bi se 40 miliona stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva spaslo od ubistvenog gradjanskog rata, mi, kolonijalni političari, moramo osvojiti nove zemlje, da bismo u njih smestili suvišak stanovništva, da bismo stvorili nova tržišta za robu koja se proizvodi ufabrikama i rudnicima. Uvek sam govorio da je imperija pitanje želuca. Ako ne želite gradjanski rat, onda morate postati imperijalisti.

Cecil John Phodes

Sam kapitalizam malo pomalo daje pokorenima sredstva i načineoslobodjenja. I oni ističu onaj cilj koji je nekada za evropske nacije bio nešto najviše: stvaranje jedinstvene nacionalne države, kao orudja ekonomske i kulturne slobode. Taj pokret za nezavisnost preti evropskom kapitalu u njegovim najdragocenijim područjima eksploatacije, koja obećavaju najsjajnije perspektive, i evropski kapital može održavati svoje gospodstvo samo tako, da stalno pojačava svoje vojne snage.

V. I. Lenjin: Imperijalizam kao poslednji stadijum kapitalizma

Edited February 3, 2014 by namenski_01