Crtice o prvom svetskom ratu

[Kampokei]

Vidim pominje se pocetak regrutacije 1881. Zbog toga je u Hercegovini izbio cak i mali ustanak (jedan od vodja bio neki moj predak). Zanimljivo je ovo sto su svi bosanski vojnici nosili fesove, iako su muslimanski vojnici cinili verovatno tek oko trecine svih regruta. Valjda je iz becke perspektive upravo taj orijentalni stih u Bosni bio najzanimljiviji (cemu jos vise svedoci uvodjenje pseudomarskog stila u arhitekturi).PS. U istoj ovoj rubrici u Standardu je danas objavljen tekst o tome da Srbija hoce da dize spomenik Gavrilu. Komentari su naravno negativni, ali nekoliko forumasa je u fazonu da sad nece ici u Srbiju na more i ne bih rekao da se zajebavaju kad to kazu

[Radoye]

Bosanske jedinice su se koristile na italijanskom frontu i stekle su reputaciju jednih od najtvrdjih u KuK armiji, uvek se boreci do poslednjeg. Valjda je razlog tome bilo sto su Italijani jednom prilikom navodno masakrirali zarobljene Bosance pa su se od tada ovi sa posebnim zarom tukli sa njima i predaja nije dolazila u obzir.EDIT: jbni typo

Edited January 23, 2014 by Radoye

[Otto Katz]

Die gemeinsame Österreichische Vaterland

Pusto austrijsko...

[Otto Katz]

God let me live so that I could tell the storyIn a special project with four other Europa newspapers, we talk to some of the few who still recall those momentous events.

[namenski]

Da li bi moderacija mogla da razmotri razdvajanje ovog topika cija su tema crtice IZ Prvog svetskog rata, sa temama vezanim na - uslovno receno - savremenim reakcijama vezanim za obelezavanje godisnjice pocetka rata.Mislim da bi imalo smisla, obaska sto bi bilo preglednije sto se obe materije tice.

[Prospero]

topici su uglavnom tematski postavljeni, pa tako i ovaj, koji je počeo kao spinoff druge i nevezane teme i prerastao u opšti topic o 1SR. nismo sigurni da ima dovoljno "protoka" postova tako različite vrste da su neophodna 2 topica, pa još da se 50+ strana razdvaja.ionako je skoro nemoguće pričati o čistim "crticama" jer su i one plod nekakvih naknadnih spoznaja.započet je bio topik specifično o gavrilu principu pa je sada na donjoj polovini strane.

[Prospero]

EKSKLUZIVNO: ZABORAVLJENI ZLOČINI IZ PRVOG SVETSKOG RATA (1)

Civili su mučeni do smrtiU raspravama austrijskih istoričara o obeležavanju stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata pojavio se zahtev da se posle veka ćutanja rasvetle zločini austrougarske vojske nad civilnim stanovništvom Srbije, Poljske i UkrajineObešene seljanke u Mačvi: osuđene na smrt zbog navodne špijunažeNajcrnje stranice austrougarske ratne istorije – masovni zločini vojske nad civilnim stanovništvom, počinjeni, pre svega, u Srbiji i na prostorima nekadašnje istočne Galicije, području koje je danas podeljeno između Poljske i Ukrajine – trebalo bi ove godine da budu dopunjene autentičnim dokumentima počinilaca koje austrijska zvanična istoriografija ignoriše i prećutkuje već, bezmalo, sto godina.– Reč je o zločinima nad civilima okupiranih i pograničnih teritorija tadašnje monarhije, o stotinama hiljada žrtava čija je sudbina do danas nepoznata široj javnosti – kaže za „Politiku” austrijski istoričar Hans Hautman, profesor u penziji Univerziteta „Johanes Kepler” u Lincu i dugogodišnji predsednik austrijskog Udruženja za pravno-istorijska istraživanja.Hautman je jedan od malobrojnih austrijskih stručnjaka za pitanja novije istorije koji kritikuje spremnost Beča da uvaži nova tumačenja zapadnih istoričara o razlozima izbijanja Prvog svetskog rata – ona u kojima se ne pominje eksplicitna krivica Beča i Berlina – u duhu teorijeaustralijskog istoričara i profesora Univerziteta Kembridž Kristofera Klarka o zajedničkoj krivici svih zaraćenih strana, odnosno o nespremnosti tadašnjih velesila da nastale probleme reše diplomatskim putem.U razgovoru za „Politiku” profesor Hautman, međutim, nije se usredsredio na uzroke i povode izbijanja prvog ratnog sukoba svetskih dimenzija u prošlom veku. Kao stručnjak za istoriju pravosuđa u Habzburškoj monarhiji, ukazao je na dimenzije sistematskog istrebljenja Rutena u istočnoj Galiciji i Srba u Srbiji, kao i na teritoriji Bosne i Hercegovine, u delovima Hrvatske i Vojvodine. Srbi iz tih krajeva, odnosno „stanovnici grčko-pravoslavne veroispovesti” , kako se u vojnom žargonu formulisalo (misli se na pravoslavne Srbe – autokefalnost Srpske pravoslavne crkve nije uvažena u dokumentima), paušalno su sumnjičeni kao „kolaborateri ili potencijalni kolaborateri strane sile”, osuđivani na smrt ili deportovani u radne i internacijske logore. Onde ih je čekala sigurna smrtzbog iznemoglosti ili epidemija koje su izbijale usled neljudskih uslova smeštaja.„Ti ljudi – većina njih nisu bili ni vojnici ni muškarci u vojničkom uzrastu, već žene, deca i nejaki starci – mučeni su do smrti”, ističe profesor Hautman i ukazuje na podatke koje je devedesetih godina i na početku novog milenijuma opisao u tri knjige. Te knjige, međutim, završile su kao stručna literatura – ostale su nepoznate široj javnosti.Svedočanstvo o dimenzijama austrougarskog masovnog zločina nad civilima Hautman je dao u studijama „Ratno zakonodavstvo i vojno pravosuđe u austrijskoj polovini carevine” i „Primena kaznenog zakona u poslednjoj fazi Habzburške carevine 1872–1918” (izdavač: Jugend und Folk, Beč). U njima je istakao da je od 1914. godine sprovođenje smrtne kazne nad civilima u Habzburškoj monarhiji bilo daleko brojnije nego u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, pa i Nemačkoj. Hautman je naglasio postojanje „planiranog i sistematskog zločina” nad civilnim stanovništvom u Češkoj, Ruteniji (Ukrajina) i Srbiji.Premda podaci o žrtvama nisu zvanično navedeni, Hautman je na osnovu studija vojnih depeša i službenih armijskih dnevnika procenio da su austrougarski okupatori u Srbiji usmrtili najmanje 30.000 civila i barem isto toliko u Ruteniji. Ukupan bilans, ako se uzmu u obzir i srpsko i rutensko stanovništvo u pograničnim regijama Habzburške monarhije, mogao bi da iznosi između dve stotine hiljada i četvrt miliona nedužnih, civilnih žrtava.U trećoj knjizi na istu temu „Austrougarska armija na Balkanu” (izdavač: Sajdler-Cajas, Hamburg–Berlin–Bon) Hautman je 2002. godine istakao da su masovni zločini nad civilima sprovođeni stihijski, bez sudskog postupka i presude. Pravdani su takozvanim merama samoodbrane u ratu. „Ovaj brutalni rat protiv civilnog stanovništva planiran je i odobren na najvišem nivou vojne uprave... Izvođenje (zločina) povereno je velikoj grupi pozadinskih oficira i vojnika sa specijalnim ovlašćenjima... Likvidacije su sprovođene javno, ne bi li se stanovništvo okupiranih teritorija izložilo dodatnom pritisku.”Francuski istoričar Alan Korbin i njujorški antropolog Arjun Apaduraj izveli su slične zaključke kao austrijski istoričar Hautman. Kvalifikovali su ono što je i Hautman opisao kao „ključni element kolektivnog nasilja”. Nažalost, to kolektivno nasilje nije ni slovom pomenuto u stotinama istorijskih i drugih publikacija koje su na nemačkim i austrijskim područjima objavljene od kraja Prvog svetskog rata.Propušta li Austrija istorijsku šansu da svoja tumačenja ratne istorije 1914–1918. približi strašnoj istini? Umesto odgovora, Hautman je stavio našem listu na raspolaganje neobjavljenu studiju koja će biti predmet stručnih rasprava na simpozijumima u Nemačkoj i Austriji ovog proleća, a iz koje „Politika” izvodi citate.Hautman ukazuje na činjenicu da je inicijativa za rasvetljavanje zločina nad civilima u Prvom svetskom ratu pokrenuta na jednom od ratnih zasedanja parlamenta carevine 1917. godine. Jedan od inicijatora bio je poljski poslanik Ignac Dažinski. Zahtevao je da se rasvetle zločini nad civilnim stanovništvom u istočnoj Galiciji. Njegova inicijativa, ipak, nije bila uspešna, pa je u Austriji tek po svršetku rata i proglašenju republike pokrenuta zvanična istraga. Na osnovu rezultata 1920. godine izvedena su dvojica oficira pred sud u Beču, da bi u toku procesa bili oslobođeni krivice... Zar su samo dvojica osumnjičenih, po rangu niža oficira, dovedeni u vezu sa likvidacijom oko četvrt miliona civila?(Sutra: Dželatov smešak)Miloš Kazimirovićobjavljeno: 21.01.2014.

EKSKLUZIVNO: ZABORAVLJENI ZLOČINI IZ PRVOG SVETSKOG RATA (2)

Dželatov smešakIzvršioci smrtnih kazni nad civilima u okupiranoj Srbiji bili su traženi „stručnjaci” u austrougarskoj armiji – detaljno su obučavani o vojnom troškuUvežbavanje vešanja na živim ljudimaSagovornik „Politike” u ovoj seriji napisa, profesor univerziteta u penziji Hans Hautman, ali i drugi austrijski istoričari, poput generalnog direktora Državnog arhiva Volfganga Madertanera, ukazuju da je Viktor Adler (uticajni socijaldemokratski političar i suosnivač političke stranke koja i danas predvodi Vladu Austrije), potkraj rata zaključio da će odgovornost za rat i sve strahote snositi Habzburg, nikako posleratna Austrija. Stav nekadašnjeg doajena građanske levice spremno su prihvatili nadležni političari i istražitelji, a danas se na njega pozivaju istoričari koji relativišu krivicu Beča u Prvom svetskom ratu.U studiji o zločinima u Prvom svetskom ratu Hautman zaključuje: „Bili su to minuciozno planirani pogromi čije je izvođenje najpre povereno ’masi’, a kasnije prevedeno u nadležnost kaznenih odreda vojske.” On pominje depešu nemačkog generalnog konzula u Sarajevu, upućenu u Berlin, 29. juna 2014.„Pitam se zašto Beč dozvoljava rulji, mobilisanoj iz redova pripadnika Hrvata i muslimana, da pali i ubija, zašto vojska i policija ne zavede red”, zapitao se predstavnik Berlina u izveštaju svom resoru.Za Hautmana su pogromi i izvođenja smrtnih kazni nad civilima predstavljali samo jednu stranu zločinačke hronologije. On kaže da je bitnije saznanje da je srpsko stanovništvo, sa srpskih teritorija, ali i sa prostora monarhije, u masama završavalo u zarobljeničkim logorima koji se nisu bitnije razlikovali od koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.„...Mučeni su do smrti! To ubijanje je trajalo mesecima... U službenom izveštaju logora Doboj, primera radi, lakonski je zabeleženo da je 8.000 zatočenika preminulo u proleće 1916. godine. Uzrok smrti i tačan datum nisu uneseni u izveštaj, a prećutano je i ko su bile žrtve – mahom žene, deca i nejake, starije osobe...” (Hautman iznosi ovaj podatak o žrtvama logora Doboj na osnovu do sada nepoznatog stenograma govora poslanika Ante Trešić-Pavičića na zatvorenoj sednici carskog parlamenta 19. oktobra 1917.).Hautmanovu tezu o planiranim represalijama potvrđuje i austrijski stručnjak za istoriju fotografije Anton Holcer, docent na austrijskim univerzitetima Beč i Krems, i predavač na Univerzitetu Lozana, u Švajcarskoj.Holcer je u bečkom Ratnom arhivu pronašao fotografiju vešanja iz okupiranog Beograda, koja datira s početka 1916. koju je ovako opisao: „Prizor je bio stravičan. Pod vešalima je stajao sredovečan muškarac, omča oko vrata, a ispred njega carski oficir koji čita smrtnu presudu... Ono što me je začudilo bio je smešak dželata... Iz pratećih dokumenata sam utvrdio da je scena vešanja bila ’proba’. Dželati su u tim ratnim godinama bili traženi ’stručnjaci’, tako da je okupaciona (austrougarska) vojska svakodnevno obučavala nove dželate.”Holcer je na osnovu svog otkrića napisao knjigu pod nazivom „Dželatov smešak – nepoznati rat protiv civilnog stanovništva 1914–1918”, (izdavač: Primus, 2008), koja je u Nemačkoj nominovana za istorijsku publikaciju 2009.Holcerova knjiga, međutim, izazvala je brojne proteste austrijskih istoričara, sklonih ulepšavanju ratne istorije Habzburške monarhije. U tim protestima je ukazano da su vešani špijuni i civili koji su mimo pravila rata ubijali austrougarske vojnike, masakrirali njihova tela.Profesor Hautman proteste ovako komentariše: „U višedecenijskoj praksi nisam otkrio nijednu fotografiju masakriranih tela carskih vojnika... Ali, postoje hiljade fotografija o zverskom ubijanju civila na okupiranim teritorijama.”----------------------------------------------------------------------Vatreno krštenje generala Lera Ratni zločinac Aleksander Ler – osuđen na smrt i streljan u Beogradu 1947. godine, jer je kao vrhovni komandant luftvafea lično izdao naređenje da se bombarduju civilni ciljevi u našem glavnom gradu 6. aprila 1941 – doživeo je avijatičarsko vatreno krštenje na nebu iznad Šapca i Valjeva u septembru 1914. godine, u prvim bombardovanjima civilnih ciljeva iz vazduha koji su zabeleženi u istoriji ratovanja.Austrijski istoričar Ervin Pič navodi u Lerovoj biografiji (Aleksander Ler, prvi tom: Generalmajor i tvorac austrijskog vojnog vazduhoplovstva, izdavač: Milic-ferlag Salcburg 2004, strana 59) da je Ler od 1909. godine u više navrata prelazio Drinu i uhodio srpske položaje koje bi u slučaju rata trebalo bombardovati iz vazduha. Sačinio je prve topografske karte koje su austrougarski piloti koristili u Prvom svetskom ratu. Posle izviđačkih letova 31. avgusta, 1, 2. i 9. septembra 1914. godine, izvedenih na relaciji ušće Drine-Šabac-Zavlaka-Loznica, Ler je iz vazduha navodio austrougarske bombardere na vojne ciljeve u okolini Valjeva i na civilne ciljeve u okolini Šapca, zabeležio je Pič (isto, strana 76).Uprkos činjenici da se i ovde radilo o ratnom zločinu nad civilima, kasniji general luftvafea nikada nije zbog toga pozvan na odgovornost. Štaviše, austrijski istoričari su sve do 1987. godine dovodili u pitanje objektivnost beogradske presude iz 1947. godine, tvrdeći da ne postoje dokazi da je Ler naredio bombardovanje civilnih ciljeva u Beogradu. Pismeni dokaz je ipak podnet. Naš istoričar Vasa Kazimirović je u Bečkom ratnom arhivu našao overeni faksimil Lerovog naređenja za bombardovanje pijaca i glavnih ulica Beograda uz istovremenu zabranu da se bombarduju fabrike i kasarne jer bi njih kasnije trebalo da koristi nemačka okupaciona vojska. Dokument je prvi put objavljen u knjizi Vasa Kazimirović: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Gleza fon Horstenaua”, izdavač: Narodna knjiga/Nova knjiga, Beograd 1987. godine.Sutra: Sramotno ćutanje medijaMiloš Kazimirovićobjavljeno: 22.01.2014.

ЕКСКЛУЗИВНО: ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА (3)

Срамотно ћутање медијаРепресалије над цивилима правдане су тиме да је реч о „непријатељу наклоњеном живљу”Насловна страна „Арбајтер цајтунга” од 25. августа 1914. (Фото Национална библиотека Аустрије)Злочиначки поход аустроугарске „експедиционе армије” против цивилног становништва на окупираним територијама Балкана, источне Европе и у пограничним регијама Хабзбуршке монархије до детаља је планиран у годинама пре објаве рата. Био је саставни део оперативног плана извршног цивилног заповедника и, истовремено, војног команданта анектиране Босне и Херцеговине Оскара Поћорека.Планом је предвиђено„темељито чишћење терена од остатака непријатељског становништва”, да би се населило„царевини одано живље”. Репресалије над цивилима образложене су аргументом да би „непријатељу наклоњено живље” било подстакнуто да у збеговима напусти „ослобођене регије”, у ствари окупиране територије.Фридрих Вајсенштајнер је међу првим аустријским историчарима поменуо план који јасно доказује намеру спровођења етничког чишћења на Балкану. У књизи„Осујећени владар” (издавач: Бундесферлаг, Беч 1983), Вајсенштајнер је истакао да се идеја етничког чишћења у начелу поклапала са ставовима престолонаследника Франца Фердинанда, мада он није био за рат против Србије, прибојавајући се конфликта са Русијом. Није желео ни (покорене) Србе у држави, али му се идеја допадала да присвоји српске територије – без Срба.„Намеравао је (Франц Фердинанд) да стави Балкан под контролу ’поузданих’ Словенаца и Хрвата, као контрапандан мађарској хегемонији”, коментарише Вајсенштајнер и цитира из писма престолонаследника упућеног 1913. министру спољних послова грофу Леополду Берхтолду: „Шта ће нам то (Србија)? Цела Европа ће се окренути против нас... Шта ће ми, боже сачувај, презадужена државица краљоубица (алузија на убиство Александра Обреновића 1903. године) и хохштаплера?”Представник млађе генерације аустријских историчара Валтер Маношек сматра да је злочиначки поход против српских цивила у Првом светском рату био експеримент који је ратна машинерија Трећег рајха довела до „савршенства” у Другом светском рату. „Староаустријску (аустроугарску) мржњу према Србима оживели су под Хитлеровом свастиком махом исти официри који су убијали и прогонили српско становништво под заставом црно-жуте монархије”, истакао је Маношек у својој премираној дисертацији „Србија је ослобођена од Јевреја” (издавач: Олденбург-ферлаг, 1995) Како су акције рашчишћавања терена изгледале документовано је у записнику заседања посланичког дома царског парламента 30. јануара и 6. фебруара 1918. године. Из необјављене студије коју је историчар Ханс Хаутман дао на увид „Политици” издвајамо два цитата посланика др. Корошеца (име није наведено уз презиме):Село Јарак, 13. септембар 1914: „Царске трупе су ослободиле село, пошто се у ноћи пре тога српска војска повукла са локације. У знак одмазде, пошто су сељани понудили српским војницима храну и смештај, сви становници су везани и одведени пред суд у Ириг, а село је запаљено... Пуних седам дана је горео Јарак, од 240 кућа је само девет поштеђено пламена.”Сурчин, средина септембра 1914: „Позивајући се на извештај војног команданта да су „неки балавци” псовали аустроугарске војнике и ругали се царској застави, војска је окупила сву малолетну децу села и јавно батинала. Неколико старијих несрећника су своју младалачку дрскост платили главом. Три дечака у узрасту од 15 и 16 година су стрељана на лицу места, оптужени да су шпијунирали у корист Срба. Још двојица младића стрељана јер су наводно покушала да украду петролеј из армијских складишта. Десет дечака је стрељано уз сеоски канал и остављено да данима лежи у води – све док смрад није био неподношљив па су, најзад, сахрањени...”Овакви извештајинису нашли места у аустроугарској штампи тог времена, нити у стотину потоњих година, у медијима републике. Срамотно ћутање – некад и сад – било је и остало симптоматично за представнике јавног информисања у алпско-дунавској царевини, а потом и у алпској републици.Типичан пример нуди насловна страна дневника „Арбајтер цајтунг”, централног органа аустријске социјалдемократије, од 25. августа 1914. У извештају са ратишта се наводи „колико су српски цивили превејани и склони злочиначким акцијама против царских војника – мимо свих правила ратовања”. Да би читаоцу било јасније о чему је реч, лист грађанске левице завршава извештај реченицом:„Чак и српска деца учествују у тој нечовечности.”„Арбајтер цајтунг” је, истини на вољу, навео да је реч о информацији надлежног министарства (види факсимил: уз датум стоји реч „amtlich” –службено), али је у свом Уводнику на три ступца објавио оду храбрим аустроугарским војницима и поручио: „Ваше жртве нису узалудне!”У завршном коментару своје студије о злочинима Аустроугара над Србима, професор Хаутман каже да је већ на основу поређења података о броју становништва у Србији 1910. и 1921. најмање пола милиона цивила страдало у ратовима (укључујући и Балканске ратове). „Ако се том броју додају жртве са простора који су били под управом Аустроугарске, долази се до броја 1,06 милиона убијених или усмрћених... Није потребно посебно истицати ко сноси главну одговорност и кривицу за то – носиоци политике примене силе мача Хабзбуршке монархије!” КрајМилош Казимировићобјављено: 23.01.2014.

[Filipenko]

Šta Miloš Kazimirović dođe Vasi Kazimiroviću?

[Prospero]

sin, mislim

...kaže Miloš, sin pokojnog istoričara Vase Kazimirovića, autora dela...

[Topola]

bez ikakvih daljih podataka. privatna kolekcija.

[Singer]

sin, mislim

Sin, sin... Pise u predgovoru knjige.

[namenski]

Otto Dix, Stormtruppe geht under Gas Vor (1924)

[Singer]

Da li neki od vas raspolaze sirim/detaljnijim podacima o "hit Srbiji" tokom rata? Naime kaze se da je Francuska u jednom momentu, kroz tadasnje medije, nasiroko i nadugacko pisala o Srbima, Srbiji... da je uvela u skole posebne casove o Srbiji ne bi li se culo i znalo... Ma, sta sve nije.Nesto slicno je uradila i V. Britanija sto bi tek trebalo da bude zacudjujuce obzirom na izvestaje britanskih generala koji su o Srbiji i Srbima pisali, malte ne, kao u svinjama u kaljacama sa puskom medj' zubima i celom nekom Srbi su bljak pricom..Jel uzrok svega toga (ako je uopste i bilo) samo zrtva ili ima i drugih motiva?

[namenski]

Hit Srbija toko Prvog svetskog rata je otprilike tamo gde je i ona legenda o Cerskoj ili Kolubarskoj bici koja se proucava na - ni manje-ni vise - nego na West Point-u.Nikada mi nije bilo jasno zasto bas West Point, ima kudikamo uglednijih i jacih vojnih akademija, u svakom slucaju bilo ih je, ali, eto...A nas mali i hrabri saveznik je tokom celog rata bio to sto je bio: nas mali i hrabri saveznik.Toliko znacajan da su ga, recimo i uzimam prvi primer koji mi je pao na pamet, prodali cim se ukazala potreba da se kupi Italija ne bi li usla u rat: zao mi je sto niko od takozvanih ozbiljnih istoricara nije uzeo da premeri kvantitativne pokazatelje italijanskog ucesca u ratu, cak i glede vezivanja AU i nemackih snaga i - nazvacu ga uslovno - Srpskog, kasnije Solunskog fronta.Posto su je tako uspesno kupili, sa Zapadnog fronta su morali hitno da voze stotine kompozicija sa vojskom i materijalom da spasu Italiju i sprevce upad Austrije u Padsku niziju sa gomilom drugih bezveznarija kada je Italija i njeno ratovanje u pitanju.Solunski front, nastao skoro pa samo kao odgovor na pitanje sta sa vojskom preostalom posle povlacenje sa Galipolja i kao jedan za Prvi svetski rat redak strateski sjajan poduhvat, odigrao je ulogu vadjenja one bitne cigle iz zida, one zbog koje se rusi ceo zid.Mislim, naravno, na slom Bugarske koji se skoro jednoglasno uzima kao dogadjaj koji je presudio.Tako da slaba ti vajda da ocekujes da se nadju hvalospevi nasem malom hrabrom savezniku: osim gomile fraza uobicajenih za tadasnje novine, neces naci pa skoro nista.Nije ni Srbija/Kraljevina SHS bila bolja: pobrinula se da se i to malo zaboravi.Jedan od najtipicnijih primera je sudbina AU flote u Puli koju su Italijani gestom koji bi svuda i u svamo vreme posle 1800. godine bio proglasen za kurvarluk najnize vrste - potopili.Posle primirja, posle zakletve da ce da se ceka mirovna konferencija, itd, itd...Nasi hrabri veliki saveznici ni dan danas to ne pominju ili pominju tek u fusnotama.I, setih se, nema veze sa tvojim pitanjem: mislim da se na celom celcatom Internetu ime britanskog brodica/barkase koja je vozila leseve srpskih vojnika s Krfa i Vida na sahranjivanje bacanjem u mora i koji se mozda zvao/nadimkovao White Sepulchre pominje samo, slovima i brojem, 1 (jedan) put.Aj sto ga oni nisu zapamtili...

[Cane Vukic Prebranac]

http://www.bl.uk/world-war-oneПројекат настао, између осталог, и у сарадњи са Народном библиотеком Србије.