Crtice o prvom svetskom ratu

[SeljačkaSreća]

...

Edited July 13, 2012 by SeljačkaSreća

[Filipenko]

Dobro, da se ne lažemo, austrijski zarobljenici su išli prvi posle Albanije na brodove da bi se (pr)overilo koliko je ruta slobodna, ima li mina, hoće li Austrijanci napadati...Mislim da su Francuzi izgubili 3 broda braneći rutu evakuacije od austrijske flote.Takođe, obazrivo bih išao sa tim tekstovima koji idu po sistemu "kaže se", "priča se", "postoje podaci", "poznato je"...Iz istorija i udžbenika pisanih neposredno nakon rata, bi se dalo zaključiti da je Austrijanaca npr. na Ceru i Kolubari bilo 10-15 puta više nego naših...

Edited July 13, 2012 by Filipenko

[iDemo]

Budale bili ovi nasi stari, mogli ko Ratko da to poubijaju na licu mesta a ne da ih vuku sa sobom i daju ono malo hleba sto imaju...

Znas kako je - nashi stari su, sta god da ko o njima prica, bili gospoda. Za razliku od bradatih spodoba u WWII i od ovih "nashih" iz (naj)novijih ratova. Koliko ce koga to (ne)gospodstvo da kosta to cemo tek da vidimo. A to ko je i kada prvi patentirao malu decu u rerni to jedino neobaveshtena NVO/NGO ekipa iz kruga dvojke ne zna. Saznace jednom kad im neko relevantan to bude rekao a do tada cemo da slushamo ovo sto slushamo (ko vec slusha).

[fonTelefon]

Dobro, da se ne lažemo, austrijski zarobljenici su išli prvi posle Albanije na brodove da bi se (pr)overilo koliko je ruta slobodna, ima li mina, hoće li Austrijanci napadati...Mislim da su Francuzi izgubili 3 broda braneći rutu evakuacije od austrijske flote.Takođe, obazrivo bih išao sa tim tekstovima koji idu po sistemu "kaže se", "priča se", "postoje podaci", "poznato je"...Iz istorija i udžbenika pisanih neposredno nakon rata, bi se dalo zaključiti da je Austrijanaca npr. na Ceru i Kolubari bilo 10-15 puta više nego naših...

Niko ne truje lazima kao crveni. Austrijanci nisu mogli da se maknu iz Pule i Kotora od Italijana i ostalih saveznika i njihovih mina bez gubitaka da bi pod kraj rata neslavno zavrsili pod Hortijem. U Mediteranu je najveca opasnost bila nemacka podmornicka flota (sumareni slusaj pesme ako ne citas knjige). Italijani i Francuzi nisu dali brodove dok Nikolaj im nije zapretio separatnim mirom. Italijani nisu dozvoljavali da Srbi udju u njihovu okupacionu zonu. LIKA (region in Croatia) , 29th December 1915, southern Adriatic Sea, off Durazzo (Durres), Albania (c 41-15’N, 19-15’E) - Italian mines. Two Italian destroyers were reported carrying troops to Durazzo at the time of the Serbian evacuation in the face of the slowly advancing Austrian army. An Austrian force of scout 'Helgoland' and five 'Tatra' destroyers were ordered to search for the Italians, and if unsuccessful destroy any shipping in Durazzo. After sinking the French submarine 'Monge' on passage south. the destroyers entered the harbour at daybreak, sank three small ships and as shore batteries opened up, turned into a minefield. 'Triglav' and 'Lika' detonated mines, 'Lika' sinking at once; survivors were picked up by her sister shipsTRIGLAV (mountain in Slovenia), 29th December 1915, southern Adriatic Sea, off Cape Rodini, Albania (c 41-30’N, 19-00’E) - scuttled after striking Italian mine off Durazzo. On the same mission as 'Lika', 'Triglav' was badly damaged in the same minefield. 'Czepel' attempted to take her in tow, but fouled a propeller, and the job was taken over by 'Tatra'. As the crippled Austrian force returned slowly north at 6 knots, Allied ships got between them and their Cattarro base. 'Triglav' was abandoned, but attempts to scuttle her failed. She was finished off by five French destroyers of the 'Casque' group, including 'Casque' herself.

[kim_philby]

moze ovaj 'inace smo dobri ljudi ne znam sta nam bi' segment da se negde splituje? npr. srbin opet pobjedio ili tako nesto?

[Filipenko]

Niko ne truje lazima kao crveni. Austrijanci nisu mogli da se maknu iz Pule i Kotora od Italijana i ostalih saveznika i njihovih mina bez gubitaka da bi pod kraj rata neslavno zavrsili pod Hortijem. U Mediteranu je najveca opasnost bila nemacka podmornicka flota (sumareni slusaj pesme ako ne citas knjige). Italijani i Francuzi nisu dali brodove dok Nikolaj im nije zapretio separatnim mirom. Italijani nisu dozvoljavali da Srbi udju u njihovu okupacionu zonu.

Dobro jbt, koja god da je flota napadala, jaka stvar da li su bili nemački, austrijski ili marsovski brodovi i da li su bili brodovi ili podmornice . Poenta je da su saveznici izgubili nekoliko brodova braneći konvoje, a sigurno nisu izgubili jer su udarili o stenje, pa mora da ih je neko napadao. To da nisu davali brodove dok Nikolaj nije zapretio separatnim mirom (tačnije, nisu ih pustili u Valonu) i da su Italijani terali Srbe od teritorija koje su držali su opšte poznate stvari i svi ih znamo.26. decembra donose odluku da krene povlačenje.Prva ukrcavanja kreću u prvoj nedelji januara.Italijani odbijaju da prime Srbe u strahu od zaraze i propuštaju samo zarobljene Austrijance i ZATO idu prvo oni, a ne zato što su Srbi žudeli da izbave neprijatelja pre sebe i spasu ga gladi u duhu hrišćanstva i čega li već.Medova je ugrožavana iz Boke Kotorske - toliko o tome da Austrijanci nisu mogli dalje od Kotora. To što za njih nije ništa 100 kilometara gore-dole je za nas značilo da smo izgubili još par hiljada ljudi u maršu na jug duž albanske obale.45 brodova Italijana, 25 brodova Francuza, 11 britanskih, 6 bolničkih brodova.70 ratnih brodova obezbeđivalo konvoj, 100 minolovaca i lovaca podmornica.Izgubili su 8 transportnih, 11 ratnih brodova, 1 krstaricu, 2 razarača, a Austrijanci 2 razarača i 5 podmornica, plus još svašta ponešto. E sad, da li su to bile baš nemačke podmornice koje su pozajmljene Austriji ili šta već, koga briga.Stoga, ne puvati se mnogo i ne pljuvati "crvene". Pred crvenima se mirno stoji. Nadam se da smo sada razjasnili zašto i kako su Austrijanci prvi išli na brodove u Valoni, umesto da se trujemo mitovima i legendama. Edited July 13, 2012 by Filipenko

[retronaut]

Niko ne truje lazima kao crveni. Austrijanci nisu mogli da se maknu iz Pule i Kotora od Italijana i ostalih saveznika i njihovih mina bez gubitaka da bi pod kraj rata neslavno zavrsili pod Hortijem. U Mediteranu je najveca opasnost bila nemacka podmornicka flota (sumareni slusaj pesme ako ne citas knjige). Italijani i Francuzi nisu dali brodove dok Nikolaj im nije zapretio separatnim mirom. Italijani nisu dozvoljavali da Srbi udju u njihovu okupacionu zonu.

Jbt, postace opasno pomenuti i Trojanski rat a da se ne nadje neki crveni i optuzi da je zajebao stvar.Price o Nikolaju koji malo-malo pa zarad Srba pripreti separatnim mirom sve ne mogavsi da spava od brige za Srbe @filipenkoTacno je da se KuK mornarica celo vreme rata nalazila u defanzivi sto nije ni cudo kad se uzme u obzir da je i onako bila najslabija od mornarica tadasnjih velikih sila/zaracenih strana, ali je tacno i to da se pretnjom po evakuaciju srpske vojske i prateceg bagaza nije smatrala KuK mornarica nego kopnene snage koje su napredovale za srpskom vojskom i to kako iz pravca Crne Gore tako i sa istoka, mislim na Bugare.Ono sto se u Crnoj Gori dogadjalo je vise ugrozilo srpsku vojsku nego problemi sa evakuacijom koji se i onako svode na imati ili nemati transportna sredstva/brodove, svejedno da li ces njima da odvozis vojsku ili joj dovozis snabdevanje.17. januara AU komandovanje je uputilo prilicno jake snage, nekih 7-8 brigada cini mi se,racunajuci da ce Bugari koji su stigli do Elbasana da saradjuju u pravcu Draca.Nikome se nije zurilo, Bugarima pogotovo jer su oni smatrali da su sa Makedonijom svoje obavili.Sto se Srba i Antante tice, problem nije bio toliko nedostatak brodova (oni su se prikupljali), vec kapacitet luka, italijansko zamlacivanje da ne pominjem.Drac je jedini bio tehnicki prihvatljiv, S. Jovan sasvim nepodesan, a stoka je mogla da se ukrcava isklnucivo u Valoni, pa Antanta insistira da se tamo ide.Dotle. 6. januara i Italijani popustaju i dozvoljavaju da regruti, Rezervna vojska, krenu u Valonu.Srpska Vrhovna komanda 18. januara upucuje u Valonu i dracku grupu, dok se skadarska ukrcava delom u S. Jovanu, a delom u Dracu.Francuzi u svojoj literaturi ovo zovu glissement, klizanje (niz obalu), otprilike i taj put, dug nekih dvestotinak kilometara (Skadar - Valona)je za mnoge bio zajebaniji nego sve ono sto su preziveli na putu do obale.Da se ne gresi dusa, tehnicka sekcija Britanske jadranske misije je dosta uradila da koliko-toliko popravi puteve kroz mocvare i uredi prelaze preko reka, ali - a to nasi novokomponovani istoricari izbegavaju da pomenu jer bi se dzarnulo u mit - snabdevanje je dotle bitno popravljeno i svi pokreti se obavljaju uredno i pod komandom srpske komande.Austougari izbijaju na reku Mati tek krajem januara, a kod Preze 2. i 3. februara Dunavska II mora da odbija i cak vrzi protivnapad na jedan bataljon koji je tokom noci prisao srpskim polozajima - pominjem polozaje tek da se zna da ih je u to vreme bilo, i da se radilo o vojsci koja je mogla da se bavi necim takvim.Malo se pominju i mestimicni prepadi albanskih naoruzanih bandi pod nesporno uvrdjenom organizacijom KuK oficira.Sve se zavrsilo negde krajem februara kada su Italijani morali da se pokupe, doduse pred visestruko nadmocnijim snagama i kada su prednji austrougarski delovi izbili na Skumbi.Podmornice Centralnih sila u Jadranu su bile nemacke, dovezene zeleznicom u Pulu; Austrija je u rat usla samo sa komada 6. A sto se tice pretnje pomorskim snagama od toga, osim takozvanog Drackog prepada, negde krajem decembra, nema nista.Kao sto rekoh, pretnja se ocekivala s kopna i prema tome se i postupalo. Edited July 13, 2012 by retronaut

[Prospero]

vidi rođo domobrance:

[Filipenko]

Verovatno je ovo ilustracija austrougarskohrvatskih protivnapada na Mačkovom Kamenu, ako je suditi po datumu (uz uvažavanje činjenice da se ovakve stvari onda nisu prenosile u realnom vremenu) i lokaciji...

[Prospero]

meni je baš "simpa", pogotovo što su ti krajevi gore stradali pod au 1914. nego pod rajhom 1941.

[Roger Sanchez]

Eh, da ste se dali osvojit, danas bi svi bili fini ko :lala: .

[Filipenko]

Pa drugačije se ratovalo kada se išlo sa frontovima, a drugačije kada se išlo sa tenkovima. Uopšte, cela Srbija je gore stradala u 1. svetskom ratu pod kraljevinom koja je nemilice slala Srbe u ratove za Jugoslaviju da ginu i žrtvuju se, nego u 2. svetskom ratu. Recimo, 1941. je u prvih 6 meseci rata Srbija izgubila 50 i nešto hiljada ljudi, uglavnom u odmazdama, a 1914. godine u prvih 6 meseci rata skoro 200 hiljada.Novi srpski istoričari bi, da su dosledni, samo konstatovali da se verovatno kraljevina želela obračunati sa srpskim selom i srpskom buržoazijom i namerno ih slala u brutalne klanice.

[bigvlada]

Malo o istoriji naše avijacije. Ako ste se pitali otkud toliko aviona i firmi u Novom Sadu, evo jedne zanimljivosti. Dimitrije Konjović je rođen u opštini Sombor pa je, pošto je to tada bila Austrougarska, pohađao i završio pomorsku akademiju u Puli. U Prvom Svetskom ratu je učestvovao kao pilot hidroaviona izviđača Loner (http://en.wikipedia.org/wiki/Lohner_L) sa kojim je napdaao savezničku flotu na južnom Jadranu. Interesantno je da je prilikom jednog napada promašio brod na kome je između ostalog bilo Miroslavljevo Jevanđelje. Ono po čemu će ostati upamćen u istoriji avijacije je prvo potapanje podmornice na otvorenom moru od strane aviona (nešto ranije austrugarski piloti su u venecijanskoj luci potopili englesku podmornicu). U pitanju je bila francuska podmornica Fuko koja je oštećena bombama i koju je posada napustila. Konjović i njegov wingman su sleteli na vodu i pokupili sve francuske mornare. Plutali su dok nisu došli austrougarski brodovi a oficire su avionom prebacili do Kotora gde im je kako je to onda bilo praktikovano, priređen prijem pre slanja u zarobljeništvo. Po završetku rata, Konjović je srpskoj vojsci predao pomorsku bazu i avione u Kumboru. Pošto je uvideo da je aeronautika budućnost a budući da je glavna austrougarska avio baza u našim krajevima bila u Novom Sadu, Konjović je jedan od osnivača čuvenog Ikarusa. Ikarus je vodio skoro dve decenije, povećavajući broj radnika i kvalitet aviona.Nije sličajno što su prvi modeli bili Ikarus ŠM (školski mornarički) i Ikarus IO (izviđač obalni), šef je imao iskustva sa takvim avionima. :)Na kraju Aprilskog rata, Nemci su ga zatvorili na Banjičkom logoru odakle je kasnije pušten a ostatak rata je proveo na svom imanju u Beogradu. Posle rata, vršio je funkciju direktora paralelno sa imenovaim državnim, sve do trenutka kada mu je država uputila ponudu koju nije mogao da odbije ^tm. Jedno vreme je čak proveo i u zatvoru zbog navodne saradnje sa okupatorom a 1947 se seli u Bešku i bavi poljoprivredom. U Beograd se vraća 1961 i živi kao penzioner do svoje smrti 1982. godine, u devedesetčetvrtoj godini života. Imao je dva braka i četvoro dece. Srećom, nije dočekao da vidi promenu imena Ikarusa kao ni zatvaranje Kumbora (jedna od retkih pomorskih aviobaza sa stogodišnjom istorijom postaće hotelski kompleks). Voleo bih da vidim seriju i film o njemu, verujem da bi razne države koje su na ovim prostorima obitavale u dvadesetom veku bile predstavljene na interesantna način kroz jednu ovakvu ljudsku sudbinu. http://sr.wikipedia.org/wiki/Димитрије_Коњовић

[čekmeže]

Malopre prilog o Kumanovskoj bici u BG hronici zaključavaju rečenicom da je Kumanovska bitka i danas na Vest Pointu obavezna lekcija, pa ako bi neko mogao da potvrdi da li je to istina ili još 1 trip.

[Roger Sanchez]

Čim vidiš da se u takvim drk-uanlajnerima spominje samo jedna te ista škola, i to ona za koju je skoro svaki seljo sa Balkana čuo, znaš što je.