Istorijski revizionizam - strana iskustva

[retronaut]

Primer prvi, metodom slucajnog uzorka: Film, holivudski naravno, Twelve O'Clock High, 1949, koga zanima nesto vise tu je IMDB, film sa taze utiscima i za publiku kojoj je problematika bila koliko-toliko bliska. Nema lazi, nema prevare, naravno koliko je to moguce za jedan film, pa ma on bio i holivudski, mozda najveci doprinos istorijskoj i svakoj drugoj korektnosti filma je vreme u kome je snimljen.Naime, snimljen je u vreme kada nije bilo potrebe za ratnom propagandom, a tehnoloski u vec zapocetom Hladnom ratu nije znacio bas nista. Ili skoro nista.Likovi su jos uvek dovoljno taze da mogu da glume sami sebe.Ili su tu negde.Dodatna lektira na ovu temu, knjiska i filmska: John Hersey, War Lover, kod nas prevedeno kao Covek koji je voleo rat, snimljen i film pod istim naslovom, 1962, u glavnoj ulozi Stiv Mek Kvin.Drugi primer, Memphis Belle, novokomponovana slikovnica, 1990, tehnicki savrsena, u svakom drugom pogledu pokusaj da se utvrde neki stereotipi uspostavljeni u periodu izmedju snimanja dva pomenuta filma. Likovi su ekstremno, kao strip ili video igra, dovedeni do apsurda stereotipnosti, sa sve pegama na licu mladih vazduhoplovaca, seksom u B-17, pomaganjem engleskom farmeru i recitacijama na temu poezije.Najodvratnija i ekstremno nekorektna je scena u kojoj vodja formacije B-17 prepoznajuci skolu tik uz fabriku koja je cilj odlucuje da izvrsi ponovni nalet, Bremen koliko se secam.Iz, podrazumeva se, humanih razloga.U standardnom americkom dnevnom bombardovanju u kome su se, pod jedan svi zainteresovani Nemci davno sklonili u sklonista ili se to od njih ocekuje u tolikoj meri da nikom na pamet ne pada da misli na njihovu sigurnost, i pod dva, u vrsti ratnog zahvata u kome je tako nesto kao sto je ponovno nadletanje cilja prakticno apsolutno nemoguce. Niti bi ikom palo na pamet.Primer 2.Prvi covek u svemiru, uspeh covecanstva i za covecanstvo, neosporavan ideoloski cak ni u vremena kada je Hladni rat samo tako sve – od koka kole do atomskih bombi – eksploatisao sve u 16.Ono, bilo je pokusaja, istini za volju poprilicno malokrvnih, da se svetu da na znanje da ipak nije isto prvi covek u svemiru i prvi slobodan covek u svemiru, ali to je proslo onako.Dok, ne lezi vraze, nije krenula i jos uvek je u toku jedna druga prica, za sada onako na margini, tek da se nadje.Zove se The Real First Man In Space.Kao i svaka prica ove vrste, u krajnjoj liniji omalovazava i po blatu povlaci jednog istinski znacajnog coveka po imenu Joseph Kittinger koji je padobranom skocio sa visine od preko 31 kilometar, presao Atlantik u balonu, sedeo u severnovijetnamskom zarobljenistvu....Tek da se ima u vidu: dakle revizije. Svake vrste, predznaka i smera.

[Mister No]

Ali Kittinger i jeste formalno prvi čovjek koji je dotaknuo granicu svemira.

[Lord Protector]

Ježov, Staljinov otrovni patuljak, na retuširanoj slici, posle nemilosti i smaknuća Edited June 30, 2012 by slow

[retronaut]

Ali Kittinger i jeste formalno prvi čovjek koji je dotaknuo granicu svemira.

OK, on je prvi covek u svemiru.Onda kada neko odredi gde pocinje svemir: istom kvazi logikom - jer ovde se ne radi o logici - po kojoj bi se braci Wright oduzelo prvo mesto u letenju time sto bi se za prvi uspesan let proglasio let duzi od njihovog + x metara, moze i samo jedan.Bas kao sto je i Peary prvi stupio na Severni pol.Hensona su se setili u politicki korektna vremena, otprilike onda kada je u svakom holivudskom ratnom filmu poceo da se pojavljuje po jedan ili nekoliko obojenih.Ne mislim samo na crnce.

[retronaut]

Ježov, Staljinov otrovni patuljak, na retuširanoj slici, posle nemilosti i smaknuća

Samo predlog: ako moze bez kvalifikacija, odvesce u svadju :) Uostalom:Fali Григорий Григорьевич Нелюбов(1934 – 1966), nesudjeni prvi, prica o napijanju i tuci sa vojnom policijom. I partijskoj kazni na kojoj je insistirao sekretar kosmonautske partijske organizacije Pavel Popovic....

[Lord Protector]

Ono u sredini je otac ruskog svemirskog programa Sergej Koroljov?

[retronaut]

Ono u sredini je otac ruskog svemirskog programa Sergej Koroljov?

Jeste.I njegove bebe iz prve postave okolo.Osim jedne, nepodobne.

[Lord Protector]

Za njega su konkurenti iz NASA-e rekli da je sam vredeo u inženjerskom i konstruktorskom smislu kao 7-8 najvećih instituta. Kakva šteta što je umro rano...

[Filipenko]

Jel to ladno ostala leva šaka Grigorija na ramenu čoveka sa njegove leve strane? :)

[Lord Protector]

Jel to ladno ostala leva šaka Grigorija na ramenu čoveka sa njegove leve strane? :)

Jeste bre, bravo Filipenko!

[retronaut]

Za njega su konkurenti iz NASA-e rekli da je sam vredeo u inženjerskom i konstruktorskom smislu kao 7-8 najvećih instituta. Kakva šteta što je umro rano...

Pazi, to je zatvoren krug :) - Koroljev je, na primer, 1957. pohvalio ovog coveka:Devjatajev, Mihail Petrovic (Михаил Петрович Девятаев, 1917 – 2002)Rekao je, otprilike, da je doprinos Devjatajeva uvidu u ono sto su Nemci radili u Penemindeu nemerljiv.A Devjatajev je samo bio pilot lovac, uspesan, koji je dopao nemackog zarobljenistva i dospeo u goste kod SS Sturmbannfuhrer-a poznatog kao Verner von Braun.Radi na V1 i V2, bavi se zemljanim radovima i ceka da umre, kao sto sovjetskom ratnom zarobljeniku i sleduje.Da bi mu se, posle ozbiljnog planiranja, posrecilo da sa jos devetoricom ukrade jedan He-111 i pobegne sa aerodroma Peneminde.Da ga pogodi sopstvena PA, da uspe da se prisilno spusti i ostane u zatvoru do kraja rata.Ostala devetorica pravo u kazneni bataljon i usred poslednjih bitaka WW2:Mihail Sokolov, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.Nikolaj Urbanovic, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.Petar Kutergin, poginuo u borbama za BerlinDimitrij Serdjukov, poginuo u borbama za Berlin.Vladimir Nemcenko, poginuo u borbama za Berlin.Ivan Olejnik, docekao kraj rata u Evropi, poginuo u borbama protiv Japana, avgusta 1945.Fjodor Adamov se vratio kuci.Ivan Krivonogov, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.Mihail Jemec, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.Devjatajeva rehabilituju sredinom pedesetih.Toliko o revizijama na koje se jos ceka.Ima precih A inace, u pravu si i ti i Amerikanci: Koroljev jeste bio veliki inzenjer, mozda jedan od najvecih 20. veka, sa sve zatvorskim stazem.I – odbijanje Hruscova da mu se dodeli Nobelova nagrada je je takodje jedna od zescih revizija.Obaska sto je auto gol.

[Turnbull]

...

Edited July 1, 2012 by Syme

[Lord Protector]

Radoš

Syme, rečeno je u naslovu topica bez domaćih tema

[Turnbull]

Syme, rečeno je u naslovu topica bez domaćih tema

Izvinjavam. Ko mi je kriv kad ne čitam podnaslov teme :isuse:Edit: a u stvari, ni naslob do kraja :) Edited July 1, 2012 by Syme

[Lord Protector]

Pazi, to je zatvoren krug :) - Koroljev je, na primer, 1957. pohvalio ovog coveka:Devjatajev, Mihail Petrovic (Михаил Петрович Девятаев, 1917 – 2002)Rekao je, otprilike, da je doprinos Devjatajeva uvidu u ono sto su Nemci radili u Penemindeu nemerljiv.A Devjatajev je samo bio pilot lovac, uspesan, koji je dopao nemackog zarobljenistva i dospeo u goste kod SS Sturmbannfuhrer-a poznatog kao Verner von Braun.Radi na V1 i V2, bavi se zemljanim radovima i ceka da umre, kao sto sovjetskom ratnom zarobljeniku i sleduje.Da bi mu se, posle ozbiljnog planiranja, posrecilo da sa jos devetoricom ukrade jedan He-111 i pobegne sa aerodroma Peneminde.Da ga pogodi sopstvena PA, da uspe da se prisilno spusti i ostane u zatvoru do kraja rata.Ostala devetorica pravo u kazneni bataljon i usred poslednjih bitaka WW2:Mihail Sokolov, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.Nikolaj Urbanovic, poginuo prilkom forsiranja Odre, pocetak napada na Berlin.Petar Kutergin, poginuo u borbama za BerlinDimitrij Serdjukov, poginuo u borbama za Berlin.Vladimir Nemcenko, poginuo u borbama za Berlin.Ivan Olejnik, docekao kraj rata u Evropi, poginuo u borbama protiv Japana, avgusta 1945.Fjodor Adamov se vratio kuci.Ivan Krivonogov, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.Mihail Jemec, docekao kraj rata u bolnici, tesko ranjen.Devjatajeva rehabilituju sredinom pedesetih.Toliko o revizijama na koje se jos ceka.Ima precih A inace, u pravu si i ti i Amerikanci: Koroljev jeste bio veliki inzenjer, mozda jedan od najvecih 20. veka, sa sve zatvorskim stazem.I – odbijanje Hruscova da mu se dodeli Nobelova nagrada je je takodje jedna od zescih revizija.Obaska sto je auto gol.

To je tehnički aspekt. Meni je mnogo zanimljiviji idejni tok ruskog kosmizma: pravoslavni mistik Nikolaj Fjodorov --> Ciolkovski --> KoroljovMilan Ćirković je lepo pisao o tome na svom blogu (spominje i reviziju onih koji vreme počinju da računaju od 1917. i negiraju sve prethodno pozitivno u Rusiji):

Među učenike Fjodorova - tzv. ruske kosmiste - ubrajaju se ne samo veliki vizionar i pionir astronautike Konstantin Ciolkovski, već i filozof i okultista Pjotr Uspenski, slavni geohemičar, mineralog i biolog Vladimir Vernadski, fizičar i teolog Pavle Florenski, biofizičar Aleksandar Čiževski i još neki ruski i ukrajinski mislioci. Mada nije sa njima delio većinu stanovišta, Nikolaj Berđajev je priznavao svoj ogromni intelektualni dug kosmistima generalno, a Fjodorovu posebno i napisao je jedan od svojih najpoetičnijih eseja u povodu stogodišnjice rođenja Fjodorova. Vladimir Solovjov, kome je Fjodorov poslao odlomke iz svojih rukopisa, napisao je: "Prihvatam Vaš projekat bezuslovno i bez oklevanja... Ne mogu, a da Vas ne priznam za svog učitelja i duhovnog oca." (Uzgred, već i ovaj mali spisak imena svedoči o intenzitetu intelektualnog života u Rusiji na kraju 19. i početku 20. veka, što su zlikovački komesari kasnijeg totalitarnog režima pokušavali orvelovski da prekroje i proglase sve što je prethodilo "nultoj godini" za mrak i srednjevekovlje.) Preko Ciolkovskog, kosmizam je imao uticaja na sovjetski (i danas ruski) kosmički program, pre svega kroz ličnost Sergeja Pavloviča Karaljova, glavnog dizajnera i spiritus movens-a čitavog programa. Poznato je da je Karaljov još kao dečak otišao na pravo "hodočašće" u Kalugu da upozna starog Ciolkovskog, koji mu je tokom života bio lična ikona i vrhunski uzor, čak i u najtežim trenucima dok je 16 sati dnevno sekao drva u sibirskom gulagu.

O ruskom kosmizmu

Edited July 1, 2012 by slow