eno ja priznala da kajganu pravim bez ulja :D a da jaje na oko još uvek nisam napravilaa šta sam prvo nisam skroz sigurna, mislim da je prvo prvcato bio pomfrit, a ondak punjene paprike/tikvice/sarmice il taki neki već andrak

Jaje na oko, mos def.Mrzeo sam kajganu kao klinac, licila mi je na povracku, a i rec "kajgana" zvuci nekako ruzno i nejestivo. Sada to sve zovem omletom. Stoga, ucio sam da pecem jaja na oko tako da ispune moje visoke standarde kvaliteta: zumance mora da bude prekriveno belom skramom, a dno ne sme biti suvise res peceno jer mi je ukus spaljenog belanceta odvratan. Malo po malo, naucio sam da sipam jaja u tacno odredjenom trenutku i da pokretom zgloba periodicno zalivam zumance vrelim uljem. I to je jedino jelo koje sam od jedanaeste do dvadeset i neke naucio da pravim Drugo jelo je moja patentirana riblja pasteta od dva minuta, uzmu se malo senfa, kecapa, konzerva sardine, sitno seckan crni luk i to se pomesa i maze na leba.

Prženice.Ali nisam umeo da isečem pravilne kriške hleba pa sam sve iskomadao i ubacio u jaja i tako pržio.Sećam se da su komadi spolja bili prepečeni a u untra jajasto-gnjecavi.Ali nije bilo loše + nisam dobio nikakvu salamonelu.Onda palačinke.

  On 28. 6. 2012. at 14:49, Marko M. Dabovic said:

Jaje na oko, mos def.Mrzeo sam kajganu kao klinac, licila mi je na povracku, a i rec "kajgana" zvuci nekako ruzno i nejestivo. Sada to sve zovem omletom. Stoga, ucio sam da pecem jaja na oko tako da ispune moje visoke standarde kvaliteta: zumance mora da bude prekriveno belom skramom, a dno ne sme biti suvise res peceno jer mi je ukus spaljenog belanceta odvratan. Malo po malo, naucio sam da sipam jaja u tacno odredjenom trenutku i da pokretom zgloba periodicno zalivam zumance vrelim uljem. I to je jedino jelo koje sam od jedanaeste do dvadeset i neke naucio da pravim

Od reči do reči isto, osim što nikako ne volim reč ''omlet''. I što kod mene manje-više i dalje traje taj period ''do dvadeset i neke''.

verovatno, skoro sigurno da je to bio omlet, negde oko 11e godine. od od 6-8 osnovne sam makar jednom nedeljno eksperimentisao sa sastojcima, te posledicno, povremeno, isao u skolu gladan :DU to neko vreme sam naucio i da skuvam testo, mislim, da ga ok skuvam, a ne da ga prekuvam. A ondak sam naucio i kako tako skuvano testo da prebacim i "zacinim" tako da se ispece u rerni.

  On 28. 6. 2012. at 14:49, Marko M. Dabovic said:

I to je jedino jelo koje sam od jedanaeste do dvadeset i neke naucio da pravim

:o ja počela tek sa 28...ok, pomfrit sam već oko 20te, eto definitivno je utvrđeno i da je to bilo prvojer punjene paprike sa 20 godina sama pravila sigurno nisam mada lažem malko, torte i kolače sam dosta rano počela, doduše ne striktno sama samcata (u prevodu: ja sama pravim a iz vrha posmatraju i gunđaju)

kajgana, tamo negde kad sam imao 10 godina

  On 28. 6. 2012. at 14:58, renne said:

kajgana, tamo negde kad sam imao 10 godina

ja nisam znao da ukljucim sporet sa 10 godina.

  On 28. 6. 2012. at 14:52, wall said:

Prženice.Ali nisam umeo da isečem pravilne kriške hleba

koliko si godina imao tad, 4 :D

Edited June 28, 201213 yr by Isis

moji kulinarski poceci vezani su za tople sendvicesad ih vec dosta dobro pravim

  On 28. 6. 2012. at 15:02, Lancia said:

ja nisam znao da ukljucim sporet sa 10 godina.

Moji počeci u kulinarstvu su obeleženi pravljenjem šećerne vode. A nisam mnogo ni odmakao od toga.

  On 28. 6. 2012. at 15:05, Indy said:

Moji počeci u kulinarstvu su obeleženi pravljenjem šećerne vode. A nisam mnogo ni odmakao od toga.

daj recept.

  On 28. 6. 2012. at 15:02, Isis said:

koliko si godina imao tad, 4

Pa, sigurno ne više od 10-11... Poprilično sam bio samostalan, ali sam izgleda izgubio the edge.

Prvi praaaaaaaaavi samostalno spremljen ručak koji se sastojao iz krompririća i gomile salate sam napravila sa 17-18 godina u selu (da, derište sam razmaženo) jer niko drugi nije bio tu osim nekih muških koji su listom svi bolji kuvari od mene, ali u selu kad si žensko, božanski promisao te je nagradio odmah po rođenju kulinarskom veštinom i to te po automatizmu smešta u poziciju kuhinjskog glodura.Elem, krompirići su mi fino bili zagoreli, ali srećna okolnost je što ih svi takve volimo. Mlađi brat telefonirao kevi u Veliki Grad sav raspamećen i rekao joj da bolje krompririće u životu nije jeo - mišljenje kog se i dalje drži i koje mene drži na lovorikama. Hteli muški i neko mesište, ali ja sam čvrsto odbila da se iživljavam na mesu, znam da bih napravila od njega čips.Danas sam specijalista za sve osnovno što se može spraviti od jajca i krompiiiiira, kao i za začinjeno bareno povrće. Ima l' ovde tema Kulinarstvo for dummies?