Polemike

[koksy]

Čuj, Cerović, godinu dana pre ubistva Đinđića, "ironiše" na sledeći način:

...pa ja, na primer, nemam zamerku na sadržaj citata bez obzira što je to "godinu dana pre ubistva đinđića" (to su samo prividni argumenti za dokazivanje klimave teze).poenta cerovićeva je - po meni - ispravna: padom miloševića "tvrda struja" je u paničnoj potrazi za novim miloševićem i - ako ikako može - gorim miloševićem! i potpuno sam uveren: da je poživeo, novi milošević bi u tim krugovima bio pronađen u samom đinđiću (o pripremi terena za tako nešto govore i lukovićevi tekstovi i neke "peščaničke" dosetke iz tog vremena).cerović veli:

Lično takođe imam problem s profesionalnim budiocima savesti,pošto sam uvek verovao da protivljenje kakvom društvenom zlu nije i netreba da bude ničije zanimanje, nego stvar čistog amaterizma. To raditeonda kad za to postoje veliki razlozi, a ne tražite te razloge samo zato štohoćete da vam to bude posao.

[Turnbull]

...pa ja, na primer, nemam zamerku na sadržaj citata bez obzira što je to "godinu dana pre ubistva đinđića" (to su samo prividni argumenti za dokazivanje klimave teze).poenta cerovićeva je - po meni - ispravna: padom miloševića "tvrda struja" je u paničnoj potrazi za novim miloševićem i - ako ikako može - gorim miloševićem! i potpuno sam uveren: da je poživeo, novi milošević bi u tim krugovima bio pronađen u samom đinđiću (o pripremi terena za tako nešto govore i lukovićevi tekstovi i neke "peščaničke" dosetke iz tog vremena).cerović veli:

Rekoh, lične zamerke koje su delom svakako opravdane na stranu, Cerović ništa ne razume. Da, ideologija je bila živa i nerazgrađena, i vrlo spremna da se vrati na scenu. Sama činjenica da Cerović to formuliše u terminima "novi Milošević", pokazuje da ne razume pravi problem. Milošević je bio samo simptom. Poenta "tvrde struje" je - niste razgradili ideološke i bezbednosne strukture starog režima, a bez toga se ne može praviti nova država, možete praviti samo koštuničinski legalizam, iliti politiku kontinuiteta, u kom slučaju Milošević, ili kako god zoveš sprsku politiku 90ih jeste itekako živ i zdrav. Cerovićevo:

Nema sumnje da je problem ratnih zločina težak i da posle onakvih ratova mora da bude posla za sudove. Takođe, nije sporno da taj deo istorije valja pošteno ispričati. Međutim, kraj rata nije samo prilika da se neko kazni i osudi. To je takođe prilika da se nekome pokaže dobra volja, da se oprosti što se oprostiti može, da se ispolje saosećanje i milosrđe, a ne samo osvetnički bes.

Može se meriti sa Koštuničinim "pustite te ljude da protestuju u svojim radnim odelima". Nije ovde bila reč o "praštanju", nego o čišćenju struktura starog režima. Ponavljam - Cerović ništa nije razumeo. On je mislio da smo "mi" pobedili, i čemu sad ta frka i strka? Šta vam se sad priviđa Milošević? Opustite se.. Oprostite!Naivno i promašeno.

[koksy]

šta da ti kažem, umreću kao meka struja.između "da se oprosti što se oprostiti može" i neselektivnog "uterivanja istine maljem u glavu", meni nekako prirodniji prvi pristup.

[kim_philby]

šta da ti kažem, umreću kao meka struja.između "da se oprosti što se oprostiti može" i neselektivnog "uterivanja istine maljem u glavu", meni nekako prirodniji prvi pristup.

mozda onako po niceu cekic treba primeniti na ideje a ne na ljude?

[Turnbull]

šta da ti kažem, umreću kao meka struja.između "da se oprosti što se oprostiti može" i neselektivnog "uterivanja istine maljem u glavu", meni nekako prirodniji prvi pristup.

Čuj, nije stvar u praštanju i nepraštanju, stvar je u rekonceptualizaciji neposredne prošlosti. U Južnofričkoj Republici si imao onu komisiju za istinu i pomirenje koja je svima dala amnestiju pod uslovom da priznaju šta su radili kao pripadnici tajne policije. To je jedan put za izlaženje na kraj sa prošlošću. Ima u drugih, naravno, ali Srbija nije izabrala nijedan od njih. Ono što je možda promaklo jeste da se ova polemika odigrava na fonu formiranja komisije za istinu i pormirenje koja je pod uticajem "deetnifikatora i kontekstualizatora zločina" potpuno propala, zajedno sa pokušajima suočavanja sa prošlošću.Ključno mesto u ovoj polemici je, kao i u mnogim polemikama, na njenoj periferiji, u tekstovima Aleksandra Lojpura:

Možda grešim, ali mislim da znam zašto Petar Luković, Sonja Biserko, Srdja Popović i drugi učesnici ove polemike neistinito predstavljaju namere i rad članova Komisije za istinu i pomirenje. Ne mislim da to rade iz zle namere. Osim možda u slučaju Sonje Biserko, mislim da su upali u jednu veliku grešku, koja nije odlika demokrata. Naime, oni preziru osnivača Komisije Vojislava Koštunicu i njegovu politiku. Po tom pristupu, šta god takav političar preduzme ili uradi to mora biti isključivo štetno i s time se ne može ništa ozbiljno uraditi. Problem je što svaka takva isključivost dovodi do štetnog političkog slepila. Naime, čak i kad neko s čijom se politikom nimalo ne slažemo učini nešto što je korisno, štetno je za jedno društvo kao celinu da to što je korisno i dobro ne bude podržano. U stvari, do sada je iznet samo jedan argument vredan dijaloga u vezi sa Komisijom. To je zaista velika tema za dijalog. Ona glasi: "Da li srpska Komisija sme da se bavi i zločinima drugih". Komisija je bila na stanovištu ne samo da sme već da mora, a razloge sam pokušao da objasnim u onom uvodnom izlaganju. Verujem da je neophodno uspostaviti saradnju sa sličnim telima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i na Kosovu i uraditi sledeće dve stvari: tačnu hronologiju dogadjaja i potpun spisak žrtava (poginulih, ranjenih, zarobljenih i zlostavljanih civila i zarobljenika).

O nesrećnoj sudbini ove komisije, vidi kod Dejana Ilića:

Zbog ~ega je Ko{tunica pristao da osnujeKomisiju? U vreme kada je ona osnovana, Sr-bija je bila izlo`ena jakom pritisku sa ciljem dase srpska vlada prisili na saradnju sa Sudom uHagu i po~ne s hap{enjima osoba osumnji~enihda su po~inile ratne zlo~ine. Sa Ko{tunicinogstanovi{ta, osnivanje ovakve Komisije moglo jeda se predstavi kao izraz spremnosti da se u Sr-biji u~ini ne{to u vezi sa lo{om pro{lo{}u, i ta-ko ubla`i pritisak spolja. [tavi{e, Ko{tunica injegovi savetnici mogli su da gledaju na Komi-siju kao na sredstvo {irenja srpske istine o celi-ni kolapsa Jugoslavije i sukoba koji su zatimusledili. Ovaj razlog izri~ito je prisutan u doku-mentima Komisije i izjavama njenih ~lanova(4.2.1, 4.2.3 i 4.3). Kona~no, s obzirom nabliskost s nekim autorima Memoranduma i pri-hvatanje osnovnih stavova izlo`enih u tom tek-stu, mogu}e je pretpostaviti da su ~lanovi u Ko-misiji videli mogu}nost za podupiranje nacio-nalisti~kog utemeljuje}eg narativa i opravdanjeagresivne, ekspanzionisti~ke i isklju~uju}e poli-tike jedne nacionalne36dr`ave u nastajanju, sposebnim pogledom prema inostranim ~inio-cima. Treba imati u vidu da govorimo o dr`avikoja je nastala 1991. godine na razvalinamaprethodne dr`ave, i zapravo je jo{ u procesuformiranja. Slikovito re~eno, Ko{tunica i ~la-novi komisije koje je on postavio nastojali su daizmire novonastalu dr`avu sa me|unarodnomzajednicom, njenim telima i institucijama(uklju~uju}i i Ha{ki tribunal), guraju}i podtepih ratne zlo~ine koje su po~inile srpske sna-ge: zlo~ine srpske strane oni su poku{ali da po-reknu, relativizuju ili opravdaju isticanjem du-ge istorije srpskih patnji i stradanja.37Gledanoiz ove perspektive, nema bitnijih razlika izme|upogleda na doga|aje iz 90-ih skiciranog u glavi2 i stavova koji se mogu izvesti iz dokumenataKomisije. Stoga se Komisija nije ni obra}alagra|anima Srbije; Komisija je svoju porukuoblikovala za publiku izvan zemlje.

Edited June 3, 2012 by Syme

[beatakeshi]

Zločini? Koji zločini?

[Buck Naked]

Je l' ovo, Bače und Kime?

Jeste.

Haha, zapravo nije :DTo jest, ja zapravo nisam mislio na tu polemiku, ona je bila nuspojava guglovanja!

Inače, godinu dana kasnije, u vreme Đinđićevog ubistva, u Vremenu će se voditi druga čuvena polemika na istu temu, ovoga puta povodom Antonićevog teksta "Misionarska inteligencija". Tu će se pokazati da je cela priča o "deetnifikaciji zločina", kako je Pavle Rak lepo primetio, zapravo istorijski revizionizam istorije koja još nije ni napisana. Ti si u pravu, Cerović zaista jeste bio "meka" struja u kritičkoj inteligenciji, i u pravu si da nije dobio naslednika. A nije ga dobio, jer se ta pozicija pokazala neodrživom i naivnom. Iza zahteva za "deetnifikacijom zločina", stajali su Smajlovićke, Kotšunice i Antonići. Logičan nastavak te politike bila je akcija DSS-a "

", povodom deklaracije o Srebrenici. Ne sumnjam u Cerovićevu iskrenost i dobre namere, ali da je poživeo, siguran sam da bi sam uvideo neodrživost i promašenost svoje pozicije u ovoj raspravi.

Daaa! Ja sam na tu mislio!! Hvala Syme!Evo je ovde cela:http://starisajt.nspm.rs/PrenetiTekstovi/antonic_polemika_vreme2.htmNažalost nije bila zaslužila ovako detaljnu analizu kao što je uradila Olivera Milosavljević (sic?) i sada trolujem jer se na ovom topiku nije završila priča o ovoj, ali samo da pojasnim... :)U ovoj drugoj, koliko vidim, učestvuju Slobodan Antonić, pa onda Nebojša Popov, Miljenko Dereta, Slobodan Samardžić, Vojin Dimitrijević, Ruhov kolega Dušan Pavlović...

Slobodan AntonićMisionarska inteligencija u današnjoj SrbijiU ovom radu govorim o misionarskoj inteligenciji u postmiloševićevskoj Srbiji*. Pošto odredim sam pojam misionarske inteligencije i opišem ideologiju koju je domaća misionarska inteligencija stvorila, izneću i svoje mišljenje o toj pojavi

Sigurno je interesantno, zbog priče o inteligenciji i belim listićima. Samo ja nemam vremena sad, moram jesti pršute i kajmaka. Edited June 3, 2012 by Buck Naked

[Prospero]

Biće dobar UN večeras - V. Arsenijević, V. Kecmanović, V. Pavićević i Č. Antić, na temu "da li intelektualci razumeju stanje u Srbiji - something - something" :D

[Turnbull]

Biće dobar UN večeras - V. Arsenijević, V. Kecmanović, V. Pavićević i Č. Antić, na temu "da li intelektualci razumeju stanje u Srbiji - something - something" :D

U, jebem ti lebac. A ja planirao da gledam "Iluzionistu" na prvom. Šta sad?

[Prospero]

U, jebem ti lebac. A ja planirao da gledam "Iluzionistu" na prvom. Šta sad?

Pa ove iluzioniste imaš i na reprizi. Doduše, i Iluzionistu imaš na kisoku.

[beatakeshi]

Polemika u najavihttp://www.pravda.rs/2012/06/03/ekskluzivno-zeljko-simic-strogo-kontrolisani-bunt/

[kapetanm]

Polemika u najavihttp://www.pravda.rs/2012/06/03/ekskluzivno-zeljko-simic-strogo-kontrolisani-bunt/

Zar nije ta "Pravda" prestala da postoji

[beatakeshi]

Bila je takva vest na B92 pre nekoliko dana. Ne znam da li je ovo samo internet izdanje.

[Turnbull]

Polemika u najavihttp://www.pravda.rs/2012/06/03/ekskluzivno-zeljko-simic-strogo-kontrolisani-bunt/

Joj, jebem ti, nadrealno. Polemika će biti kad odgovori Slavuj? :)

[bergasa19]

DANAS

Povodom teksta „Fric, Bas i Dominikanska Republika“ Vladimira Kecmanovića (Danas, 29. maj 2012)Činjenice, trice i kučineREAGOVANJEAutor: Olivera Stošić RakićPolemika koja se ovih dana povodom Festivala jednog pisca vodi na novinskim stranicama i forumima nekolicine medija, isprovocirana je činjenicom da se jedna beogradska manifestacija bavi zagrebačkim tj. hrvatskim piscem, i to „kontroverznim“ Krležom. Neću ovde „braniti“ Krležu, niti dotičnu manifestaciju. Izneću samo podatke vezane za realizaciju Festivala jednog pisca koji se u KCB-u organizuje već godinama, a koje se u tekstovima o Festivalu čiji je autor Vladimir Kecmanović prećutkuju i krivotvore.Oglasite se na www.danas.rsNaime, Kecmanović komentariše i kvalifikuje manifestaciju kojoj nije prisustvovao, čije sadržaje nije video, niti čitao! Neupućenost u činjenice ni njemu, niti „Politici“ u kojoj objavljuje svoju kolumnu, ne smeta da komentariše i „savetuje čitaoce“!? Izvori koje koristi za svoje tekstove su u stvari drugi medijski izveštaji o manifestaciji koji naravno nisu programski sadržaj festivala. Od brojnih činjenica vezanih za Festival jednog pisca on izdvaja jedino sledeće: „Više koautora različitih „sadržaja“ obezbeđenih u sklopu ove književne manifestacije u kojoj književnost valja tražiti svećom - saopštilo je kako nije pročitalo ni red koji je zapisao čovek u čiju slavu su utrošili svoje „kreativne potencijale“!? Svesno izostavljajući glavne informacije o „koautorima“ koje spominje Kecmanović manipulišući informacijama dezavuiše čitavu manifestaciju. Najpre, nisu u pitanju nikakvi „koautori manifestacije“ koji žele da se bave književnošću bez čitanja, već grupa mlađih dizajnera koja je postavila izložbe o Krleži u Kulturnom centru Beograda. Ideje, tumačenja i materijale za izložbu dali su: nekoliko autora sa beogradskog Filološkog fakulteta, odnosno zagrebačkog Leksikografskog zavoda „Miroslav Krleža“, pisac Bora Ćosić i kompozitorka i esejistkinja Ivana Stefanović. Dokumentarni materijal za festival i izložbe, prikupljen je iz brojnih zagrebačkih i beogradskih institucija, a obezbedili su ga pomenuti Leksikografski zavod, koji je i koproducent ove manifestacije, zajedno sa književno-tribinskom redakcijom Kulturnog centra Beograda koja je koncipirala izložbu i programske sadržaje festivala. Na manifestaciji, što tekstovima, što lično, još učestvuju (da se zadržimo samo na polju literature i pozorišta): Bora Ćosić, Svetislav Basara, Velimir Visković, Igor Mandić, Predrag Matvejević, Novica Milić, Predrag Brebanović, Mirko Demić, Tomislav Brlek, Radovan Popović, Rajko Lukač, Jovan Ćirilov, Borka Pavićević, Dejan Mijač, Boris Bakal... Tvrdnja da na festivalu gde su izloženi upravo Krležini tekstovi i prikazane njegove nepobitne veze sa srpskom kulturom, a potom dat refleksivni okvir u vidu dijaloga beogradskih i zagrebačkih književnih stvaralaca i umetnika, „književnost valja tražiti svećom“ govori zapravo o tome da Kecmanović diskvalifikuje Krležu kao pisca. Ipak, malo relevantniji autori od Kecmanovića, poput Kiša, Pekića i Živojina Pavlovića, govorili su o izrazitom uticaju Krležinog dela na njihovu literaturu. O ovim činjenicama takođe se moglo informisati na dotičnoj manifestaciji, kao naravno i u knjigama pomenutih pisaca.Kecmanović takođe ne navodi da su prethodni festivali bili posvećeni Rastku Petroviću, Stanislavu Vinaveru i Momčilu Nastasijeviću, i ne obazire se ni na jedan od kriterijuma po kojima se ovakva manifestacija organizuje. Nije reč o događaju koji bilo šta, ili bilo koga „slavi“, kako Kecmanović tvrdi, već o manifestaciji koja temi/piscu pristupa iz kritičkog, a nikako apologetskog ugla. Među pomenutim, vrlo jasnim kriterijumima je i sledeće: veza pisca-teme festivala sa Beogradom, s obzirom da festival organizuje institucija koja se zove Kulturni centar Beograda, pri čemu dakako nacionalna pripadnost nije presudna; delimična poetička pripadnost pisca avangardnim i/ili modernističkim stilskim formacijama (jer se produktivnost ovih poetika snažno oseća u polju savremenih umetničkih praksi); društvena skrajnutost i institucionalna nedefinisanost statusa ostavštine tih pisaca (u ovoj fazi ne bavimo se autorima o čijem nasleđu“ brinu“ zadužbine i fondovi u Beogradu, već piscima koji trenutno nemaju zvaničnu beogradsku adresu). Dosadašnji festivali pristupali su opusu autora kao delu šireg, regionalnog / evropskog / svetskog kulturnog konteksta, a ne isključivo nacionalnog (literarnog) korpusa. Uključujući i ono što se svakako prepoznaje kao nacionalna specifičnost, Festival jednog pisca se zalaže za transnacionalnu varijantu (istorije) književnosti i kulture, a pokrećući pitanja o statusu, odnosno ugroženosti materijalne ostavštine pisaca, i izlažući delove te ostavštine koju javnost nije imala prilike da vidi, pledira za budući beogradski muzej književnosti! Festival je koncipiran kao šira kulturna akcija, a ne isključivo književna manifestacija. Između ostalog, Festival je posredovao stoga u zbrinjavanju jedinstvenih filmskih traka dokumentarnih filmova Rastka Petrovića koje su iz zatvorenog i neuslovnog Muzeja Nadežde i Rastka Petrovića prenete u Jugoslovensku kinoteku, digitalizovao je Rastkovu kolekciju afričkih tradicionalnih predmeta, neophodnu za obuhvatnije tumačenje dela ovog pisca, inicirao je i pridruživao se akcijama markacija beogradskih stecišta važnih za istoriju srpske književnosti, a jedna od tih akcija je i osnivanje beogradske biblioteke koja nosi Vinaverovo ime, i u kojoj će, nakon predstojećeg renoviranja, biti smeštena Vinaverova lična biblioteka, zajedno sa izložbom KCB-a posvećenoj Vinaveru. Festival je, među nekoliko publikacija, objavio i obimnu hrestomatiju Vinaverovih raznorodnih tekstova (Citat Vinaver, priredio Gojko Tešić). U saradnji sa NBS-om digitalizovano je kritičko izdanje Sabranih dela M. Nastasijevića, kao i deo Nastasijevićevih rukopisa, i posredovano u akciji institucionalnog zbrinjavanja tih rukopisa od kojih se većina do tada nalazila u privatnim neuslovnim podrumskim prostorijama jedne beogradske stambene zgrade. Festivalske izložbe, kao i deo programa posle beogradske faze festivala gostuju po Srbiji, BiH i Hrvatskoj.Ali, ovde smo već dobrano zašli u medijima i nekim srpskim piscima „neinteresantno“ polje komplikovanih kulturnih politika i poznavanja kulturnih prilika u susedstvu, gde je npr. pre tri dana predstavljeno stvaralaštvo Davida Albaharija, Jelene Lengold i Srđana Srdića. A ima toga još! Nego, ko će da se bavi tim dosadnim činjenicama koje svedoče o kulturnim srodnostima tzv. regiona, i zašto bi se uopšte upućivali u činjenice kada imamo preča posla, poput razdvajanja „našeg“ od „tuđeg“?Autorka je urednica književnog i tribinskog programa u Kulturnom centru Beograda