Polemike

[Prospero]

Možda bi ipak trebalo da pročitaš tekstove,STvarno ne znam odakle ti ovaj deo da SMKR " eksplicitno ne dopusta jugoslovenstvo (onako kako ga on vidi) prije sfrj", teza je ipak mnogo smislenija i manje radikalna od toga - ne mogu se izjednačiti predrtna i poratna Jugoslavija, a iz jednačine izbaciti socijalizam. To jest može, ali onda ti ostane ono što ti ostane - Crnjanski, Čubrilović, et al.Mislim da SMKR odlično uočava petlju i nesaglasje te dve Jugoslavije - ona se lomi pre svega na Albancima - predratno sveslovensko jugoslovenstvo Albance može samo da porobi ili da protera, tek ono posleratno je u stanju da ih vidi kao sugrađane.

Kako je predratno jugoslovenstvo moglo da trpi nemce i italijane kao sugradjane a socijalisticko ih etnicki pocistilo?Mind you, nemce koji su takodje ucestvovali u dva rata i to oba puta na suparnickoj i gubitnickoj strani.I kako je to cubrilovic epitomizacija kraljevine kad je u jugo-socijalizmu avanzovao i ostao ugledni profesor i akademik? Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[Turnbull]

Kako je predratno jugoslovenstvo moglo da trpi nemce i italijane kao sugradjane a socijalisticko ih etnicki pocistilo?Mind you, nemce koji su takodje ucestvovali u dva rata i to oba puta na suparnickoj i gubitnickoj strani.I kako je to cubrilovic epitomizacija kraljevine kad je u jugo-socijalizmu avanzovao i ostao ugledni profesor i akademik?Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Sa jakim fino, sa slabima siledžijski, centralni motiv tzv. realpolitike od kad je sveta i veka.

[Prospero]

Pa sto su onda etnicki pocistili nemacko stanovnistvo koje vise nije imalo politicku zaledjinu?Sto ih nisu, kao prokazenu i marginalnu grupu koja je ostala na milost pobednika primili u socijalisticku zajednicu jednakih?Zbog realpolitike revolucije?Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[Turnbull]

Pa sto su onda etnicki pocistili nemacko stanovnistvo koje vise nije imalo politicku zaledjinu?Sto ih nisu, kao prokazenu i marginalnu grupu koja je ostala na milost pobednika primili u socijalisticku zajednicu jednakih?Zbog realpolitike revolucije?Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Pa kao što smo već utvrdili, bilo je i kontinuiteta, a ne samo diskontinuiteta između dve Jugoslavije. To je ujedno odgovor i na pitanje o Čubriloviću. Ali odnos NRJ prema Nemcima je odmazda (što nije nikakvo opravdanje, niti ga kao takvog pominjem), odnos predratne Jugoslavije prema Albancima je neposredan rezultat konceptualizacije političkog subjekta kao pripadnika jedne super-etnije. Može se tu trpeti i poneki stranac, doklen ima spoljnopolitičkog zaštintika i odgovarajuću kin-state politiku, ali albanski varvari, jok. Edited December 15, 2012 by Syme

[Prospero]

Pa kad je cubrilovic ispao glup. Trebalo je valjda da ih grune iz jugoslavije odmah 1918-19, to su neke vanredne okolnosti, jbg desi se, gresi covek. Mozda su ga zato prigrlili na socjugoslovenske grudi, pomesali godinu - 1938 » 1918.Sad treba da te gadjam kimovim napusavanjem perea koji je rekao kako je cetnicko klanje po bosni bio nagon a ne politika. Tako i ti sad kao pere, "osveta, jbg, a ne politika, osudjujem ali ne pridajem eksplicitnu politicku vaznost". Edit: oravdano napusio pereaПослато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Edited December 15, 2012 by buffalo bill

[Turnbull]

Pa kad je cubrilovic ispao glup. Trebalo je valjda da ih grune iz jugoslavije odmah 1918-19, to su neke vanredne okolnosti, jbg desi se, gresi covek. Mozda su ga zato prigrlili na socjugoslovenske grudi, pomesali godinu - 1938 » 1918.Sad treba da te gadjam kimovim napusavanjem perea koji je rekao kako je cetnicko klanje po bosni bio nagon a ne politika. Tako i ti sad kao pere, "osveta, jbg, a ne politika, osudjujem ali ne pridajem eksplicitnu politicku vaznost".Edit: oravdano napusio pereaПослато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

Ne, ne, nisam rekao da ne dajem političku važnost, samo da ne dajem važnost iste vrste. To ne znači ni da umanjujem, ni da pravdam, ni da proglašavam nagonom.

[Prospero]

Vidi, krajnji domet onoga sto hocu da kazem je da etnicko ciscenje, izmedju ostalih stvari naravno, ulazi u credo socjugoslavije. To nije pitanje intelektualnog izbora, niti prikovana demarkaciona linija u patkometriji sa drugim jugo-rezimima, stvarnim ili virtuelnim.Послато са HTC ChaCha A810e користећи Тапаток 2

[pere urban x]

O Cubrilovicevim "slovenskom rasizmu" napisao sam podosta recenica na Istoriji, vidim da je Syme u svom prepoznatljivom maniru pozajmio samo ono sto mu odgovara iz opusa ovog psihopate koji je daleko vise slavljen i hvaljen u socu nego u kraljevini. Nista novo, samo me cudi kako i zasto se Bufalo ovako prima na necije ubivanje vremena kroz cistu onaniju.

[bergasa19]

Odgovor na tekst Muharema Bazdulja (»Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti«, »Vreme« broj 1145) > Jugoslovenski drangularijumsvebor midžićJugoslavija je, u kursadžijskoj perspektivi, politički predmet analize, a ne frajerski drangularijum koji ovih dana dobro kotira na berzi jugonostalgijeDa nisam reagovao na tekst Muharema Bazdulja, ne bih ni doznao da je jedan program Muzeja savremene umetnosti izazvao takvu pažnju beogradske čaršije. Bazdulj ga je, na primer, zveknuo već u naslov svog odgovora: "Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti". No, dobro, ako se o mom tekstu ne može pisati bez pljuckanja na taj zagonetni kurs, nema razloga da potpuno ne rasvetlim taj mračni predmet sprdnje.Reč je o obrazovnom programu "Kultura i umetnost u socijalističkoj Jugoslaviji", koji se bavio jugoslovenskom likovnom umetnošću, filmom, dizajnom, popularnom i potrošačkom kulturom i sl. u periodu 1945–1991. Predavanja su držali Jasna Dragović Soso, Ivan Čolović, Dejan Jović, Vladimir Unkovski Korica, Mirjana Bogdanović, Andrea Matošević, Radina Vučetić, Dejan Kršić, Borut Vild, Nebojša Jovanović, da spomenem samo neke. Ukratko, reč je o autorima koji u različitim disciplinama, ali i interdisciplinarnim okvirima, istražuju Jugoslaviju, po pravilu se suprostavljajući danas dominantnim trendovima koji tu zemlju slikaju ili kao omot neke Krašove čokolade, ili pak kao totalitarni kazamat.To što Bazdulj na moju kritiku njegovih teza o Jugoslaviji reaguje tako što nišani ovaj kurs o jugoslovenskoj prošlosti ne izgleda mi slučajno. Rekao bih da je to posledica toga što se "kursistički" pristup Jugoslaviji i njegov pristup korenito razlikuju.Tu razliku ilustruje već sam njegov tekst. Kao u stanu kakvog opsesivca koji sakuplja sve i svašta, tu su na hrpi Nobel, Kusturica, Andrić, Štulić, Pankrti, Šenoa, Ribar, Ujević, Prpa, Crnjanski, Pilsudski, Siton-Votson, Ataturk, Zogu, Džubran, Kenedi i Berlin (grad, ne filozof). Kao hoarder koji se breca kad mu neko dira "kolekciju", Bazdulj ne podnosi da njegove lutkice neko zagleda, čudi se njihovim kombinacijama, i pokušava da ih stavi u neki kontekst. Primetite li da Crnjanski i Krleža baš i ne pripadaju istoj seriji (iz razloga poznatih svima koji su čitali njihovu polemiku), odmah ste krivi za nekakvo kurvinsko vrištanje. Jer, ako je Bazdulj te dve lutkice stavio u kutiju s natpisom "Frajeri" (u kojoj su i Ujević i Štulić, možda i Kiš i Kusturica?), stvar je svršena i neopoziva, a "logika" koja ih je tu ugurala – neupitna.Na drugoj strani, njemu omraženi kurs je stvarno vođen drugim principima: kritičkom analizom koja istražuje i preispituje Jugoslaviju i priče o njoj. Zaista, na tom kursu su mnoge kutije ispražnjene, njihov sadržaj pretresen, preraspoređen na nove načine, u novom svetlu… Kao da sama mogućnost tog pretresanja tera Bazdulja da se ostrvi na "kursadžijstvo". Pritom su sva sredstva dozvoljena. Kao, recimo, potkazivačka revnost s kojom nas usputno obaveštava da, eto, neki levičari poriču Krležino jugoslovenstvo (postoje li ti ljudi zaista?).U svom glavnom falsifikatu, Bazdulj mi podmeće da tvrdim kako između prve i druge Jugoslavije nema kontinuiteta. Naravno, nigde to nisam ustvrdio. Moja teza nije da između dve Jugoslavije nije bilo kontinuiteta, nego da je bilo suštinske razlike. Kontinuiteta je bilo i između Francuske Luja XVI i one posle revolucije, ali reći da su one ista stvar znači promašiti samu revolucionarnu promenu. I u slučaju Jugoslavije baš je socijalistička revolucija značila autentični istorijski lom.Kako je taj lom izgledao? Dejan Jović, jedan od "kursadžija", piše u knjizi Jugoslavija – država koja je odumrla:"Nova Jugoslavija formirana je na obećanju da će biti potpuno, tj. revolucionarno drukčija od prethodne – i u socijalnom i u nacionalnom pitanju. Po mnogočemu, ona je trebalo biti mirror image onoga što je bila predratna Jugoslavija. Ako je predratna Jugoslavija favorizovala Srbe na račun ostalih jugoslavenskih naroda, onda nova Jugoslavija mora unaprijediti etnički status malih naroda, kako bi postali jednaki Srbima... Neki narodi priznati su prvi put i odmah postali jednakopravni drugima, od ranije priznatim, narodima. Primjer za to su Makedonci, koji ne samo da su u socijalističkoj Jugoslaviji dobili priznanje kao nacija (tj. kao politički subjekat) nego je to priznanje bilo u formi republike (dakle, kvazidržave), pa je stoga preskočilo druge oblike teritorijalno-političke autonomije (npr. pokrajine, autonomne oblasti itd.). Ta je republika tretirana kao jednaka drugima" (str. 121). I još: "Jugoslavija više nije bila zamišljena kao nacionalna država, a posebno nije više imala cilj stvaranje nove nacije. Štaviše, svaki pokušaj da se stvara nova nacija mogao se shvatiti kao pokušaj promoviranja starog poretka. Novi je koncept zagovarao poredak koji je nacionalan u obliku, a socijalistički u svojoj biti. On je favorizovao male nacije, ne toliko zbog toga što se zalagao za prava manjina (brojnost nekog naroda nije imala ni pozitivnog ni negativnog efekta u odnosu na politiku koja se vodila prema tom narodu), nego zato što se protivila eksploataciji (nacionalnoj, kao i klasnoj) malih od strane velikih" (str. 124).Upravo je revolucionarni lom, taj gest jugoslovenskih komunista, ono što od mladobosanaca, Ilindenskog ustanka, bogumila, uskoka, Matije Gupca, Karađorđa i Kosovske bitke retroaktivno pravi priču o sukobu malih i slabih protiv velikih i jakih. Bez te revolucionarne optike, sve ove priče se rasipaju u sitne i parcelizovane etničke istorije o ratu između "nas" i "njih", gradeći mitove o pobedonosnom nacionalnom i dinastičkom maršu kroz vreme koji je u jednom trenutku zašao u ćorsokak socijalizama.Zato je Jugoslavija, u kursadžijskoj perspektivi, politički predmet analize, a ne frajerski drangularijum koji se ovih dana dobro kotira na berzi jugonostalgije.

[3opge]

opet nesrecni Makedonci, no sada bez svojih liberatora, ustasa, i grozna "tamnica naroda".jedan veoma jadan odgovor.

[bergasa19]

Politika je vazna i od nje kada pocnes bezati moras zapasti u kiceraj. Objasniti dve Jugoslavije mozes samo preko politike, a ne satro frajerski brkati babe i zabe pa skakati s kamena na kamen i s cveta na cvet zamisljajuci sebe kao leptira. Gde su se razisle dve Juge ne mozes premoscavati zajednickim spenadlama i praviti literalnog frankestajna. Pa na kraju doci do EKV-a i Sarla ne shvatajuci poredjenje i cuditi se otkud tu socijalizam. Pa nije samo tu on je esencija. To se zove masenje teme. I kada ti neko na to ukaze najlakse je, i jedino moguce, ponasati se kao uvredjena siparica.

[teacher]

[pere urban x]

Politika je vazna i od nje kada pocnes bezati moras zapasti u kiceraj. Objasniti dve Jugoslavije mozes samo preko politike, a ne satro frajerski brkati babe i zabe pa skakati s kamena na kamen i s cveta na cvet zamisljajuci sebe kao leptira. Gde su se razisle dve Juge ne mozes premoscavati zajednickim spenadlama i praviti literalnog frankestajna. Pa na kraju doci do EKV-a i Sarla ne shvatajuci poredjenje i cuditi se otkud tu socijalizam. Pa nije samo tu on je esencija. To se zove masenje teme. I kada ti neko na to ukaze najlakse je, i jedino moguce, ponasati se kao uvredjena siparica.

Slazem se.Kada sam kritikovao artisticki pristup temama koje su po svojoj prirodi iskljucivo politicke, po pravilu se sve zavrsavalo mojim banom ^_^

[koksy]

Politika je vazna i od nje kada pocnes bezati moras zapasti u kiceraj. Objasniti dve Jugoslavije mozes samo preko politike, a ne satro frajerski brkati babe i zabe pa skakati s kamena na kamen i s cveta na cvet zamisljajuci sebe kao leptira. Gde su se razisle dve Juge ne mozes premoscavati zajednickim spenadlama i praviti literalnog frankestajna. Pa na kraju doci do EKV-a i Sarla ne shvatajuci poredjenje i cuditi se otkud tu socijalizam. Pa nije samo tu on je esencija. To se zove masenje teme. I kada ti neko na to ukaze najlakse je, i jedino moguce, ponasati se kao uvredjena siparica.

ja tebi bergaso ništa ne verujem.dočim, ako syme potvrdi da je midžić sjebao bazdulja, to će već imati izvesnu težinu.

[pacey defender]

"Kursistički pristup jugoslaviji".Je li to neki budimpeštanski kurs ili šta? Kekeke.