Takve su sve moderne plantaže jabuka, u celom svetu. Verovatno i ostalog voća. Razlog za to je što se lakše oberu, radnici samo piče i ne mora niko da se pentra na drvo, što štedi vreme i samim tim je jeftinije. Viđao sam i mnogo manja stabla, ovo je još i impozantne veličine.

 

Ne znam da li je intenzivnija od nekog klasičnog drveća koje ne može da se načička tako gusto, ali zato komotno može da proizvede 50-100-150kg jabuka. Ovakva stabla se sade gusto i prinos im je u poređenju mali.

Edited August 4, 2024Aug 4 by Venom

Ma sve mi je jasno ali mi je tuzno za videti kako se pijaća voda crpi iz podzemnih tokova, "pakije" u sto vece jabuke i izvozi po belom sveru. Posle se kuka kad im u Po udje more 30km u dubinu jer se nivo reke drasticno spustio. Naravno da ce da se spusti kad nema priliva vode iz planine. Spakovana u jabuke... 

On 4. 8. 2024. at 13:15, Lancia said:

Jabuka nije valjda poput kafe da ubije zemljiste, lupam - ne znam nista o poljoprivredi, ali polazim od dedinog imanja, gde je decenijama gajio sljive i jabuke, nista toj zemlji nije falilo, plus navodnjavanje i ostale prce, sve je to bilo na najprimitivnijem nivou, zavisilo je od neba i boga.

To su bila dobra stara vremena... 

Te jabuke i sljive su donosile plodova onoliko koliko prirodno mogu da iznesu, nisu bile kljukanje vodom i ko zna cime jos da ih bude sto vise i da budu sto vece. Bile slatke i mirisale, a ovo sad nit mirisa nit ukusa 

To što nema mirisa je sortna odlika.Inače intenzivnih zasada imaš i kod nas i nikakvu štetu ne pričinjavaju, jednostavno je tržište postalo takvo da zahteva kalibraciju ploda i tehnološku zrelost da bi bila "lepa na oko" i da bi je neko kupio, tako da jabuke našeg detinjstva danas niko ne bi kupio, osim za industriju.

 

Što se tiče uzgojnnog oblika i gustine sadnje ni tu nema nikakve štete, radi se na kondiciji stabala i maksimalnom iskorišćavanju stabla u pogledu rodnosti, zato se i orezuju i prave uzgojni oblici koji doprinose plodnosti, a i olakšavaju sve ostale radove.

Inače da je nekako ružnjikavo nije sporno, mada to ima veze i sa predstavama i očekivanjima. Ali u smislu arčenja resursa je industrijska proizvodnja efikasnija i manje opterećujuća nego mala poljoprivreda. Kad se pogleda širi kontekst cela stvar postaje manje jasna, ali striktno u smislu koliko je resursa potrebno za 100kg jabuka onda je ovde manje potrebno.

Veću štetu donosi sve više agresivno ratarstvo, ogroman je procenat zemlje po Vojvodini, a sve više i južno od Dunava gde je zemlja u deficitu što se tiče humusa, a to je ogroman problem koji se teško rešava.

 

Sve više malih proizvodjača odustaje, a sve više velikih uzima u zakup tu zemlju, a oni se ne okreću iza sebe već iz zemlje izvlače sve i briga ih.

@le petit nicolas

pominjala si nedavno da sadiš pomidor, može malo više informacija o tome. koja sorta, jel kupuješ strukove ili ih sama gajiš iz semena itd itd.

da počnemo nešto ozbiljnije od tema na forumu.

kupujem rasad u lokalnoj poljoradnji.

ne znam naziv sorte, ovde je poznat kao "grbaljski".

svake godine se zareknem da cu sacuvati dobro seme, ali me leto sludi i smlati i nikad to ne uradim.

jos nema rasada, bice valjda pocetkom aprila. ceka ga mesano ovcije-kravlje djubrivo.

radja u julu i avgustu, plodovi su krupni i mesnati, biljka se u jednom talasu odvali od roda i onda nema vise. nije kao, recimo, ceri koji nam traje do u oktobar.

ni rasadjivanje nije komplikovano, gledala sam kod rodbine, samo ti treba mnogo casica od kiselog mleka.

mora se zalivati (topiti) svake veceri. posao dosadan kao pecanje. meni je svanulo kad sam postavila crevo s rupicama.

poz

Edited March 22Mar 22 by le petit nicolas

Ja imam oko 2-3m² obradive povrsine i zadnje sto sam tu gajio je nekakav luk koji je skroz pobacio iz onih sitnih lukovica, ostao skoro iste velicine. Ranijih godina sam tu imao i paradajz (vise vrsta) sa solidnim uspjehom. Uglavnom sam pocinjao iz sjemena u saksijicama na prozoru pa kad otopli u maju, rasadim u bastu nakon navikakavanja. Velika je tlaka za minimalan ROI ali nema sladji paradajz od svoga. Ove godine imam samo nekoliko vrsta chili papricica; tabasco, aji lemon, bhut jolokia, machu pichu i neka turska duguljasta. Trenutno oko 20ak mladica, vidjecemo hoce li sta biti od toga. Kasnije mozda posijem 3 sisters (squash, beans and corn) ili nesto u tom fazonu, da imam oko cega da prckam kad se vrijeme malo proljepsa.

srecno sa sadnjom. u pravu si, taj posao nije isplativ kao posao, ali se ni ne radi zbog toga. meni klima dozvoljava da sadim nesto cele godine, ali sam se ogranicila na luk, paradajz i paprike jer to svi u kuci volimo i dosta jedemo.

ja sam pre neki dan posadila crni i beli luk, u jednom delu, izmedju planiranog paradajza. mslo sam zakasnila ali nije strasno. taman ce luk izrasti i biti izvadjen dok se paradajz razbuja.

poz

Edited March 22Mar 22 by le petit nicolas

Nisam ja te srece. Sunca imam samo nekoliko sati dnevno na tom dijelu pa sam dodatno ogranicen. Papricice cu da presadim u vekike saksije od 12-15L kad im dodje vrijeme pa cu ih micati kako gdje ima sunca. Jedne godine (2014-15) sam imao preko 30 vrsta papricica i 15 vrsta paradajza i ta godina mi je bila najuspjesnija. Godinu-dvije pslije toga paradajz poceo obolijevati pa sam prestao paradajz, a volio bih. Imao sam uspjeha sa Amish Gold, kao male kruskice, sladak ko med.

auh! treba vuci te saksijetine.

super su nazivi svih tih sorti, ali meni - spanska sela. u stvari, ne zanima me bastovanluk toliko da bih isprobavala nove vrste, a ni u mom selu nije neki bogat izbor.

jedne godine sam dobila par sadnica nekog duguljastog cerija, divan je bio. i sad, evo, patim jer ga vise nema. tako da, samo staro i oprobano.

poz

Ja imam svaki izbor pa i previse. Sijao sam vise nego sto imam mjesta pa cesto pregusto zasadim jer mi zao bacati, a nemam kome ni da dam. Imao sam Indigo Blue paradajz, Old German, neke zebraste koji ostanu zeleni ali omeksaju kad uzriju, vise sam pozaboravljao nego sto se mogu sjetiti. Od papricica imao sam divlje chiltepin koje su sitne kao drenjine do kojekakvih super ljutih Borg 9, koje su ljute kao da zvaces malo sunce i svasta jos izmedju.

Chili papricice su atraktivne biljke ne samo kad imaju plodove, nego ima i raznih boja i oblika listova pa je lijepo za gledati. Ovog puta mi je zao sto nisam nabavio Rocoto vrstu, one su velicine i oblika sljive ili tresnje, imaju crne sjemenke i meso im je socno i debelo. Nisu previse ljute, taman za kojekakve salate ili soseve. Dogodine mozda.

Uglavnom, ovaj topik je taman naisao kad se vrijeme konacno mijenja, proljece je definitivno na vidiku i nadam se iduci vikend vec da se bude moglo malo pocistiti i pripremiti za sezonu. Imam plan napraviti neke klupe oko rostilja, mozda izvaliti stari ruzmarin koji se sav odrvenio i zasaditi novi, a u planter ubaciti mazuran, thyme i ako naletima na jos nesto interesantno. Mekane herbs tipa persun, bosiljak, kopar i sl me ne interesuju, slabo mi je to radjalo, a svakako ih ima u svakom ducanu i nisu skupe.

Sretna nova sezona bastovanima.

5 hours ago, le petit nicolas said:

kupujem rasad u lokalnoj poljoradnji.

ne znam naziv sorte, ovde je poznat kao "grbaljski".

svake godine se zareknem da cu sacuvati dobro seme, ali me leto sludi i smlati i nikad to ne uradim.

jos nema rasada, bice valjda pocetkom aprila. ceka ga mesano ovcije-kravlje djubrivo.

radja u julu i avgustu, plodovi su krupni i mesnati, biljka se u jednom talasu odvali od roda i onda nema vise. nije kao, recimo, ceri koji nam traje do u oktobar.

ni rasadjivanje nije komplikovano, gledala sam kod rodbine, samo ti treba mnogo casica od kiselog mleka.

mora se zalivati (topiti) svake veceri. posao dosadan kao pecanje. meni je svanulo kad sam postavila crevo s rupicama.

poz

znam grbaljski, ako je to ono što sam nekada dok sam dolazio u perast kupovao u kotoru na pijaci od zabrađenih baba. roze, kvrgav, baš krupan tipa 2 u kilo ali najslađi u celi svijet. pitao sam jer me zanimalo koliko je zeznuto kod vas spram klime. nama je na ostrvu prošle godine rodio samo dobar čeri, pogotovo krupniji duguljasti, zapravo je onaj prugasti crveno crni zebrasti lepo rodio ali mi nije bio ukus po meri a ovaj duguljast je imao ukus ozbiljnog paradajza. ni jabučar ni volovsko srce od famoznog žike iz ćuprije mi nije uspeo. ja sam prvo mislio da je zato što zemlja nema dovoljno kalijuma i kalcijuma ali posle vidim da nikome na ostrvu nisu rodile ni ove nove sertifikovane EU sorte koje jedino smeju da prodaju po rasadnicima, tipa amati i slično /koje qrcu ne valjaju/

reci mi koliko raste taj tvoj amati u vis i da li traži visoke pritke, od po 2m i više da bi se penjao plus uobičajeno titranje, skidanje zaperaka, pa ogoljivanje od listova u donjem delu stabljike oko plodova itd itd.? kad dođe do te rabote ja se pogubim i predam rečima kar bo par bo, šta bude biče. 2023 bilo super, 2024 krompir /ništa/

Многе болести парадајза могу да остану у земљишту на биљним остацима од претходне године - нематоде, бактериозе, антракнозе, вирус мозаика, фузариозно увенуће... Уколико се биљка из године у годину сади на истом месту болести се акумулирају и то доводи до све мањег приноса. Потребно је пар година да се земљиште опорави, тако да 2-3 године не треба садити биљке из исте породице на том месту (паприка, кромпир, плави парадајз, дуван), плодоредом иста биљка идеално тек сваке четврте године, уз одговарајуће предусеве. Неки хибриди су отпорни на ову или ону болест, калемљени на друге подлоге и сл, али то нису сорте које требају некоме ко сади на пар квадрата из мерака.

Уколико има места потребно је направити зоне и ротирати усеве, а ако не онда садња у саксијама у супстрату са системом кап по кап. Делује компликовано, али није.