Blog o bašti, plus permakultura

[Klara]

To je kišni ljiljan. 😍 Moj je bolje uspevao kada sam ga premestila u polusenku, ali ja sam još uvek daleko od ovoliko cvetova.

 

 

[duda]

Evo me, valjda sam na pravom mestu.

 

Elem, otkrila sam u sebi gene ratara   i to neki dan kada sam u svojoj baštici na planini brala boraniju.

E te lepote u glavi, te nirvane, ne mislenja ništa, samo kako lepo obrati boraniju, pa to svet nije video.

 

Iako je u neka doba baštu pokosio grad, dosta se ipak oporavilo,

Berem dakle svoju boraniju, tikvice, rani kupus već ogroooomne glavice, imam blitve za izvoz, brokoli lepo napreduju, za karfiol nisam baš sigurna. Praziluk takođe lepo raste, šargarepa mi je podbacila, cvekla fantastična. Imam tonu rukole .

Paradajz se najteže oporavlja, ima nešto, možda još sazri, videćemo.

 

Nije me ovde bilo više od mesec dana, sve je zaraslo, imala sam (i imam još) dosta posla, nisam stigla da slikam a i ne izgleda reprezentativno koliko je zapravo dobro (barem za mene, koja prvi put imam svoju ličnu bašticu  ).

 

Slikaću, pa kačim.

 

Edited September 19, 2023 by dùda

[Miljenko]

Ja sutra treba da pospremim pecenke (inace ce ih komsije pobrati). Ne smem zaboraviti kolica, posto ima par od 10+ kilograma. Krompir je izvadjen. Paprika malo kasni, posto se jos ceka da pocrveni, no ima potencijalno dobrog materijala za ajvar, a isto vazi i za leju sa ljutom paprikom. Kupusa ce biti taman za bure srednje velicine (80). Cak je i boranija bila korektna (odvojena za zimu). Praziluk fino deblja, pravice se lepe pite u zimskom periodu. Nadje se i krastavac, tu i tamo.

Cesti mrazevi, tokom ranog proleca su pocistili vecinu voca (jedino je nesto od morskih sljiva ostalo bilo), no povrce je prijatno iznenadilo. Krompir je mogao imati nesto bolji prinos, no to je verovatno do semenskog krompira.

[Sara]

On 23. 8. 2023. at 16:24, Klara said:

To je kišni ljiljan. 😍 Moj je bolje uspevao kada sam ga premestila u polusenku, ali ja sam još uvek daleko od ovoliko cvetova.

 

 

Ime ima smisla, posle kise poludi.

Moj je na najjacem suncu, jugozapadna strana, visoko. Sunce bije od 11do uvece

I ne smeta mu, hoce malo listovi da pozute i trazi  redovno zalivanje

 

[cedo]

On 19. 9. 2023. at 18:55, dùda said:

Evo me, valjda sam na pravom mestu.

 

Elem, otkrila sam u sebi gene ratara   i to neki dan kada sam u svojoj baštici na planini brala boraniju.

E te lepote u glavi, te nirvane, ne mislenja ništa, samo kako lepo obrati boraniju, pa to svet nije video.

 

Iako je u neka doba baštu pokosio grad, dosta se ipak oporavilo,

Berem dakle svoju boraniju, tikvice, rani kupus već ogroooomne glavice, imam blitve za izvoz, brokoli lepo napreduju, za karfiol nisam baš sigurna. Praziluk takođe lepo raste, šargarepa mi je podbacila, cvekla fantastična. Imam tonu rukole .

Paradajz se najteže oporavlja, ima nešto, možda još sazri, videćemo.

 

Nije me ovde bilo više od mesec dana, sve je zaraslo, imala sam (i imam još) dosta posla, nisam stigla da slikam a i ne izgleda reprezentativno koliko je zapravo dobro (barem za mene, koja prvi put imam svoju ličnu bašticu  ).

 

Slikaću, pa kačim.

 

 

nisi ti lucila lozu ili kidala priperke paradajzu

[Klara]

@Sara Jao, kako su tvoji lepi! *_*  Imaju više listova od mojih sirotana. : D 

Nekoliko saksija mi stoji na zapadnoj terasi, odlično napreduju. Iduće godine ću prebaciti neke i na jugozapadnu stranu. Znaš šta je još super za terasu (razmnožavaš ga preko semenke iz cveta): cinija. Mislim da se tako zove ono što moji imaju, pitaću:

 

 

 

A nikao im je i jesenji žuti krokus 

[Tale]

Prošle godine sam iz Subotice doneo dva korena paprati koja opstaje u zemlji i preko zime. Lepo se primila i lepo se širi:

[Klara]

Ne znam da li pitam na pravoj temi, imam prelepu nanu i volela bih da je iduće godine sušim za čaj. Kako se to radi? Da li sečem grančice sa listovima, vezujem u buket i okačim da se suši na vazduhu ili berem samo listiće?

[I*m with the pilots]

55 minutes ago, Klara said:

sečem grančice sa listovima, vezujem u buket i okačim da se suši na vazduhu

 

Tako mi radimo

[Klara]

Hvala ti! Radujem se svom budućem čaju. 

[Eleniko]

elenikova životna dilema ovog trenutka

 

na koliko rodnih grana voditi paradajz

 

pošto nisam bio tu 2.5 nedelje od sadnje 

 

tako da nije bilo nikog da odmah eliminiše grane blizu zemlje

 

one su sad toliko jake da mi je svaki struk jabučara na najmanje 2 a neki teže da izbace još poneku rodnu granu

 

od ovog lika sa slike, legendarni žika iz ćuprije sam kupio moćan rasad jabučara, volovskog srca i neke nove sorte koju su napravili prirodnim ukrštanjem a ne genetikom

 

srećom da mi nisu svi ovi jabučari monstrumi pa može da se uradi nešto i školski, na jednu rodnu granu vezanu u vis

 

kako ću to de rešim nemam pojma, nadam se da neću morati velike pare da bacim u konstrukciju

 

 

[Biramo Borbu]

Једно од могућих решења, обичан канап и пуно дрвених кочића. Кочић за парадајз може да ти буде и обична стара даска коју мало зашиљиш да лакше уђе у земљу. 

[Eleniko]

to je rešenje za sorte koje nisu indeterminantne, tj nemaju kontinualni rod tokom sezone. ja sadim samo ovakve jer volim kada mi se stalno mešaju cvetovi i plodovi i svako malo ima zrelog paradajza od kasnog jula pa skoro do novembra ako ga vetar ne pokosi. ove sorte imaju visoko stablo, 2-2.5m i tu jedino pomaže da se odozgo spušta kanap uz koji raste paradajz.

 

inače sam na mestu na kome mogu da imam najbolje pritke, svuda oko mene je divlji bambus ali skoro je nemoguće zasaditi bezbedno i stabilno motku od tri metra koja će se svako malo boriti sa orkanskim vetrom...

 

i dalje razmišljam kako ovo da rešim a da ne košta brdo para koje bi proizvodnju učinilo neisplativom, mada ovo ne radim zbog para nego zbog plezira. kad ujutro uđeš u baštu a ono se zametnuo plodić koji onda iz dana u dan, iz nedelje u nedelju pratiš dok ga ne ubereš i odneseš komšiji da se pohvališ kako si postao dobar seljak....

[Serena]

Trazim temu na kojoj da se izjadam i da pitam postoji li mesto gde se moze prijaviti zlostavljanje majcice zemlje. 

Elem juce smo prosli kroz jednu zonu, u Italiji poznatu po uzgoju jabuka, Val di Non. Koliko je to intenzivno ja sam se zaprepastila. To nisu stabla jabuka to su sibljike visine 3m posadjene u spaliru na pola metra razmaka, sa navodnjavanjem kap po kap.

Pitam se ja, koliko jos moze ta zemlja, a narocito vodne rezerve da izdrze tako intenzivnu proizvidnju?

 

Gde god su nasli malo mesta nikli su zasadi. Ovaj ispod mosta tik uz jezero, ne znam ni kako sidju dole da ga obrade i oberu 

 

 

Uglavnom od juce jabuke  za mene vise nisu iste 

[Lancia]

Jabuka nije valjda poput kafe da ubije zemljiste, lupam - ne znam nista o poljoprivredi, ali polazim od dedinog imanja, gde je decenijama gajio sljive i jabuke, nista toj zemlji nije falilo, plus navodnjavanje i ostale prce, sve je to bilo na najprimitivnijem nivou, zavisilo je od neba i boga.