@Seabass nesto si spominjao kompost i pacove,

kazu da je to normalno, i da samo treba eliminisati meso/ostatke obroka kuvanog,

a ako i dalje dolaze, nije strasno

zapravo, pravljenje djubriva je jedna umetnost. moze se spraviti od raznih materija i miksati po potrebi (dj compost)

poenta je bas da se eksperimentise. mozes imati jedan koji sazreva par godina od poljskog wc-a, drugi koji truli od sitnih grana i lisca, treci koji (standarno) podrazumeva otpatke od voca i povrca, cetvrti od pokosene trave itd. Ako nemas zivotinje, onda i uvezes manje/vise svezeg zivotinjskog
Vreme raspada i kvalitet nutritivni nisu isti, tu je DJ koji stupa na scenu da sve to aranzira
Ja tek pocinjem da ucim o svemu tome i cekam da se raspadnu prve gomilice koje smo nakupili

Edited April 25Apr 25 by prima

Inace, u mojoj basti pod vedrim nebom za sada samo krompirici rastu, skromno :)

Edited April 25Apr 25 by prima

27 minutes ago, prima said:

@Seabass nesto si spominjao kompost i pacove,

kazu da je to normalno, i da samo treba eliminisati meso/ostatke obroka kuvanog,

a ako i dalje dolaze, nije strasno

zapravo, pravljenje djubriva je jedna umetnost. moze se spraviti od raznih materija i miksati po potrebi (dj compost)

poenta je bas da se eksperimentise. mozes imati jedan koji sazreva par godina od poljskog wc-a, drugi koji truli od sitnih grana i lisca, treci koji (standarno) podrazumeva otpatke od voca i povrca, cetvrti od pokosene trave itd. Ako nemas zivotinje, onda i uvezes manje/vise svezeg zivotinjskog
Vreme raspada i kvalitet nutritivni nisu isti, tu je DJ koji stupa na scenu da sve to aranzira
Ja tek pocinjem da ucim o svemu tome i cekam da se raspadnu prve gomilice koje smo nakupili

Teoretski znam sve o kompostiranju, nego me handri praksa. Treba naci balans izmedju zelenog i braon otpada, pa onda to treba promijesati povremeno da sve vri i truli kako treba. Zna se tu podici temperatura da se zapali ako je suho. Elem, kad bacas kuhinjski otpad to je uglavnom sve zeleno. Rijetko imam braon otpada, a i kad imam to ne mogu da isitnim kako bi trebalo nego nabacam i onda to bude svakako. Pacove ne zelim ni da vidim, kamo li da tolerisem kao nesto normalno. Ionako muku mucim sa vjevericama koje su pacovi sa cupavim repom i lisice koje do duse ne smetaju strasno osim sto nocu urlaju i ponekad se pokenjaju na travu. Tolerantan sam jer su tu bile i prije mene ali necu da pravim pozivnicu i pacovima. Mozda mi ne bi smetalo toliko da je ovo neki alotment van grada nego je par metara od gdje spavam.

Edited April 25Apr 25 by Seabass

Jutros opet postali smo majka:

kad ste pomenuli poljski wc, ja sam prve godine imao baštu na metar od septičke jame koja se povremeno prelivala

mnogo bolji rod nego kada sam je prošle godine odmakao na 4-5m jer kao aj da budemo civilizovani, super paradajz koji bi smrdibube nisu zatukle.

sad sam na 10 ali sam na kompostiranom zemljištu, hvala mojoj ženi

inače palma koju je moja žena posadila na metar od septičke jame (nije joj palo napamet da će njen koren da razjebe zidove) raste 3x brže od bilo ćega drugog u blizini

naravno da ne sme da se baca meso i riba tamo gde ide kompost, pre 3 godine smo navukli pacova kapitalca koga je bubi zaklao

bez njega drama.

U kompost se nikad ne baca kuhana hrana, bilo kakva, pogotovo ne meso i mlijecni proizvodi. Idu samo sirovi otpaci tipa oguljina krompira, luka i te stvari. Ja ne bih ni to oko septicke ili wc-a, svakakvih patogena tu moze biti, a i gadljiv sam na govna. Cucurbite je prilicno opasno drzati oko sirovog ljudskog otpada, nesto je sa sirokim celijskim zidovima koji propustaju dosta u plod. Neka, hvala.

Mada, i ovaj kompost koji sam kupio, nigdje ne pise od cega je. Ne bi me nista cudilo ali mi je mozda bolje da ne znam.

Upravo sam osisao zivu ogradu za sto me komsija cima vec neko vrijeme ali sam usput oslobodio veliku saksiju od jedno 60L u koju cu staviti ili tikvicu ili krastavac, vidjecu jos. Na dno sam stavio ovaj moj kompost, a preko njega cu zasuti ovaj sto sam kupio pa racunam dok se korijen razvije i dodje do dole, moglo bi istrunuti i biti okej za tikvicu. Na slici je i Brave Sir Robin of Camelot, leopard slug koji jede mrtve tvari, razgradjivac je, a usput jede i druge puzeve golace koji jedu zive biljke, saveznik.

Shai-hulud

dizvinu ovi fenseri, seabass i eleniko, al kod mene desilo se cudo: pamidora rural vulgaris procvetala. rasad grbaljske kupljen u seoskoj poljoapoteci, posadjen pre dve nedelje u zemlju i stajsko djubrivo od komsije stocara. nisam bas pratila po godinama, ali mislim da nikad nije ovako rano, a nije da je neka godina. prolece kasni i dosta je mrljavo vreme.

limun i mandarina isto, morala sam da razredjujem cvetove. a i vratile se pcele.

jos cekam recepis protiv smrdibuba...

poz

Edited April 26Apr 26 by le petit nicolas

46 minutes ago, le petit nicolas said:

cekam recepis protiv smrdibuba...

poz

Pest control

[edit]

Diatomite is of value as an insecticide because of its abrasive and physico-sorptive properties.^[26] The fine powder adsorbs lipids from the waxy outer layer of the exoskeletons of many species of insects; this layer acts as a barrier that resists the loss of water vapour from the insect's body. Damaging the layer increases the evaporation of water from their bodies, so that they dehydrate, often fatally.

This also works against gastropods and is commonly employed in gardening to defeat slugs.^[27] However, since slugs inhabit humid environments, efficacy is low. Diatomaceous earth is sometimes mixed with an attractant or other additives to increase its effectiveness.

The shape of the diatoms contained in a deposit has not been proven to affect their functionality when it comes to the adsorption of lipids; however, certain applications, such as that for slugs and snails, work best when a particularly shaped diatom is used, suggesting that lipid adsorption is not the only factor involved. For example, in the case of slugs and snails, large, spiny diatoms work best to lacerate the epithelium of the mollusk. Diatom shells will work to some degree on the vast majority of animals that undergo ecdysis in shedding cuticle, such as arthropods or nematodes. It also may have other effects on lophotrochozoans, such as mollusks or annelids.

Medical-grade diatomite has been studied for its efficacy as a deworming agent in cattle; in both studies cited the groups being treated with diatomaceous earth did not fare any better than control groups.^[28][29] It is commonly used in lieu of boric acid and can be used to help control and possibly eliminate bed bugs,^[30] house dust mite, cockroach, ant, and flea infestations.^[31]

Diatomaceous earth is widely applied for insect control in grain storage.^[32] It is used to control cannibalistic behaviors in confused flour beetles, which infest flour storages.

In order to be effective as an insecticide, diatomaceous earth must be uncalcinated (i.e., it must not be heat-treated prior to application)^{[33][better source needed]} and have a mean particle size below about 12 μm (i.e., food grade—see below).^{[citation needed]}

Although considered to be relatively low-risk, pesticides containing diatomaceous earth are not exempt from regulation in the United States under the Federal Insecticide, Fungicide, and Rodenticide Act and must be registered with the Environmental Protection Agency.^[34]

Donio sam tesku odluku, papricice idu vani od veceras. Nikli su krastavci i tikvice, sad to zauzima prostor na prozoru iducih 15-20 dana, a moracu ovih dana da posijem i grah.

Bice okej valjda.

mi danas uradili više od pola posla

žena nakupovala krastavce i tikvice i 2 dinje i to sve na jedan kraj tog plota 3x10, što dalje od paradajza

na drugi kraj ja se raširio momački sa 12 strukova paradajza, 3 reda po 4, 80cm razmak između redova i 60cm između paradajza

u rupe stavio kalcijum organski (inače se na grčkom kaže - azbest, valjda mu to dođe kreč), zatim stajnjak paletirani pa prevreli stajnjak odavde u formatu zemlje pa kupovni kompost, imao neka kokošija jaja još od prošle godine, to zdrobio rukama pa stavio unutra, izmešao pa napravio rupu za stručić, duboko ga stavio ukoso (tj koliko se mogao položiti), zatvorio zemljom sa parcele i zalio.

dužinom cele parcele na kraju ka komšinici ide rupa koju je napravio točak od te freze, tu sam pobacao seme nekog graška koji sam kupio danas, primio sam se na sliku na kojoj je onaj azijski pljosnati što je u srbiji jezivo skup ako ga uopšte i ima, doduše seme je oblika klasičnog graška a i na kesici su sve normalna imena tako da sam se vrv zajebao. dobra stvar je što ovo ide na 150cm visine pa će vrv malo da zakloni paradajz od vetra. ako ne uspe nije bitno.

sutra ima da se sade 4 grčke i 7 srpskih paprika (žuta!), 8 patlidžana belih sa santorinija, posejati nešto malo pasulja i luka za zabosti u zemlju. ova poslednja 2 sam kupio jutros u rasadniku, luk sam hteo zbog prijateljstva sa paradajzom a pasulj sam video lika ispred mene kako kupuje, objasnio mi kako se seje, 10 zrna u svaku rupu, ne treba pritka, kupljeno za jednu leju isto pored paradajza. isto imam i lokalni varijetet paradajza atzuri - cucumber persica, kesicu sa semenom, pa sam to potopio da ujutro pobacam u zemlju.

onda ostaje da negde oko paradajza turim ovo što pomaže oprašivanje i tera štetne insekte - limun bosiljak i neki francuski varijetet kadife

i da napravim konstrukciju za pritke od trske ovdašnje

i onda pomozi bože kad odem sa ostrva da to preživi dok se ne vratim, komšinica će da zaliva, pokazala se prošle godine

@le petit nicolas pa muka nas je naterala da sadimo ovo što ti doživljavaš kao fensi a ja bi sve ovo dao za rasad grbaljskog paradajza koji ti imaš na izvolte tamo. ako nađeš da neko prodaje seme, računaj na mene...

Edited April 26Apr 26 by Eleniko

Au alaj si ga nadjubrio, ima ili da izdziklja ko lud ili da ga sprzi u korijenu. Ja nikad nisam toliko djubrio, eventualno kompost i malo chicken shit pellets. Javljaj kako se razvija ta situacija. Bas si se zadao, svaka cast.

Sto se tice tih djubriva, ovoliko znam: makro nutrients za svo povrce koje radja plod su NPK (N-Nitrogen/Azot, P-Phosphorus iliti fosfor i K Potassium ergo Kalium). E sad, kad je biljka u vegetativnom razvoju odnosno dok raste i razvija stabljiku i list potrebno joj je vise azota, a kad krenu cvjetati i stvarati se plodovi, onda treba trpati potassium K. Fosfor ostaje manje vise isto. Obicno u prvom stadiju za paradajz/paprike ide N60%, P20%, K20%, a kasnije kad pocne cvjetati ide skoro obrnuto N20% P40% K40% ili 20-30-50. Ovo su odokativne cifre ali tu je to negdje.

Stajska i zivinska gnojiva su puna azota N i dobro ih je koristiti na pocetku, kasnije treba preci na djubriva bogatija fosforom i kajijem. Ja sam ranije pravio kompost cajeve od gaveza, kora banane koje potopim u kantu vode i ostavim da truli u toj vodi. Potrebno je oko 6-8 nedelja da sazri i strasno smrdi ali je eliksir za biljke. Posto je prejak tako, razblazuje se u vodi u omjeru 1:10, litar tog djeriza na 10L vode i tek onda uvece ili rano ujutro zaliti biljke. ja cu sutra da pokiselim jednu kanticu taman ce sazreti kad mi ustreba.

sa svime sto pisete da radite, ja zamisljam da ce vam roditi paradajzi sa rubinima, krastavci sa smaragdima... umesto semenki.

a za seme cu se (valjda) pobrinuti ove godine da ostavim. uvek to sebi obecam, a kad dodju vrucine smlatim se i nista ne uradim nego samo probauljavam od klimatizovane kancelarije do klimatizovane kuce i nazad. takav je taj moj neki juli i avgust.

poz

6 hours ago, le petit nicolas said:

sa svime sto pisete da radite, ja zamisljam da ce vam roditi paradajzi sa rubinima, krastavci sa smaragdima... umesto semenki.

a za seme cu se (valjda) pobrinuti ove godine da ostavim. uvek to sebi obecam, a kad dodju vrucine smlatim se i nista ne uradim nego samo probauljavam od klimatizovane kancelarije do klimatizovane kuce i nazad. takav je taj moj neki juli i avgust.

ja ću biti zahvalan za seme grbaljskog ako je to onaj koji najviše liči na jabučar u srbiji samo je više rozikast i sav je kvrgav, sa odrvenelim pukotinama oko peteljke. jednog leta smo čuvali neku kuću u perastu i silazili subotom na kotorski pijac, kod neke babe kupovali taj za koji se tačno znalo - 3 komada idu u 2 kila, ukus neprepričljiv. ta je sezona bila strava, tamo smo našli neki plesnjivi sir iz neke vlažne i memljive konobe, to su dobili slučajno, niko nije hteo ni da ga proba a mi odlepili ko da je neko uzgojio najbolji francuski sir u CG, sve smo pokupovali.

dragog kamenja neće biti, ovde je borba sa vrelinom, vetrom, nedostatkom kalijuma, smrdibubama itd. smatraću velikom pobedom ako uzgojim neko kilo da se pojede ili osuši, sad me nosi optimizam ali znam da to neće biti lako. srbija je mnogo zahvalnija za uzgoj paradajza od ovog gde sam ja, a da sam u pravu pokazuje to što prošle godine niko na ostrvu nije pojeo dobar paradajz. ni u amaterskoj ni u profi izvedbi. sem čerija koji ne smatram za paradajz već za ukrasno bilje.

iskreno ne očekujem da sam ga spalio đubrivom, otprilike isto što sam radio i prošle godine, uz dodatak peletiranog đubriva (1 šaka u rupu), tu mislim da je veća opasnost kalijum što su mi rekli i u rasadniku, ali to se mora, koliko god da stavim kad dođe avgust paradajz krene da posustaje zbog nedostatka i ubije ga ovo crno

sledeću subotu se vraćam u beograd, originalni plan je bio da se vratim na otok sredinom juna ali mislim da ću požuriti. dok se ne vratim samo vulgaris zalivanje, komšinica elisavet zna sa paradajzom, oni uzgajaju za prodaju, prošle godine se istakla kad mi je ortak zaboravio da zaliva pa je ona, dok je zalivala ženino cveće na svoju ruku odradila i paradajz u ovoj istoj fazi i on se lepo ukorenio i razlistao. pritom nisam znao da to radi a kako je vasilis zajebo stvar, ja ulazim u dvorište i odlazim do bašte da održim pomen zaboravljenom i sasušenom paradajzu i zatičem bukvalno žbunove do kolena, posle mesec dana, o radosti. kako god, vreme do povratka moram da iskoristim na studiranje prihrane, naročito tečne jer mislim da na ovoj vrućini i bez kiše sve što je praškasto teže prodire u zemlju naročito ako se ne navodnjava mnogo (a ne volim da mi paradajz pliva u vodi).

prošle godine sam napravio grešku što sam probao da vodim indeterminantni paradajz po zemlji, naložio me ortak iz susednog sela - to možda i može sa kartonima ispod i podizačima za grane i sadnjom daleko jednog od drugog. ne radim to ponovo, skupljam bambuse da završim konstrukciju pre polaska nazad. ove godine ću i zaštitu od vetra visine metar da stavim, pa već za par dana najavljuju 8 bofora. samo gledam šta rade oni kojima uspeva paradajz ovde i kopiram.

hteo sam da potopim koprivu pa da to ostavim dok se ne vratim da se usmrdi ali mi neko ispred nosa maznuo biljke koje rastu ispred komšiluka. sad ne mogu da nađem pravu koprivu, ovde na svaku pravu biljku dođu jedno 3 kopije koje liče ali nisu. najgore je neko lažno zelje koje džiglja po metar u vis, i njemu vetar ništa a moj paradajz kuku.

Edited April 27Apr 27 by Eleniko