zašto imati decu?

[prima]

najgori su oni ljudi koje roditeljstvo nije uspelo da oplemeni u dovoljnoj meri tako da su ostali drkadzije i hejteri.preksinoc upoznah jednog i to je bas jako tuzno.

[betty]

a jel to sigurno tacno, da broj brakova opada? forma rituala se sigurno promenila: prvo se preslo od crkvenog ka drzavnom, a posle je nastalo raslojavanje vise razlicitih tipova drzavnog. ranije je pravna strana braka bila mnogo vise ekonomski motivisana, jer zena nije ulazila ni kao potencijalno ravnopravan partner. danas kad je to slucaj, postoje ugovori o partnerskom odnosu koji se ne zovu brak, ali de facto se odnose na pravno regulisan zajednicki zivot dve osobe. u holandiji postoje tri tipa ugovora, od kojih se samo jedan zove brak, ali kad se uzmu sva tri u obzir, ne cini mi se da toga ima manje nego u srbiji. tako da, ako je brak demode, cini mi se da zajednicki partnerski monogamni zivot nije promenio ucestalost u drustvu (a to je obicno nekakav pozeljan uslov za imanje dece).

najgori su oni ljudi koje roditeljstvo nije uspelo da oplemeni u dovoljnoj meri tako da su ostali drkadzije i hejteri.

ja moram da priznam da nemam taj osecaj da roditeljstvo bogznakako oplemenjuje ljude. cini mi se da se svi vrlo brzo vrate na neki svoj default mode, po mnogim bitnim karakteristikama.

[Bakemono]

ja moram da priznam da nemam taj osecaj da roditeljstvo bogznakako oplemenjuje ljude. cini mi se da se svi vrlo brzo vrate na neki svoj default mode, po mnogim bitnim karakteristikama.

Vala, tako se i meni čini. Edited April 22, 2012 by Bakemono

[Time Crisis]

To je verovatno jedna od najčešćih zabluda, misliti da će neko postati drugačiji samo zato što je postao otac (ili majka), pune su novine takvih priča.

[Sestre Bronte]

Zavisi koliko drugačiji misliš da može neko da postane. Teško od belca postane crnac, to je tačno.Ali da nema promena ič, to već nije.

[Mother's Milk]

ja moram da priznam da nemam taj osecaj da roditeljstvo bogznakako oplemenjuje ljude. cini mi se da se svi vrlo brzo vrate na neki svoj default mode, po mnogim bitnim karakteristikama.

sebičnjake i samoživce ništa ne može da promeni. oni ostaju najbitniji bilo kako da im se život promeni.

[Mil@n]

Pa ima dovoljno dece koja će ostati posle nas, i dočekati 2100 umesto nas.

Pa ako ti tvoje dete doživljavaš/ćeš doživljavati kao svako drugo, teza ti je na mestu. Ti očigledno ne možeš da projektuješ sebe u ulogu roditelja dovoljno da bi osetio barem deo tih emocija/posvećenosti/privrženosti itd, pa ti je verovatno zato i svejedno oko cele ove priče. Možda sam ja megaloman što želim da moja krv i moji geni ne nestanu sa mnom, već da barem kroz moje potomstvo budu deo sveta u nekoj budućnosti kada ću ja već biti poodavno dezintegrisan six feet under. Na neki nači, želim da živim kroz moju decu i kada me ne bude. Ako neko sa 25, 30 godina ne oseti ili nema bilo kakvu želju za roditeljstvom i potomstvom, ja mu je sigurno ovde neću usaditi svojim argumentima. Osetiš, ne osetaš, nema treće.

[Bakemono]

Pa ako ti tvoje dete doživljavaš/ćeš doživljavati kao svako drugo, teza ti je na mestu.

Ne bih ga doživljavao kao bilo koje drugo sigurno, ali ne zato što je "moje", tj. što sam mu ja biološki otac, već zbog toga što sam ja odgovoran za njega i zbog vremena koje mu posvećujem, tj. zbog te neke tajne veze koja se između nas stvara. Voleo bih isto i svoje dete i neko koje bih usvojio.

Ti očigledno ne možeš da projektuješ sebe u ulogu roditelja dovoljno da bi osetio barem deo tih emocija/posvećenosti/privrženosti itd, pa ti je verovatno zato i svejedno oko cele ove priče.

Ne, sasvim mogu da se projektujem u tu ulogu. Uvek sam voleo decu i igrao se s malom decom čak i kad sam bio srednjoškolac, bio sam im nešto kao Branko Kockica. :) Sad imam sestrića od 6 godina, obožavam ga i on mene.

Možda sam ja megaloman što želim da moja krv i moji geni ne nestanu sa mnom, već da barem kroz moje potomstvo budu deo sveta u nekoj budućnosti kada ću ja već biti poodavno dezintegrisan six feet under. Na neki nači, želim da živim kroz moju decu i kada me ne bude.

E sa ovim delom stvarno uopšte ne mogu da se poistovetim. Apsolutno mi je svejedno što se tiče moje "loze", prezimena, krvi, gena... Mislim da ne živiš kroz druge zato što imaju tvoje gene, već kroz njihova sećanja na tebe. Međutim, čak i to mi je svejedno, ne mora niko da me se seća u 2100-toj. Rekao bih da to jeste neki oblik egoizma. Naravno, drugi koji to ne osećaju nisu manje egoisti zbog toga, već se njihov egoizam ispoljava na druge načine, uključujući i mene.

Ako neko sa 25, 30 godina ne oseti ili nema bilo kakvu želju za roditeljstvom i potomstvom, ja mu je sigurno ovde neću usaditi svojim argumentima. Osetiš, ne osetaš, nema treće.

Naravno, slažem se. Edited April 22, 2012 by Bakemono

[Amelija]

Meni je "zadatak" omogućiti nekoj maleckoj personici da se razvije i postane čovek i može samostalno da funkcioniše interesantan kao takav.I u tom smislu mi je interesantno imati decu, ali nikad nisam bila u fazonu da "moram", da neću biti ispunjena ako ne uspe, da sam maštala o deci, i slično. Jednostavno je bilo ako bude -- baš lepo :), ako ne bude -- opet baš lepo, ima toliko drugih interesantnih stvari u životu.Za gene, prezime (tek pogotovo) i slično me zabole skroz naskroz.Za sećanja na mene -- to već može biti lepo, ali nije ni nešto presudno.E da, i uvek sam bila u fazonu da ako stigne jedno, koje hoće promeniti dosta toga u životu (ali opet ne manijački ni na jednu stranu kako se ume čuti), zašto da ne i više od 1 (2,3,4). Kad već neko kriči i pravi sranja, nije mi mnogo bitno da li je samo jedno il četir komada :PNaravno i za to gledam kao i za prvo, ako bude još -- super, ako ne -- ima i samo jedno svojih prednosti.Inače lep je Ayatollahov post iako ga ne mogu baš potpisati, nego zapalo mi je ovo za oko:

(šteta samo što žena i ja nismo malo mlađi, bilo bi ih barem troje).

Osim ako ne laže masno u profilu :P, ovo je vrlo neosnovani pesimizam :)

[fonTelefon]

kako nije, pa trenda sklapanja brakova opada i manje vise smo se slozili to je prilicno normalna stvar, jer je brak zastarela stvarne razumem onda zelju homoseksualaca da promene taj trend. kakav veze sa paradoksom trenda ima to da li ce homo ili hetero brak biti cvrsci? kad si vec pomenula, zasto bi odluka bila cvrsca i temljnija? Jesu li mozda geni u pitanju? kraj nisam bas ukapirao

po nekim i nije samo je izvesnije da ces ziveti u bar dva.

[betty]

sebičnjake i samoživce ništa ne može da promeni. oni ostaju najbitniji bilo kako da im se život promeni.

pa cak i ne mislim na te ekstreme. naravno da se ljudi drugacije ophode prema svojoj deci nego prema ostatku sveta. ali da bi odjednom bio bolji covek, valjda je potrebno da odjednom budes bolji prema nekom s kim si vec imao nekakav odnos, zar ne? 'bolji covek' se valjda ne odnosi na 'bolji prema svom detetu nego prema drugima'? okruzena sam ljudima koji dobijaju decu (rane tridesete, tri bebe prijatelja je rodjeno samo u poslednjih mesec dana), i ne vidim da je iko bolji prema meni zbog toga, niti da sam ja bolja prema drugima zbog svog malca. stavise, imam manje vremena za cinjenje sitnih prijatnosti drugima.

[Time Crisis]

Možda sam ja megaloman što želim da moja krv i moji geni ne nestanu sa mnom, već da barem kroz moje potomstvo budu deo sveta u nekoj budućnosti kada ću ja već biti poodavno dezintegrisan six feet under. Na neki nači, želim da živim kroz moju decu i kada me ne bude.

Hm... ne znam, zamisli da neko može da upozna svog pretka od pre 200 godina, koliku bi bliskost osećao? Bili bi dva potpuna stranca, verovatno bi veću bliskost osećao sa prodavcem u pekari gde svaki dan kupuje hleb :)

[Ayatollah]

kazes "osecas to kao dug prema covecanstvu i ljudskoj vrsti uopste"malo mi je cudna ta tvrdnja? kako znas sta od tebe "ocekuje" covecanstvo ili ljudska vrsta? ili kako znas sta je to najbolje za covecanstvo? tj koji broj dece bi bio najbolji?

Ja ne mislim da čovečanstvo očekuje od mene bilo šta, a naročito ne pretendujem na to da znam šta je najbolje za čovečanstvo (niti bih ikada želeo da takav teret bude na meni, ako uopšte može i biti na jednoj osobi). Kao pojedinac, ja sam prilično beznačajna pojava - samo jedan od više milijardi koji nastanjuju ovu planetu, i ništa važno od mene ne zavisi. Stoga je taj moj osećaj potpuno subjektivan i prilično apstraktan, mešavina najglobalnijeg mogućeg osećaja pripadnosti ljudima kao vrsti, osećaja odgovornosti prema tom kolektivu i želje da se nekome podari život u kome će moći da uživa makar kao ja u mom životu.Što se broja tiče, nije to neki fiksan broj, niti je samo broj bitan. Minimum je jedan, a sve preko toga zavisi od toga koji kvalitet života mogu da im pružim (ne samo materijalni, nego i socijalni - nemam nameru da rasturam porodicu ili da pravim vanbračnu decu kojoj ću samo da uplaćujem alimentaciju, u oba slučaja bi deca patila), i koliko je moja draga spremna i sposobna da rađa.

[Ayatollah]

Inače lep je Ayatollahov post iako ga ne mogu baš potpisati, nego zapalo mi je ovo za oko:Osim ako ne laže masno u profilu :P, ovo je vrlo neosnovani pesimizam :)

Da je moja supruga mlađa barem 5 godina, verovatno bi ih imali bar troje. Nažalost, ona ove godine puni 38, i dok okrenemo još jedan ciklus pravljenja bebe, trudnoće, porođaja i oporavka od porođaja, ona će biti veoma blizu 40. Nakon te granice sve postaje komplikovanije, i medicinski i socijalno (želim da nas dvoje podignemo našu decu pre nego što nam glavna preokupacija postane sopstveno zdravlje). Jedino da se razvedem i nađem mlađu ženu, ali to neću sigurno raditi samo iz ovog razloga - moja lepša polovina i ja se dobro slažemo, lepo nam je kad smo zajedno i dok je tako ja neću ništa menjati.

[Amelija]

Nažalost, ona ove godine puni 38,

Ponavljam još jednom ono što sam rekla malopre.Imate vi još kako vremena za 3-4.