Pet televizijskih trenutaka

[kapetanm]

au...bravo za BAPSsest finala za jugoslaviju i sest srebrnih medalja :( baps

Ali nisam nigde uspeo da nađem kasniji meč Savčenko - Perunović, ubica protiv junaka, fenomenalno. Uzgred, najsmešniji meč na BAPS-u bio je Stivenson - Vujković, nikad nisam video takav strah http://www.youtube.com/watch?v=hnD6_AKFWIE

[Кристофер Лумумбо]

Ovo je moj top jedan radio trenutaka. Ja negde u Crnoj Gori na moru, mislim da je Sutomore bilo u pitanju. Sedimo na terasi i gledamo utakmicu. Minut i po pre kraja utakmice kvari se televizor. Cini mi se da smo radio prenos ulovili dok je Rimac bio na liniji slobodnih bacanja. I onda ludilo.

jebote, bili smo u istoj kafani kada je sale objasnio. :o

[April]

Uzgred, najsmešniji meč na BAPS-u bio je Stivenson - Vujković, nikad nisam video takav strah

I ja se sećam, Vujković je bežao kao zec rundu ipo, a onda je predao.Ovaj slavni klip iz Minhena protiv Karilja nisam gledao na tv, ali moram da ga stavim na topik, koliko zbog Nikite bez koga prenos boksa više nije isti, toliko i zbog detalja koji počinje na 2.15 http://www.youtube.com/watch?v=UwD8yOKhy34

[pacey defender]

jebote, bili smo u istoj kafani kada je sale objasnio. :o

Zajebavas? :D

[April]

I jos jedan Matin klip i necu vise - Mate osvaja titulu na Marakani pred 40 000 ljudi. Slavlje je pomalo pokvario sudija koji je zaštitio Italijana od brutalnog nokauta, ali lasta preko konopaca ostala je za sva vremena, 7.05(manje je poznato da je tada zakačio nogom neku stolicu i povredio se):http://www.youtube.com/watch?v=VXnsXmu4aEU&feature=related

[bergasa19]

Za Aprila.

Mate Parlov, najvećiBoris Dežulović, DnevnikJa sam gazio u krvi do kolena,I nemam više snova...Tako je govorio Mate Parlov, svjetski boksački prvak, magistar ekonomije, konobar u vlastitom kafiću i heroj našeg djetinjstva: decembra prošle godine, za šankom svog bara u Puli, u prastaroj kožnoj jakni, još uvijek velikom i snažnom ljevicom sa zlatnim pečatnjakom - onom istom kojom je trideset godina ranije u Milanu oborio Miguela Angela Cuella - natočio nam je viski i počeo govoriti stihove pjesme "Čovek peva posle rata" velikog srpskog pjesnika Dušana Vasiljeva:I ja u ovom mutnom moru bluda i kalaNe tražim plena:Oh, ja sam željan zraka! I mleka!I bele jutarnje rose!Upoznao sam Matu Parlova, ali nisam ga poznavao. Pričao sam s njim tri puta u životu. Nisu to bili susreti od onih koji mijenjaju čovjekov život, već od malih, lijepih trenutaka koji ga obogaćuju i oplemenjuju onako kako ga obogaćuje usput negdje ugledana slika ili pročitana pjesma. Nismo, naravno, pričali o boksu: to je za njega bila odavno završena priča. Od svih svojih uspjeha priznavao je samo olimpijsko zlato iz Münchena 1972. Kasnija profesionalna karijera i zvjezdana slava bili su za njega tek biznis, cirkus, nešto na što nije bio ponosan, "rat" iz pjesme Dušana Vasiljeva:Ja sam se smejao u krvi do kolena,I nisam pitao: zašto?Brata sam zvao dušmanom kletim,I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,I onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov!Ako je ikad postojao čovjek koji je imao pravo na glas govoriti te stihove, bio je to Mate Parlov. Jer on je bio u "rovu" i iz njega je izašao kao heroj. A sve što je za svoje "ratne zasluge" tražio i sve što je dobio bio je taj neugledni kafić u Puli, i dan danas onakav kakav je bio prije tridesetak godina, kad je otvoren. Najveći su ljudi oni koji se ravnaju prema malima, a takav je bio Mate, i zato je bio najveći. Ne zato što je bio evropski, svjetski i olimpijski šampion, nego zato što nije dopustio da takav bude mjera manjima od sebe. A to je teško, najteže, kad nema nikoga od koga bi čovjek i sâm bio manji. Mnogi su veliki zbog toga padali, ali ne i Mate, Najveći. Koji "peva posle rata" malim, palanačkim šampionima u gunjevima od blatnjavih zastava. Pa kaže: "Ja sam bio prvak svijeta - kako ja mogu biti nacionalist?"Iz vremena kad je bio ikona na našim oltarima Mate je sačuvao samo poneki trofej što je, prašnjav i požutio od duhana, stajao na zidovima njegova bara. Nisu to bili oholi spomenici slave, tek Matini privatni podsjetnici, upozorenja na zidu, poput onih starinskih kafanskih tabli "Molimo da ne pljujete na pod" ili "Pazite na stepenicu!". Matini su trofeji kazivali upozorenje jednog od njegovih najdražih pjesnika, Antuna Branka Šimića - "Čovječe, pazi da ne ideš malen ispod zvijezda!" A on, velik ispod zvijezda i dostojanstven među njima, stoji iza šanka, toči još jedan viski i nastavlja:Ja sam do juče pokorno sagibo glavuI besno sam ljubio sram.I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu –Ali je danas znam!I Mate je znao. Imao je svoju obitelj, nekoliko prijatelja, svoj kafić, stari mercedes i svoju poeziju. Više mu nije trebalo. Nije stvar u tome što je njemu trebalo malo: on je bio glavni junak one poslovice koja kaže da nije sretan čovjek onaj koji ima sve što treba, nego onaj kojemu treba sve što ima. Za to saznanje Mati je valjalo po svjetskim ringovima "gaziti u krvi do kolena", a nama tek popiti viski za njegovim šankom.Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolenai preživeo crvene godine klanja,radi ovog svetog saznanjašto mi je donelo propast.Mate Parlov je ostao na nogama do kraja posljednje runde. Jer istinski šampioni padaju samo u ringu. Zato me potresla njegova smrt. Jedna je stvar kad ode heroj kolektivnog pamćenja, jedan od onih za koje mislimo da smrt ne važi. Ono što sam osjetio kad sam u utorak čuo da je umro Mate Parlov bila je tiha sjena tuge, srazmjerna veličini njegove herojske, skromne malenosti, sjeta koju oćutite kad zagasne lijep dan, datum koji je u neka slavna vremena bio historijski, a danas samo lijep i nikad više ponovljiv.Nama, s druge strane njegova šanka, ta je smrt stigla kao upozorenje, namješteno onako kako se već u životu te stvari namještaju, nekoliko dana pred Olimpijadu u Pekingu. Bučni žamor svijeta pred veliki, šareni sponzorirani cirkus novca, slave i marketinga Mate nije čuo. Posvećen svojim gostima, susjedima, prijateljima, lokalnim pulskim pijancima, slučajnim namjernicima i hodočasnicima iz zajedničke prošlosti, Mate Parlov i danas stoji iza šanka, časti posljednjom rundom viskija i kaže:Ja ne tražim plena -Oh, dajte meni još samo šaku zrakaI malo bele, jutarnje rose –Ostalo vam na čast!

[bergasa19]

Mali of topik. Dva puta sam se rukovao s Matom. Jednom u kafani ABC u mom kraju i drugi put u matinom kaficu.

[Tinman]

1.Prva NBA utakmica koju sam gledaohttp://www.youtube.com/watch?v=MJ3QzPZk7-g2. Na zalost nisam nasao snimak revansa finala Metalopastika - Dukla 1984, izgubili na penale ja plakao kao kisa sto zbog poraza, sto zbog cinjenice da su moji poveli sestru na utakmicu a mene ostavili kod tetke i rekli mi da ona ide kod drugarice da gleda. Kamerman ih nekoliko puta zumirao tokom utakmice.Ostatak koji ukljucuje 9. mart, opstanak i slicno vidim da je vec evidentiran. :)

[April]

@ bergasa - hvala ti, matoriInače, i ja sam upoznao Matu kao i Dežulović i Bergasa. Deo vojnog roka odslužio sam na telefonskoj centrali pulske Vojne bolnice u koju je već tada dolazio i jednog dana smo se sreli na praznim stepenicama. Piljio sam u njega sa vrha stepeništa - Mate! Otkud ti ovde? Mislim da je navikao na takve situacije, ljudi su ga jednostavno obožavali(idi-Mato-donesi-nam-zlato), putovali su vozom po dva dana samo da gledaju taj ples. Šta da mi kaže čovek? Nasmejao se i otpozdravio; vidimo se...Bio je mnogo niži nego što sam ga zamišljao i tada već debeo, pričalo se da preteruje sa cirkom. Kako i da ne preteruje čovek u čiji je kafić vojska dolazila samo da bi ga častila pićem, a kažu da nas je samo u Puli bilo preko 40 000, sredom i vikendom se grad beleo od uniformi.I ja sam formalni poziv na piće iskoristio da častim velikog Matu. Nije pričao ništa, samo je zahvalio klimanjem glave i još se više zadubio u sebe naslonjen na šank i zauvek neprilagođen životu bez treninga...

[čekmeže]

2. F-117 oboren iznad Srbije 1999. Ne mogu da nadjem tacan snimak sa CNNa koji sam video tada, ali mislim da je bio isecen iz ovoga:

Ovo sam gledao uživo. Verujem da ću dugo pamtiti...

[Mil@n]

Super topik. Od nenavedenih - nema Čavin i Felspov duel čini mi se, a ja ne znam da li sam za bilo koji drugi sportski događaj izlučio toliko adrenalina.

[scab]

Super topik. Od nenavedenih - nema Čavin i Felspov duel čini mi se, a ja ne znam da li sam za bilo koji drugi sportski događaj izlučio toliko adrenalina.

e, ako nema! jos malo pa moze topik da se seli na podforum sport...

[Кристофер Лумумбо]

Zajebavas? :D

ozbiljan sam. secam se da sam gledao tekmu negde u crnoj gori, u kaficu, da smo deo morali da slusamo zato sto je nestao kanal ili nesto slicno. 'ladno smo zajedno prisustvovali istorijskom trenutku.

[Matilda Ivancic]

ma jok bre. to je zadesilo sve nas koji smo to pratili na primorju, sta se lozite.

[ficfiric]

ozbiljan sam. secam se da sam gledao tekmu negde u crnoj gori, u kaficu, da smo deo morali da slusamo zato sto je nestao kanal ili nesto slicno. 'ladno smo zajedno prisustvovali istorijskom trenutku.

Znaci pacey, ako je u kaficu bio neki mortus pijan lik koji se sutradan nije mogao setiti tacno u kom mestu je gledao utakmicu i sta se sve tacno desilo - to je bio Kojot. :P Edited March 20, 2012 by ficfiric