Artur Šopenhauer - Svet kao volja i predstava (plus Barklijeva korelativnost subjekta i objekta)

[TheSamuraiPoet]

Kakvo je vaše mišljenje o Šopenhauerovoj pesimističkoj filozofiji? Da li se "Svet kao volja i predstava", njegovo kapitalno delo, može posmatrati kao ključno filozofsko vidjenje sveta i trascedentnog, ili tek kao još jedno u nizu mističko nagadjanje, bez nekih realnih osnova?Šta biste mu dodali, a šta oduzeli? Šta pohvalili, a šta zamerili?P.S. Uz ovu temu bih usko vezao Barklija, od čijeg dela korene vuče dobar deo Šopenhauerove filozofije.

[balu]

Da bi se moglo nesto iole suvislo reci treba bar nesto znati o Sopenhauerovoj filozofiji. Evo vam link http://www.scribd.com/doc/55742119/Sopenhauer-Svet-Kao-Volja-i-Predstava-Prikaz

[Indy]

Svoju tezu, da samo čovek ima moć apstraktnih pojmova a da je životinje nemaju, potvrđuje Šopenhauer i svojom teorijom smeha. Paznato je da smeh postoji samo kodčoveka.

...neural circuits for laughter exist in very ancient regions of the brain, and ancestral forms of play and laughter existed in other animals eons before we humans came along with our 'ha-ha-has' and verbal repartee," says Jaak Panksepp, a neuroscientist at Bowling Green State University.

To, naravno, Šopenhauer nije mogao da zna. Kao što ima filozofa i danas koji ne znaju niti žele da se informišu o saznanjima iz sveta prirodnih nauka koji neki od njih doživljavaju kao nižerazrerdni u odnosu na "čistu filozofiju" (a imperativ da se nauke moraju dobro poznavati zovu sajentizmom).Ono što mi je kod Šopenhauera zanimljivo (bilo još u školi) je ta veza sa istočnjačkim filozofijama. I na neki način upravo moderna nauka ga je tu dosta i potvrdila, kada se ima u vidu koliko svakodnevno saznajemo kako je percepcija puna trikova. Koliko pratim, i današnji filozofi su nastavili ovu liniju razmišljanja (ali ne samo kao teoriju, već imaju dosta dobru podršku iz eksperimentalne sfere), pa se tako svest doživljava kao neki kroz mozak paralelno protičući narativi samo prividno povezani u koherentnost našeg "ja", ili se (što bi Šopenhaueru bilo verovatno blisko) celokupno "ja" smatra samo modelom koji mozak generiše e da bi povećao naše šanse za opstanak.Postoji veliki otpor tome što mene informiše (to bi neki, posebno u odeljenjima humanističkih nauka smatrali pop filozofijom, sajentizmom ili samo grubom šalom). S druge strane, ni ja ne bih mislio mnogo bolje o njima (sebi dovoljnim dokonim sofistrima), tako da smo, mislim, kvit. ;) Od cele te bulumente Nemaca, meni je danas jedino Marks istinski interesantan i aktuelan (ne lažem!) Ostali su mi dovoljni u abstraktu, kao više ili manje značajna kockica u istoriji ljudske misli.

[TheSamuraiPoet]

Kao što ima filozofa i danas koji ne znaju niti žele da se informišu o saznanjima iz sveta prirodnih nauka koji neki od njih doživljavaju kao nižerazrerdni u odnosu na "čistu filozofiju" (a imperativ da se nauke moraju dobro poznavati zovu sajentizmom.

Pogrešno je, po mom skromnom ubedjenju, ne informisati se u sferi prirodnih nauka, ali je isto tako pogrešno isključivo kroz sferu nauke tumačiti suštinu sveta i života. Kako nauka može objasniti metafizičku volju? Postoje naučnici koji bi tvrdili da mogu, usput previdjajući bolnu činjenicu da je metafizička volja trascedentna (izvan mogućnosti saznanja) i da se može samo naslutiti, nikako i objasniti nekakvim formulama i jednačinama. I ja, kao i mnogi drugi, zastupam takvo jedno vidjenje. Ili, još prostije: kako naukom objasniti nešto tako složeno kao što je duh? Ako znamo da je duh, kako bi rekao Bergson, kvalitetivna množina, isto kao i muzička melodija, recimo? Tu je polje na kom nauka uvek zakazuje, ali u svojoj nadmenosti nudi nekakva polovična objašnjenja. A usudio bih se da kažem da je i ovo jedan od razloga zbog kojih se, recimo, ateizam može smatrati potpuno smešnim i besmislenim.

Ono što mi je kod Šopenhauera zanimljivo (bilo još u školi) je ta veza sa istočnjačkim filozofijama. I na neki način upravo moderna nauka ga je tu dosta i potvrdila, kada se ima u vidu koliko svakodnevno saznajemo kako je percepcija puna trikova. Koliko pratim, i današnji filozofi su nastavili ovu liniju razmišljanja (ali ne samo kao teoriju, već imaju dosta dobru podršku iz eksperimentalne sfere), pa se tako svest doživljava kao neki kroz mozak paralelno protičući narativi samo prividno povezani u koherentnost našeg "ja", ili se (što bi Šopenhaueru bilo verovatno blisko) celokupno "ja" smatra samo modelom koji mozak generiše e da bi povećao naše šanse za opstanak.

Pa da, Šopenhauer je zapravo dosta toga preuzeo iz tzv. istočnjačkih filozofija, ako izuzmemo metempsihozu (reinkarnaciju). Inače, ne smatra da "moderna nauka" u bilo kom smislu treba i može da potvrdjuje Šopenhauera, jer je ono što je Šopenhauer objašnjavao i nad čime je kontemplirao izvan domena delovanja nauke. Opet ponavljam, ne postoji način da nauka objasni nešto kao što je metafizička volja, odnosno trascedencija. I u tome je pobeda filozofije nad naukom, jer (iako je ni filozofija ne može objasniti), filozofija može u pojavnom svetu pronaći instrumente kojima može to čoveku približiti na pravi način (recimo, primer melodije i kvalitativne množine, to je jako bitno). Ja inače nisam neki preterani fan istočnjaštva i istočnjačkih filozofija, štaviše čitavo to propovedanje negacije volje mi liči na licemerje, jer objektivno čovek (dok je živ) ne može u potpunosti nadići individualnu volju. No dobro, to je opet tema za razmatranje. Ja smatram da čovek ne treba da se pretvori u polu-mrtvu biljku koja po ceo dan ništa ne radi, već upravo suprotno, ali bih od Šopenhauera ipak pozajmio i primenio onu "formulu" njegove estetike, u kojoj čovek "odmara" kroz umetnost. To je kao mozaik, a u čitavom filozofskom mozaiku, ovo od Šopenhauera svakako treba pozajmiti.

Postoji veliki otpor tome što mene informiše (to bi neki, posebno u odeljenjima humanističkih nauka smatrali pop filozofijom, sajentizmom ili samo grubom šalom). S druge strane, ni ja ne bih mislio mnogo bolje o njima (sebi dovoljnim dokonim sofistrima), tako da smo, mislim, kvit. ;) Od cele te bulumente Nemaca, meni je danas jedino Marks istinski interesantan i aktuelan (ne lažem!) Ostali su mi dovoljni u abstraktu, kao više ili manje značajna kockica u istoriji ljudske misli.

Pa morao bih podrobnije da znam šta sve proučavaš, da bih i ja dao svoje mišljenje. Pop filozofija zaista postoji, ali nisam siguran šta neko drugi ubraja u nju. Ja znam šta ja ubrajam.Marksa ne smatram nešto bitnim u domenu čiste filozofije, ali ne sporim da je bio bitan u domenu političke misli. Ali to je druga tema.

[Indy]

Ili, još prostije: kako naukom objasniti nešto tako složeno kao što je duh? Ako znamo da je duh, kako bi rekao Bergson, kvalitetivna množina, isto kao i muzička melodija, recimo? Tu je polje na kom nauka uvek zakazuje, ali u svojoj nadmenosti nudi nekakva polovična objašnjenja. A usudio bih se da kažem da je i ovo jedan od razloga zbog kojih se, recimo, ateizam može smatrati potpuno smešnim i besmislenim.

Samo se ti usudi, ne smeta meni. Nisam ja od te sorte ateista (onih što su crkve pretvarali u štale... ja bih protiv njih ratovao da sačuvam tvoju crkvu, premda sam ateista).Što se tiče "smešnog i besmislenog", pa osećanja su uglavnom uzajamna. ;) Enivej, ono što mi je mnogo zanimljivije od tog odavno dosadnog prepucavanja oko a/teizma je da li je to što smo nazvali "čista filozofija" uopšte bitno bilo kome ko nije profesionalni filozof? Znam i neke profesionalne filozofe koji nikako ne žele da budu "čisti filozofi", već naprotiv, i te kako silovito žele da budu primenjeni (posebno na etiku).

[kim_philby]

Postoji veliki otpor tome što mene informiše (to bi neki, posebno u odeljenjima humanističkih nauka smatrali pop filozofijom, sajentizmom ili samo grubom šalom). S druge strane, ni ja ne bih mislio mnogo bolje o njima (sebi dovoljnim dokonim sofistrima), tako da smo, mislim, kvit. ;) Od cele te bulumente Nemaca, meni je danas jedino Marks istinski interesantan i aktuelan (ne lažem!) Ostali su mi dovoljni u abstraktu, kao više ili manje značajna kockica u istoriji ljudske misli.

i hegel (po mogucstvu preprican :P). ne ide marks bez njega.

[TheSamuraiPoet]

Samo se ti usudi, ne smeta meni. Nisam ja od te sorte ateista (onih što su crkve pretvarali u štale... ja bih protiv njih ratovao da sačuvam tvoju crkvu, premda sam ateista).

Nisam ni mislio da jesi od "tih". :) Odnosno, bio sam potpuno indiferentan, ali slažem se da su te rasprave pomalo prežvakane.

Enivej, ono što mi je mnogo zanimljivije od tog odavno dosadnog prepucavanja oko a/teizma je da li je to što smo nazvali "čista filozofija" uopšte bitno bilo kome ko nije profesionalni filozof? Znam i neke profesionalne filozofe koji nikako ne žele da budu "čisti filozofi", već naprotiv, i te kako silovito žele da budu primenjeni (posebno na etiku).

Ne znam, nisam siguran. Mislim da je neophodan ogroman stepen ljubavi prema filozofiji, da bi se neko samo tome posvetio, bez ikakvih očekivanja... neprestana kontemplacija, ali bez ikakvih očekivanja u smislu zasluga, pohvala i sl. Čista filozofija. Mislim da je to i do čoveka - danas se u svaku oblast ulazi sa pretpostavkom da se to negde primeni, da se to nekako iskoristi, da ne bude uzalud i da čovek bude nagradjen, da menja time nešto... što je donekle i očekivano u gotovo svakoj oblasti, ali ako gledamo čisto na filozofiju, takav cilj bavljenja istom je možda i odlika primitivnijih duhova, mada je opet donekle prihvatljivo. Ako čovek recimo ode na filozofski fakultet, tamo će često naići na hrpu likova koji divljački nameću svoje vidjenje sveta u raspravama, trude se da ti filozofijom promene svetonazore i slično. Zašto su takvi upisali fakultet? Zato što to vole bez upliva interesa, ili zato što svojim znanjem žele nekog da zadive? U ogromnom broju slučajeva je ovo drugo.I onda, kad takvi diplomiraju, šta im drugo preostaje nego da se potrude da pišu nešto čime će ostvariti odredjenu dozu uticaja. I da ne bude da smo skroz otišli u offtopic, vratio bih se na filozofa iz naslova, time što bih primetio da u tome nema genijalnosti, nema genija, bar ako je suditi po Šopenhaueru. Genije mora biti lišen služenja individualnoj volji kada stvara. Kad filozof piše delo od kog očekuje da će mu omogućiti uzicaj, počasti, da će mu omogućiti da bude novi Marks, ili Niče (u smislu izazivanja velikih promena na društvenim nivoima), on se ne može nazvati genijem, sve i da je najdarovitiji na svetu - jer služi svojoj sujeti pre svega, a sujeta je svakako deo individualne volje. Edited February 1, 2012 by TheSamuraiPoet

[Agni]

In the autumn of 1939, Ludwig Wittgenstein and his young Cambridge student and friend Norman Malcolm were walking along the river when they saw a newspaper vendor's sign announcing that the Germans had accused the British government of instigating a recent attempt to assassinate Hitler. When Wittgenstein remarked that it wouldn't surprise him at all if it were true, Malcolm retorted that it was impossible because "the British were too civilized and decent to attempt anything so underhand, and . . . such an act was incompatible with the British 'national character'." Wittgenstein was furious. Some five years later, he wrote to Malcolm:Whenever I thought of you I couldn't help thinking of a particular incident which seemed to me very important. . . . you made a remark about 'national character' that shocked me by its primitiveness. I then thought: what is the use of studying philosophy if all that it does for you is to enable you to talk with some plausibility about some abstruse questions of logic, etc., & if it does not improve your thinking about the important questions of everyday life, if it does not make you more conscientious than any . . . journalist in the use of the dangerous phrases such people use for their own ends.

[ilija7777]

http://priceirecenzije.blogspot.rs/2016/11/sopenhauer.html

[Meazza]

Kakve su ovo baljezgarije?

[MancMellow]

Jesen samuraja