Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Prospero]

https://fs06n4.sendspace.com/dl/ae0dd7317ecf6bd443d2e85991c99100/55ce190d18cdf184/bdmnej/Laslo%20Sekelj%2C%20Da%20li%20je%20mogu%C4%87a%20mirnodopska%20Jugoslavija%2C%201994.pdf

Laslo Sekelj, Da li moguća mirnodopska Jugoslavija?, Sociološki pregled, XXVIII, 1994, str. 237-252.



par citata:

- mirnodopska Jugoslavija bila je moguća samo kao liberalna federacija. Ali ne samo mirnodopska Jugoslavija, jer se pokazalo da drugačije Jugoslavije ni ne može biti. S obzirom da je ceo smisao postojanja jugoslovenske države bio u tome da etničkog razgraničenja mirnim putem ne može biti, dakle da na prostorima bivše Jugoslavije etničke države mogu da nastanu samo putem rata, pitanje liberalne federacije je zapravo bilo 1990. pitanje sprečavanje izbijanja krvavog i razarajućeg unutrašnjeg rata u Hrvatskoj i BiH.

- objašnjenje uzroka međunacionalnog i međuverskog građanskog rata u Jugoslaviji, nalazi se, pre svega, u sadašnjosti a ne u prošlosti. Sa jedne strane to je rezultat dugogodišnje strukturne krize jugoslovenskog društva i načina na koji se održavalo autoritarno strukturiranje društva i društvenih odnosa u komunističkom i postkomunističkom antiindividualističkom, autoritarnom sistemu etno-nacionalizma. To je najbitnije podloga ratnog sukoba zajedno sa nesposobnošću JNA da spreči narušavanje monopola fizičke sile.

- etnička nekoherentnost (unutrašnjih granica) kompenzirana je činjenicom da su zbog izmešanosti svi jugoslovenski narodi bili ravnopravni u svakoj od federalnih jedinica - ali samo zato što su bili delovi zajedničke države i političke zajednice - jugoslovenske federacije. Kada je ta ravnoteža između etničkog i administrativno-teritorijalnog principa dovedena u pitanje rušenjem zajedničke države, pokazalo se da je zajednička država Jugoslavija jedina funkcionirajuća prepreka etničkom ratu. Kada nema više jedinstvene jugoslovenske države kao političke zajednice Srba, Hrvata i Muslimana ne samo da nastaje problem kriterijuma etničkog razgraničenja već se u tom kontekstu oživljava prošlost etničkih sukoba - i to ne onako kakva je stvarno bila - nego kako je doživljena u okviru nacionalističke mitologije: Hrvati su ustaše, Srbi četnici a Muslimani Turci.

- kao što je sve do 1991. postojanje Jugoslavije, makar u minimalnom obliku zajedništva, bilo preduslov da ne dođe do haosa krvavog i ekstremno destruktivnog građanskog rata, kada se on dogodio alternativa je ili Jugoslavija ili mir. Ovo nije vrednosni već real-politički izbor. Kada na tlu ove nekadašnje multietničke i multikonfesionalne države (uključujući i "Jugoslaviju u malom" - BiH), onda nikakav oblik zajednice ne sme više da se pravi od gore, od strane istih političkih elita koje su Jugoslovene uvukle u strahote među-etničkog rata. Stvari treba pustiti da idu svojim tokom, spontano i od dole. Tim putem, buduća generacija će možda, ponavljajući iskustvo Evropske Unije, obnoviti - na zdravim osnovama materijalnog interesa i socijalne integracije posredstvom jedinstvenog tržišta - nešto od ideala zajedničke države Južnih Slovena. Prethodno, treba uspostaviti mir i minimalni stepen trpeljivosti među susedima. Sve drugo je iluzija.

[namenski]

Njujork, 1942.

 

 

Na danasnji dan je, iste te 1942. godine, potopljen jugoslovenski parobrod Sud, 2589 GRT/1901, vlasnistvo Brodarsko akcionarsko drustvo Oceanija, Susak.

Brod je potopljen par stotina NM od portugalske obale, posto je prethodno zaostao za konvojem koji je plovio iz Gibraltara za Halifax.

Potopile su ga udruzenim snagama Sila osovine, nemacka podmornica U-126 i italijanska podmornica Marconi: dok se nemacka podmornica pripremala i namestala za napad, dobra 3 sata, brod je torpedom gadjala italijanska podmornica.

I promasila.

Potom su Sile osovine zajednickim snagama ispucale na brod nekoliko desetina granata, svaka iz svog topa, polako i natenane.

Primivsi preko 50 pogodaka, brod se zapalio, ali, buduci da nikako nije hteo na dno, rasprava izmedju dva komandanta podmornice o tome ko ce da potrosi jos jedan skupi torpedo, zavrsila se tako sto je to uradio Nemac.

Sve je trajalo nesto preko 5 sati, polako i natenane.

Jugoslovenske pomorce pokupio je prolazeci portugalski brod.

[hazard]

https://fs06n4.sendspace.com/dl/ae0dd7317ecf6bd443d2e85991c99100/55ce190d18cdf184/bdmnej/Laslo%20Sekelj%2C%20Da%20li%20je%20mogu%C4%87a%20mirnodopska%20Jugoslavija%2C%201994.pdf

 

Laslo Sekelj, Da li moguća mirnodopska Jugoslavija?, Sociološki pregled, XXVIII, 1994, str. 237-252.

 

Odlican je tekst, ja bih izdvojio i ovo:

 

- u Jugoslaviji se nije radilo o teritorijalnom, vec nacionalnom federalizmu. Tako je 1974. izgradjena kao "federacija radnih ljudi, naroda i narodnosti koji u republikama ostvaruju svoja suverena prava", a onda se republike sporazumevaju i dogovaraju na federalnom nivou. Naravno ustavotvorcima nije na pamet padala pomisao - a sta ce se desiti ako se republike ne mogu sporazumeti i dogovoriti.

 

- Gradjanskim ratom do kraja je dovedena strkturna osobina sistema "realnog samoupravljanja" da se politicke slobode redukuju na nacionalnu slobodu i uopste da se ceo spektar pluralizma redukuje na nacionalni faktor, a da, istovremeno, sve ekonomske i politicke konflikte transponira u nacionalne konflikte. To se vidi i iz rezultata istrazivanja konzorcijuma jugoslovenskih instituta drustvenih nauka "Drustvena struktura i kvalitet zivota" gde je na reprezentativnom jugoslovenskom uzorku od 11737 ispitanika 1989.-1990. godine na sledeci nacin odgovorilo na pitanje: "Slazete li se da svaka nacija mora imati svoju drzavu"

 

Uopce se ne slazem 61,2%

Djelomicno se [ne] slazem 6,3%

Neodlucni 9,9%

Djelomicno se slazem 6,7%

Potpuno se slazem 15,8%

 

Upravo savrseno prakticiranje osnovnog strukturnog obelezja sistema socijalistickog samoupravljanja - redukovanja svega na nacionalno - u takozvanoj postkomunistickoj Jugoslaviji (u delovima) objasnjava kako je jedna militantna manjina od 15,8% za manje od godinu dana, uspela da nametne u svim jugoslovenskim nacijama nacionalnu drzavnost po svaku cenu - a to znaci unutrasnji rat i libanizaciju prvo Hrvatske pa onda u jos gorem izdanju Bosne i Hercegovine. Kako dati sociolosko objasnjenje svih onih bezumnosti koje znaci ovaj rat, naprimer da je do najzescih borbi, zlocina nad civilima i razaranja doslo na podrucjima gde je po popisu iz 1981 broj dece iz mesovitih brakova cinio 25-40% dece (sto znaci da se krvni rodjaci medjusobno ubijaju u paravojnim formacijama), dakle boraca iz 1991, i kako je u drustvu izrazito materijalisticke kulture (kako to pokazuje pregled empirijskih istrazivanja) i potrosacke orijentacije rat stupio namesto privatnog biznisa, tezgarenja i drugih vidova trke za novcem.

[MancMellow]

pitanje nije bas najpreciznije. mislim pitanj u tom upitniku

Edited August 19, 2015 by MancMellow

[hazard]

Dobar je i deo o Anti Markovicu:

 

Vlada Ante Markovica proklamovala je decembra 1989. program ekonomskih i socijalnih reformi. [...] Osnovni cilj ove reforme bilo je stvaranje uslova za funkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog trzista na bazi trzisne ekonomije i otpocinjanje procesa resavanja nagomilanih strukturnih problema ove hiperegulisane i republicko-nacionalno rasparcelisane ekonomije. Drugim recima, Markovic je imao za cilj hvatanje u kostac sa krizom modernizacije na osnovu vlasnickog prestrukturiranja i politickog pluralizma. Prestrukturiranje ekonomije i ekonomskih odnosa trebalo je da dovedu do stvaranja objektivnih pretpostavki za sistemsku integraciju u jugoslovensko drustvo. Nepostojanje jedinstvenog jugoslovenskog trzista robe, rada i kapitala - objektivne pretpostavke za sistemsku integraciju u jugoslovensko drustvo vidljivo se manifestuje iz prakticno nepostojece, ispod 5%, medjurepublicke pokretljivosti kapitala i zatvorenosti svake republike u vlastito trziste [...]

 

Radi sprovodjenja ekonomske reforme, Markoviceva vlada je Skupstini SFRJ predlozila citav niz zakona, od kojih su neki kljucni bili usvojeni intervencijom Predsednistva SFRJ kao privremene mere na sest meseci, jer neke skupstine federalnih jedinica nisu dale saglasnost za njihovo usvajanje. Centralizacija monetarne politike u rukama savezne vlade je najvazniji takav akt i zakonska podloga za njega nikada nije bila dobijena u celini. Razlog tome je taj, sto su nakon izbora 1990 u Sloveniji i Hrvatskoj dosle na vlast politicke stranke koje nisu imale nikakav ekonomski program. One su trazile mandat za stvaranje od Jugoslavije nezavisnih drzava Slovenije i Hrvatske i kontinuirano su odbijale da pristanu na postovanje makroekonomskih mera savezne vlade. Na slican nacin su se ponasale i ostale republike, predvodjene u tom pogledu Srbijom. Markoviceva vlada deregurirala je ekonomiju [...] Ipak, Jugosloveni su poceli, prvi put, da veruju svom predsedniku vlade i to bez obzira na cinjenicu da je razjedinjene nacionaliste ujedinjavalo jedino borba protiv premijera licno. Zbog politike ocuvanja minimalnih funkcija federacije (makroekonomija, ljudska prava, odbrana i spoljni poslovi) Markovic postaje od maja meseca 1990. drzavni neprijatelj broj 1. Sabotiranje njegove politike od strane svih republickih vlada, bez obzira jesu li (navodno) bile za ocuvanje Jugoslavije kao drzave ili protiv, bila je posledica trzisne orijentacije savezne vlade u vreme kada su sve republike pojacavale regulaciju ekonomije. Savezna vlada tezila je privatizaciji drustvene svojine na bazi radnickog akcionarstva, a republike su podrzavljavale drustvenu svojinu. Savezna vlada otvarala je trziste, a republike su ga zatvarale. Savezna vlada obara inflaciju, a republike odbijaju da se odreknu prava nesmetanog upada u bankarski sistem i neprestano uvecavaju inflaciju. I pre secesije Slovenije i izbijanja gradjanskog rata, republike su dosle dotle da ne samo sto nisu uplacivale svoje obaveze prema saveznom budzetu nego su uzimale za sebe izvorne prihode Federacije kao sto su carine i savezni porez na promet, u cemu je prednjacila Slovenija. Za revans Srbija je prednjacila sa upadom u platni sistem.

 

[...]

 

Neuspeh reformsklog programa Ante Markovica znacio je definitivan kraj Jugoslavije kao drzave. Iz tog razloga on je unapred bio osudjen na neuspeh jer je znacio jedinu stvarnu prepreku gradjanskom ratu. Da su Markoviceve ekonomske reforme uspele, samom tom cinjenicom bila bi ozbiljno dovedena u pitanje vlast nacionalistickih politickih elita i celina nemodernog strukturiranja drustva ciji su one izraz. [...] Suprotstavljanje hrvatskih, slovenackih i srpskih nacionalista reformskog programu savezne vlade proizilazilo je iz sustine njihovog nacionalizma: "Reforma je, u osnovi, bila usmjerena ka dokidanju drzavno planske privrede i uspostavljanju trzista." To je bio program uspostavljanja jugoslovenskog trzista robe, rada i kapitala. Zbog svog jugoslovenskog predznaka izazvao je otpore nacionalisticki orijentisanih republika Slovenije, Hrvatske i Srbije, a dodatne otpore kod ove tri i i preostalih tri republika zbog davanja autonomije privrednim subjektima, i svojinsko-pluralisticke trzisne orijentacije. To najbolje ilustruje sudbina saveznog zakona o privatizaciji koji je u svim republika preveden na doticni nacionalni jezik kao zakon o republickom podrzavljenju. [...] Da su mala i srednja preduzeca zapravo jedino sto je od reformskog programa A. Markovica ostvareno usled opstrukcija republika i njihove pripreme za secesiju, odn. gradjanski rat bitno je doprino jos jedan faktor:

nedostatak subjekta reforme. Mladen Lazic, na primeru Srbije i Hrvatske ispitivanjem uzorka od 141 direktora preduzeca, pokazao je odsustvo trzisno orijentisane menadzerske svesti kod vecine pripadnika ovog sloja koji je trebao da bude osnovni motor reforme. Dodatno negativno deluje strukturna zainteresovanost menadzera za povlascen polozaj stecen u "realnom samoupravljanju" i nepostojanje znacajnije drustvene grupe ciji bi specifican interes predstavljala privatizacija.

[ArleKino]

 

Kako dati sociolosko objasnjenje svih onih bezumnosti koje znaci ovaj rat, naprimer da je do najzescih borbi, zlocina nad civilima i razaranja doslo na podrucjima gde je po popisu iz 1981 broj dece iz mesovitih brakova cinio 25-40% dece (sto znaci da se krvni rodjaci medjusobno ubijaju u paravojnim formacijama), dakle boraca iz 1991, i kako je u drustvu izrazito materijalisticke kulture (kako to pokazuje pregled empirijskih istrazivanja) i potrosacke orijentacije rat stupio namesto privatnog biznisa, tezgarenja i drugih vidova trke za novcem.

 

Pa te gradove se i "moralo" uništiti da bi se rasparala tigrova koža i kompletirati "preseljenje naroda". Vukovar razdvaja Hrvate i Srbe, Sarajevo Bošnjake i Srbe, a Mostar Bošnjake i Hrvate.

 

Otac mog druga - Bošnjak - je bio u Armiji BiH. Drugov daidžić iz bietničkog braka (Bošnjak-Srpkinja) bio, ispostaviće se kad su se poslije rata našli, sa druge strane planine na kojoj su ratovali, možda su i razmijenili koji metak.

 

S tim, rat za mnoge i jest bio trka za novcem, a korisnih idiota koji će to odraditi za procenat ili viši cilj nikad nije falilo.

[iDemo]

S tim, rat za mnoge i jest bio trka za novcem, a korisnih idiota koji će to odraditi za procenat ili viši cilj nikad nije falilo.

Od kad je sveta & veka i dok bude - sveta & veka - to je tome tako i bice tako... 

[nautilus]

ne znam gde da pitam, pa cu ovde

 

 

drugari, potrebna mi je dokumentacija koja se tiče borbi oko sela čanak u lici od 10-14 12. 1991. potreban mi je dokaz da je tada ili do februara 1992. postojala četvrta lička brigada JNA. neka naredba, depeša, borbeni raspored, bilo šta.

[Radmilo Kodid]

.Razlog zašto nije opstala Jugoslavija  je taj što nesrpski narodi nisu htjeli Jugoslaviju.Neki  kao Hrvati na primjer  nisu htjeli nikakvu Jugoslaviju i to je konstanta kad je riječ o raspoloženju Hrvata  od osnivanja jugoslovenske države ,neki narodi kao Makedonci i Muslimani  su pristajali na Jugoslaviju u kojoj su i Hrvati i Slovenci ili bar  Hrvati.Druga Titova Jugoslavija nije od njenog tvorca ni bila zamišljena da traje vječno.Komunistička revolucija,ideologija i kult ličnosti poslužili su za masikranje stvarnog cilja tvorca Druge Jugoslavije a to je podjela te tvorenina  na nekoliko  nacionalnih  država,čiji izgled (podjele) bez te maske ili anestezije teško da bi bio prihvaćen od najbrojnijeg naroda. 

Edited May 29, 2016 by Radmilo Kodid

[Prospero]

^^

 

Da to nisu delovi 4. obr JNA koja se iz Jastrebarskog/Dugog sela/okoline Zagreba povukla delom u Bosnu a delom u Liku?

 

 

Novembra 13. brigada napusta kasarnu "Franjo Ogulic - Seljo" u koloni dugoj skoro 40km. Kolona marsuje pravcem Jastrebarsko - Karlovac - Vojnic - Vrgin Most, zatim Glina - Dvor na Uni - Bosanski Novi - Banjaluka - Doboj - Tuzla. U selu Rujevac brigada noci, a sutradan tockasi nastavljaju putem Tuzle dok gusenicna vozila se prevoze zeleznicom u 5 esalona sve do 18. novembra. U kasarni su mahom ostale inzinjerijske masine i desetak poluunistenih borbenih vozila iz Slovenije. Evakuisano je oko 100 borbenih i 150 neborbenih vozila ili oko 93%.

Posle povlacenja glavnine brigade u Bosnu, u Hrvatskoj ostaju jos uvek 2 bataljona ove jedinice koja su ranije angazovana. Mehanizovani bat. iz Karlovaca je jos 30. marta upucen na Plitvice, radi razdvajanja sukobljenih strana. Bataljon je u popodnevnim casovima stigao u rejon , te je po delovima rasporedjen: Prva meh. ceta sa vodom tenkova upucena je u rejon Ljubova, Druga meh. ceta je rasporedjena u rejonu motela Borje u Korenici, deo tenkovske cete sa meh. vodom je blokirao hotel "Jezero", a meh. vod i jedan tenk su obezbedjivali Koranski most. Pozadina i izvidjacka ceta su bile u rejonu sela Zeljava. U maju mesecu Komanda operativne grupe, u cijem sastavu je bio ovaj bataljon, je bila u selu Mukinje. Komadanti operativne grupe su se cesto menjali, a bataljon je rasparcan po cetama i vodovima sirom Like. Tako se jedna ceta nasla na Ljubovu, delovi jedne cete u Teslin gradu, delovi cete u Korenici, izvidjacka ceta u Mukinjama, a deo tenkovse i meh. cete sa pozadinom u kasarni u Gospicu.

     Pocetkom septembra zapocinje napad na kasarnu  u Gospicu u kojoj je smestena 236.Mot.Br., kojom komanduje ppuk Pesut Ilija, i deo meh. bataljona 4.Ok.Br. Razvija se ogorcena borba, ali jedinice sabijene na malom prostoru, ostavsi bez municije, bez ikakve pomoci spolja, posle sedam dana popustaju i predaju se. Komandant mot. brigade ppuk Pesut Ilija izvrsava samoubistvo, posle predaje garnizona. Iz 4.Ok.Br. zarobljeno je ili unisteno 6 tenka T-55, 7 OT M-60, 1 BTR-50, 1TZI i 15 neborbenih vozila. Ostatak bataljona, je prikupljen i  biva upucen u Teslin grad. Od mehanizovanog bataljona preostalo je 4 tenka T-55, 14 OT, 1 Pincgaurer i par kamiona.Bataljon dobija  pojacanje iz 329.Ok.Br, te se preformira u okb. Slede borbe u rejonu Gospica, Perusica, Pocrnica i Canka. Tokom otobra u sadejstvu sa drugim oklopnim bataljonom / 4.Ok.Br. sa Slunja biva zauzeto mesto Saborski. Napad na Saborski izveden je iz pokreta, jer zemljiste nije omugucavalo razvijanje borbenog rasporeda., Napad je zapocet oko 9h, a mesto je zauzet oko 17h istog dana. Bataljon nije imao gubitaka sem 2 tenka, kod kojih je doslo do kvara na transmisiji usled velikog opterecenja pri uklanjanju barikada. Polovinom novembra izvodi se operacija zauzimanja Slunja. Sa pravca Plitvica napada okb (bivsi meh. bataljon) podrzan haubicama 122mm i minobacacima 120mm, sa pravca poligona napada 2.okb uz podrsku baterije topova 130mm, a iz pravca Bihaca jedinice art. - raketnog puka PVO. Borbe su trajale dva dana, posle cega se ova jedinica ponovo vraca u rejon Plitvica. Oko 20.10 1991. god ovaj bataljon je oznacen kao 2.okb  i upucen u sastav 2.Licke brigade, gde ucestvuje u mnogim borbama na pravcima Rimljan - Turjanski, Otocac - Zaluznica, Otocac - Podum.

    Jos u avgustu ja na Slunj upucen tkz. gotov bataljon (2. okb), u njegovom sastavu su bili tenkovi T-55 i M-84. Tokom septembra bataljon ucestvuje u borbama oko Trzica, Kamenice i Plaskog. Bataljon je ucestvovao u vise navrata tokom izvlacenja municije iz skladista u Ostarijama, sanitetskog materijala iz Plaskog u borbama na Trovrhu kod Josipdola. Prilikom borbi za grad Slunj (14. novembra), desio se zanimljiv dogadjaj, naime, na uskom putu izmedju dve vrtace, neprijatelj je sa strane iz vrtace iskopao udubljenje ispod puta, u udbljenje sa obe strane puta postavljene su po 3 PT mine, naslagane jedna na drugu. Spolja gledano nista se nije primecivalo. Tenk, koji je predvodio napredovanje, prosao je putem i nije aktivirao mine. Kada je zapocet napad na kolonu, ceoni tenk se povlaci istim putem, ali sada usled detonacija i tezine tenka, deo puta iznad mina se urusava i aktivira mine, Prvo su se aktivirale mine sa jedne, pa sa druge strane, ukupno 6 mina. Od siline detonacije tenk je odbacen 1m u visinu, a hodni deo je potpuno inisten. Medjutim posada je ostala nepovredjena, ponajvise zahvaljujuci stecenom iskustvu, da u borbi poklopci ulaza ostanu odskrinuti. Bataljon na Kordunu ostaje do kraja rata.

[nautilus]

nije

 

ovo je 4. laka pesadijska brigada (lpbr) 6. licke divizije. komanda brigade je bila na udbini

[namenski]

Komandant Драган Бешир, pukovnik, inace sve pise u vojnim knjizicama, doduse ne svim, ali cenim da ce biti dovoljna samo jedna ;)

 

Edit, eventualna ispravka: или пуковник Миливојевић, треба сравнити датуме.

Edited May 29, 2016 by namenski

[nautilus]

bio je milivojevic, problem je u tome sto drzava tvrdi da jedinica nije u sastavu jna od novembra 1991 a knjizice imaju pecat brigade iz februara 1992. e sad, borbe oko canka cu ce desavale polovinom decembra i ucestvovala je ta jedinica koja po papirima nije postojala, pa ne priznaju vojnu knjizicu.

 

milivojevic je umro, a neki likovi koji su svedocili kao svedoci saradnici, a ozbilje su hulje bili na ratistu, pominju se u nekim hrvatskim presudama za ratne zlocine, su svedocili da su likovi falsifikovali dokumentaciju. tako da pokusavam iskopati neku dokumentaciju o toj brigadi.

[Prokleto Djubre]

nije

 

ovo je 4. laka pesadijska brigada (lpbr) 6. licke divizije. komanda brigade je bila na udbini

 

Ako su bili Udbinjani u njoj, mislim da mogu saznati gde su bili i sta su radili. Ili je samo komanda zvanicno bila na Udbini?

[nautilus]

Ne znam da li su bili i Udbinjani u njoj, logično mi je da jesu. Pitaću sutra. Ovaj moj je rodjen u okolini Udbine ali je zivio u Vojvodini. Bio je stacioniran u Bunicu. 

 

Mislim da sam provalio u cemu je greska. Postojala je 4. oklopna brigada iz Jastrebarskog, ona se povukla u Bosnu po sporazumu sa Hrvatskom, i postojala je 4. laka pjesadijska  brigada iz Udbine. E sad, ova iz Jastrebarskog je zaista brisana iz sastava JNA prilikom povlacenja u novembru. Ova sa Udbine je rasformirana nakon potpisivanja Vens Ovenovog plana.