Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Yoda]

"Prema Srbima nismo imali dovoljno obzira"Večernje novosti, 7. decembar 2013. | Goran Čvorović Nekadašnji šef francuske diplomatije Rolan Dima (91): Miteran je bio potresen kada su spomenici u Srbiji koji svedoče o francusko-srpskom prijateljstvu bili prekriveni crnim zastorima.Tokom donošenja teških odluka u vreme stvaranja novih država na tlu bivše Jugoslavije, često sam bio u nezahvalnoj situaciji da zajednička politička rešenja suprotstavljam ličnim osećanjima, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Novosti Rolan Dima (91), ministar spoljnih poslova Francuske u Miteranovo vreme, od 1988. do 1993, kada su se krojile nove granice na Balkanu.

Fransoa Miteran (Foto: CC-BY-SA 3.0 / Jacques Paillette / Wikimedia Commons)

Dima, koji ističe svoju veliku naklonost prema Srbima, otkriva neke pojedinosti o tome kako su se odvijali pregovori, i na koji način je Berlin pretekao Pariz u ostvarivanju geopolitičkih ciljeva."Tokom pregovora u kojima sam učestvovao, u veoma teškim vremenima, kada ste mnogo propatili, često sam bio suočen s mnogo teškim odlukama. Situacija nije bila laka. Evropski kontekst nije baš išao naruku Srbima, a treba priznati da ni Srbi baš nisu laki kad se pregovara. S predsednikom Miteranom činili smo velike napore da bismo mogli da branimo srpsku poziciju", kaže Dima za Novosti.Govori se da je Miteran mnogo voleo Srbe?"U to vreme su ga, čak, u francuskoj štampi kritikovali zbog toga. Kao neko ko ga je odlično poznavao mogu da posvedočim o potezima i zauzimanju stavova s kojima sam se slagao i koji govore o prosrpskim osećanjima".Pričalo se o njegovoj odluci da, dok je živ, Francuska neće bombardovati Srbe?"Istina je. I nikada na to ne bi pristao. Hrabro je stajao iza te odluke. Znamo ko je to posle uradio". Srbi su, međutim, imali osećaj da im je zvanična Francuska tada okrenula leđa..."Jedan događaj, s tim u vezi, bio je naročito upečatljiv i mnogo toga je promenio. Sećam se, kao da je bilo juče. Sedeo sam u svom kabinetu, kada je, u 11 sati, zazvonio telefon. Miteran me je pozvao da odmah dođem kod njega. Francuska štampa je pisala o tome kako su Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu, ali i drugi spomenici u zemlji koji svedoče o francusko-srpskom prijateljstvu, prekriveni crnim zastorima. Bio je to impresivan gest, miran protest, direktna primedba Francuskoj da je zaboravila Srbe. Miteran je bio potresen. Nije bio ljut na Srbe, već na one koji su stvorili takvu situaciju da Srbi protestuju na ovaj način. Rekao mi je: "Snađite se, uradite šta je potrebno, ovo odmah treba da prestane.“ Od tada smo počeli da malo drugačije razmišljamo o našim stavovima u razgovorima o budućnosti bivše Jugoslavije."Šta ste tada uradili?"Otišao sam u Srbiju i sreo se s Miloševićem. Imao je jak karakter. Delovao je impresivno. Ostao sam s njim u veoma dobrim odnosima."Koje ste konkretne predloge imali u razgovorima s njim?"Još kad su počeli prvi konflikti predlagao sam, na primer, da se pošalju evropske mirovne snage koje bi razdvojile zavađene. Otišao sam da o tome razgovaram s Miloševićem. Dugo je razmišljao i na kraju se složio. Ali, dodao je i svoj uslov: da u tim jedinicama ne bude Nemaca. Nije želeo da se ponovo vrate na srpsko tlo. Rekao sam to Miteranu. Preneli smo ovaj stav Nemcima. Branio sam ovoj projekat, savetovao da treba shvatiti mentalitet, ali nije vredelo. Nemci se nisu složili." Jednom ste bili nadomak dogovora?"Pozvali smo Miloševića da dođe na razgovor u Pariz. Bio je to 11. mart 1993. Znao je naš stav, ali su postojale teškoće zbog pozicije Amerikanaca i Nemaca. Bio je to težak dijalog, jer smo bili vezani s Nemcima u evropskim okvirima. Nismo mogli da se izdvajamo. Činili smo tako da izgleda kao da postoji jedinstvo pogleda. To jedinstvo sam, možda, uspeo da ostvarim s Genšerom, ali toga nije bilo u odnosima Miterana s Kolom kada je reč o Srbiji. Posle zvaničnih susreta s Miloševićem u Jelisejskoj palati kod Miterana, uveče sam u Ke d’Orseju organizovao večeru u Miloševićevu čast. Mimo običaja da ministar ne poziva predsednika, uputio sam poziv Miteranu da nas poseti na kraju večere. Protokol se nije saglasio, ali je Miteran, ipak, oko ponoći došao, sam s vozačem. Ostao je s Miloševićem u razgovoru do dva ujutro. Polako su došli do saglasnosti i odlučili smo da visoka srpska delegacija ode u Njujork. Činilo nam se da je rešenje blizu. Mislili smo da smo uspeli. Međutim, Amerikanci su ponovo ostali tvrdi."Ne čini li vam se da su Nemci u ono vreme uradili mnogo više za Hrvate nego vi za Srbe?"Imali smo izuzetno veliki pritisak od strane Nemaca. Neposredno pre Mastrihta, krajem 1991, vodio se otvoren razgovor na radnoj večeri na evropskom sastanku o političkoj saradnji. Održao sam odlučan govor, pred svima.Situacija je bila napeta. Rekao sam da je, u trenutku kada želimo da stvorimo zajedničku evropsku spoljnu politiku, paradoksalno da, istovremeno, neki od nas donose jednostrane odluke. Kritikovao sam stav Nemaca koji su nameravali da prvi i sami priznaju Hrvatsku. Dogovor je bio da zemlje bivše Jugoslavije priznamo kasnije, zajedničkim odlukama. Genšer se sa tim saglasio.Ali, tokom večere, Kol ga je neprestano zvao telefonom. Genšer bi se svaki put vraćao za sto vrteći glavom. Kol je od njega tražio da odmah priznaju Hrvatsku. Tako je i bilo."Bilo je i drugih pritisaka?"Pre svega, od strane Vatikana. Bivši predstavnik Francuske pri Svetoj stolici, kardinal Toran, mi se poverio da je sve oko priznavanja Hrvatske pripremila Katolička crkva. Incijativu su pokrenuli hrvatski biskupi."S ove tačke gledišta, jeste li u ono vreme mogli da uradite više za Srbe?"Mogli smo, pre svega, da uradimo manje za ostale, kada se radilo o priznavanjima drugih zemalja. Trebalo je da unesemo više osećanja u odnose sa Srbima. To nam je tada nedostajalo. Nemci su nas pretekli. To je fakat, i to je istorija."Može li Srbija sada da očekuje pomoć od Francuske, kad se sprema da pregovara o svom ulasku u EU?"U početku sam bio antievropejac. Dosta sam razmišljao i došao do zaključka da, ako već predstavljam svoju zemlju, onda to treba da učinim u kontekstu saglasnosti i traženja rešenja s ostalima. Shvatio sam da je to bolje nego izolovati se. Videćete to i sami, jer ste pred vratima EU. Pristupni pregovori samo što nisu počeli. Svet napreduje, relativno male zajednice ne mogu same da opstanu u današnjem svetu. Uvek možemo da strahujemo od konačnog rezultata, ali onaj ko ne proba ne može ni da uspe. Iako Evropa danas prolazi kroz težak period i krizu, treba sve pokušati da se ovaj projekat razvije. Na vašem putu ka EU možete da računate na našu pomoć. Branite se. Imajte hrabrosti, kažite šta mislite. I, možete biti sigurni da ćete na zapadu imati saveznika, Francusku i Francuze."Odakle dolazi ta vaša naklonost ka Srbima? "Datira to još iz vremena dok sam bio dete. Otac mi je prepričavao događaje iz Prvog svetskog rata. Sakupljao sam tada figurice starih ratnika. Imao sam kolekciju srpskih vojnika. Obožavao sam njihovu uniformu. U mladosti sam se dosta interesovao za srpsku istoriju. Impresioniran sam hrabrošću i odvažnošću Srba. Velike ste patriote. Gajim snažna osećanja prema Srbima, čak i onda kada kažu da imate težak karakter".Kako rešiti problem Kosova? "Proklamovanje nezavisnosti Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom. Razumem osećanja Srba. Izgleda da se stvari sada rešavaju. Svojevremeno su u francuski senat došli predstavnici Kosova. Tražili su oružje. Već tada smo im rekli da problem mora da se rešava mirnim putem".

http://www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2013&nav_id=786585

[Filipenko]

Nabijem ja njih na onu stvar retroaktivno. Inače, sve te spomenike Francuskoj treba porušiti, na čelu sa "spomenikom zahvalnosti Francuskoj", i umesto njega izgraditi spomenik Karađorđu koji je tu bio. Alternativno, ako nema para, neka stoji rupa.

[Muwan]

Počinje ozbiljno da smara to posipanje pepelom koje po pravilu stiže iz duboke penzije. Ako ste bili vulve kada je bilo bitno, budite vulve i sada kada je priča odavno završena.

[Filipenko]

Upravo to. Ako ima išta gore od ćutanja, to je ovo priznanje da se moglo i drugim putevima, davano po pravilu od 85. godine života pa nadalje. Sa sve tužnom pričom o žalu za tisućljetnjim prijateljstvom.Uostalom, ta Francuska je Turskoj bila sojuznik stotinama godina, uopšte ne razumem što bismo ih nešto štovali, što je kralj Petar dobro govorio francuski, ili jer su nam poslali granate tokom rata? Pa i to su poslali loš kalibar, mada ima tu nešto i do odgovornosti naših đenerala, beše posebno đenerala Živkovića...

[Josip Broz 1980]

Još uvijek ima onih koji tvrde da je SFRJ razbijena spregom i zajedničkom akcijom "spoljneg i unutrašnjeg neprijatelja" .Naravno ne spadam među one vjeruju u teoriju razbijanja ali kad se bolje pogleda,možda ni raspad nije  najprikladniji termin jer nije se tu imalo ni šta da raspadne osim pukih birokratskih sktrukura.

SFRJ  a kad se kaže SFRJ svi pravilno  misle  i na DFJ i na FNRJ ,ni jednog trenutka nije bila jedno društvo,jedna cjelina,jedna nacija a pitanje je koliko je bila i jedna država u onom  pravnotehničkom smislu jer su  od najmanje  druge polovine 60-tih preovladavali konfederalni elementi a republike i najzvaničnije nazivane suverenim državama .Kod pokrajina formulacija koja govori o suverenosti nije ista ali je znaćenje u biti isto kao i za republike.

Elem,mnogo više ima smisla govoriti o neuspjehu prve Jugoslavijie ili KSHS da zaživi tj da  bude prihvaćena od svog stanovništva kao zemlja,otadžbina ili domovina,država svejedno na način kako je to uobičajeno među drugim evropskim i ne samo evropskim državama.Već sam početak nije obećavao mnogo  a kako je vrijeme prolazilo postajalo je jasno da od više već formiranih nacija koje osim jezičke bliskosti nemaju mnogo drugog zajedničkog,nije moguće praviti novu - jednu naciju.Koliko je sama ideja bila besmislena i opasna pokazali su  na grozan način i događaji iz Aprila 41 kad se dobar dio "jugoslovenskog naroda" svrstao uz napadača ili ga dočekao kao  oslobodioca.

Za razliku od te prve Jugoslavije,čije je samo stvaranje izgleda imalo nekakav iako "nategnut" formalni legitimitet jer su nekakvi ljudi koji su dobijali glasove na izborima učestvovali u njenom stvaranju (stvarni legitimitet nije imala,bar ne među Hrvatima i dobrom dijelu drugih nesrba),druga Jugoslavija je nastala i bez takve prilično važne formalnosti.Pošto je tu prvu Jugoslaviju uništio Hitler u svom pohodu po Evropi,za pobjednike bilo je neprihvatljivo da se ona ne obnovi jer bi u suprotnom Hiteru na neki način dali za pravo.Naravno  nije dolazila u obzir obnova monarhije i uređenja kakvo je postojalo do Aprila 41,a neko je u Čerčilovom okruženju primijetio da ne bi bilo baš zgodno da se Titu kao komunističkom vođi vlast prizna direktno od jedne takve demokratije kakva je V.Britanija i da bi bilo bolje da se nađe kakav takav privid legaliteta i legitimiteta pa pošto nikoga zgodnog za taj naum nisu mogli da nađu među srpskim političarima u Londonu  uspjeli su onu naivčinu od kralja  da nagovore da se 1.odrekne Mihailovića i prizna Tita i 2.da Ivana Šubašića imenuje za predsjednika vlade čiji je bio i jedini član  kao i za pregovorača sa Titom.Tako su se dvojica Hrvata,ban Banovine Hrvatske postavljen na tu funkciju od Vladka Mačeka i Hrvat iz hrvatskog Zagorja dogovorili o budućoj državi,republikama,granicama ...

Ta njihova tvorevina mogla je i jeste bila samo provizorijum koji je istina potrajao oko 45 godina.Naravno,Šubašić  je ubrzo otpao a Tito i kad je ostao sam za svih 35 godina koliko je neograničeno vladao ,strogo je pazio da nekim slučajem ta tvorevina ne postane nešto više od provizorijuma.

Edited May 7, 2014 by Josip Broz 1980

[iDemo]

...ili jer su nam poslali granate tokom rata? Pa i to su poslali loš kalibar, mada ima tu nešto i do odgovornosti naših đenerala, beše posebno đenerala Živkovića...

Ako odbijemo đenerala Živkovića - ostalo je stvarno za spomenik zahvalnosti... Jos iz onog vremena.

[Prospero]

Peščanik  02/08/2014 |

Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija

 

 

Napomena izdavača

Vladimir Gligorov je ovu knjigu napisao na engleskom, pre 20 godina, na severu Evrope, pretpostavljamo dosta usamljen u starom univerzitetskom gradu Upsala, u Švedskoj. Te davne 1994. knjige su se još uvek slovoslagale, a ratovi devedesetih su bili u punom jeku: ratu u Bosni se nije video kraj, a rat na Kosovu je još uvek pripadao dalekoj budućnosti. Kao jedna od prvih studija o raspadu Jugoslavije, knjiga Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija je imala ogroman uticaj na zapadne autore koji su se bavili ovom temom. Pred vama je prvo elektronsko izdanje ove knjige na engleskom i njen prvi prevod na naš jezik.

 

 

PREUZMITE KNJIGU: Vladimir Gligorov, Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija / Why do countries break up – The case of Yugoslavia PDF EPUB

 

[Њујоркер]

^^

 

Jbt, 200 strana a da ne kazes ama bas nista. Osim rekvijema za (nepostojece) jugoslovenske liberale...

 

Dokazivanje nedokazivog, metanje u istu ravan naroda i narodnosti, uskakanje samom sebi u usta... I posle se neko cudi sto mi (p)mfovci seremo i pisamo po drustvenjacima. Kakvi su, ni za kurac nisu.

[MancMellow]

Žali se Columbiji :P

 

Elem, ovo recimo uopšte nije glupo, a to je, možda, moguće u punoj meri videti tek iz perspektive 2014-te

 

 

Zapad je u stvari pokazao nesposobnost da pruži podršku

zemlji u čijem je stvaranju, kao i održavanju u životu, aktivno

učestvovao. Ravnodušnost sa kojom je dopustio da ova zemlja

propadne bila je samo uvod u spremnost, pa čak i želju da se odstupi

od svih proklamovanih principa. Tako da se može reći da Balkan nije

poseban, a i da Zapad nije ništa drugačiji od ostalih.

 

Moja namera u ovoj knjizi je bila da iznesem neke temeljne tvrdnje

o liberalnoj političkoj filozofiji, ali i neke direktne tvrdnje o raspadu

Jugoslavije. Međutim, nemam nikakvu nameru da spekulišem

o tome kakav će biti uticaj balkanskih prilika na ostale evropske

regione, posebno na centralnu ili istočnu Evropu. Oživljavanje

fašizma, međuetnička netrpeljivost i surovost neslućenih razmera,

međunarodni cinizam i ravnodušnost, sve su to zloslutni znaci. Sve

što želim da kažem jeste da je nada da će se ove pojave ograničiti

samo na čudnovati prostor po imenu Balkan, podjednako uzaludna

koliko i nada da će liberalne vrednosti lako uhvatiti korena čim

se komunisti povuku sa vlasti. Sve

Edited August 3, 2014 by MancMellow

[beatakeshi]

^^

 

Jbt, 200 strana a da ne kazes ama bas nista. Osim rekvijema za (nepostojece) jugoslovenske liberale...

 

Dokazivanje nedokazivog, metanje u istu ravan naroda i narodnosti, uskakanje samom sebi u usta... I posle se neko cudi sto mi (p)mfovci seremo i pisamo po drustvenjacima. Kakvi su, ni za kurac nisu.

Nije valjda da si čitao sve. Ja tog čoveka redovno preskačem, pokušao sam nekoliko puta neke kraće forme (na Peščaniku) iz njegovog pera. Dozlaboga prazno i dosadno.

[Hamlet Strašni]

Mene odbija činjenica da u epub fajlu imaju ubačene margine i brojeve stranica kao deo teksta. To me užasno nervira

[Ryan Franco]

.

[Turnbull]

Nije valjda da si čitao sve. Ja tog čoveka redovno preskačem, pokušao sam nekoliko puta neke kraće forme (na Peščaniku) iz njegovog pera. Dozlaboga prazno i dosadno.

 

Ja imam iskren rispekt za Gligorova, iako se po mnogo pitanja ne slažem s njim. Ali stil mu je katastrofalan, i uvek se dobrano namučim da pročitam njegov tekst. Stvarno proizvode neki utisak okolišanja i izbegavanja teme (otud, cenim i tvoj komentar da mu je pisanje isprazno). Rekao bih da je za to kriv preterano akademski pristup popularnom pisanju - dok naređaš sve disklejmere, i dok ograničiš tezu, čitalac se smori.

 

Ima jedna dobra Vilijamsova misao (koja se istina odnosi na analitičku filozofiju, ali mislim da se može primeniti i na druge oblasti koje teže ličnoj vrsti analytical rigour-a) i koja mi uvek padne na pamet kad naiđem na takav stil:

 

In a way that will

be familiar to any reader of analytic philosophy, and is only too familiar

to all of us who perpetrate it, this style tries to remove in advance every

conceivable misunderstanding or misinterpretation or objection, including

those that would occur only to the malicious or the clinically literal minded.

This activity itself is often rather mournfully equated with the

boasted clarity and rigour of analytic philosophy. Now, it is perfectly reasonable

that the author should consider the objections and possible misunderstandings,

or at least quite a lot of them; the odd thing is that he or she

should put them into the text. One might hope that the objections and

possible misunderstandings could be considered and no doubt influence

the text, and then, except for the most significant, they could be removed,

like the scaffolding that shapes a building but does not require you after

the building is finished to climb through it in order to gain access.

 

 

 

Meni Gligorovljevi tekstovi izgledaju kao da nije uklonio skele, i onda kad se u njih zapleteš, čini ti se da ničeg osim skela i nema.

Edited August 3, 2014 by Turnbull

[namenski]

Text je GK, nit mu je veme, nit mu je mesto, niti ima da saopsti nesto novo, posluzice da se gdja Lana, ona sisata, producira kao prevodilica umne i liberalne literature, 1 prosvetitelj srpskog pescanickog naroda takoreci.

[iDemo]

Hoce l' negde da se nadje neka sisata (moz' usput i kurata da bude ako ce joj biti lakse) - da prevede i ovo na srpski - da se ne zlopatimo vishe, ne?

http://www.amazon.com/Der-Schattenkrieger-Kinkel-German-Edition/dp/3430180147

 

Da ne moramo da citamo interpretacije iz trece ruke, kao ovu

https://groups.yahoo.com/neo/groups/mimagazin/conversations/topics/1019