Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[bradilko]

To sto je pokusao milosevic na kongresu je bilo ravno drzavnom pucu.jasna je bila uloga skj u sfrjotu.

a inace je poznat milosevic po svom demokratskom kapacitetu

ubi bre sa formalnim.ti si bre jedan japanac ili nemac.neka od ta dva,garant

[Tribun_Populi]

To sto je pokusao milosevic na kongresu je bilo ravno drzavnom pucu.

Da se demokratskom većinom (kao i uvek što je, čitaj šta Prospero piše) donese odluka da se partija ujedini u jedinstvenu organizaciju, menja ustav u pravcu federalizacije i raspišu demokratski izbori? To je državni puč?

 

A u isto vreme SIV piše predlog novog federalnog demokratskog ustava, kakav li je to tek puč bio?

 

Msm znate li vi što na ovoj temi držite "Sloba je kriv za sve" stav šta hoćete uopšte, nit se vodite nit se terate, ne razumem...

[bradilko]

pa na tom paradoxu da je vecina uvek demokratska, sloba je gajio nadu da napravi jugoslaviju po svojoj volji.mnogi su bili i prevareni.

mogao je siv da pise sta oce.koga briga za to.a i to je bilo pisanje radi pisanja kako vec prilici u titovoj drzavi.eto pade zid u berlinu pa i mi nesto da menjamo

[Tribun_Populi]

Znači ne valja kad nije po zakonu, al ne valja ni kad je po zakonu. Ne znam tačno šta i kako je na kraju bilo ali Sloba je kriv.

 

OK. :)

[bradilko]

nema veze to sa zakonom.prospero je vec objasnio koje znacenje je imala partija u sfrjot.

to sto su radili milosevic i ekipa je bila opstrukcija i sprdanje sa zakonima.

u jednopartijskim drustvima se najvise postuju zakoni.sve se provuce kroz zakonske okvire

Edited August 27, 2016 by bradilko

[iDemo]

i tad je bilo jasno.milosevicev metod posebno.bez skrupula od pocetka.a moja pokojna baba, kad ga je prvi put videla, odma je primetila da slici benitu.ono kad zabaci glavu i slozi kao odlucnu facu

+1100

za babu

[iDemo]

to vec ne znam a i nije ni bitno.

bitno je da milosevic od samih pocetaka jedno prica a svo vreme se bavi nasiljem.

ima jos ljudi koji kapiraju slobodana najvecim jugoslovenom i komunistom ali mu nisu dali dusmani da napravi novu,jos bolju jugoslaviju(vucurovic style-trebinje-novi kos lepsi dubrovnik).to je u ravni jul je kul

niko od njih nije "k" od komunizma video. niko.

ni "s" od socijalizma, da ne zaboravima...

[bradilko]

naravno da nije.obicni debeloguzi birokrata uvek uplasen od buducnosti i napretka.

[Tribun_Populi]

Gle, ne da mi se diskutovati sa nekim ko u diskusiju uđe sa predubeđenjem a činjenicama ne barata ili ih po volji ignoriše. Tu mesta za diskusiju nema.

 

Imaš odluku da se Jugoslavija definiše kao država sa punim državnopravnim subjektivitetom donetu 4/5 većinom, odluku da se ukine monopol SKJ, on reorganizuje u jedinstvenu stranku i sprovedu savezni izbori. I te odluke su donete većinom glasova, onako kako se u svakom demokratskom društvu odluke i donose i kako se oduvek, shodno važećim pravilima, odlučivalo u partiji.

 

Stoga pitanje i za tebe, zašto kongres nije okončao svoj rad i zašto te odluke nisu sprovedene?

[bradilko]

Gle, ne da mi se diskutovati sa nekim ko u diskusiju uđe sa predubeđenjem a činjenicama ne barata ili ih po volji ignoriše. Tu mesta za diskusiju nema.

 

Imaš odluku da se Jugoslavija definiše kao država sa punim državnopravnim subjektivitetom donetu 4/5 većinom, odluku da se ukine monopol SKJ, on reorganizuje u jedinstvenu stranku i sprovedu savezni izbori. I te odluke su donete većinom glasova, onako kako se u svakom demokratskom društvu odluke i donose i kako se oduvek, shodno važećim pravilima, odlučivalo u partiji.

 

Stoga pitanje i za tebe, zašto kongres nije okončao svoj rad i zašto te odluke nisu sprovedene?

to su opste stvari.problem je bio jedinstvena partija i kakvi savezni izbori.deklarativno su svi bili za promene.

i nakvaznije pitanje,ko je trebao da sprovede te odluke?

[Tribun_Populi]

Ne, to su vrlo konkretne stvari, a i to nije odgovor. Odluke sprovode organi partije, kao i inače, kao i savezno izvršno veće kad te odluke postanu ustav. odn zakon.

 

Dakle, još jednom, zašto kongres nije okončao svoj rad i zašto te, nesporno punovažne i sasvim dobre odluke, nisu sprovedene?

[iDemo]

Dakle, još jednom, zašto kongres nije okončao svoj rad i zašto te, nesporno punovažne i sasvim dobre odluke, nisu sprovedene?

 

Ajde, dobro - ili pisi ili odo' da guglam...

[Tribun_Populi]

Ajde, dobro - ili pisi ili odo' da guglam...

Neee, čekam da mi drugovi Sloba je kriv za sve odgovore.

 

A i nema potrebe da guglaš, pusti drugi dnevnik, eno ti koju stranu iza.

[Prospero]

Ne, to su vrlo konkretne stvari, a i to nije odgovor. Odluke sprovode organi partije, kao i inače, kao i savezno izvršno veće kad te odluke postanu ustav. odn zakon.

 

Dakle, još jednom, zašto kongres nije okončao svoj rad i zašto te, nesporno punovažne i sasvim dobre odluke, nisu sprovedene?

Zato što 1 čovek 1 glas nije bio dovoljan organizaciooni princip ni SKJ u celini (jeste u kongresnoj deliberaciji) niti države pogotovo, i zato što je, u duhu vremena i konteksta bilo nelegitimno sprovoiti odluke koje nisu dobile amin svih.

 

Takve odluke prosto ne bi bile validan signal državnim institucijama da rade svoj posao kao da se ništa drugo nije desilo.

[Tribun_Populi]

Pošto su me drugovi Sloba je kriv za sve razočarali i kao ljudi i kao komunisti, te me nisu udostojili odgovora na prosto pitanje: zašto XIV kongres SKJ nije okončao svoj rad i zašto njegove punovažne i dobre odluke, sa potencijalno istorijskim značajem, nisu sprovedene; moraću da odgovor na to pitanje pružim sam.

 

Elem, XIV kongres SKJ bila je poslednja šansa da se očuva jedinstvo partije i s njenom podrškom krene u reforme Jugoslavije, a zbog položaja te partije i jedina šansa da se očuva jedinstvo države.

 

Reforme, koje su predvodile sa jedne strane federalističke snage u okviru države i partije (koje je predvodio Slobodan Milošević kao politički najmoćnija figura te grupacije), a sa druge strane Savezno izvršno veće pod predsedavanjem Anta Markovića za svoj račun. I jedno i drugo bili su trendovi koji su trajali već duže vreme, potpuno nezavisni jedan od drugog i iz različitih polazišta. Prvi na podsticaj Srbije još od '81. u vreme Stambolića, koji je uzrok rastućeg srpskog nacionalizma pravilno prepoznao u slabljenju savezne države, nezadovoljstvu položajem Srbije u okviru nje i ponašanjem pokrajina, te je izmenom ustava i jačanjem države želeo da ga saseče u korenu; a drugi na podsticaj svih saveznih premijera posle Veselina Đuranovića tj. od '83, koji su se, obzirom na položaj i ustavna ovlašćenja savezne vlade u YU M74, nalazili u izuzetno nezavidnoj situaciji da treba da sprovode savezne propise i politiku a u tome zavise od volje republika i pokrajina, što je za posledicu imalo nemogućnost sprovođenja politike dogovorene na saveznom nivou i još veće probleme, pre svega u ekonomiji. Dakle, taj kongres je trebalo da u okviru partije, budući jedinog stoga i najznačajnijeg političkog faktora u zemlji, razreši put kuda će Jugoslavija dalje ići - da li u pravcu raspada ili u pravcu revitalizacije.

 

S druge pak strane, paralelno sa ovim federalističkim procesima, u Sloveniji je već poduže trajao proces koji je išao u suprotnom pravcu - ka većem osamostaljenju. I to je proces koji je nastao potpuno autonomno, u narodu i u tzv. kritičkoj inteligenciji™, koja je zastupala stavove da bi se Slovenci u federalnoj Jugoslaviji utopili i izgubili svoju individualnost kao narod. U tom smislu i moja primedba od pre nekoliko strana da se je išlo toliko daleko da se recimo američki ili nemački federalizam (koji je generalno poprilično labav a ne čvrst, sa jakim ovlašćenjima država članica), proglašava političkim unitarizmom i time poistoveti sa predratnim procesom prinudnog stvaranja jugoslovenske nacije u kraljevini. Svesni svega toga a i potpuno u skladu sa tim, slovenački komunisti su pred XIV kongres SKJ održali svoj kongres gde su ustanovili minimalne zahteve i granice ispod kojih oni neće pristati ni na šta odlučeno na jugoslovenskom kongresu. Stoga su na kongresu istakli svoje predloge i amandmane: da Kongres odluči da "narodi udruženi u Jugoslaviju ispunjavaju svoju suverenost unutar republika i imaju puno pravo da odluče koja od svojih suverenih prava žele ostvariti preko demokratski izabranih institucija u Jugoslaviji", te da se SKJ definiše kao "savez republičkih komunističkih partija" itd.

 

Pošto su i jedan i drugi predlog odbijeni ubedljivom većinom delegata, a prihvaćeni predlozi srpske delegacije da se Jugoslavija definiše kao država sa punim državnopravnim subjektivitetom i SKJ organizuje kao jedinstvena partija, slovenačka je delegacija odlučila da napusti kongres i time mu oduzme jugoslovenski karakter i legitimitet, budući da joj ništa drugo u tom trenutku nije preostalo. Slobodan Milošević je predložio da se kongres ipak nastavi i upozorio da bi prekid rada kongresa mogao dovesti do toga da se on nikada ne nastavi i SKJ stoga raspadne. Međutim, tom predlogu usprotivio se je šef hrvatske delegacije Ivica Račan, upozorivši da se radi o velikom problemu i da se, ako se nastavi rad kongresa više ne može govoriti o jugoslovenskom karakteru SKJ, te je na njegov predlog i uz podršku delova delegacija BiH, Makedonije, Kosova i JNA, kongres prekinut radi konsultacija koje su trajale 4 sata, a onda doneta odluka da se kongres prekine i nastavi za dvadesetak dana, pošto se održe sednice republičkih i pokrajinskih partijskih rukovodstava. To se nikada nije dogodilo.

Razlog za takvo postupanje Slovenaca ležao je u činjenici da su Slovenci već poprilično bili na putu ka osamostaljenju a i opredeljenje javnog mnjenja većinski išlo u tom pravcu, te da su stoga nastojali i da svoju partiju osamostale od bilo kakvog uticaja SKJ, te ponajmanje da prihvate nekakvu jedinstvenu stranku na nivou Jugoslavije. Štaviše, kod njih se je u to vreme već, mimo deklarisanog ustavnog poretka u Jugoslaviji izmenom ustava SR Slovenije krajem 1989., institucionalizovala i opozicija u formi političkih partija odn. koalicije DEMOS (Demokratska opozicija Slovenije) koja je zastupala nacionalističke stavove i politiku osamostaljenja te republike; te bi gubitkom samostalnog statusa SK Slovenije i prihvatanjem usvojenih načela sa XIV kongresa SKJ oni morali biti zastupnici federalističke opcije, te stoga verovatno u Sloveniji i bili poraženi na izborima. To se jasno može čuti i iz izjave Milana Kučana u onom dnevniku koji sam kačio, gde on kaže da Slovenija više ne može čekati demokratizaciju Jugoslavije. Jedini problem sa tim je što on pod demokratizacijom ne podrazumeva politički pluralizam i višepartizam, budući da su upravo to odluke XIV kongresa SKJ i bile, već shodno komunističkoj frazeologiji smanjenje ovlašćenja savezne države i jačanje republičkih.

Tako da su oni iz internih razloga tj. činjenice da su spasavali sopstveni položaj u okviru Slovenije, time sabotirali čitav kongres jedine političke snage koja je u datom momentu mogla imati kapacitet da gangrenoznoj Jugoslaviji udahne novi život.