Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Tribun_Populi]

E da, mislim da ljudi danas ne shvataju da sve ovo o čemu se ovde piše tada, u ono vreme, je znao veoma mali broj ljudi - direktni akteri događaja, nešto niži hijerarhijski nivoi po strukturama države, i obaveštajne službe. Mase su bile skroz izvan politike i sve te ključne stvari za njihovu budućnost su se događale daleko od očiju javnosti, za današnje uslove i poredak prosto nepojmljivo.

 

Stoga uopšte i ne čudi zašto je svima taj raspad zemlje i prateća sranja došao kao iznenađenje, te zašto se čak i u ovoj raspravi vuku repovi stereotipa koje su jedni o drugima u javnost plasirali akteri tadašnjih događaja.

[Tribun_Populi]

Trifune, smorio si definitivno -_-

Em se vrtis u krug, em rizikujes - ako nastavis - da naucno utemeljis^tm tvrdnju da je Milosevicu malo falilo da spase Jugoslaviju, nego se, eto, em malo zajebo, em ne dadose dusmani...

Mani se.

 

 

Obaska sto si zaboravio osovinu Kardelj - Bakaric :P

Neću da ti rušim ružičastu, pardon, crvenu, sliku; da si hteo da se informišeš imao si na temi i više nego adekvatnu literaturu, očigledno nisi pa šta sad.

 

Samo jedno mogu da ti kažem - zemlju ti nisu srušili ni Nemci, ni Amerikanci, ni Milošević čak. On je možda (ali možda) tu smrt samo ubrzao, i to ne iz loše namere već pokušavajući (toliko koliko je, takav kakav je bio, umeo i znao) da je te sigurne smrti spase. Za sve posle, kad je krenulo čerupanje leša što reče Manč, važi neka druga priča.

 

Srušili su je oni koji su je i pravili, dizajnirali je da odumre. Pa i odumrla je, jbg, u krvavim mukama.

[iDemo]

Neću da ti rušim ružičastu, pardon, crvenu, sliku; da si hteo da se informišeš imao si na temi i više nego adekvatnu literaturu, očigledno nisi pa šta sad.

 

Samo jedno mogu da ti kažem - zemlju ti nisu srušili ni Nemci, ni Amerikanci, ni Milošević čak. On je možda (ali možda) tu smrt samo ubrzao, i to ne iz loše namere već pokušavajući (toliko koliko je, takav kakav je bio, umeo i znao) da je te sigurne smrti spase. Za sve posle, kad je krenulo čerupanje leša što reče Manč, važi neka druga priča.

 

Srušili su je oni koji su je i pravili, dizajnirali je da odumre. Pa i odumrla je, jbg, u krvavim mukama.

Sve drugo da zanemarimo (ili ce da bude tema za dalju raspravu) al' ovo boldovano je sasvim tacno. On je sve to prebacio na turbo... Ima cak i nesto sto je negde rekao - tipa - da zaostrimo pa da se rasplete... Pa rasplelo se - evo grcamo na 5-6 kontinenata od rasplitanja™. 

[Peter Fan]

Godine raspleta

[iDemo]

Godine raspleta

To.

[noskich]

 evo grcamo na 5-6 kontinenata od rasplitanja™. 

 

Ne sto grcamo, nego je grcanje jedina opcija jer povratak nije mogucnost ni pod razno. 

Kada sam studirao dve trecine stranih studenata je doslo sa namerom da pokupi diplomu koju ce posle iskoristiti kod kuce.

I u prici kazem tim Kinezima, Indijcima i inima, lepo je kad imas vise opcija. Za mene nazad ne postoji. A bilo bi lepo da moze da se bira izmedju hleba i pogace. 

[iDemo]

Ne sto grcamo, nego je grcanje jedina opcija jer povratak nije mogucnost ni pod razno. 

Kada sam studirao dve trecine stranih studenata je doslo sa namerom da pokupi diplomu koju ce posle iskoristiti kod kuce.

I u prici kazem tim Kinezima, Indijcima i inima, lepo je kad imas vise opcija. Za mene nazad ne postoji. A bilo bi lepo da moze da se bira izmedju hleba i pogace. 

 

Ne znam, meni nije da "nije ni pod razno" ali je tu negde. Ustvari - za prakticne potrebe jeste tako... 

Mada se bas ne bi bacao ni u Rumuniju i/ili Bugarsku da se vratim da sam nesto Rumun i/ili Bugarin, da se razumemo... 

[noskich]

Ne znam, meni nije da "nije ni pod razno" ali je tu negde. Ustvari - za prakticne potrebe jeste tako... 

Mada se bas ne bi bacao ni u Rumuniju i/ili Bugarsku da se vratim da sam nesto Rumun i/ili Bugarin, da se razumemo... 

Da ali, ipak mislim da se prezivela Jugoslavija u EU ne bi poredila sa Rumunijom i Bugarskom, vec pre u rangu Ceske i Slovacke.

[iDemo]

Da ali, ipak mislim da se prezivela Jugoslavija u EU ne bi poredila sa Rumunijom i Bugarskom, vec pre u rangu Ceske i Slovacke.

Ima i to smisla. Al' ja ne bi ni Cesku a ni u Slovacku... #samokazem... :)

[MancMellow]

Jok i nije, daj ne zezaj, pa svako ko je hteo mogao je da vidi sta se iza brda valja, sa sve raznim antibirokratskim revolucijama, jogurtima, gazimestanima, osmim sednicama: storena je atmosfera - i naravno da je bilo i onih koji su jedva docekali - 'spasavaj se ko moze', obaska sto je srljanje u visepartijski sistem u onakvoj zemlji znacilo samo, jedino i iskljucivo naconalne nacionalisticke stranke i podele po toj liniji svuda izuzev u Srbiji gde je krenuo interni nacionalisticki bal vampira.

Aj se zapitaj sta je takozvani prosecan Slovenac mogao da misli na TV dnevnicki aber da se na Gazimestanu sakupilo vise ljudi nego sto Slovenija ima stanovnika.

Ili si mozda zaboravio kurira Jovicu kako u sred Ljubljane propagira милошевићизам^tm...

 

to je 89-ta

[Tribun_Populi]

Sve drugo da zanemarimo (ili ce da bude tema za dalju raspravu) al' ovo boldovano je sasvim tacno. On je sve to prebacio na turbo... Ima cak i nesto sto je negde rekao - tipa - da zaostrimo pa da se rasplete... Pa rasplelo se - evo grcamo na 5-6 kontinenata od rasplitanja™.

Ma to bi se svejedno desilo ako ne 1990. a ono 1991. sa prvim višestranačkim izborima.

 

Objasnio je Prospero položaj The Partije u Jugoslaviji, partija je bila suveren, čuvar plamena revolucije, tumač dogme, vrhovni interpretator ustava, najstarija u hijerarhiji. Država je bila servis partije, a ne obrnuto kao sad, državi je u komunističkoj dogmi ionako namenjena uloga da odumre, pa je njeno razlabavljivanje stoga 1 prirodni proces. No, to je u Kardeljevom jevanđelju važilo samo za saveznu državu, dok su republike, u njegovom poretku shvaćene kao etnonacionalne države (ovog ili onog naroda) imale sve elemente državnosti kao i druge unitarne države liberalnog poretka. I nisu pokazivale nameru da odumru ni najmanje, bile su poprilično vitalne. Na saveznom nivou postojalo je savezno predsedništvo sa širokim ovlašćenjima, kolektivni organ od osam članova sa po jednim predstavnikom svake republike i pokrajine, koje je u većini stvari punovažno odlučivalo samo ako se slože svi. I taj princip je bio dosledno primenjen za sve vreme YU M74. On počinje ozbiljno da štuca posle smrti Tita i Kardelja, jer sve više počinju u prvi plan izbijati nesuglasice između republika i pokrajina o nizu pitanja, a od njih se očekuje konsenzus. I polako formiraju dva suprotstavljena bloka, jedan za promenu ustava i napuštanje takvog načina upravljanja državom (Srbija, CG, BiH i Makedonija), i drugi za njegovo održanje (Slovenija, Hrvatska, Kosovo i Vojvodina). I to je, što se Srbije tiče, konstanta politike od tada (od '81.), sa tom razlikom da je u prvom periodu promena gurana kroz institucije i u okviru postojećeg poretka (Stambolić) ali potpuno bezuspešno i bez pominjanja Jugoslavije tj. ograničavala se samo na Srbiju i vraćanje pokrajina pod njen okvir, a po dolasku Miloševića to krenulo na svaki način, prvenstveno mitingašenjem.

 

Ono što je Milošević uradio u Srbiji jeste da je zajahao već ozbiljno potpaljene mase (koje su se potpalile od '81. i albanskih demonstracija, tražeći više države a ne mlitavo konfederalizovano i paralisano jugorukovodstvo); ali to isto je uradio i Kučan u Sloveniji, gde su mase koje su potpaljivale Nova revija i Mladina od '85. tražile izlaz iz Jugoslavije. I jedan i drugi su stoga bili skroz autentični predstavnici svojih masa, što je do tad bilo nepojmljivo jer komunistički poredak tako nije ni zamišljen - partija je ta koja misli za sve i ona ima da se sluša, a ne obrnuto. To s druge strane nije uradio Šuvar, koji je ostao veran važećoj partijskoj liniji (Kardeljevoj, jašta) te je prepustio da se bitka između konfederalista i federalista vodi između Kučana i Miloševića, a i fino upraznio mesto da mase u Hrvatskoj kasnije (na izborima u leto '90.) ne prepoznaju njega već radikalnog Tuđmana kao zastupnika svojih interesa.

 

Milošević je stoga postao velikodržavni centralista i velikosrpski hegemonista, jer ko gura federaciju taj je po Kardeljevom jevanđelju isto što i poratni narodni neprijatelj, pošto je "velikodržavni centralizam i unitarizam" (a u stvari građanski federalizam as seen in USA & Germany) najveći neprijatelj Jugoslavije. Jugoslavije kako ju je video Kardelj, ne više kao savezne države južnih Slovena što je bila od 1945. do 1971. i što je bio i ratni cilj NOVJ, već kao polukonfederalne zajednice socijalističkih naroda. Takva i tako zamišljena ona nije mogla da preživi pad socijalizma i stoga bi se 1991. ugasila, kao što se po Vrhovčevoj izjavi kod Kardeljevih vernika i očekivalo.

 

Stoga se bitka za opstanak Jugoslavije kao države vodila u okviru Partije. Milošević je "antibirokratskim revolucijama" pokušao da posmenjuje republička i pokrajinska rukovodstva, u kojima su sedeli kardeljisti sa ciljem da se izoluju Slovenci, stvori većina u saveznom predsedništvu te s tom većinom posle menja Ustav u pravcu federalizacije zemlje. To je uspeo u Vojvodini i na Kosovu, kao i u CG, ali mu je to bilo nedovoljno. Trebalo je pobediti i u Partiji a za njegove predloge na XIV kongresu SKJ januara 1990, da se partija organizuje jedinstveno nalik na današnje partije i promeni ustav Jugoslavije, glasala je većina, pošto se je jedino u Partiji odlučivalo većinski kao u liberalnim demokratijama. Slovenci su stoga, tu poraženi, taj kongres napustili i najavili da će izdvojiti svoju partiju. Tražen je prekid sednice da bi ih pokušali vratiti, ta sednica nikada nije nastavljena i Partija se raspala.

 

Raspadom Partije stekli su se uslovi da se uvede višepartizam. Obzirom da nije bilo mogućnosti da se izvede promena ustava i višepartijski izbori izvedu na saveznom nivou, svaka republika ih je organizovala za sebe, dobili su etnonacionalisti i krenuli da organizuju referendume za nezavisnost.

 

I tu je bio kraj.

[namenski]

to je 89-ta

Naravno da je 89-ta, jebote.

Pa to je nabacivalo/odredjivalo atmosferu, prijemcivost na ideju o otcepljenju i rezultate raznoraznih predstojecih referenduma.

Ne mislis valjda da su svi Slovenci proucavali Kardelja i cika Dobricina bulaznjenja tih par godina da bi se prelomili.

[MancMellow]

Naravno da je 89-ta, jebote.

Pa to je nabacivalo/odredjivalo atmosferu, prijemcivost na ideju o otcepljenju i rezultate raznoraznih predstojecih referenduma.

Ne mislis valjda da su svi Slovenci proucavali Kardelja i cika Dobricina bulaznjenja tih par godina da bi se prelomili.

 

Ma to je krenulo u sloveniji ranije, to kažem. Nije Kardelj i Dobrica, nego reakcija na ekonomske probleme.

[Tribun_Populi]

Ne mislis valjda da su svi Slovenci proucavali Kardelja i cika Dobricina bulaznjenja tih par godina da bi se prelomili.

Ma jok, proučavali su Novu reviju, Mladinu i Janeza Janšu.

 

Piše Nova revija tako negde 1985. da su i USA i Nemačka, iako su to federalne države, u stvari unitarne, jer se tamo govori engleski/nemački i postoji 1 kulturni obrazac itd.

[namenski]

Ma to je krenulo u sloveniji ranije, to kažem. Nije Kardelj i Dobrica, nego reakcija na ekonomske probleme.

Onda da te podsetim: krenulo jeste, ali kao zdrava^tm borba protiv budalastina iz prethodnog perioda, kao sto su na primer stafete^tm i insistiranja da se gleda od cega se zivi,  a sto je u Srbiji jedva docekano kao prilika da se ospe drvlje i kamenje po ideoloskim pitanjima izdaje lika i dela druga Tita i tekovina^tm; bitangu je boleo kurac za ekonomiju, raskantavao je Markoviceve napore i sprdao se s njima, stvarajuci atmosferu u kojoj su se primile budalastine o 'beckim konjusarima' i seirenje nad pricom da ce Slovenci da pomru od gladi bez Srbije...

Majmuncina je svesno gurnula u stranu ekonomiju i svela je na pricu/fraze o Srbiji koja gubi u miru, okrenula se nacionalizmu i manipulisanju vec poprilicno izbezumljenim narodom^tm...

Nije Jugoslaviju prelomilo nista sto se dogadjalo od 1918: prelomilo ju je tih par godina u kojima su takozvane elite na celu sa bitangom Milosevicem zaigrale na kartu vlasti po svaku cenu, bez obzira na zastavu ili ideolosko obelezje. Narodi/nacije su ekspresno uterane u nacionalne torove...