Mercedes

[nesha taxista]

1951. Mercedes 300 Adenauer (W189) je nesumnjivo izuzetno značajan model. To je prvi posleratni veliki Mercedes, analogan današnjoj S klasi. Ime je dobio po tadašnjem nemačkom kancelaru.Nisu se njime doduše vozili samo kancelari. Bilo je tu raznih vlasnika, a bogami i vlasnica ...

Edited December 13, 2007 by nesha taxista

[Tazio Nuvolari]

Meni je ovo bila haos Mecka

[woodooinstalater]

Pokusao je Mercedes i da se 'dzipuje' 1937. godine ali neuspesno:Mercedes 170VL (Typ W139) sa pogonom na sva 4 tocka, 4-cilindar motorom, zapremine 1700 ccm, snage 38 KS, pa cak i sa zadnjim tockovima koji se 'anslaguju'. Koristeci samo prednje, radijus okretanja je bio oko 11 metara, sa zadnjima je to radio na samo 7 metara. Postizao je nesto preko 80 km/h i prosecno trosio, kazu, 13 l/100 km.1940. godine je reklamna kampanja bila malo specificna :) :Inace, za one koje zanima Mercedes, u svakom slucaju najuspesnija trkacka kuca svih vremena: u Sloveniji su sredinom 70-ih godina proslog veka izdati memoari legendarnog Alfreda Nojbauera, vodje Mercedesove trkacke ekipe od samih pocetaka, pa do onog Le Mana 1956. godine. Prevedena je i na srpski. Tako da ko hoce da vidi kako je zaista bilo sa Kolovratom, Karacolom i ostalima.... Vredi se pomuciti.Edit:1931 Mercedes Benz SSKL Mille Miglia, poznat i kao Beli slon (Weißer Elefant), nastao od ‘obicnog’ SSK, samo malo skracen i olaksan, otuda Super Sport Kurz Leicht…Konstruktor je bio Porsche, zapremina motora oko 7000 kubika, tezina praznog auta oko 1,700 kg, snaga se cenila na izmedju 200 i 300 KS….Na Mille Miglia 1931. godine, Karacola i njegov suvozac Vilhelm Sebastijan su trasu duzine 1,635 km presli za 16 sati, 10 minuta i 10 sekundi, prosecnom brzinom od 101.1 km/h, postavili nov rekord staze i pobedili ljute Italijane….Ali – Belog slona je trebalo voziti :P

Edited December 26, 2009 by woodooinstalater

[Ivan]

Uf, kako je lep!

[woodooinstalater]

A, pa nije to tako laka ni prosta istorija.Gotlieb Daimler (1834 - 1900): porodicno prezime se menjalo od Teimbler, preko Däumler, da bi se zaustavilo na na Daimler-u. Na ovoj fotografiji covek ima oko 30 godinaMladi Gotlieb Daimler je na savet svog mentora Steinbeis-a krenuo u Pariz, 1861. godine ne bi li pronjuskao sta to Francuzi rade oko motora sa unutrasnjim sagorevanjem (srpski bi se reklo SUS motora). A radili su odavno i sam koncept nije bio nov. Krajem 17. veka cak je i jedan Huygens, u Holandiji, petljao oko toga – njegov motor je pokusavao da koristi barutni prah, poprilicno mastovito, ali i poprilicno rizicno, da bi u Parizu covek po imenu Isaac de Rivaz patentirao motor na pogon gasom sa – elektricnim paljenjem. Rivaz nije ustrajao, pokusao je da svoj motor isproba na vagonskoj platformi, a onda se vratio u rodnu Svajcarsku – i postao politicar.Od mnostva ostalih trudbenika koji su pocetkom 19. veka pokusali da se izbore sa problemom unutrasnje kontrolisane eksplozije (koji tada nije izgledao, a nije bio nista prostiji od mnogo kasnije resavane i resene kontrolisane fuzije – to su one male atomske eksplozije koje se ne svidjaju Zorgeu :P ), najuspesniji je bio Belgijanac nastanjen u Parizu Jean-Joseph Etienne Lenoir, inace konobar. Eksperimentisao je sa terpentinom i alkoholom, u to doba prilicno skupim gorivima, ali je patent koji je prijavio januara 1860. godine koristio siroko korisceni i davno izmisljeni iz uglja dobijani gas za osvetljenje, isti onaj koji je William Murdock izmislio za Jamesa Watt-a i koji je vec osvetljavao vecinu evropskih velikih gradova. Scientific American je tada pisao da je sa parom gotovo: ‘Watt i Fulton ce uskoro pasti u zaborav…’. Ipak, na to je moralo jos da se ceka: mladi Daimler je u Parizu upoznao Lenoirov motor, koji je vec bio poceo da se proizvodi po Evropi, produzio za Englesku, kolevku industrijske revolucije i ostao zapanjen.Karl Benz: kao diplomac na Karlsruhe Polytechnikum, 1864. godine.Bilo je to doba velikih inzenjera, doba vere u tehniku i njenih mogucnosti da resi vecinu problema koji muce covecanstvo. Ipak, morao je da dodje i prodje jos jedan rat, ovog puta Francusko – Pruski, pa da se, izmedju ostalog, rodi jedan novi i mladi i svega zeljni industrijski gigant – Nemacka, koja ce svojim industrijskim poletom i napretkom za samo nekoliko decenija da stigne i zamalo prestigne ostatak sveta. Ne treba zaboraviti da je mladi Gotlieb otisao iz jednog koglomerata drzavica, a vratio se u jedno ujedinjeno i mocno carstvo.Tih istih 60-ih godina 19. veka su bile mnogo dosadnije za jednog drugog coveka – Carla Benz-a. Posto je 1864. godine zavrsio Politehniku u Karlsrueu, poceo je da radi u jednoj radionici za odrzavanje lokomotiva i da se – dosadjuje. Presao je na drugi posao – mostogradnju, skitao malo, dospeo do Beca…Zvezda je pocela da se radja 1870. godine.Mesto u kome se to to dogodilo zvalo se Reutlingen, obojici mladih ljudi je znacilo puno i u privatnom zivotu (stiglo je vreme za zenidbu), ali je za istoriju tehnike od znacaja pojava jos jedne legende automobilizma, a i sire: Wilhelma Maybach-a, cije je kvalitete Daimler odmah prepoznao.Ipak, cekalo se jos nesto: jedan drugi veliki inzenjer, Nicholas Otto je tek trebalo da resi osnovni problem motora sa unutrasnjim sagorevanjem: samozapaljivanje smese goriva i vazduha pre samog ubacivanja u cilindar.Nicholas August Otto (1832 - 1891)Eugen Langen (1833 - 1895)Inzenjer i finansijer...Daimler je u medjuvremenu primio posao tehnickog direktora kod (to su bila vremena legendi) jos jedne legende: Deutz-a koji je uspesno proizvodio (a bogami i prodavao, i to citavih 46 komada) jos neusavrsen Ottov i Langenov gasni motor. Mladi Maybach je smesta bio zaposlen kao neograniceni gospodar projektnog biroa. Novoosnovana i preimenovana Gasmotoren-Fabrik Deutz je u privrednom poletu koji je nastupio u Nemackoj posle pobede nad Francuskom, samo 1872. godine imala narucenih preko 500 motora i 2000 upita na koje nije znala sta da odgovori. Sa dolaskom Daimlera, stvari su se ubrzale: 1875. godine isporuceno je 634 Deutz-ovih motora, ukupne snage 735 KS (proizvodila su se 2 modela – jedan od ½ KS i jedan od 2 KS). Otvorene su podruznice u Parizu i Milanu, a motore je po licenci proizvodila firma Crossley Brothers iz Mancestera.Ipak, to je jos uvek bio dvotaktni motor i to je i ostao do onog dana 1876. godine kada je Otto konacno uspeo sa svojim cetvorotaktnim motorom ciji je zvuk njegov finansijer i nerazdvojni prijatelj Langen nazvao andjeoskom pesmom.Cetvorotaktni Otto-ov gasni motor: za 10 godina ih je proizvedeno preko 30,000 komada. Amerika je svoju najdrazu igracku dobila 1882. godine kada je firma Schlier, Schumm & Company iz Filadelfije pocela da ih proizvodi po licenci.Srce tehnicke naprave koja je mozda vise nego ikoja druga promenila lice sveta pocelo je da kuca.Ali, skup takvih velicina kakve su bili jedan Otto, Daimler, Benz i Maybach nije mogao da se, po prirodi stvari, odrzi: moralo je da pukne, pa je i puklo.1876. godine je u predsednik Grant (onaj general) u Filadelfiji otvorio takozvanu Centennial Exhibition, proslavu prvog vek/rodjendana nacije koja se po brzini privrednog rasta i razvoja mogla meriti sa Nemackom. U kakva se vremena sve to dogadjalo najbolje se vidi iz cinjenice da su vesti o samoj izlozbi – prvorazrednom dogadjaju, sa 30,000 pojedinacnih izlagaca, ostale zasenjene novinskim vestima o porazu koji je Kasteru kod Little Bighorn-a naneo Bik Koji Sedi sa svojim Cejenima. Pominjem ovo iz razloga sto je izlozbu posetio jedan od cetvorice – Maybach – i ostao fasciniran Amerikom, da bi kada se vratio u Deutz zatekao razgovore koje je Langen uporedio sa ponasanjem poslovicnih pasa i macaka: diskusija se, naoko, vodila oko toga cije ce ime novi cetvorotaktni motor koji je trebalo patemntirati da nosi. Pobedio je, zasluzeno, Otto, i motor je ostao poznat pod njegovim imenom.Stafetu preuzima Daimler: patent #28022, iz decembra 1883. godine je prvi laki, brzohodni motor na svetu. Uradio je i njegovu vertikalnu varijantu. Daimler inace nije znao za salu kada je intelektualna svojina u pitanju: pazljivo je zastitio svojih 68 patenata u 16 zemalja.Nervozni i introvertni Benz je sam krenuo u trazenje sopstvenog resenja: dugovi, nervoza zbog neuspeha, malodusnost kojoj je Benz inace bio sklon… Benz se vratio konceptu dvotaktnog motora, usavrsio ga skoro do neprepoznatljivosti, ali je ‘izmislio’ i nesto drugo, revolucionarno da revolucionarnije ne moze biti: primenio je novo gorivo, na srpskom i nemackom poznato kao – benzin, francuskom kao essence de petrole, engleskom kao petroleum spirit, petrol ili gasoline.U medjuvremenu su rasprave u Deutzu dosle do otvorenih uvreda, neposredan povod je bio Ottovo insistiranje da su razvoj i ispitivanja njegova nadleznost, a da Daimler ima da se bavi proizvodnjom.Rezultat je bio da je Deutz otpustio coveka koji je obelezio automobilizam mozda vise nego ijedan drugi.Bilo je tu i suda, preganjanja raznih vrsta...Sa benzinom kao gorivom, i u trouglu Otto – Daimler – Benz rodio se jos jedan neophodan deo – karburator.I – istorija je mogla da pocne. I, ma sta mrsomudili novinari, bice da je pocela onog 1. decembra 1883. godine kada je sud u Manhajmu u svoje spise uveo kompaniju pod nazivom Benz & Cie, Rheinische Gasmotorren Fabrik.Steta je da naprave iz jednog od prvih Benz-ovih kataloga ne idu zajedno: Benzovo najvece poboljsanje dotadasnjih konstrukcija je bilo u njegovoj konstrukciji pumpe za vazduh i pumpe za gorivo, cime je sprecio moru svih inzenjera koji su pokusavali da problem rese - paljenje smese izvan komore za sagorevanje. Benzov mozda jos veci doprinos je u nacinu paljenja smese: on je, naime, izmislio - svecicu i njome nadmasio poprilicno sofisticiraniju Daimlerovu konstrukciju.Tu je i njegov prvi 'automobil' sa ramom od celicnih cevi, 'zicanim' tockovima kao kod bicikla...Gre’ota je ovde ne pomenuti i jednog fabrikanta tekstila koji se zvao Edouard Delamare-Deboutteville i njegovog glavnog majstora Charlesa Malandina, koji su tih po automobil prelomnih godina osamdesetih godina 19. veka isli istim pravcem – dokaz da tehnika govori isti jezik bilo gde, a da slicni tehnicki problemi radjaju i slicna resenja – i koji nisu imali srece utoliko sto im je vozilo na koje su okacili svoj motor – eksplodiralo na sred ulice. I jednog Skotlandjanina, Dugalda Clerk-a koji je ipak vlasnik patenta na prvi uspesni dvotaktni motor na svetu.Naravno, motor je trebalo postaviti na neku platformu: s obzirom da se sve dogadjalo u zlatno doba bicikla, i da su proizvodjaci istih bili jedini masovni proizvodjaci kakvih tockasa tog doba, resenje problema se nametalo samo po sebi. Otuda prva vozila, i Benzovo i Daimlerovo imaju po tri tocka, mada se uporedo radjao i motocikl. Tockovi su doduse bili veoma neudobni, bez obzira na federe, sve dok 1888. godine John Dunlop nije gumeno crevo na tockovima napunio vazduhom.I tako su Benz sa jedne i Daimler i Maybach sa druge strane isli ka tacki u vremenu i prostoru u kojoj ce da se sretnu, muceci se sa motorima koji su se okretali 250 obrtaja u minutu i razvijali cak do 1/3 KS….Sreli su se ovde, u rodnoj kuci trokrake zvezde, koja je prvobitno sluzila kao radionica uz staklenu bastu....Canstatt, 1882. godine: vrativsi se u Wűrttenberg da konacno zapocne posao koji ce dovesti do pojave Mercedesa kakvog danas poznajemo, Gotlieb Daimler je rekao: 'vratio sam se kuci'.<object width="480" height="295"><param name="movie" value="

name="wmode" value="transparent"></param><embed src="

type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="480" height="295"></embed></object>

[yolo]

mogu sa osobitim ponosom da potvrdim da se juce u mog bijednoga opela juce zguza zarila jedna besna mecka E klase, sa rezultatom 3:0 za bijedni simbol obespravljene radnicke klase kome je samo malkice naprso zadnji branik a preziveli parking senzori, za razliku od glupog mercedesa kome su odmah vrisnuli (inace nepotrebni) prednji parking senzori (mozda je bio model vozila za slijepe). oprem dobro!

[woodooinstalater]

mogu sa osobitim ponosom da potvrdim da se juce u mog bijednoga opela juce zguza zarila jedna besna mecka E klase, sa rezultatom 3:0 za bijedni simbol obespravljene radnicke klase kome je samo malkice naprso zadnji branik a preziveli parking senzori, za razliku od glupog mercedesa kome su odmah vrisnuli (inace nepotrebni) prednji parking senzori (mozda je bio model vozila za slijepe). oprem dobro!

Mrzim Mercedes!Ali posto je ovo prica o Mercedesu, evo kume:Mercedes Adrienne Manuela Ramona JellinekOstale kljucne reci za radjanje imena/legende su Jellinek (pomalo problematicni playboy i ljubitelj automobilizma, sin jednog galicijskog rabina, Cote d' Azur...

[nesha taxista]

1931 Mercedes Benz SSKL Mille Miglia, poznat i kao Beli slon (Weißer Elefant), nastao od ‘obicnog’ SSK, samo malo skracen i olaksan, otuda Super Sport Kurz Leicht…Konstruktor je bio Porsche, zapremina motora oko 7000 kubika, tezina praznog auta oko 1,700 kg, snaga se cenila na izmedju 200 i 300 KS….Na Mille Miglia 1931. godine, Karacola i njegov suvozac Vilhelm Sebastijan su trasu duzine 1,635 km presli za 16 sati, 10 minuta i 10 sekundi, prosecnom brzinom od 101.1 km/h, postavili nov rekord staze i pobedili ljute Italijane….Ali – Belog slona je trebalo voziti :P

Da, bio je užasno težak za vožnju, teško se zaustavljao, komande mučne ... dobro, kod ovakvih automobila udobnost nikad nije bila u prvom planu. Inače sam našao podatak da je prvo imao 190 ks da bi kasnije dodavanjem kompresora (mehaničkog, ne turbo) snaga išla do 230. Tad su standardi za merenje bili drugačiji, pa otud i različiti podaci.

[nesha taxista]

I tako osokoljen do sad neviđenim prošlogodišnjim poslovnim uspesima reših da malo obradujem i sebe. Kad sam već sredio da mi svi radnici (70.000) dobiju 13. platu i poseban poklon za Božić, obećao mojoj ženici da ćemo na proleće renovirati istočno krilo našeg skromnog doma (tu sam prošao dobro - ima samo 14 soba, da je tražila zapadno bilo bi duplo više) mogu valjda i sebe da častim. Dakle:Cena - prava sitnica, tričavih 177.000 evrića. Baš su se potrudili da liči na slavnog prethodnika koji je po mnogima najlepši Mercedes svih vremena:Dobro, ajd' smem valjda i ja malo da maštam ... a stvarno mi se hebeno sviđa taj auto. :D

[woodooinstalater]

Mercedesovi automobili jesu, i tu spora nema, bili i ostali centar zbivanja u svetu automobilizma – uostalom, bili su prvi. Mercedes jeste, a i danas je, avangarda u pronalazenju i primeni novih resenja koja su unapredjivala i unapredjuju automobil kao tehnicku napravu. Neka druga dostignuca, kao sto su, na primer, masovna proizvodnja, itd, pripadaju drugima, mada, istini za volju, masovna proizvodnja nikada nije bila Mercedesov adut na trzistu. A trziste, bez obzira na sve, odredjuje uspeh ili neuspeh neke marke ili modela.Mercedes jeste, jos u vremena kada se to nije tako zvalo, imao za ciljnu grupu, bolje stojece drustvene slojeve, i njegov slogan bi, da ga je bilo, verovatno kao kljucnu rec sadrzao rec ‘nemacki solidno’.Medjutim, automobil je cudna naprava. I ljudi koji nesporno poznaju automobile, kada udju cak i u strucnu raspravu o tim napravama koje su izmenile svet vise nego mozda ijedna druga, podlegnu emocijama, mada je cesto i to preblag izraz. Najcesce, sredine nema: neki model/marka ili je najbolji ili najgori. Cak i da se oponenti sloze oko najboljeg, ostaje pitanje da li milione koji su kupili one druge, najgore, modele treba promptno proglasiti beznadeznim idiotima.Stvari idu jos dalje: automobil je, takodje, i naprava na kojoj je takozvani jaci pol najupornije branio, i jos uvek to pokusava, teoriju o svojoj nadmoci nad takozvanim slabijim polom. Slozili se ili ne sa gornje dve tvrdnje, ostaje jedno: takozvani muskarac ce, na svim meridijanima, pre priznati da lose jebe, nego da lose – vozi.Al’ da se vratimo na Mercedes: etabliran, sa imenom i reputacijom koju niko i nikada nije mogao, pa ni pokusavao da ospori, ostao je veciti drugi.Sta je to sto je jednog Rolls Royce-a za vecita vremena odvojilo od Mercedesa, vinulo ga u Mercedesu nedostizne visine. Konzervativan, izbegavajuci skoro tehnoloske egzibicije, RR je od svega sto cini automobil, u vremena kada automobil nije bio konfekcija, imao jedino nedostignut kvalitet izrade i trajnost – prema nekim podacima, preko 70% proizvedenih RR automobila je i danas u voznom stanju. Ne stoji primedba da se, kod poredjenja Mercedesa i RR-a ne radi o istoj klasi automobila: govorimo pre svega o psiholoskom odnosu koji je itekako merljiv. RR je negovao, opet u vremena kada marketing nije postojao, ekskluzivnost i gajenu i odrzavanu nedostupnost svakome. Pored toga, pokazao je zavidne rezultate i na poljima kakva je rat, a tamo se, znamo, tehnici ne oprasta. Ono, nije da ni Mercedes nije radio to isto, ali jedan Lorens od Arabije, sa svojim jurnjavama Rolls Royceovim automobilima po pustinjama Arabije je nedostignuta referenca.U ovakvim stvarima malo toga menja cinjenica da je kupac, ma ko on bio, kupujuci RR znao da dobrom polovinom cene placa samo ime i privilegiju da se vozi u Rolls Royce-u. Onima koji su mogli sebi da priuste da ih kupe i koji znaju vrednost novca ta cinjenica nije bila prepreka. Bas kao sto ni danas nije prepreka kupcima precenjenih fancy marki da ih pretpostave jednom Lexus-u, najboljem primeru kako se tesko i mukotrpno stice vrsta imidza i ugleda o kojoj govorim, i kako je tesko probiti se do automobila koji u holivudskim filmovima voze dobri momci i devojke.Sve ovo moze da zvuci uzasno stereotipno, dobrim delom i jeste, ali iracionalni momenti koji dolaze do izrazaja kada se o automobilima povede rec postaju itekako racionalni kada dodju pred planere proizvodnje modernog automobila. Setite se: u holivudskim filmovima, dobar momak i/ili policajac po pravilu voze americki auto i to ne preterano visoke klase, domacice voze (americke) karavane, osim ako nije izvesno da ce do kraja filma da naprave neku nepodopstinu u kom slucaju im se dodeljuje obicno Volvo, berzanski dileri za koje se manje-vise zna da ce se tokom celog filma kretati na ivici, zakonskoj ili moralnoj, svejedno, sede u Porsche-ima ili BMW-ima, dok pojava na ekranu karakteristicne Mecedesove maske hladnjaka i trokrake zvezde skoro bez izuzetka znaci negativce. I nevolje. Stvari jos gore stoje po Mercedes kada se setimo nekih drugih marki, danas mrtvih:Maybach i Horch (porazi Mercedesa na domacem terenu), Minerva, nedostignuto belgijsko cudo od automobila, Hispano Suiza, Bugatti, Jensen, da pomenemo samo neke. Cak je i jedan Packard nosio snjur kada je image u pitanju.Skoro sve ovde receno vazi za neka ne tako davna vremena kada su automobili imali dusu sto se kaze i kada ste samo ovlasnim pogledom na neki model odmah znali njegovo poreklo: Italijan je bio Italijan, Francuz – Francuz, Englez – Englez, o Amerikancima ne vredi trositi reci, dok je Mercedes uvek i bez ostatka bio – Nemac.I – mozda tu lezi deo objasnjenja za pricu o Mercedesu.Mercedes i MercedesBentley, Spitfire...Delahaye i BreguetPackard, Thunderbolt...

Edited January 10, 2010 by woodooinstalater

[nesha taxista]

Prvo da se zahvalim na trudu i zaista dobrim i iscrpnim postovima. Mercedes po meni je postigao uspeh pre svega zato što je uvek bio standardno dobar auto. Uglavnom tu nije bilo ništa spektakularno (uz manji broj izuzetaka), ali je sve bilo dobro i nije se nikad mogao naći ozbiljniji nedostatak. Ne sviđa mi se u novije vreme preveliko povlađivanje trendovima. Moja (neko će reći konzervativna) duša je uvek zamišljala Mercedes kao uglednu i veliku limuzinu, a tu se A, B, pa i donekle C klasa nikako ne uklapaju. Prvo razočarenje sam doživeo kad sam davno prvi put seo u 190 koji je imao moj prijatelj. Kako sam ušao glavom sam bio uz plafon, a moram da naglasim da mi visina ni slučajno nije košarkaška (175 cm). Osećao sam se skučeno. Kod kasnijih C modela to su malo poboljšali.

[woodooinstalater]

Prvo da se zahvalim na trudu i zaista dobrim i iscrpnim postovima. Mercedes po meni je postigao uspeh pre svega zato što je uvek bio standardno dobar auto. Uglavnom tu nije bilo ništa spektakularno (uz manji broj izuzetaka), ali je sve bilo dobro i nije se nikad mogao naći ozbiljniji nedostatak. Ne sviđa mi se u novije vreme preveliko povlađivanje trendovima. Moja (neko će reći konzervativna) duša je uvek zamišljala Mercedes kao uglednu i veliku limuzinu, a tu se A, B, pa i donekle C klasa nikako ne uklapaju. Prvo razočarenje sam doživeo kad sam davno prvi put seo u 190 koji je imao moj prijatelj. Kako sam ušao glavom sam bio uz plafon, a moram da naglasim da mi visina ni slučajno nije košarkaška (175 cm). Osećao sam se skučeno. Kod kasnijih C modela to su malo poboljšali.

Jesu :) Samo, ja se vrtim oko takozvane istorije (takozvana je zbog mene, ne zbog Mercedesa :) ): ne zaboravi da je model 190 (originalne oznake se sada ne mogu da setim) bio, jos pre rata, revolucionaran 'mali' automobil. Ali - pre svega Mercedes. Znaci ne buba, nego automobil vise klase, za klijentelu vece kupovne moci.Ipak, mislim da ostaje pitanje koje sam postavio onako, da cujemo sta i drugi misle: sta je to sto Mercedesu 'nije dalo' da bude istinski prvi na neki nacin.I pored toga sto je, na primer, bio i ostao najuspelija trkacka marka u istoriji automobilizma.Opet, tesko da moze da se porekne da Mercedes nije (ili je vrlo malo) - povladjivao kupcima, a da mu je dizajn sve do pre ovih 'globalistickih' vremena bio pod 2, i da je pre svega bio u funkciji - funkcije :) Ili - jos veci paradoks: u vreme kada je James Dean poginuo u Porscheu, Mercedes je imao nekoliko extra sportskih modela kojima Porsche nije mogao ni da prismrdi. Pa ipak se imidz zalomio Porscheu.

[woodooinstalater]

Teska vremena i za Mercedes - pisaca masina sa trokrakom zvezdom; od 1924. do 1927. godine, pored pisacih masina, Mercedes je proizvodio i namestaj, bicikle…Bilo je i ovoga: 1923. godine kada je inflacija drmala Nemackom samo tako, Daimler je stampao sopstvene novcanice i njima isplacivao nadnice…Ipak, rat je polako odlazio u zaborav i Nemacka, a i Mercedes s njom, su se nasli u svetu u kome je 1923. godine ‘bilo registrovano’ skoro 15 miliona automobila i kamiona; skoro 85% od tog broja bilo je americko. Fordov T model je bio neprikosnoveni #1, u Velikoj Britaniji koja je brojala 500,000 automobila je Herbert Austin pocinjao proizvodnju Austin-a Seven modela, u Francuskoj (300,000 automobila) je Andre Citroen, uvodio americke metode masovne proizvodnje, dok je Nemacka imala 125,000 automobila, ali i 86 proizvodjaca koji su proizvodili 144 razlicita modela. Doduse, Nemacka je imala jos nesto sto je islo na ruku proizvodjacima luksuznih automobila pa i Mercedesu: porez na luksuzne automobile koji je iznosio jedva 7%.I aprila 1927. godine, samo nekoliko dana pre nego sto su Daimler i Benz postali Daimler-Benz, Mercedes je zapoceo niz uspeha koji su ga doveli na mesto do sada najuspesnije automobilske kompanije svih vremena kada je rec o automobilskom sportu: pobedom na jednoj od trka koje su bile, a i danas su, legenda – cuvenom Targa Floriju. Za uspeh su bila najzasluznija dva coveka, koji su samo nekoliko meseci pre toga dosli u Daimler. Obojica su dosli iz Austro-Daimlera, firmine austrijske podruznice: ime jednog od njih je bilo Ferdinand Porsche, mladi i temperamentni inzenjer koji je tokom diskusije o smanjenju budzeta potegao stonu lampu na jednog clana uprave. Porsche je sa sobom povukao i jednog fabrickog trkaca kome je trka bilo dosta i koji ce postati poznat u istoriji automobilizma kao najbolji vodja trkacke ekipe svih vremena. Njegovo ime je bilo Alfred Neubauer.Do tada su Mercedesovi rezultati na trkama bili mrsavi. Porscheovom dolasku je prethodio fijasko na 500 milja Indijanopolisa 1923. godine i pridoslica je odabrao Siciliju za pocetak novog pristupa auto sportu, pristupa koji ce dovesti do mozda najblistavijih uspeha koje je jedna marka zabelezila. Na Targa Floriju je nastupala elita elite: Alfa Romeo, Peugeot i Fiat, izmedju ostalih sa modelima koji su bili neuporedivo veci i jaci od modela za koje se opredelio Porsche. On je, naime, konstruisao model sa dvolitarskim – strasno mala kubikaza za ta vremena – motorom prehranjivanim kompresorom, i nije pogresio: od 37 automobila trku je zavrsilo njih 17, od toga sva 3 Mercedesa i to osvojivsi 1, 2 i 3 mesto.Kao sajla smotani, visoki i mrsavi Christian Werner postigao je impresivnu prosecnu brzinu od 65 km/h, provezao najbrzi krug i oborio rekord staze. Imao je podrsku klupskog kolege, jos jedne Mercedesove legende, 47 godina starog Christiana Lautenschlagera, disciplinovanog vozaca koji je postavio stroge standarde za Mercedesove vozace i koji se posle ovog Targa Florija vise nikada nije trkao.A da su se vremena menjala dokazuje i 50,000 Nemaca koji su doputovali na Siciliju da navijaju za svoje zemljake.Ostatak te sezone, za Mercedes znacajne 1924. godine, bio je podjednako uspesan, iako na manje znacajnim takmicenjima: Solitude, Eifelrennen, Klaussen Pass. Porsche je stigao i da posebno pripremi automobil za Otta Salzer-a, dajuci tako ovom popularnom veteranu priliku da obori sopstveni rekord u brdskoj voznji na Semmeringu, rekord koji je postavljen jos 1919. godine, koristeci sasiju Mercedesa Targa i motor koriscen na Grand Prix trkama 1914. godine kome je dodat kompresor: ipak, na istoj trci je Christian Werner na ‘obicnom’ dvolitarskom Targa Mercedesu, bio jos bolji – uspeo je da prvi vreme takozvanog Semmering uspona spusti ispod 7 minuta.Sjajno zapoceta sezona 1924. godine, lose se zavrsila u Monci, oktobra: na vise puta odlaganu trku, Mercedesov tim je, na celu sa Porscheom, stigao u zadnji cas i to sa novim 8-cilindarskim motorom od 2,000 kubika – prvim u istoriji Mercedesa. Porscheu nije trebalo mnogo da shvati da je novi motor jos uvek daleko od uspesnog i da povuce ekipu. Glavni konkurent, FIAT, je takodje imao tehnicke probleme i na popristu je ostala samo jedna druga ekipa – Alfa Romeo.Ali, sto jes’ – jes’: te, 1924. godine, rodjena je jedna prava zvezda. Ona trokraka.

[Musharaf]

mogu sa osobitim ponosom da potvrdim da se juce u mog bijednoga opela juce zguza zarila jedna besna mecka E klase, sa rezultatom 3:0 za bijedni simbol obespravljene radnicke klase kome je samo malkice naprso zadnji branik a preziveli parking senzori, za razliku od glupog mercedesa kome su odmah vrisnuli (inace nepotrebni) prednji parking senzori (mozda je bio model vozila za slijepe). oprem dobro!

Видећеш кад те звизне Алфа, та напред има прави харпун који сече као нож кроз путер...

[woodooinstalater]

1929. godina je bila godina rekorda: Graf Zeppelin je postao prvi vazduhoplov koji je obleteo Zemlju (21 dan i 7 sati), Bremen je osvojio Blue Ribbon presavsi Atlantik za 4 dana, 17 sati i 42 minuta, dodeljeni su prvi Oskari, Emilu Jeannings-u i Janet Gaynor, Marlene Dietrich je u Berlinu po prvi put nastupila kao Plavi andjeo, Clarence Birdseye je predstavio smrznutu hranu, Daniel Gerber je poceo da prodaje hranu za bebe, a Alexander Fleming da isprobava penicilin u St. Mary’s Hospital u Londonu…Remark je zavrsio Na zapadu nista novo.Stardust je postao prvi pravi muzicki hit.http://www.youtube.com/watch?v=Me-I4oAgn5U&NR=1Umrla su dva pionira automobilizma: Carl Benz u 85 i Wilhelm Maybach u 84 godini.Oktobra iste godine svanuo je crni petak.Rodio se Daimler Benz-ov model S.Ovaj covek se nije odvajao od njega, ni u privatnom zivotu, ni na automobilskim trkama: Rudolf Caracciola. Moze neko da tvrdi da od Nuvolarija nije bilo veceg, da je Fangio bio Fangio, ali ovaj covek je bio i ostao simbol trkaca, coveka koji pobedjuje i obara rekorde, radilo se o trkama na kruznim stazama, savladjivanju uspona na Klausen prevoju ili postizanju apsolutnog svetskog rekorda u brzini.Der Regenmeister, majstor voznje po kisi i vlaznim podlogama ostao je majstor nad majstorima svih vremena.1929. godine odrzan je i prvi GP Monte Karla. U sendvicu izmedju dva na njega nameracena Bugatija, Caracciola je trku zavrsio kao neverovatni treci, a njegove prolaze benzinska pumpa krivine su i njegovi protivnici nazivali neverovatnim.Te godine su u Irskoj rodjene i Tourist Trophy trke, donevsi svetu automobila ono TT koje i danas oznacava nesto zmijsko :) : od Austina sa 800 ccm do Mercedesa sa 7100 kubika, TT je postao ozbiljan konkurent i jednom Le Mansu od koga je pozajmio i istoimeni start koji je od vozaca zahtevao i da dobro - trce.