oktobarski salon

[nezvanova]

imate na njegovoj FB strani, javno je okacio tekst

ako nemate fejs, kopiracemo ga ovde (mada su zanimljivi i komentari ispod)

[nezvanova]

ovde je deo tog tekst

http://www.politika.rs/scc/clanak/412868/Gde-su-granice-cuda-kakofonije

 

 a evo ga i i celog, kopiranog

 

ovogodišnjeg oktobarskog salona zamoljen sam da dam izjavu za Politiku koja je danas korektno ali zbog moje opširnosti samo delimično preneta pa ovde dole lepim celu tu izjavu jer mu to dođe i ko neki kraći tekst jer duži svakako o ovom OS neću pisati osim ako za to ne tipla koji petrodolar neka norveška naftna kompanija

Ali ću na poziv KCB održati “tematsko vođenje” po ideologiji i morfologiji ove izložbe u nedelju 21. oktobra pa eto - bujrum!

Beleška o OS 2018:

Ovogodišnja izložba operiše u registru privatnog umetničkog biznisa i fantazije o formiranju istog u Srbiji. Kustos izložbe vodi jedan korporativni muzej u Norveškoj a kustoskinja se bavi promocijom jednog umetnika koji je prominentan i na Salonu. Izložba je bez koncepcije, ne postoji ambicija da se značenja radova približe publici, postavka je sajamska, nema kustoskih objašnjenanja u prostoru, a njihovi iskazi u katalogu svedeni su na uopštene prazno-humanističke konstatacije o “multifokalnoj jednakosti”, “velikom pokretu optimizma”, pa i na neke naivne opaske o umetnicima, kao na primer da crteži Veličkovića “evociraju nasilje ratova koji su opustošili njegovu rodnu Jugoslaviju”, itd.

Ono što je zajedničko većini radova je da se koriste aglomeracijama a ne redukcijama, da su fotogenični i zamislivi kako stoje u velikim korporativnim enterijerima i luksuznim stanovima. Radi se o jednoj pokondirenoj kulturnoj politici koja sanja imućnu klasu s kojom će od države podržane privatne galerije uspostaviti poslovne odnose i tako navodno pronaći održivo rešenje za finansiranje umetnosti. Ovo je i najveći budžet OS ikada iako je izložba slepa za društvena pitanja i antagonizme, a i za smelo promišljanje radikalnih umetničkih postupaka i emancipovanih odnosa umetnosti i publike.

Jedan od najzanimljivijih eksponata sa ovogodišnjeg OS jeste mapa u vodiču za posetioce gde su osim prostora gde se održava Salon upisane i četiri privatne galerije u kojima se ne odvijaju programi Salona ali su tu istaknute kao “preporučene”. Pošto su kustosi izložbe izjavili da oni nisu te galerije preporučili ostaje da se odgonetne otkuda su se one, za razliku od drugih prostora savremene umetnosti, ovde pojavile i ko ih to preporučuje. Dakle, javna ustanova finansirana iz gradskog budžeta preporučuje privatne galerije od kojih su se neke bukvalno tek pojavile na “mapi” Beograda pa se ne zna na osnovu kojih su to programa i kriterijuma baš one izabrane.

Na izložbi ima značajnih radova ali među malobrojnima koji su i kritički usmereni izdvojio bih rad Jelene Mijić koji cilja na kakofonu ispraznost govora o umetnosti kroz nabrajanje fraza i izraza kojima se umetnička scena danas služi kako bi se ispunio retorički ritual.

Ako pogledate etimologiju reči kakofonija, ova izložba kao da govori sama protiv sebe i kritika joj nije ni potrebna - a kritike u slučaju ovog Salona zbilja kao i da nema. Poznu savremenu umetnost koju ova izložba predstavlja, karakteriše i “optimistički fatalizam” za koji je hod sudbine predodređen poverenjem da su napredak i “zlatno doba” tu iza ćoška a da su sve materijalne činjenice koje ukazuju na suprotno tek zlonamerne negacije takve optimističke projekcije.

B.D.

 

[roksi]

veliko hvala @nezvanova

 

19 minutes ago, nezvanova said:

"Ono što je zajedničko većini radova je da se koriste aglomeracijama a ne redukcijama, da su fotogenični i zamislivi kako stoje u velikim korporativnim enterijerima i luksuznim stanovima. Radi se o jednoj pokondirenoj kulturnoj politici koja sanja imućnu klasu s kojom će od države podržane privatne galerije uspostaviti poslovne odnose i tako navodno pronaći održivo rešenje za finansiranje umetnosti. Ovo je i najveći budžet OS ikada iako je izložba slepa za društvena pitanja i antagonizme, a i za smelo promišljanje radikalnih umetničkih postupaka i emancipovanih odnosa umetnosti i publike."

 

uh. zaista nisam u poziciji da se mesam i unapred se izvinjavam ako puko ucitavam - ali zaista zvuci kao silovanje s drzavnog vrha, onako mafijaski. mozda gresim ali mirise mi na 'beograd na vodi' pristup. 

 

 

[morgana]

to je kao oni tekuci drzavni umjetnici sto se bave apstrakcijama i drugim mrtvim prirodama ali su i angazovani, pa iz srbije propituju rat u siriji i kokakolu

a sto se gelarija tice, ko je tu, znam da je poslovicna drina ukljucena?

Edited October 12, 2018 by morgana

[InvisibleLight]

X vitamin, novembar, osnovane obe ove godine, drina I zvono

[morgana]

Hvala 

[beyoncé]

stiže novembar a salon nikad

[Ras]

https://youtu.be/ROjhOehO83Y?list=RDROjhOehO83Y

[gospa buba]

potroshila sve?

 

pa jel primetio neko, osim beyonce?

 

sent from bubamoto

 

 

 

 

[Ras]

Dobro, možda i bude u novembru - poput Oktobarske revolucije?

[gospa buba]

iriney lajkz dis

sent from bubamoto

[beyoncé]

slično sam tumačila (marina), al bilo je neko saopštenje tipa zbog velike drame i neodlučnosti recenzenata u vezi pristiglih radova (kao toliko su svi bili dobri), rezultati konkursa će biti objavljeni početkom novembra... ne nedostaje meni toliko (salon), samo konstatujem da je i to prošlo na mala vrata

[beyoncé]

uhvatila sam juče u prolazu neko dvoje kustosa na tv-u, došli da najave salon

(ne znam kada, mrzelo me da slušam)

[ultra plasticni]

Sledece godine, to je sada bijenale