Kolonizacija Venere

[bigvlada]

Nama najbliža planeta je vekovima bila inspiracija kako religijama, tako i umetnicima. Ali do pre par decenija nismo znali šta se sve nalazi ispod gustih oblaka Venere. Stripovi iz pedesetih godina su maštali o pomorskim kraljevinama i naprednoj civilizaciji. Dočekala nas je vrućina i odsustvo vode.Na prvi pogled, Venera nam je dosta slična, gravitacija od 0,9G, slična veličina, sastav atmosfere jako sličan atmosferi Marsa. Kao što je poznato, Venera pati od ekstremnog oblika efekta staklene bašte. Njena atmosfera je jako gusta a na površini je pritisak 90 puta veći od onog na zemlji, plus što se temperatura bliži vrednostima od 500 stepeni celzijusa (olovo bi teklo kao reka). Topografski gledano, obe planete su sličneJedini je problem što na veneri nema vode, ali merenjem nivoa deuterijuma, dolazi se do zaključka da je ranije vode bilo mnogo više. Interesantno je da su prvo bitno mislili da je pritisak samo 10 bara. Rusi su poslali letelicu, preživela je do 15 bara i prsla. Sledeća je mogla da izdrži 20, pukla je na 25. Ond im je pukao film i sledeća sonda je pravljena kao podmornica, mogla je da izdrži 180 bara, duplo više nego što se na kraju ispostavilo da je bio pritisak. Evo tih slika "ognjene zemlje"Interesantno je da je Venera 9 imala sreću da sleti na teren koji nije obuhvaén vulkanskom aktivno[ú, tako da postoji velika verovatnoá da će uspeti da opstane kao spomenik ljudskoj radoznalosti.OK, dok ne naučimo kako da teraformiramo planetu, duži boravak ljudi bilo gde na površini je naučna fantastika. Ali šta je sa atmosferom? Na površini, pritisak je oko 93 bara a temperatura oko 735 kelvina (460 C), međutim, na 53km visine, uslovi su mnogo povoljniji. Ovo znamo usled eksperimenta koji je izvršila sovjetska letelica Vega 1. Ona je pustila balon sa opremom koji je na 53,6 km visine izmerio pritisak od 535 milibara i temperaturu od 300-310 kelvina (27-37 stepeni celzijusa).To je pritisak kakav se na zemlji može naći na 5000m visine. Na tim visinama ljudi normalno žive a u Peruu postoji i železnica koja se opasno približava tim brojkama. Koliko god to paradoksalno zvučalo, za razliku od Marsa, na toj visini u atmosferi venere možete preživeti sa jednostavnom opremom koja se ne razlikuje mnogo od ronilačke, glavni problem su kisele kiše(istina, na nižim visinama). Na 50 km visine je 1000 milibara, ali je temperatura nešto veća(ipak ne prelazi 50 stepeni, što su uslovi u kojima dobar deo čovečanstva danas živi). Idealna zona je negde između te dve visine. Evo kako je izgledala Vega, sa opremom:

[bigvlada]

Prvo je potrebno istražiti teren, pominju se baloni, avioni i roveri. Hajdemo prvo o avionima. Solarni lete u našoj atmosferi već duže vreme.Dan na veneri traje 117 sat, avionu je potrebno 13,4km/h da bi stalno bio na suncu. gravitaciono ubrzanje je 8,87 m/s2, nešto niže nego na zemlji. Iznad oblaka, može se dobiti i celih 2600 vati ko kvadratu u odnosu na zemaljskih 1370W/m2. Brzina vetra pri vrhu oblaka dostiže 95 m/s, avion mora biti brži od toga. Oblaci se prostiru od 45-50 pa sve do oko 64km visine. U oblacima ima svega i svačega:sumporne kiseline, sumpora,hidrogenfluorida, hlorovodonične kiseline, ugljen monoksida, u principu ono što možete naći u vazduhu iznad Bora. Postoje dva projekta, avion raspona krila od tri metra, mase od 10kg, dok veći model ima raspon od 4,3 metra i 15 kg.Veći može pored 500g za telekomunikacionu opremu i po dvadesetak grama za digitalnu i infracrvenu kameru da nosi još 1500 grama druge naučne opreme. Visine na kojima bi operisao se kreću od 65 do 75 km visine, gde bi morao da izdrži i vetrove od 320km/h koji nastaju usled toga što se atmosfera obrće brže od planete, efekat superrotacije. Ovo su slike ranih radova na temu aviona i roveraKasnije su usledili mnogo detaljniji nacrti, avion sličnih karakteristika (istina, taj je planiran za mars, za veneru su kriterijumi nešto blaži) je već testiran na oko 30000 metara pre par godinaŠto se tiče rovera, glavni problem je bio nedostatak svih potrebnih komponenti koje bi radile na temperaturama od 500-550 celzijusa. Rešenje je nađeno u hibridnom dizajnu, kombinovanjem komponenti koje mogu da rade na tim temperaturama sa onim koje rade na nižim, uz hlađenje. Sve upotrebljene komponente su danas komercijalno dostupne.Evo kako bi to izgledalo:3d pogled na rover:Na ovom linku možete naći video koji objašnjava to prvo istraživanje Venere kombinovanjem 4 aviona i 2 rovera. http://rt.grc.nasa.gov/power-in-space-propulsion/photovoltaics-power-technologies/news/venus-mission-design/O kolonizaciji kada ovo sažvaćete :D

[Anduril]

Super post.

[Weenie Pooh]

Šta bi tačno doneo let solar-powered aviona što orbitalni letovi ne bi mogli da obave? Ako je avion zbog sunca ograničen na gornje slojeve atmosfere, i dalje je problem što se ta ista gusta atmosfera nalazi između njega i površine, što otežava ako ne i onemogućava bilo kakvo detaljno osmatranje.Meni Venera zvuči kao da je previše komplikovana čak i za istraživanje a kamoli kolonizaciju, bar dok ne postoji neki neodoljiv razlog da se čovek u to upusti (npr. otkriće života u toj istoj atmosferi). Postoje primamljivije i (čini mi se) pristupačnije mete u sistemu, a Venera može da sačeka da teraformiranje postane opcija.A možda se pre toga desi da pretvorimo Zemlju u Veneru #2 kad pređemo kritičnu tačku oslobađanjem CO2 iz leda, pa CH4 sa dna mora, i eto nam greenhouse planet. Kad se na to naviknemo, možemo odmah da krenemo u kolonizaciju Venere ;)

[Odd_Job]

Malo je off, ali ne potpuno: vrlo zanimljivo predavanje o tome zbog čega će čovečanstvu biti nužno da naseli neku drugu planetuhttp://www.youtube.com/watch?v=F-QA2rkpBSY&feature=list_related&playnext=1&list=SP6A1FD147A45EF50Dedit: Kao što neko već reče, Vlado, super post :)

Edited August 28, 2011 by Odd_Job

[bigvlada]

Ako je avion zbog sunca ograničen na gornje slojeve atmosfere, i dalje je problem što se ta ista gusta atmosfera nalazi između njega i površine, što otežava ako ne i onemogućava bilo kakvo detaljno osmatranje.

Nosi kako optičku tako i infracrvenu kameru,sa lakšom opremom može da pravi slike veće rezolucije nego sa orbite.Može da izvrši merenja temperature, sastava gasova u atmosferi, brzinu vetra na raznim visinama, sve što orbiter ne može. Ako ima sreće, može da leti godinama.Evo kako izgleda sa orbite,oblaci nisu nikakav problem za radar. Donja slika je balon sličan onom koji je korišten za misiju Vega.

Meni Venera zvuči kao da je previše komplikovana čak i za istraživanje a kamoli kolonizaciju, bar dok ne postoji neki neodoljiv razlog da se čovek u to upusti (npr. otkriće života u toj istoj atmosferi). Postoje primamljivije i (čini mi se) pristupačnije mete u sistemu, a Venera može da sačeka da teraformiranje postane opcija.

Pričaću o kolonizaciji, samo da sredim građu. Ako gledaš dugoročno, kada sredimo problem sa pritiskom i temperaturom, što se na kraju svodi na uklanjanje efekta staklene bašte, imaš planetu sa gravitacijom sličnom zemlji, slične veličine, gde je ogroman procenat zemljišta vulkanskog porekla.Šta god da zabodeš, ima da nikne a pošto je grvitacija 0,9G svo voće i povrće može da bude veće. Kako je stari Egipat bio žitnica rimske republike, tako bi Venera mogla biti žitnica sunčevog sistema.

A možda se pre toga desi da pretvorimo Zemlju u Veneru #2 kad pređemo kritičnu tačku oslobađanjem CO2 iz leda, pa CH4 sa dna mora, i eto nam greenhouse planet. Kad se na to naviknemo, možemo odmah da krenemo u kolonizaciju Venere

Venera je sjajan primer kako istraživanja drugih planeta direktno utiču na život na našoj. Zabrana upotrebe hlorofluorokarbonata (CFC-a) u dezodoransima i sličnim proizvodima je nastala posle proučavanja atmosfere Venere i uticaja tih gasova na nju. I ranije je bilo teoretskih radova ali tek je taj praktičan dokaz doveo do njihovog izbacivanja iz upotrebe.

[Dionysos]

с венером потенцијално постоји и следећи проблем (ако је теорија тачна)

Venus's Geologic HistoryThe backbone of planetary dating is crater counts. We have a good idea, from studying the other planets, of how old a surface is based on the number of craters it has. On all of Venus there are about 1000 craters, an unusually small number. The crater statistics tell us that although the planet is 4.6 billion years old, nothing on its surface is older than roughly 0.5 billion years. Almost all of Venus's history is a blank slate.It looks as if half a billion years ago, all of Venus's surface was replaced. Within perhaps one-tenth that time, maybe 50 million years, almost all of the features we see were emplaced: highly deformed tesserae first, then large plains of lava heavily wrinkled in huge ridges. The lava flows that have occurred since that early period are fairly smooth and undisturbed. It is the picture of a thin, soft crust quickly growing harder and thicker as the mantle roiled beneath it. That's one working hypothesis.It's easy to picture a gigantic planetary cycle in which Venus "boils over" and replaces its surface with a new lava crust. It's harder to prove such a model, or to say how fast it happens. Only with more information can we make progress. But there are no plans yet to return to Venus's surface (Venus Express, which arrived at Venus in 2006, and Planet-C, which failed to orbit Venus in December 2010, are both orbiter missions). For now we must work with the data we have—plus powerful computer simulations. Those suggest that Venus's wrinkled face may be due to hot flashes from above and below, as I explain next.

[Aineko]

Ovaj odlican blog je na spanskom, ukratko, prica (izmedju ostalog) o tome kako mi uopste ne moramo da naseljavamo povrsinu Venre, vec se gustina atmosfere moze iskoristiti za gradnju plutajucih kolonija (sa sve stanicama za preradu materijala iz carbonom bogate Venerine atmosfere).

[Weenie Pooh]

Pričaću o kolonizaciji, samo da sredim građu. Ako gledaš dugoročno, kada sredimo problem sa pritiskom i temperaturom, što se na kraju svodi na uklanjanje efekta staklene bašte, imaš planetu sa gravitacijom sličnom zemlji, slične veličine, gde je ogroman procenat zemljišta vulkanskog porekla.Šta god da zabodeš, ima da nikne a pošto je grvitacija 0,9G svo voće i povrće može da bude veće. Kako je stari Egipat bio žitnica rimske republike, tako bi Venera mogla biti žitnica sunčevog sistema.

OK, ali ako možeš da "središ probleme" kao što su pritisak i temperatura, nekako računam da si prevazišao potrebu za gajenjem voća i povrća, te raznošenjem istog diljem sistema. Ako pritisak i temperatura više nisu problemi, onda možemo komotno da se bacimo na npr. Saturn ili Neptun, ko zna šta se sve tu krije, i koliko povrća i voća bi moglo da se uzgaja ;) Površinska gravitacija je sasvim pristojna, uprkos mom SF-čitajućem, naivnom, intuitivnom zaključivanju da bi sigurno bila ogromna (šta zna dete šta je 10 na 26 kila).

[bigvlada]

Ovaj odlican blog je na spanskom,

Upravo to, na pedesetak kilometara visine su uslovi u pogledu temperature i pritiska identični zemaljskim. Atmosfera je dosta gusta a kiseonik i vodu možemo uzimati iz atmosfere (Venerina ima skoro duplo više vode nego marsova). Postoje dve varijante, po jednoj bi kolonije bile usidrene, slično naftnim platformama koje se nalaze podalje od obale. U drugom slučaju naseobina bi se pomerala zajedno sa atmosferom. Ovo je slika jednog od prvih predloga na tu temuDanas znamo mnogo više. Bigelow je od Nase otkupio Transhab dizajn za module kosmičke stanice na naduvavanje. Taj višeslojni materijal je sasvim sposoban da izdrži rafalnu paljbu iz malokalibarskog oružja. Mora da bude takav usled konstatntne pretnje mikrometeorita. U ovom trenutku, iznad naših glava kruže tri orbitalne stanice, ISS i Bigelow-ove Genesis 1 i 2 koje su u orbiti od 2006 odnosno 2007. godine. Genesis 2 nudi 11,5 kubnih metara prostora, dok će Sundancer i Ba-330 nuditi 180 odnosno 330 kubnih metara korisnog prostora. Sa tim već može da se radi. Ba-330 će uspeti da stane u Proton jer će po masi biti sličan modulima ISS-a.Genesis 1&2SundancerBa-330Space complex Alpha, dva sundancera i jedan ba-330, 690 kubinh metara, 12 članova posade (kapsula je Boingov cst-100, trenutno u fazi testiranja)Space complex Bravo, četiri ba-330, 1320 kubnih metara, 24 člana posade.Put do Venere je mnogo kraći nego onaj do Marsa, otprilike četiri meseca. Realno je prvo napraviti stanicu sličnu ovoj na geostacionarnoj orbiti oko Venere.Pa onda jednu u atmosferi koja bi u prvo vreme služila isključivo kao skladište za opremu koja bi pravila raketno gorivo od gasova prisutnih u atmosferi Venere.I rusi i amerikanci imaju po ormanima i fiokama već decenijama gotove planove o tegljačima tj. letelicama koje služe za transfer tereta između niske i geostacionarne orbite. Solarni paneli proizvode više energije pa se sa količinom kakvu ima ISS može snabdevati veća stanica. Za stanicu u atmosferi dve najprimamljivije varijante su geotermalna energija i parna mašina ili eolska (na 10km visine vetrovi su 100km/h, pritisak je 16 bara, kao da se okean pomera tom brzinom. Svi vetrovi idu u pravcu istok zapad i obrnuto, vetrovi koji dejstvuju u pravcu sever jug čine 1 posto)

Venus's Geologic History

Venera je ekspres lonac, tako da me ovo ne bi čudilo. Na sirotu koru pritisak se vrši i spolja i iznutra.

Ako pritisak i temperatura više nisu problemi, onda možemo komotno da se bacimo na npr. Saturn ili Neptun, ko zna šta se sve tu krije, i koliko povrća i voća bi moglo da se uzgaja

Karikiranje na stranu, Venera je dovoljno slična zemlji da bi se teraformiranje isplatilo. Od Saturna ćeš pre napraviti zvezdu. Ali, za razliku od Jupitera koji svojom radijacijom obesmišljava bilo kakvo trajnije i masovnije naseljavanje svojih satelita, sa Saturnom je drugačija situacija, Titan ima atmosferu kakvu je nekada imala zemlja.

[bigvlada]

Kako je Venera čudna planeta, ima rečne tokove ali u njima ne teče voda već karbonatit (ne nije karbonit i nema veze sa Hanom Soloom :), to je mineral koji čini najhladniju vrstu lave a i kod nas imamo jedan takav vulkan, Ol Doinyo Lengai u Tanzaniji), ima snežnih pahulja, ali ni to nije voda već Telur, pirit gvožđa (FeS), i razni sulfidi bizmuta sa olovom. Evo kako to izgleda na skici. Interesantno je da iako je jezgro Venere gotovo identično Zemljinom, zbog male rotacije (1/244 Zemljine), Venera nema magnetno polje. Elem, da bi Veneru pretvorili u mirno mesto za odmor (ali ne po Elmerovim standardima :D),potrebno je uraditi par stvari:- atmosfera mora da se ohladi- masa atmosfere mora da se umanji- mora se ukloniti skoro sav CO2 iz atmosfere- voda se mora dopremiti na Veneru- mora se povećati brzina rotacije planeteInteresantno je da je Venera takođe doživela sudar u svojoj mladosti, sudar sličan onom koji je doživela Zemlja i iz kog je nastao mesec. Orbita je nagnuta pod uglom od 177,36 stepeni, spin je retrogradan. Da bi od nule orbita došla do 177 stepeni, bio je potreban objekat veličine Marsa.Postavlja se pitanje mogu li se neki od gorenavedenih uslova ispuniti veštački izazvanim sudarima? U Kuiperovom pojasu ima dosta objekata prečnika od oko 100 kilometara sačinjenih prvenstveno od vode i silikata koji bi mogli da posluže u ovu namenu. Izmenom njihove orbite mogu se postići dve vrste sudara, direktni i "češanje". Direktni bi smanjio masu atmosfere, dodao vodu i uklonio deo CO2 (iako proces ne bi bio naročito efikasan). Češanje bi povećalo brzinu rotacije i stvorilo sistem prstena i meseca oko Venere. Problem sa direktnim udarima je što bi bilo potrebno par hiljada udara da se atmosfera smanji do mase one koja je na Zemlji. Iako ima sasvim dovoljno stokilometarskih kandidata za takav oblik teraformiranja,rizik da samo jedan odleti gde ne treba je suviše velik. Bezbednije rešenje je ramscoop, gde brod bukvalno usisa deo atmosfere u prolazu (ako ima nekog ko je igrao elitu ili čitao Reja Bredberija, to je ekvivalent sunscoop tehnici gde brod prolazi blizu sunca kako bi pokupio sunčevu plazmu i iskoristio je kao gorivo). Par češanja bi sa drugo strane bilo poželjno, jer bi stvorilo prsten oko ekvatora (a koji bi kasnije mogao biti nadograđivan materijalom iz asteroidnog pojasa) koji bi ohladio atmosferu oko ekvatora. Jednostavnije rešenje je parkirati asterod ili delove asteroida (ovo bi moralo da se radi svakih par godina) u Venerinu Lagranžovu L1 tačku. U ovom scenariju ima pomeranja samo jednog asteroida ako uspemo da nađemo način da ga držimo u mestu (recimo kombinacija solarnih panela i D-D fuzionih motora) i neprekidnog držanja ekvatorijalnog pojasa u mraku. Hajdemo sada o rotaciji. Jedan dan na veneri traje 224,7 zemaljskih dana (tj. toliko je potrebno planeti da se jednom okrene oko svoje ose). Dobra stvar je što bi tamo produženi vikend koji ste iskamčili na poslu trajao par godina :DProblem sa ovim je (kada sredimo atmosferski pritisak, sastav atmosfere i temperaturu) što ogromna većina zemaljskih žitarica, voće i povrće ne bi moglo da raste na Veneri (i pored izuzetno plodnog zemljišta) zbog neprilagođenosti tom intervalu smenjivanja dana i noći. Za pretpostaviti je da se ovo može rešiti bioinženjeringom a ionako će većina biljaka u prvi mah biti gajena u zatvorenom, gde se može lako kontrolisati dužina trajanja dana i noći. Ipak, ako pravimo drugu Zemlju, ovo neće ići. Najjednostavnije rešenje je postaviti umesto onog asteroida u L1 tački polupropustljivu membranu (25000*25000km)koja bi propuštale svetlost na par sati i sistem ogledala koji bi takođe slao svetlo na tamnu stranu po potrebi. Skupo. Alternativna ideja Frimena Dajsona (The search for extraterrestial technology, Selected papers of Freeman Dyson with commentary) je da se po površini postavi hmm. žičani model planete, tj. metalne žice duž određenih geografskih širina i onda kroz njih propusti struja.Mašinerija bi obuhvatala solarne satelite na udaljenosti od 100 prečnika Zemlje i orbitalni sistem za prenos prikupljene energije do orbitalnih generatora.Bila bi potrebna jačina električnog polja od 1V/CM2 i gustina struje od jednog mikroampera po kvadratnom santimetru. On je teoretski dokazao da bi takvo pretvaranje Zemlje u elektromotor moglo ili da duplira njenu brzinu rotacije ili da je potpuno zaustavi u vremenskom periodu od 2500 godina.Venera ima sličnu masu a princip bi se mogao prethodno isprobati na asteroidima (alternativa klasičnom bušenju bušilicama,eksplozivom ili laserom). Možemo i da probamo da nagovorimo Veneru da sama smanji masu svoje atmosfere. Naime Karl Sagan je još šezdesetih imao ideju da se unošenjem cijanobakterija razbija CO2 na ugljenik i O2. Ovo se pokazalo kao neodrživo jer ua tmosferi nema dovoljno vode da bi bakterije preživele i konstatntno smanjivale ugljen dioksid i pravile čist kiseonik. Ali, ubacimo li čist vodonik (H2), dobićemo i vodenu paru u atmosferi (u kojoj bakterije mogu da žive i sprovode fotosintezu) i kiseonik. Naravno, potrebne količine vodonika su ogromne, oko 4*1019 kilograma. Iako je moguće taj vodonik usisati i iz atmosfere Neptuna, Uran je bolji izbor jer se iz njegove atmosfere može lakše pobeći (ramscoop proces opisan gore). Kada procs teraformiranja atmosfere bude uspešno završen, imaćemo atmosferu u kojoj se može disati, punu vodene pare i oko 100m naslaga ugljenika po površini (taj ugljenik mora negde da završi, a pošto smo ga šutnuli iz višemilenijumske bračne zajednice sa kiseonikom izgubio je mogućnost letenja :D).Pošto će se gro gradnje u budućnosti obavljati uz pomoć molekularne nanotehnologije, čist ugljenik je verovatno najvažniji resurs za takvu industriju.Civilizacija na susednoj planeti će bukvalno izniknuti iz pepela. Sledeći problem je hlađenje atmosfere.Posle teraformiranja u njoj ima previše vode, tj. prvi Venerin okean posle dugog niza godina, u gasovitom agregatnom stanju. Moramo da nateramo taj okean da se kondenzuje i padne na tlo ka kiša (po mogućstvu bez bez crva, Kvizaca Haderaha i intergalaktičkog rata :D)To se može postići bilo kojim od prethodno opisanih scenarija zamračenja. Pretpostavlja se da kada bi planeta bila potpuno zamračena, da bi godišnje padalo oko metar vode po svakom kvadratnom metru površine. Biće potrbno između nekoliko stotina i hiljadu godina da se ispod N2/O2 atmosfere stvore prostrane vodene mase kakve se nalaze na zemlji. Pa ond amožemo opet da zagrevamo planetu, onoliko koliko nam je potrebno. Pošto se Venera ne nalazi u idealnom naseljivom pojasu (gde je zemlja) uvek će biti potreban veštački način da s postignuto stanje održava (kao i sa svakom drugom planetom koja se nalazi bliže ili dalje od svoje matične zvezde nego što je poželjno)

[fonTelefon]

Opet gomila neznanja. To je sve pisao neko ko nema elementarnu predstavu koliko je skupo i komplikovano da se pristupi i Zemlji bliskim asteroidima, a ne onim u asteroidnom pojasu i da ih setas okolo cak i uz pomoc gravitacionih highway.

[Skyhighatrist]

[bigvlada]

Opet gomila neznanja. To je sve pisao neko ko nema elementarnu predstavu koliko je skupo i komplikovano da se pristupi i Zemlji bliskim asteroidima, a ne onim u asteroidnom pojasu i da ih setas okolo cak i uz pomoc gravitacionih highway.

Da, Karl Sagan, Frimen Dajson i društvo iz Nase su totalni amateri. You are dangerously close to failing the troll test.

[bigvlada]

European satellite finds ozone on Venus, could help spot life on other planets ESA Venus Express discovery doesn’t mean there’s life on planetA European Space Agency satellite has detected a thin ozone layer on Venus that while not produced by live organisms, could help scientist in their search for space life elsewhere.The discovery by ESA's Venus Express satellite makes Venus only the third planet in our solar system with an ozone layer with Earth and Mars being the others.More on space: NASA telescopes watch cosmic violence, mysteries unravelAccording to the ESA, the build-up of oxygen, and consequently ozone, in Earth's atmosphere began 2.4 billion years ago. "Although the exact reasons for it are not entirely understood, microbes excreting oxygen as a waste gas must have played an important role. Along with plant life, they continue to do so, constantly replenishing Earth's oxygen and ozone," the space agency stated. Some astrobiologists have suggested that the simultaneous presence of carbon dioxide, oxygen and ozone in an atmosphere could be used to tell whether there could be life on the planet. The findings would let future telescopes target planets around other stars and assess their habitability. However, as these new results highlight, the amount of ozone is crucial, the ESA said.Theoretical work by astrobiologists suggests that a planet's ozone concentration must be 20% of Earth's value before life should be considered as a cause of its presence. Venus clearly remains below this threshold, the ESA stated.Venus' ozone layer sits at an altitude of 100 km, about four times higher in the atmosphere than Earth's and is a hundred to a thousand times less dense. According to ESA computer models, the ozone on Venus is formed when sunlight breaks up carbon dioxide molecules, releasing oxygen atoms.Venus Express made the discovery by using an instrument known as SPICAV (Ultraviolet and Infrared Atmospheric Spectrometer) which analyzes starlight, looking for the characteristic fingerprints of gases in the atmosphere as they absorbed light at specific wavelengths. The ozone was detectable because it absorbed some of the ultraviolet from the starlight, ESA stated. The latest ESA satellite findings are yet another in a line of similarities between Venus and Earth, scientists say. For example the satellite has detected lava flows on the planet and the ESA says Venus remains capable of volcanic eruptions.One big difference stands out however, Venus has very little water. Were the contents of Earth's oceans to be spread evenly across the world, they would create a layer 3 km deep. If you were to condense the amount of water vapor in Venus' atmosphere onto its surface, it would create a global puddle just 3 cm deep. Billions of years ago, however Venus probably had much more water but a large amount has been lost to vaporization into space, the ESA said. If it did have as much water as ESA scientists theorize, Venus it may even have begun its existence as a habitable planet similar to Earth.