šta štampa štampa

[kud u maglu Simoviću]

izašla mi slika u Kolubarskom sindikalcu i omanji tekst o meniidioti pogrešili prezime, sreća te je slika tu

[Parsons]

izašla mi slika u Kolubarskom sindikalcu i omanji tekst o meniidioti pogrešili prezime, sreća te je slika tu

you are my hero! meni to nije uspelo, dok sam tamo radio :( Edited July 2, 2012 by Parsons

[Frank Pembleton]

izašla mi slika u Kolubarskom sindikalcu i omanji tekst o meniidioti pogrešili prezime, sreća te je slika tu

pics or ...

[kud u maglu Simoviću]

moja malenkost je na slici, a tekst je moja impresija o kopu D

[Frank Pembleton]

moja malenkost je na slici, a tekst je moja impresija o kopu D

Ono "ajme kak je velik!!!"sent from klozetska solja by BVK

[Turnbull]

Ovaj tekst kao da je izašao iz Tesline vremenske mašine, cca 1993.

Рат шпијуна за Теслино наслеђеАмеричка војска је недавно објавила да је успешно тестирала ново оружје које су многи повезали са „зрацима смрти“ генијалног изумитељаПлазмени канал индукован ласером (ЛИПЦ) у акцији Фото Америчка армијаНа једном од сајтова амeричке војске 21. јуна је објављена вест о новом оружју, скраћено названом ЛИПЦ (плазмени канал индукован ласером), које уништива оклопна возила, тенкове, неексплодиране мине, вероватно и авионе. Одмах је оружје доведено у везу са Николом Теслом и његовим „зрацима смрти“, о којима медији и истраживачи распредају већ осамдесет година, често у кључу најузбудљивијих романа шпијунског жанра.Развијено у бази Пикатини Арсенал (Њу Џерси), водећем истраживачком центру америчке војске, ЛИПЦ је успешно тестиран у јануару ове године, а руководилац пројекта Џорџ Фишер није скривао понос што ће употреба оружја значити „уштеду америчких живота“.Пошто му животи других нису пали на памет, подсећамо да је Тесла своје изуме сагледавао из угла добробити за цело човечанство, уместо за неку привилеговану групу, класу или нацију. Наглашавао је то и за „телесилу“, како је сâм назвао оно што ће новинари прогласити за „зраке смрти“.„Зрак који ће убијати војнике са 200 миља“, писао је 11. јула 1934. у „Њујорк хералд трибјуну“ Џозеф Алсоп после неколико разговора с Теслом, који му је говорио и о експериментима у Колорадо Спрингсу 1899. године.„Понекад би се честица већа од електрона, али опет веома сићушна, одвојила од катоде, изашла из цеви и погодила га. Рекао је да осећа оштар, пробадајући бол тамо где би му (честица) ушла у тело, као и тамо где би изашла. Честице у зраку силе (односно) муниције... летеће много брже“, написао је Алсоп, преносећи Теслино сведочење и визију.У телеграму који је послао у Београд 1. фебруара 1941, Тесла је обавестио ујака Саву Косановића о следећем: „Развијао сам ово ново начело осам година, употребљавајући преко педесет мојих проналазака од којих су трећина темељита открића. У систему нема електрона. Енергија иде у истом правцу без икаквог разширења и једнака је на све даљине. Састоји се из неутрона. Зрак је у промјеру једнак пречнику водоника. Продире оклоп највећих ратних бродова, дакле што је у њима може се упалити на неограничену даљину. Исто тако аероплани“.Тесла се, очито, посветио конструкцији уређаја за производњу „телесиле“ 1933. да би о том изуму – оружју „за одбрану“ које ће „извршити револуцију у међународним односима“ – казивао и за часопис „Либерти“ 9. фебруара 1935. године. Само два дана касније обратио му се писмом немачки вицеконзул на служби у Њујорку Г. фон Хафен, с којим је Тесла одбио да се сусретне.У сефу њујоршког хотела „Говернер Клинтон“ Тесла је већ тада имао запечаћену „велику кутију“ која му је десет година, до његове смрти 7. јануара 1943, „служила као залог за неплаћене рачуне“. О кутији се до данас испредају свакојаке приче, а интересовање за њен садржај показао је и свемоћни Едгар Хувер, шеф Еф-Би-Аја, чији су агенти, као и агенти других моћних држава, настојали у предвечерје Другог светског рата да Теслу држе под будним оком. Хувер је, на пример, 21. јануара 1943. изразио бојазан да ће Сава Косановић, као наследник Теслине имовине, „можда неке материјале учинити доступним непријатељима“, под којима је шеф Еф-Би-Аја подразумевао и комунистичке агенте, односно Москву.Истим страхом био је вођен и Абрахам Н. Спанел, проналазач и индустијалац, блиско повезан са америчком војском, који је само дан после Теслине смрти разговарао о „зрацима смрти“ с Хуверовим агентом Фридрихом Корнелсом. Неколико година раније, Спанела је о тим зрацима обавестио електроинжењер Блојс Фицџералд, „Теслин штићеник“, члан тима на Технолошком институту Масачусетс (МТИ), где су решавани „одређени проблеми у вези с расипањем енергије из брзометног оружја“. Истовремено, сарадник Декретног одсека Америчке војске, Фицџералд је агенту Еф-Би-Аја Корнелсу рекао да „у Теслином сефу у хотелу ’Говернор Клинтон’ постоји радни модел (зрака смрти)... чија је израда коштала више од 10.000 долара“.Тесла је 28. августа 1936. започео преговоре о продаји свог система Великој Британији, дубоко уверен да ће његов изум спречити „избијање застрашујућег рата“. Преговори су прекинути јер је Тесла доживео до данас неразјашњену саобраћајну несрећу, а неко је покушао и да му украде изум. „Лопови, или шпијуни, остали су празних руку“, сведочио је Тесла, разочаран што су преговори с Лондоном на крају пропали.Када је умро, његове папире је за потребе америчких тајних служби одмах анализирао професор МИТ-а Џон О. Трамп. У извештају је навео да је Тесла још 1935. продао Совјетима планове за израду честичног оружја, односно „зрака смрти“, по цени од 25.000 долара. Посао је обављен преко корпорације „Армторг“ из Њујорка, која је покривала и деловање моћне мреже совјетских тајних агената у САД.Трамп је открио и да је Тесла 1937. предао Совјетима пројекат под насловом „Нова вештина преношења концентрисане, нерасипајуће енергије кроз природне средине“, у коме је објаснио начин рада и карактеристике тог оружја, приложивши и његов нацрт.Иако су америчке тајне службе за то знале од 1943. овај папир је, према истраживањима Марка Џ. Сајфера, чак и 2006. био „најстрожа тајна америчке војске“.Копије пројекта су после Теслине смрти „отишле у Морнаричку обавештајну службу, Еф-Би-Ај, ваздушну базу ’Рајт Патерсон’, Технички институт Масачусетс и, највероватније, у Белу кућу“, наводи Сајфер.Рат шпијуна за Теслино наслеђе очигледно траје дуго, а можда се после осам деценија пред нашим очима заиста склапају корице над књигом о његовим „зрацима смрти“.Слободан Кљакић

Kada kažem novine

[Sludge Factory]

Nije mozda za ovaj topic, ali ga nemam kud. Super tekstic

moj muški životSamacmiloš vasićJoš jedna tužna pojava među muškima. Za razliku od raspuštenka, samac se nije ženio – a po svoj prilici i neće, u najvećem broju slučajeva. Bolje bi mu i bilo. Kad se samac predomisli i konačno reši na brak, obično je prekasno. Ta se veština, naime, uči za vremena; posle je mnogo teže. Evo i zašto.U stara vremena samci uglavnom nisu imali para da se ožene: siromašni činovnici na kvartiru u samačkoj sobici kod neke opajdare od udovice, nužnik u bašti, lavor i bokal pored, a noćni sud ispod kreveta. Kostirali su se po kafanama i aščinicama, pantalone držali pod vunenim madracem da se ispeglaju, okovratnike košulje (one na kopčanje) menjali i peruckali sami u tom lavoru i već možete misliti. Takve je moja mama zvala "gulanferi" (pogrdni turcizam). Ima ih kod Čehova, Dostojevskog, Gogolja (naročito) i Krleže. U novinama su gazdarice oglašavale sobe za samce i samice "uzornog vladanja" i sve je to bilo normalno.Ni u ova današnja nervozna doba nije se mnogo promenilo, mada je društvena pokretljivost brža. Kod gazdarica žive studentkinje i studenti, pa se posle snađu. Ovde nas, međutim, zanimaju oni samci koji su se skućili, zarađuju, ništa im ne fali – ali ostaju samci. Ima tu više mogućih objašnjenja: živa dominantna majka od koje se siromah samac odvojio fizički, ali ne i zaista; opsesivno uredni egoista koji je sebi život sredio po meri i na pamet mu ne pada da tu sad nekoga pušta unutra; iz puke navike uštavljeni neženja-konformist, zapravo kukavica; introvertni osobenjak; itd.Nije da za žene ne mare; naprotiv, ali pod uslovom da se ne zadržavaju na gajbi duže nego što treba ("evo ti za taksi, čekaće te tvoji") i da ne gaje bračne ambicije, što je razlog za trenutni raskid. Mnogi veliki čaršijski ljubavnici bili su samci: setite se samo onog Kunderinog doktora Havela ("Smešne ljubavi"), a imali smo ih i po Beogradu, da sada ne ulazim u osetljive teme. Samac-švaler ne jebe po kućama, kao neki koje ne bih pominjao; on privodi na gajbu i sa gajbe otpušta. To onda tako traje godinama, njemu sve lepše, naučio se kako da ih nežno odvrati od raznih nepotrebnih ideja, radije bira udate, ako me razumete, mada vremenom nauči i da devojke drži u redu. Moj tata je pričao vic o tome: leže tako njih dvoje na krevetu i puše posle onoga, a ona će oprezno reći da je možda vreme da oni razmisle o braku; a on joj kaže, pun saosećanja – šta možemo, dušo, kad nas niko neće. Sve i kad im veza potraje, u jednome se trenutku prenu i raskinu. Useljavanje ih užasava: došla je s jednom najlon kesom, a kad sam je izbacio, trebao joj je kamion, kaže jedan moj drug koji se u to razume; nikad više, dodao je.Onda jednoga dana naš samac prsne i zaključi da je i toga bilo dosta, tog teranja kera i samačkog života. Možda mu je zaista dosadilo; možda je naleteo na ženu s kojom misli da može; možda je naišao na bolju umetnicu od sebe koja ga je savladala; možda se uželeo potomstva; sve je moguće. Sretnica sada treba da ga s puno takta nauči nekim stvarima, ali to iz nekog razloga (kažu žene sa takvim iskustvom) ide lakše nego što bi čovek pomislio. Uštavljeni neženja – kako izgleda – raskinuo je sa svojim bivšim grešnim životom i spreman je na "preumljenje", kako to zove Dulo Mihajlović, kome želim uspešan oporavak. Znao sam tako jednoga koji je unutar godine dana izveo sledeće: oženio se, zaposlio se za stalno, ušao u Partiju, izvadio pasoš i prvi put u svom dugom i zanimljivom životu otišao u inostranstvo. Ima tu, doduše, veoma često i ta razlika u godinama, ali ni to nije strašno. Bivši samac je, kažu žene koje znaju, nežan i pažljiv muž i otac. Obično umire rano, u čemu je nalik na većinu udovaca.Kakav je život samca kad je sam? Mislim kad nije po kafanama i sa švalerkama. To je misterija. Šta radi? Čita knjige, kaže jedan; blene u televizor, kaže drugi; sluša svoju muziku ili radio, kaže treći; sprema stan, kaže četvrti, jer žene vole uredne i čiste švalere (njemu čak i verujem, znam ga). Neki kuvaju sebi, što i nije neki provod: kako može da jede sam? Može i voli, kaže, ali takvi su retkost. Goste retko primaju: tu treba spremati i pre i posle, a i dosadni su. Može se razumeti uživanje u samoći – ali tek u poređenju sa običnim životom punim žena, dece, mačaka, pasa i svega toga, pa čoveku malo lakne kad ostane sam; ubrzo se uželi društva. Ali ovo...E, tu se uvek setim pokojnog Veselka Tenžere, sjajnog novinskog pisca i mudrog čoveka. Pišući tako jednom u onom starom "Startu" o istoj temi – samačkom životu – naveo je glavni razlog tužne sudbine samca: vrati se tako samac kući u nedoba, olizalo ga piće i otvori frižider, a "unutra zuji ledena pustoš". Da se odmah razumemo: sve i da je frižider bio pun, u koloru i dolbi stereo – osećanje je isto. Prazna kuća je prazna kuća.Zato je biti samac tužno.

[vinska musica]

Boris Tadić na samitu u Solunu objavio svoj politički planVraćam se još jači!Saznale: e-NovinePredsednik Demokratske stranke Boris Tadić učestvovao je na regionalnom samitu Socijalističke internacionale u Solunu, gde se razgovaralo o nizu zajedničkih problema koje opterećuju države Balkana, ali i o političkoj situaciji u pojedinim državama, između ostalih i o Srbiji nakon majskih izbora i predsedničkog poraza kandidata DS – zvanična je interpretacija Tadićevog boravka u GrčkojSkup u Solunu trajao je jedan dan; većina učesnika stigla je ujutru i otputovala uveče, ali je Boris Tadić u Solunu boravio tri dana, što je ljubazne domaćine stavilo na protokolarne muke, jer nisu mogli da mu otkažu gostoprimstvo. Bivši srbijanski predsednik, saznajemo iz diplomatskih krugova, ostao je poslednji u dvorani, dok su tehnička lica sklanjala stolice i mikrofone: očigledno je da mu se dopala ideja da kraći godišnji odmor provede u bratskom Solunu.Na zvaničnom delu skupa Tadić je držao devedesetominutnu tiradu o tome kako je i zašto izgubio izbore! Po njemu, za poraz je kriv Srđan Bogosavljević (šef agencije „Strategic Marketing“), ali i drugi istraživači javnog mnjenja za koje je smatrao da su „njegovi“. Oni su ga ne samo pogrešno informisali, već, što je još gore - pogrešno informisali Tadićeve birače da je pobeda sigurna, pa zato Tadićeve pristalice nisu izašle na izbore, jer su bili ubeđeni u njegov superiorni trijumf. Onda je sa ironijom i cinizmom pričao o Tomislavu Nikoliću: "Ja nisam baš siguran kako će čovek koji je pre deset godina govorio da jedan Srbin vredi kao 100 Muslimana, danas moći da bude predsednik svima i da je danas promenio mišljenje".Kako izveštavaju izvori e-novina, Tadić je potom govorio o sebi i svojim uspesima, hvalio svoje rezultate, poredio sebe sa svojim prethodnicima i zabrinuto ustvrdio da se, zbog činjenice da u vladi neće participirati DS, koja je bila garant evropske orijentacije Beograda, Srbija danas nalazi na političkoj raskrsnici. "Nakon koalicije koja je bila proevropska, evropski put danas jeste pod sumnjom, ali treba dati šansu novoj vladi i vlastima da pokažu stvarnu promenu načina mišljenja, a ne samo retorike", upozorio je Tadić.Na privatnom ručku koji je priredio gradonačelnik Soluna Janis Butaris, Tadić je bio u punoj narcisoidnoj formi. Gradonačelniku je predložio da se razgovara o mogućnosti produbljivanja tradicionalno dobrih veza severnih oblasti Grčke i Srbije, sa fokusom na Solun: "Taj grad jedino u Srbiji nema nijednog grada pobratima, što smatram vrlo neobičnim i nadam se da ćemo u budućnosti taj problem rešiti ko god je na vlasti", rekao je bivši predsednik.U opuštenoj atmosferi započelo je hvalisanje o njegovoj snazi i važnosti, kako u Srbiji, tako u Demokratskoj stranci. Smejao se najavama da mu neki traže ostavku, tvrdeći da drži 99 % Glavnog odbora i 90 % Predsedništva. Objašnjavao je da pušta da vidi ko će sve da se "upeca u mrežu" koju on i njegovi bliski ortaci postavljaju i kako će da napravi drugo veliko čišćenje stranke i novi sanitarni otklon, još radikalniji nego onaj posle ubistva Đinđića.Tokom ručka, Tadić je ubeđivao prisutne da je on čovek budućnosti, da se već na proleće vraća na velika vrata na političku scenu Srbije, bilo kao premijer bilo kao predsednik (veruje u nove predsedničke izbore), jer nova vlada neće uspeti da preživi, te da on nakon toga ponovo preuzima vlast. Naravno, hvalio se da i dalje sve drži pod kontrolom - medije, sudove, tajne službe, sudove, tužilaštva, banke, da su svi za njega, ali uplašeni ovim što se desilo, mada im on objašnjava da je to samo privremeno. Tadić je pomenuo da su i dalje vrlo jake njegove veze koje je napravio sa visokim zvaničnicima širom sveta, da mu mnogi daju podršku jer znaju da se on uskoro vraća. Pomenuo je nekoliko imena: Hilari Klinton, Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan, a pre svih Karla Bilta sa kojim razmenjuje sms sve vreme!Sa liderima socijaldemokratskih i socijalističkih stranaka iz regiona, Tadić je, kako je potvrđeno, razgovarao o ekonomskoj krizi i inovativnim rešenjima za probleme sa kojima se suočavaju sve zemlje Balkana. Ono što je on hteo da nametne kao temu, ali što nije naišlo na interesovanje prisutnih, jeste - budućnost Socijalističke internacionale, tokom druge i treće dekade ovog milenijuma. Šokiranim sagovornicima rekao je da on, naravno, ima rešenje za Internacionalu, što se dovodi sa kuloarskom pričom da se, u političkim krugovima u susret globalnom samitu Socijalističke internacionale koji će u avgustu biti održan u Južnoj Africi, pronela glasina da će upravo Boris Tadić biti kandidat za mesto potpredsednika najveće svetske asocijacije socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka. U zvaničnoj izjavi za Tanjug, Tadić je poručio da se nije kandidovao niti da je uopšte pomišljao na tu mogućnost.star

[Čutura]

Kriminalci kao moderni hajduci <_<

[koksy]

slobodna bosnapotomci velikog vodje

[Nesh]

Novi bilans: Na premijeri novog Betmena 14 mrtvihAUTOR: BETANajmanje 14 ljudi je poginulo, a oko 50 je ranjeno u oružanom napadu na premijeri najnovijeg nastavka Betmena "Uspon Mračnog viteza", u predgrađu Denvera u Koloradu u SAD, javili su lokalni mediji u Koloradu, a prenosi britanski Bi-Bi-Si. Mediji iz Kolorada navode da među žrtvama ima dece.

Kakav naslov.

[Turnbull]

Novosti

General se telefonom javio Branislavu, priča nam, pre nekoliko dana.- Kaže mi: „Nemoj da prekidaš vezu, da me štediš. Želim s tobom da razgovaram sve dok na kartici za automat imam kredita“. Ja stegnem srce. Pričamo. On se šali sa mnom: „Dođi da nam ovamo mesiš hleb i kuvaš“. Zna on da sam svih pet godina, koliko je bio kod mene, mesio hleb. Negovao ga. Strahovao sam da mi posle teškog moždanog udara ne umre. „Šta ću s tobom tada, moj Ratko?“ „Ništa“ - odgovorio mi je. „Samo me odnesi u grob moje Ane.“ A ja mu kažem: „Nisi ti kofer, pa da te tek tako podignem. I odnesem.“Teško je Branislavu da govori. Lomimo ga.- Pišite po savesti - kratko je odgovorio...Posle smo zajedno čitali generalovo pismo iz Haga. Pisano ćirilicom, vidi se s mukom. Adresirano je latinicom („Ovi ovde ne znaju ćirilicu, pa ti adresiram latinicom“).U pismu, na sebi svojstven način general moli Branu da mu ne zameri. Kaže da će se boriti, pa koliko bude mogao u dokazivanju da nije zločinac, nego da je branio svoj narod i svoju otadžbinu. Pozdravlja sve koji pitaju za njega i pita: kakva je korist od njegovog izručenja...- Kada je, usred noći, došao na moja vrata i pozvonio, ja sam upalio svetlo. Čuo sam glas i prepoznao ga: ugasi svetlo! Otvorio sam, a on mi je, sedajući tada rekao: samo ti, ja i onaj gore mogu da znaju da sam tu. Niko drugi. Ni Darko (sin), ni Bosa (supruga). Niko! Ostao je u ovoj kući. I niko ga nikad nije video.Branislav priča da je prelomni trenutak bio kada je general Mladić poželeo da vidi unuke. Darkovu decu.- Rekao sam mu tada: „Rođak, to ti ne bih savetovao.“ Ma, kakvi, bio je uporan. Pozvao sam ih da dođu i došli su, kao i pre što su dolazili. Gledao ih je kroz prozor dok su bili u dvorištu, oko životinjica. Igrali se, a oni nisu znali da ih gleda. Upijao je svaki njihov pokret, kao da se oprošta. Bilo mu je srce puno.

[notenoughreasonsforclaire]

Je l' ovo bejaše Muharemovo djevojče? Vidi se ta übercitatnost i pogolema referencijalnost koja ni jednom ni drugom ne da mira... Voleo bih da vidim jedan tekst MB-a, a da u njemu nijednog citata...

[James Marshall]

Je l' ovo bejaše Muharemovo djevojče? Vidi se ta übercitatnost i pogolema referencijalnost koja ni jednom ni drugom ne da mira... Voleo bih da vidim jedan tekst MB-a, a da u njemu nijednog citata...

Kao što reče jedan komentator na neku njegovu kolumnu - ta prokleta prokrustova postelja, nađe se zgodan citat pa se onda tekst nateže da se prilagodi mudrom citatu...http://www.sic.ba/rubrike/stav-esej/haris-imamovic-asov-u-glibu-koncert-i-daur-i-zulejha-muharema-bazdulja/http://www.sic.ba/rubrike/stav-esej/almir-kljuno-kako-s-cetrnest-versa-vratiti-dug/Rijetko precijenjen pisac.

[Turnbull]

Je l' ovo bejaše Muharemovo djevojče? Vidi se ta übercitatnost i pogolema referencijalnost koja ni jednom ni drugom ne da mira... Voleo bih da vidim jedan tekst MB-a, a da u njemu nijednog citata...

Užasan tekst. Čita se kao malo duži blurb za Hičovi knjigu, samo glup.Edit: Inače, dok sam čitao sve vreme mi se po glavi vrtela ova pesma.http://www.youtube.com/watch?v=RInmHADJNR4 Edited August 9, 2012 by Syme