šta štampa štampa

[Ugor]

Jedan jak članak s jednim posebno jakim uvodom

[nixolaus]

Poucan tekst, bez daljnje dvojbe. Samo, mogu se zakleti da je zvalavi svojevremeno rekao da je visok 198cm, tacno koliko i Seselj. Lepo je znati da je porastao u medjuvremenu. No Vucicevski receno, nije lepo rasti dok narod gladuje, a korupcija cveta. Ako cemo dodatno da busimo sa logikom, nema dvojbe da se Acika ovim gestom izrastanja u poznim godinama, pokazao ne samo kao nemaran, vec i kao lopov.Sa druge strane bice veselo kada se vrati debeli gmaz iz Haga. Bolestan kakav jeste, sav svoj libido ce usmeriti ka ovima iz SNSa. Bice tu ubojitog karanja.

[Zmitjkoe]

Pravda riknula, bar internet izdanje. :D Da li ove smradne tiskovine ima na kioscima?

[Sludge Factory]

RAZGOVOR - EKSKLUZIVNO: Nik Grifin, kontroverzni lider Britanske nacionalne partije i evroposlanik, govori za Danas Srbiji ne treba Brisel, držite se sebe i RusaAutor: Igor Živanović- Migracije s Balkana u Veliku Britaniju u ovom trenutku ne smatramo problematičnim, ali bi mogle postati ulaskom zemalja regiona u EU, čemu se snažno protivimo. Srbija je izgubila Kosovo, drevno središte srpskog naroda, što je poraz cele hrišćanske Evrope. Pravoslavlje, za razliku od islama, smatramo kompatibilnim sa zapadnim crkvama jer delimo iste vrednosti - ističe u intervjuu za Danas predsednik ultradesničarske Britanske nacionalne partije i poslanik u Evropskom parlamentu, jedan od trenutno najkontroverznijih etabliranih političara u Zapadnoj Evropi.

Kakav je vaš stav prema proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan?- Protivimo se proširenju EU iz jednostavnog razloga što smatramo da je to nedemokratska, orvelovska sila koja teži da iskoreni nacionalne države i identitete njihovih naroda. Odlučni smo u tome da povučemo Britaniju iz članstva u Uniji kako bismo povratili sopstveni nacionalni suverenitet i snažno savetujemo balkanske narode da svoju teško izvojevanu slobodu stave iznad kratkoročnih interesa koje bi ostvarili u novom Sovjetskom Savezu EU. Ne protivimo se uspostavljanju saveza između nacionalnih država, ali o tome svaka nacija treba sama da donese odluku. Osim toga, Britanija izdvaja velike svote novca za EU i proširenje bi značilo dodatni pritisak na naš budžet. Ne manje važno, proširenje će dovesti do novog talasa imigracije. Protivite se emigraciji koja dolazi iz islamskog dela sveta. Kakvo je vaše mišljenje o doseljenicima u Veliku Britaniju iz država bivšeg komunističkog bloka, pre svega s teritorije bivše SFRJ?- Britanija je jedan od najnastanjenijih regiona na svetu i nema više prostora za primanje emigranata. Ne postoji istorija imigracije s Balkana u Britaniju, tako da ne vidim zašto bi to mogao da bude problem, kao što ne može da postane problem emigracija iz Britanije na Balkan. Ako bi se balkanske države priključile EU, predviđamo da će imigracija postati problem i protivimo se tome, što je većinski stav u Britaniji u ovom trenutku.Poznata je vaša kontroverzna pozicija prema islamu, koji smatrate pre svega ideologijom. Kakav je vaš stav prema pravoslavlju? - Britanska zastava se sastoji od tri krsta i Britanija je hrišćanska nacija. Priznajemo da druge hrišćanske nacije vide hrišćanstvo na načine koji se razlikuju od našeg, smatramo ih kompatibilnim s našim gledištem i smatramo da su iste vrednosti. Prirodno, u granicama naših simpatija, podržavamo hrišćanstvo naspram drugih konkurentskih religija. Neko bi mogao da primeti da novi svetski poredak nije izabrao Hrista.Šta mislite o proglašenju nezavisnosti Kosova?- Smatramo da je Kosovo drevno središte srpskog naroda, koje je izgubljeno zahvaljujući kombinaciji muslimanske imigracije, visoke stope nataliteta i etničkog čišćenja Srba, uz podršku protivpravnog i nemoralnog rata koji je vodio NATO. To nije samo tragedija za Srbiju, već je ozbiljan poraz hrišćanske Evrope.Kakav je vaš odnos prema NATO i kako vidite Rusiju u ovom trenutku?- Od kraja hladnog rata NATO je bio sve više politizovan i postao je instrument međunarodne političke moći. Verujemo u nezavisne britanske oružane snage čija je svrha da brane britanske interese kod kuće i u inostranstvu. Rusija je velika nacija čiji su narod, kultura i institucije trpeli i bili loše tretirani pod komunističkim režimom. Od tada, Rusija je doživela da njenu imovinu otimaju oligarsi, dok se njena ekonomija opaža kao neiskorišćeni plod zreo za profitabilne mahinacije međunarodnih bankara. Rusija se tretira kao da se hladni rat nastavio i ovo ima više veze s američkom politikom moći nego s principima ili viđenjima naroda iz ruskog okruženja. Ovde u EU, gotovo svakodnevno sam svedok neprijateljstva zapadne liberalne elite prema Rusiji. Bojim se da se dve polovine hrišćanskog sveta koje bi trebalo da sarađuju i da se do određene mere ujedine razdvajaju novom hladnoratovskom propagandom i manevrima neokonzervativaca. Srbija je definisala svoju spoljnu politiku kao politiku „četiri stuba“. Po vašem mišljenju, na koji stub bi Beograd trebalo najviše da se oslanja?- Nije za pretpostaviti da bi BNP trebalo da deli lekcije Srbiji kako da vodi spoljnu politiku. Ipak, podsetili bismo da je Brisel sedište nedemokratske, zavereničke politike orvelovske superdržave bez legitimiteta. Vašington sledi politiku američkog finansijskog imperijalizma. Peking teži politici kineske diktature čiji su interesi isključivo kineski. Srpski tradicionalni saveznici su svakako Rusi. Da li će poslanici vaše partije u Evropskom parlamentu glasati za ukidanje viza državama Zapadnog Balkana?- Ne, nećemo glasati za ukidanje viza.Britanski zvaničnici i deo javnosti smatraju vas fašistom. Koja je u stvari vaša ideološka pozicija?- Upravo obrnuto je slučaj, kao što i priliči orvelovskom društvu u kome živimo. Nije BNP bila ta koja je uspostavila društvo u kome dominira nadzor, nismo promovisali protivpravni rat na Bliskom istoku, niti smo se urotili da prenesemo suverenitet Britanije i naše drevne demokratske slobode na nedemokratsku superdržavu kakva je EU. Tek u ovom svetlu mogu biti identifikovani pravi fašisti, a jasno je da oni pripadaju korumpiranim starim partijama i njihovim pomagačima u internacionalističkim masmedijima.---------------Od skinheda do člana Evropskog parlamentaNik Grifin (1959) lider je Britanske nacionalne partije od 1999, a ove godine izabran je za člana Evropskog parlamenta. Kao petnaestogodišnjak postao je aktivista ekstremističkog Nacionalnog fronta, a 1980. postao jedan od njegovih vođa, da bi se 1995. priključio BNP. Britanski političari i deo javnosti optužuju ga za širenje rasne i verske mržnje, promovisanje fašizma, antisemitizam i homofobiju. Više puta je u Britaniji bio krivično gonjen, ali nijednom osuđen. Na izborima za EP juna 2009. BNP je osvojila dva mandata. Prema anketama javnog mnjenja, ta partija je u Engleskoj trenutno četvrta po snazi.

Kakav lik!

[TandaraMandaRa]

Edukacija :)http://www.blic.rs/zabava.php?id=119437

[Hella]

ULICA MANIJAKAU subotičkom naselju Zapadni vinogradi ne može se naći niko po adresi jer se tim imenom naziva veliki broj ulica, a na desetine kuća nose isti broj. Identičan problem imaju i stanovnici Istočnih i Bajskih vinograda. Oni žude da njihova ulica dobije „lično ime".To nije bio slučaj sa žiteljima ulice kojoj je naziv Mali Radanovac, promenjen u Kirešku ulicu, kakva je već postojala. Da bi izbegao zabunu, neko je onda postavio tablu sa imenom Ulica seksualnih manijaka. Iako se taj naziv većini stanovnika nije dopao, prihvatili su ga kako bi izbegli probleme koje nosi „život bez adrese".

[vinska musica]

Penis promise for thousands of menOrgan implant tested on rabbits could be used in future on humansTuesday, November 10, 2009Experiments on rabbits offers penis hope for thousands of menExperiments on rabbits offers penis hope for thousands of menPenis envy could soon be a thing of the past after scientists have found success with an unusual organ implant grown in the laboratory and tested on highly-sexed rabbits.American researchers have completely rebuilt the "stiffening" elements of the penis from donor cells - and showed that they worked.Male rabbits given the implants attempted to mate within one minute of being introduced to a female partner, and 83 per cent succeeded.

[notenoughreasonsforclaire]

"Danas"...

INTERVJU:Vuk Drašković o svom novom romanu „Doktor Aron“, filozofsko-religijskoj društveno aktuelnoj drami, koju je promišljao decenijamaČovek je pred vratima sopstvenoga paklaAutor: Dragan JovićevićNakon višegodišnje pauze zbog političkog i društvenog angažmana, Vuk Drašković se vratio na književnu scenu svojim novim romanom „Doktor Aron“, intrigantnom potragom za smislom života iz perspektive jedne posve neobične ličnosti. Višedecenijsko promišljanje Vuka Draškovića iznedrilo je ovaj roman koji je istovremeno i društveno angažovan i filozofsko-religiozan sa elementima fantastike, očito posvećen opozicionom Beogradu osamdesetih, na čijem samom početku je radnja i smeštena, uoči i neposredno nakon Titove smrti.- Želja da napišem ‘Doktora Arona’ traje još od sedamdesetih godina prošlog veka. Doktor Aron se javljao i na stranicama nekih mojih prethodnih romana i knjiga - u ‘Nožu’, ‘Molitvi’, a naročito u ‘Ruskom konzulu’ i u „Meti“. Doduše, progovarao je kroz neke druge ljude, a ne kao doktor Aron, iako je to bio on. Evo, napokon se rodio i dobio svoju knjigu.Ko je, u stvari, bio doktor Aron?- Za lik doktora Arona inspirisao me je jedan moj prijatelj, čudni, neobični i pametni čovek, profesor Univerziteta, neuropsihijatar, s kojim sam se družio petnaestak godina. On je zaista i u stvarnosti oko sebe okupljao tadašnju intelektualnu elitu ondašnje Jugoslavije. Bio je neka vrsta stožera oko koga su se okupljali svi, i oni koji su vladali, i oni koji su pali s vlasti, i oni koji su bili tadašnja opozicija, odnosno disidenti. On je bio čudak, malo na zemlji, a uglavnom na nebu, među zvezdama. Pokušavao je da tim najpametnijim ljudima tadašnje Jugoslavije nametne traženje odgovora na pitanje svih pitanja, kako je on govorio: ko smo mi? Da nismo možda neko priviđenje, da nije sam život priviđenje, da nije kosmos priviđenje? Postoji li vrhovni zakon, vrhovni um? Međutim, kao da je govorio zidovima. Svi ti najumniji ljudi tadašnje Jugoslavije tragali su za odgovorom na neka druga pitanja, po njima centralna i najvažnija: ima li Titu leka kad je otišao u bolnicu, gde će biti sahranjen, ko će nositi kovčeg, ko će mu sve doći na sahranu, šta će biti sa zemljom posle Tita i taj moj prijatelj je bio očajan i svaki dan je psovao.Radnja romana smeštena je u period uoči i neposredno nakon Titove smrti. Moram da priznam da sam očekivao da se radnja produži do devedesetih i tadašnjih dešavanja. Zašto ste mu dali tako malo vremena u knjizi?- Mislim da je on produžio do devedesetih i da je nastavio posle devedesetih. Tačno je da doktor Aron u romanu umire u septembru osamdesete, ali on umire, uveren sam, tek krajem devedesetih. Mislim da je umro u budućnosti, još one noći kad je uspeo da dođe do kapije vremena. Sećate se da on svojim posetiocima pred smrt kaže da je gotovo, misleći na Jugoslaviju, i da dolazi veliki cirkus slonova. On je video unapred taj cirkus slonova, video je i da će neki slonovi da lete na šahu, neki na srpu, neki na belim pečurkama, a da onaj najveći slon neće imati glavu. Ubeđen sam da je po povratku iz prošlosti otišao u budućnost da malo bolje zagleda slonove, i tek tada je umro.Šta je on to video?- Video je sve ono što se događalo u poslednjoj deceniji 20. veka. Njega to nije mnogo čudilo. Aronova teorija bila je ruganje budalama, kako je on govorio, koji stalno blebeću o budućnosti. Po njegovom mišljenju, budućnost ne postoji zato što će svaka budućnost kad dođe da prođe i postane prošlost. A obrnuti smer je nemoguć. On je verovao da je prošlost kosmička crna rupa koja usisava i guta svačiju budućnost.U delu romana „Eureka“, po povratku iz Jerusalima, doktor Aron započinje ozbiljnu raspravu na temu postojanja Boga. S obzirom na to da je inspirisan stvarnim likom, da li je ta rasprava dokumentovana?- Ne. Pisac unosi sebe u svaki lik. Pošto je centralni lik romana taj čudni, čarobni doktor koji psuje, vređa, nipodaštava i šokira drskošću svojih ideja i razmišljanja, onda sam ja kao pisac sebe lično najviše ugradio u taj lik i ja bih to sporenje Arona s Aronom mogao nazvati sopstvenim sporenjem sa sobom. Naravno, od tih sedamdesetih i osamdesetih, kad sam se družio s tim čovekom, prošlo je dosta godina i zbili su se neki događaji koji su šokantno potvrdili ono što je taj moj prijatelj tada govorio, a svi koji su ga slušali govorili su da je lud. Primera radi, on je šezdesetih godina prošlog veka na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogradu došao na ideju da od ćelije živoga psa napravi repliku. On nije umeo da to precizno formuliše i da kaže DNK, ali je meni pokazivao neke sveske, šifre, i govorio da je u svakoj ćeliji čovek, iz svakog živog bića kompletno živo biće, i da on to dobro zna, da je to on video. Gde je video - nije hteo da kaže. Verovao je, i to u romanu piše, da čak u pepelu ostaje taj zapis i da se iz pepela čoveka jednog dana može reprodukovati čovek. Danas, dok mi pričamo, hiljade i hiljade žena širom sveta oplođuju se vantelesno i niko u tome ne vidi nikakvo čudo. Svima je to normalno. Ali, kad otvorimo Novi zavet i pročitamo da je Marija vantelesno začela sina, onda se veliki protivnici Boga i zaljubljenici u svog boga koji se zove evolucija, hvataju za glavu i sa prezrenjem odbacuju takvu mogućnost.U periodu u kome se nalazi, vaš doktor Aron se obraća većini koja je neverujuća. Kao pisac ovog romana, kojoj se čitalačkoj publici vi obraćate danas kroz lik doktora Arona?- Manjini koja misli. A nikada se nije manje mislilo. Čovek je pred samim vratima sopstvenoga pakla. Spreman je da stvori Frankeštajna, koji će biti jači od njega. Nazirem mu već konture. To su kompjuteri, čipovi, sila tehnike koju stvara čovek i koja počinje da vlada njime i da čak bude pametnija od svoga tvorca. Zastrepeo sam pre nekoliko godina kada je kompjuter pobedio Garija Kasparova, svetskog šampiona u šahu. Kad već tvrdimo da iznad našeg uma nema uma, onda mi poručujemo kosmosu da smo mi bog, sa svim njegovim tvoračkim svojstvima, pa ćemo, eto, da se oprobamo stvarajući svoje frankeštajne. Obaveza i literature i filozofije je da se hrabro upusti u odbranu čoveka od čoveka. Čini mi se da ono što upravo čoveka čini čovekom, nije neuništivo, već da umire sa njim. To je tema kojom se bavim od studentskih dana. Najintimnije, najbolnije o tome razmišljam, i to me uvek najviše muči. Bog muči Ivana Karamazova, i on to priznaje. Čak i kaže: ‘Ima li ga, ili ga nema’. To je pitanje svih pitanja, a ne hoće li Titu otkinuti nogu i šta će biti sa štafetom. Taj moj doktor Aron je imao nesreću da živi u jednom vremenu gde su vrhovne vrednosti bile potpuna negacija svega onoga za čim je on tragao i o čemu je razmišljao.Ta manjina koja misli i kojoj se ovim romanom obraćate, s godinama je sve manja i manja?- Ako je neko manjina, to još ne znači ništa. Možda je baš to ona ubedljiva većina. Uvek je zrnce zlata vrednije od vreće pleve. Nisam ja daleko od one vizije doktora Arona da je u početku ceo vidljivi kosmos bio manji od kokošjeg jajeta. Taj vrhovni um, na tu veličinu, sabio je jalove energije - i toplotnu, i gravitacionu, i energiju zračenja, i atomsku energiju - i u jednom trenutku zagrejao ju je do pucanja. Ko ne razmišlja o Bogu i ko nema hrabrosti da razmišlja i o tome ko je, eventualno, i kako stvorio Boga, lično mislim da i ne razmišlja.A kako vi razmišljate po tom pitanju?- U meni se bore nada i strah. Nada da ima Boga i strah da ga nema. Zato mi je od svih likova u romanu najbliži doktor Aron. On čak pribavlja dokaze da Boga ima. Pitanje je šta će biti kad umrem, hoće li i te čudotvorne moći mozga da umru, hoće li mi umreti misao. I onda se uplaši. On je ceo život posvetio nadi da vrhovni um postoji, toj avanturi otkrivanja i dokazivanja, da bi se na kraju života uplašio smrti i to na jedan ekstreman način, što nije hteo da sakrije.Fiktivni i stvarni likovi- Krenula su već neka nagađanja, pred kojima sam nemoćan. Zovu me i pitaju, da li je doktor Aron taj i taj. Drugi navode neke druge ljude, koje su prepoznali u nekim likovima. Ja mogu samo da kažem da su to likovi iz romana, koje sam ja stvarao. Neka svako prepoznaje koga hoće, a ja prepoznajem samo svoje likove. Zamislite nesreću da niko nikog nije prepoznao i da je to samo neki mrtav lik, koji ne može da izađe iz korica knjige. Ako ne može da izađe iz korica knjige, onda je to katastrofa i za lik i za pisca.Ceo sadržaj u četiri stiha- Nemoguće je baviti se pisanjem, a ne ugledati se na Dostojevskog, Tolstoja, Bulgakova, Markesa, na sjajnu plejadu latinoameričkih pisaca, na Crnjanskog ili na Njegoša. Iz Luče sam uzeo četiri stiha koji su moto i sadržaj ‘Doktora Arona’. Možda bi ceo sadržaj ovog mog romana stao samo u jednu onu Njegoševu: ‘Ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna’+Iz romana „Doktor Aron“Doktor Aron je bio čovek plima i oseka. Krila vere i mašte njegove lako su i naglo lomile oluje sumnje i nemoći da odgonetne nedokučivo. Vera i mašta nemaju kočnice, a dostupno čovekovo znanje traži logiku, pravila i dokaze. Onaj koji sumnja u svoju veru i maštanje, ne može biti ni vernik ni Kolumbo. Zbog toga, činilo se Aronu, među onima koji odbacuju i preziru sve izvan materije i svojih čula, nikada nije bilo ni proroka, ni naučnika, ni iluzionista, ni avanturista, ni alhemičara, ni mađioničara. Sve veliko što je postiglo, čovečanstvo duguje sanjarima. To uverenje njegovo, naročito je okrilatilo u Izraelu, gde je svaka stopa zemlje, svako parče neba, zrnce peska u pustinji, brdo svako, i reka, i bunar, i litica, i ruševina, jedno Priviđenje. Jerušalaim.Vrativši se u Beograd, taj njegov zanos pritisle su močvarne i slepe priče, debate bez smisla i, povrh svega, Aronove lične nevolje. Sa visine vere da ljudski duh može sve, padao je u doline malaksale misli da taj duh ne može ništa i da je sve, pa i njegovo maštanje o kapijama vremena, uzaludno i besmisleno. Iz Galileje i Judeje, gde je bio prvi put u svom životu i gde je hodao po Nebu, vratio se svojoj kući i, zapanjeno, razumeo gde se to vratio, gde je rođen, gde mu život prođe i odakle to on sanjari da zaviri među zvezde. Ludaka i čudaka, onih što su stvarali srpske mitove i epove, onih koji su, u davnoj kosovskoj Golgoti, prepoznavali Golgotu u Jerušalaimu, onih koji su se u pevanju takmičili sa Homerom a u maču sa Aleksandrom i Cezarom, u njegovoj Srbiji, odavno, nema. U toj Srbiji i čitavoj Jugoslaviji, narod se divi Hramu štafete, uvlači u sporenja ko koga više mrzi, a najveći dometi mašte i pameti u perima su državnih pisaca koji se, svi odreda, zovu R.K.Takvim mislima pritisnut, u šetnji, kraj jezera, umalo nije zgazio ptičije gnezdo. Ljuska jajeta je pucala i mali goluždravci, uz pijukanje, izlazili su na slobodu. Seo je na sasušenu travu, posmatrao, pušio i sebi postavljao baš jedno pitanje koje nije smeo. Nije, jer ga je svaka potraga za odgovorom odvajala od snova i spuštala u doline.Valjda iz nemoći da pronađe odgovor, Aron je, još od studentskih dana, bežao od prastarog problema kokoške i jajeta. Zagledanom u pilad koja su izlazila iz jaja, danas mu se pričini da, osamljen, pored jezera, tone u neku misaonu jamu bez dna. Nije mogao da odustane, nije mogao da se zaustavi. Kokoška rađa jaje, a jaje rađa kokošku. Ko je, tu, kome roditelj?Doktor Aron nije od onih kreacionista jednosmerne i dresirane pameti koji, kad god nešto ne znaju, nadmeno odmahnu rukom i kažu da to zna jedino Bog. I da samo Bog zna i ko je, i kako, stvorio Boga. Za Arona, takav stav nije manje invalidan od galame uobraženih ateista i evolucionista, po kojima je, iz Ničega, velikim praskom, nastalo Sve, a, posle toga, njihov „bog“, zvani Evolucija, mesi i usavršava tvorevinu nastalu iz Ničega i bez učešća Ikoga. Onaj ko neće ili ne sme da razmišlja i o nastanku Vrhovnog uma, kao Vrhovnog kreatora univerzuma, i nije stvor koji razmišlja. Po Aronu je to vodenica bez žita. Melje, a ne može ništa da samelje.- Izvolite, da čujem vaše argumente, uvaženi profesore Bukrider - obrati se, glasno, okrenuvši se prema zapadu, sagovorniku koga nije bilo. - A i vi, akademiče Petrov, kažite šta imate da kažete - okrenu se prema istoku.„Ja sam, profesore Aron, vernik veći od vas. Vi verujete u ono što ne možete da proverite, a ja u ono što vidim i znam. Što vidim okom, mikroskopom, teleskopom, rendgenom, skenerom. Vidim groblja u kojima niko i nikada nije oživeo. Vidim smrt ljudi, životinja, biljaka, zvezda, kao neumitni pad u tamu, u ništa, u stanje pre velikog praska“ - čuje šta mu govori profesor Bukrider, čak ga i vidi naspram sebe.„Ostavi Boga, moj srpski prijatelju“ - kaže mu akademik Petrov. „Nije Bog stvorio ni čoveka ni kosmos, nego je čovek izmislio Boga. Manji od zrnca peska i tanji od najtanje paučine, od smrti uplašeni čovek izmislio je Boga, kao svoj jadni vapaj protiv smrti... Mi, Rusi, mnogo više nego vi, Srbi, bolujemo od iluzija. Ipak, Arone, veruj mi, posle nas, nema ničega. Boga nema, to dokazuje i logika mišljenja. Ako ga ima, neko ga je stvorio. Da, ali bi, onda, taj neko bio Bog, a i njega je neko morao da stvori... Bog od Božijeg Boga, i tako unedogled.“Nastaviće se...

[Zmitjkoe]

Endemska sprska boles'. Jako teska.

[Sludge Factory]

"Danas"...

Hej, to sam trebao ja da okacim :(

:P

[dare...]

Hej, to sam trebao ja da okacim :(

:P

Dr. Aron je osmišljen po liku neurupsihijatra Dr Veselin Savića, koji se 1955 iz Amerike vratio u zemljicu Srbiju...Cher Fidel je pre nekoliko godina, na forumu B92 pričala prekonekoliko anegdota iz života neuropsihijatra Veselina Savića (Ludog Veska) koji je okupljao veliki broj poznatih beogradskih intelektualaca oko sebe...Na ovom forumu smo deo tih minijature ponovili negde (ne mogu da nađem gde) dok smo pljuvali Filareta i njegove podvige pošto je tadašnji kaludjer Filaret bio sluga u kući Veska Savića...U oba navrata sam umirao od smeha čitajući te minijature...Inače je feljton o životu i delu Veska Savića bio nekada davno objavljen u Srpskoj Reči (Danica valjda...)Evo Vuk Drašković upravo sada na Košavi (Ćirilica M.Marića) priča o glavnom liku svoga romana...Evo... Iskopa ga čika dare... Edited November 23, 2009 by dare...

[zgembo]

Tijanić ponovo jaše

[Ivan]

Budžetska raspodela

Finansiramo Komisiju za lustraciju koje nemaBetaNarodni poslanik Žarko Korać najavio je da će tražiti objašnjenje zašto je u Predlogu budžeta Srbije za narednu godinu predviđena stavka za Komisiju za lustraciju kada Komisja ne radi pošto lustracije u Srbiji nema„Za mene je ogromno iznenađenje ta stavka u budžetu s obzirom da lustracija u Srbiji nikada nije ne urađena, nego ni započeta", kazao je Korać agenciji Beta povodom informacije da će Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava raspolagati sa 48.000 dinara.Ta je svota, inače, tri puta manja nego ovogodišnja, deset puta manja od one kojom je Komisija raspolagala 2008, a 35 puta manja nego sredstva planirana budžetom za 2005. godinu. Za prvu celu godinu rada Komisija je 2004. predlogom budžeta trebalo da dobije gotovo 14 miliona dinara, ali je rebalansom suma umanjena na 1,4 miliona dinara. „Postaviću pitanje moralnosti trošenja lustracione komisije kada ona u javnosti ne postoji", kazao je Korać. Kako je naveo, vlast DOS-a posle 2000. odgovorna je što lustracija nije spovedena.„Smatram i sebe odgovornim za to. Druga je tema koliko je naše društvo bilo spremeno za lustraciju ali je pogrešno što to barem nije započeto", kazao je on. Korać je naglasio da se većina ljudi koji su pre 2000. bili na vlasti vratila "ne samo u javni život nego na funkcije koje su imali".„Lustracija je moralni čin, moralni odnos društva, ona ima izvesnu pravnu osnovu, ali je praktično zabrana jednom broju ljudi da se bave određenim poslovima u javnom životu u jednom periodu", kazao je Korać navodeći da je lustracija spovedena samo u Češkoj i Poljskoj sa ogromnim zakašnjenjem. Korać je uveren da bi lustracija, „bez obzira na ogromne otpore koje bi to donelo", bila važna za budućnost Srbije. „Posle potpisivanja deklaracije o pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije lustracija nije ni moguća", kazao je on.Komisija je formirana sedinom 2003. godine posle usvajanja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava koji je donet krajem maja te godine na predlog Građanskog saveza Srbije. Zakon važi do avgusta 2013, a primenjuje se retroaktivno od 23. marta 1976. godine, jer je tada SFRJ potpisala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima.

[nixolaus]

Evo ga Vuk prica o svojoj novoj knjizi na Prvom kanalu. Zvuci kao da je previse prso. Slonovi koji lete, antene koje nas spajaju sa bogom, premestanje tenka iz Kurske bitke u vreme Kosovskog boja, vidovitost, levitacija...

[notenoughreasonsforclaire]

"Politika" u "Danasu"

Za nas nema mesta u „Politici“Posle dugotrajnih pritisaka koji su počeli dolaskom Dragana Bujoševića na mesto glavnog i odgovornog urednika „Politike“ primorani smo da napustimo redakciju jer su nam urednici direktno ili indirektno saopštili da za nas nema mesta u listu i da smo „tehnološki višak“.Viškom se proglašavaju svi koji su u „Politiku“ došli iz nezavisnih medija i koji su odbili da preuzmu „Politikinu“ naviku da povlađuju vlastima.Više puta smo, i pisanim putem i usmeno, tražili od Bujoševića i njegovih urednika da obustave cenzuru tekstova. Umesto odgovora bili smo izloženi novim pretnjama, čak i psovkama.Zaštitu od takvog ponašanja tražili smo od predsednice Upravnog odbora Politike a.d. Sonje Liht. Od nje, kao ni od Bujoševića, nikakav odgovor nismo dobili.Mesta u „Politici“ više nema za Svetlanu Vasović-Mekina, koju je 2007. godine kompanija nagradila kao najboljeg novinara. Od svih dopisništava iz inostranstva ukinuto je samo dopisništvo iz Ljubljane, odakle je ona izveštavala.Mesta u redakciji nije bilo ni za bivšeg zamenika glavnog i odgovornog urednika Vladimira Radomirovića koji se zamerio kabinetu Borisa Tadića jer nije pristao na ulepšavanje intervjua sa predsednikom.„Politika“ ima istoriju poslušništva i iskrivljavanja stvarnosti, a ta se istorija pod Sonjom Liht i Draganom Bujoševićem ponavlja.Vladimir Radomirović, Marijana Milosavljević, Dragana Matović, Rade Stanić