Tehnička pričaonica

[kud u maglu Simoviću]

44 minutes ago, Peter Fan said:

Znaci, u to doba je ex-YU domet bio ispred kineskog, a vjerovatno u rangu Juzne Koreje. Gdje su sad oni, a gdje smo mi/ :-)

približno vremenski su obe zemlje počele izvoziti i automobile u usa. zastava i hyndai

 

ka

[radisa]

8 hours ago, kud u maglu Simoviću said:

približno vremenski su obe zemlje počele izvoziti i automobile u usa. zastava i hyndai

 

ka

 

[namenski]

2 minutes ago, zorglub said:

 

Smejaćeš se ti kad nagrnu svemirci…

 

 

 

 

U pravu si, obaska sto sam se zezao, izvini.

Evo, cuh danas da se obelezava godisnjica, jubilej prezentacije naprave koju znamo ka CD, Philips, neke 1979...

A da jos uvek ne znamo koliki mu je rok trajanja, koliko ako ne vekova, a ono decenija moze da nam cuva i sacuva pohranjeno, obaska sto su mu na smenu dosle jos sofisticiranije naprave koje su po tom pitanju jos problematicnije: bilo kako bilo, u civilizaciji koja kao da zivi od danas do sutra, od jednog do drugog modela mobilnog telefona, jos se ni jedna nije ni u naznakama priblizila staroj dobroj:

 

Isto vazi i za Morzea: ako nista drugo, moze se koristiti pomocu zapaljene baklje i podesnog zaslona, klapne...

 

Isto vazi i za, na primer:

 

Nista struja, nista OS, na stranu sto se ratosiljas i programera  

[namenski]

11 hours ago, Skyhighatrist said:

 

 

Najs.

Ja bre nikako da skontam odakle - nista licno, naravno - ovoliko lozenje na Space X ilikakoseveczove takozvani svemirski program.

Osim besprekornog marketinga sa sve holivudskom zvucnom pratnjom u obliku odusevljenih skoro pa orgazmickih uzvika, aplaudiranja, ko da covek gleda neku tv seriju ili film, ono kada se neki tamo razumeju, problem resen, kucni ljubimac spasen, zagrljaji, suze, jednom recju svi se vole i ljube, sa sve malo polivanja javnosti nenadjebivim prednostima privatnog preduzetnistva.

Program jeste tehnoloski fotogenican, sumnje nema da ce doneti neke pare u intermecu pauziranja velikih sto se tice daljeg puta u kosmos, ali je tehnolosko slepo crevo koje niti donosi niti moze da donese iole znacajan tehnoloski prodor, osim ako neko izistinski ne veruje da ce Musk da odvede covecanstvo na Mars...

[namenski]

1 hour ago, dùda said:

...postoji taj problem gašenja požara kod visokih zgrada u gustim jezgrima gradova

već godinama se tu raspravlja šta i kako, jer je svima jasno koliki je problem, pa setimo se, relativno skoro je gorela neka  visoka zgrada u Londonu

ne lupam, o tome sam i učila ponešto jer nas kod projektovanja itekako uče o pp merama

Ne budi mi zamereno na uzimanju ovog dela kao slagvorta : struka^tm, vec desetinama godina u nazad muku muci sa slicnim problemima u raznim oblastima.

Skrece se paznja, opominje, opomene po pravilu zavrsavaju zaobidjene ili zaturene po takozvanim strucnim literaturama, a - ne daj boze i daleko bilo - logika 'nece valjda' i negovano slepo poverenje u moderne tehnologije, bojim se, kad-tad dodju po svoje.

Evo, prosla noc, 14. na 15. april, je bila 100 i neka godisnjica potonuca Titanika, savremenog cuda tehnike, simbola, ikone, ali i - u tehnickom smislu - katastrofe, tragedije koja je posluzila da se mnoge stvari nauce, poboljsaju, isprave.

Recimo, obaveze da se na putnickim brodovima na svakom boku broda mora da nalazi camaca za spasavanje kapaciteta dovoljnog za sve osobe na brodu.

Teorijski, naravno.

Evo Titanikovih, original: nepunih 10 metara, kapaciteta, nominalnog, do cirka 70 ljudi.

Bilo je i pomocnih, rasklopivih, od jedrenine napete preko drvene konstrukcije.

I - nije ih bilo dovoljno: od nekih oko 2,300 ljudi koji su se u noci potonuca zatekli na brodu, stradalo je 1,500 ljudi.

Camci za spasavanje nisu bili ni pravilno^tm posednuti, ni popunjeni ni izbliza do nominalnog kapaciteta.

Titanikov pun kapacitet je bio, cini mi se, da sada ne proveravam, nesto preko 3,000 ljudi...

 

Danas imamo:

 

 

Takozvanu klasu Oasis, brodove po tonazi^tm 5 puta vece od Titanika, dakle cirka 45,000 GRT prema cirka 230,000 GRT, kapaciteta oko 5,500 ljudi, preko 6,000 ako ih kompanija malo stisne, zavisno od paketa.

Imamo, naravno, i camce sa spasavanje, moderne da moderniji ne mogu biti:

 

Kapacitet im je, nominalno, oko 350 ljudi.

Starih, mladih, pokretnih ili manje pokretnih, onih koji kuliraju ili onih koji su u panici, onih koji su nekoga zagubili pa ga traze, mozda i povredjenih....

Mozda imamo, jer nesreca nikad ne dolazi sama, a i Marfi ne spava, i noc, oluju, udaljenost od potencijalnih spasilaca ili nemogucnost da oni stignu iole na vreme.

I, na sve to, ocekujemo da se pomenutih 350 ljudi ukrca u propisanom broju u camce za spasavanje i mirno saceka spasilacke ekipe...

 

Imali smo, po savrsenom danu, mirnom moru i u neposrednoj blizini civilizovane obale, i - Costa Concordia, brod po tonazi nesto vise od 2 puta veci od Titanika, sa preko 4,000 ljudi.

Imali smo, doduse, i kapetana po imenu Francesco Schettino.

Imali smo i 33 poginula.

I mnogo, mnogo srece.

 

Ali, koliko onomad, imali smo i Viking Sky: 

Brod skoro iste tonaze kao Titanic, sa nekih 1,400 ljudi na sebi.

I automatsko gasenje^tm motora, njih komada 4 ukupno, zbog pada pritiska ulja.

I pokusaje posade da osposobi barem 1 i pokrene brod.

I spasilacke brodove i tegljace koji su, zbog teskog mora, morali da odustanu.

I opet, srecom, blizinu civilizovane i svim tehnoloskim zgodama opremljene norveske obale.

I helikoptere koji su, na kraju, pristupili spasavanju podizanjem jednog po jednog coveka...

Uspeli su da izvuku 100 ljudi.

Od 1,400.

Dok se brod, plutajuci bez pogona, povremeno nalazio svega 100-ak metara od mogucnosti da se nasuce sa nesagledivom cenom u ljudskim zivotima.

Imali smo i posadu, kvalifikovane profesionalce, koju su uspeli da pokrenu 1 motor, nedovoljno da se parira vremenskim uslovima.

 

Imamo, istovremeno, i situaciju u kojoj svetska mornarica nad mornaricama, ona ratna, americka, posle 2 pomorske nezgode u kratkom vremenskom razmaku, sudara prvoklasnih razaraca sa obicnim trgovackim brodovima, nezgoda koje su odnele preko 30 zivota, vise nego sva borbena dejstva te iste mornarice posle zavrsetka Hladnog rata.

 

Imamo, upravo ovih dana, i po prvi put javno, jasno i glasno postavljeno pitanje nekih, ali samo nekih nadleznih, da li zaposlenima u americkoj ratnoj mornarici, ljudima kojima su poverene nepojmljivo skupe i nepojmljivo sofisticirane naprave, pored svih tehnoloskih vestina kojima su obucavani, ne nedostaju samo stara, dobra - pomoracka znanja.

Imamo doduse vec i prve optuzbe za zataskivanje tog problema...

Edited April 16, 2019 by namenski

[ragasto]

Kad reče Viking Sky...to je, izgleda, bila teška brljotina koja je mogla da se završi mnogo gore - brod je isplovio iako su trajekti ostali u luci zbog uzburkanog mora i krenuo u susret oluji i to mi zvuči kao da su presudili eventualni penali zbog kašnjenja a ne bezbednost. Kompanija je relativno nova u poslu i verovatno su hteli da se na ovaj način pozicioniraju malo bolje i eto problema...a naknadno otkazivanje motora je tek dodatna zvrčka.

 

Mi smo svakog jutra dobijali satelitske snimke regije u kojoj smo plovili (moj posao nije ni imao veze sa navigacijom) i znali smo gde su uragani, koliko ih ima i kakve su šanse da se neko pristajanje otkaže. Neke odluke se donose i u poslednjim trenucima pošto se ne može sve predvideti ali je poenta da je bezbednost prvi prioritet. Ovde je neko odlučio drugačije.

 

Brod na kome sam svojevremeno plovio je bio u sličnoj situaciji, zbog nemirnog mora smo ostali skoro ceo dan u Aleksandriji u Egiptu i nije se krenulo dok nije bilo bezbedno. Žalili su se gosti, kukali...jok. Nema tu zezanja. Kompanija je Cunard, u poslu su 180 godina i nose i Titanikovo nasleđe pa nema igranja sa takvim stvarima.

 

Ovi vikinzi su valjda nešto naučili.

[namenski]

2 hours ago, ragasto said:

...teška brljotina koja je mogla da se završi mnogo gore

I brljotina i nocna mora za neke druge struke^tm: kada se ovaj sticaj detalja za koje nisam znao, doda na sticaj tehnickih problema od kojih sam neke pomenuo, sa sve softverom^tm koji gasi^tm sva 4 motora, stanjem mora, itd, itd..., dobije se ogroman, vise nego zabrinjavajuci % verovatnoce da jednog trenutka racun stigne na naplatu...

I to ne na obalama bogate Norveske koja ocas posla moze da koncentrise 4 helikoptera ili - daleko bilo - preduzme opseznu i dobro opremljenu operaciju spasavanja...

[Kubrick]

Ima li na forumu masinaca? Koji rade sa SolidWorks, SolidCam, Catia, 3Dexperience?

[Paul Gompitz]

On 1.9.2020. at 23:44, Kubrick said:

Ima li na forumu masinaca? Koji rade sa SolidWorks, SolidCam, Catia, 3Dexperience?

Sw 

[Tale]

Dokle se stiglo sa razvojem mehaničkih baterija? Da li ima novih ideja za čuvanje energije?

 

[Venom]

3 hours ago, Tale said:

Dokle se stiglo sa razvojem mehaničkih baterija? Da li ima novih ideja za čuvanje energije?

 

 

Nije nova ideja, ali je novo u smislu upravo završeno:

 

Swiss "water battery" with 20 million kWh of capacity is finally functional

https://www.techspot.com/news/95219-swiss-water-battery-20-million-kwh-capacity-finally.html

[jezovuk]

Ima i ideja de se izdvaja CO2 iz vazduha i kombinuje sa H2 iz vode da se dobije metan:

 

https://caseyhandmer.wordpress.com/2022/07/22/were-going-to-need-a-lot-of-solar-panels/

[Tale]

@Venom @jezovuk

Ovo sa vodom je sjajno i veoma skupo, za ovo drugo još nemam komentar.

Mene više interesuje razvoj neke manje "baterije", nešto što bi bilo moguće koristiti individualno. Vrlo je interesantno ovo sa zamajcem (flywheel) samo ne razumem zašto se ne pokuša i nešto sa spiralnom torzionom oprugom u kombinaciji sa zamajcem.

Ovaj princip je odavno poznat (mehanički časovnici), verujem da bi se mogao napraviti ozbiljan rezervoar energije.

[jezovuk]

Ima pokušaja, ali ne znam dokle se stiglo. Rezervoari vode (pumped storage) su poznata stvar, ima toga i kod nas (Bajina Bašta). Ovo Švajcarsko je kul što je pod zemljom

[Frile]

Ne kapiram u čemu je bitna razlika izemeđu ove reverzibilne elektrane u Švajcarskoj, i reverzibilne elektrane Bajina Bašta? U oba slučaja, vodene akumulacije naravno nisu pod zemljom, pod zemljom je samo odvodno/dovodni tunel...