Privatni vs. državni fakulteti

[rajka]

Pa postoji razlika između profesija koje se mahom uče na samom poslu i onih za koji je potrebno veliko predznanje - npr ako se neko zaposli kao lekar a da ga je sa medicinskog fakulteta poneo samo diplomu, taj ne može da nauči dovoljno tokom same specijalizacije da bude dobar lekar. A ako se neko prijavi za posao da skuplja npr ponude za neku firmu, koordiniše transport i sl, najveći deo posla će ustvari naučiti u samoj firmi (tu bi završene studije čak mogao biti prednost samo kao indikacija ambicioznosti, inteligencije i sl, čisto da se preskoči ulazni test u firmi i obavi samo HR razgovor).

to stoji, ali ne razumem sta hoces da kazes u kontekstu posta koji si citirala. zbog ovog sto spominjes u vezi lekara zato za taj tip profesija postoje licence (lekari, advokati, gradj. inzinjeri i sl), ali to nije relevatno za raspravu o prijemnim ispitima.

[rajka]

Najbolji prediktor buduceg uspeha nisu testovi, nego uspeh na prethodnom nivou obrazovanja korelisan sa kvalitetom skole. Tzv. GPA iskazan u procentima. Americki univerziteti najvise gledaju: 1) curriculum (ucenici biraju predmete, pa komisija pravi procenu tezine odabranih predmeta - petica iz trigonometrija nije isto sto i ocena iz domacinstva); 2) prosek ocena; 3) uspeh u poredjenju sa ostalim ucenicima izrazen u procentima (90% znaci da je ucenik ostvario bolji uspeh od 90% generacije). Tako da bi erejzorova firma itekako trebalo da gleda diplomu, jer nista nema predictive power kao prethodni uspeh. Pitacu sta ih je navelo da promene kriterijume, jer su moje (zastarele) insformacije suprotne od ovde izrecenih.

ja sam citala drugacije za LSAT, sad me mrzi da trazim ali mozes naci na npr lsac.orgsto se tice SAT, evo ovdepise ovako:The study says high school grades continue to be a slightly more accurate predictor of college success than SAT scores. If there was reason to be disappointed by those findings, College Board officials did not give any hint while announcing them to reporters. Laurence Bunin, who serves as the general manager of the SAT program, said the SAT is still the most reliable test "in an era when grade inflation at the high school level is a major problem." He strongly urges colleges to continue to use both high school grades and SAT scores to evaluate applicants. According to the research, grades and SAT scores—used together—are the best predictor of college success.u svakom slucaju, ne menja poentu onog sto sam rekla*. a to sto su ocene najbolji predictor uspeha na fakultetu, ne znaci da su najbolji predictor uspeha na poslu, sto se tice erejzerove firme (ne znaci ni da nisu, a kriterijum nije samo sta je bolji signal, nego i troskovi tog rekrutinga)* a to je da ako vec imas prijemni (test) da treba da gledas da test bude predictor uspeha u onome za sta testiras, a ne da li zahteva spremanje. Edited June 10, 2012 by rajka

[rajka]

vidis, ja sam razmisljala u slicnom pravcu, ali sa razlicitim zakljuckom, sto se tice troskova rekrutinga, ali to nije bitno za raspravu o prijemnom.da jos jednom ponovim: ne sporim da fakultet i uspeh na njemu pretstavlja neki signal. kazem, ako si se vec odlucio da imas test, relevantan je onaj test koji ima predicitve power, a kriterijum tipa da li treba da se uci za test, ili je u pitanju aptitude test je irelevantan.

[Dagmar]

to stoji, ali ne razumem sta hoces da kazes u kontekstu posta koji si citirala. zbog ovog sto spominjes u vezi lekara zato za taj tip profesija postoje licence (lekari, advokati, gradj. inzinjeri i sl), ali to nije relevatno za raspravu o prijemnim ispitima.

Nadovezujem se na tvoj post u onom delu gde govoriš o testu za erejzerovu firmu/privatni vs državni fakultet. Samo sam htela da kažem da u zavisnosti od same struke najbolji test za firmu može biti neki koji je baziran (i) na poznavanju konkretne oblasti ili pak neki test koji maltene ni ne uključuje bilo kakvo predznanje već meri samo način razmišljanja i osobine ličnosti.

[kgmr]

svi ste u pravu; i banged me gavel -_- najbolji prediktor buduceg ponasanja je prethodno ponasanje, tako da prediktore treba birati prema tome sta ce biti buduce ponasanje. npr. ova tzv. kristalizovana koja se ispituje na prijemnom za ff - smislenije je ispitivati nju, nego fluidnu (mada je u poslednjih par godina bilo koketiranja i sa fluidnom), zato sto ce na fakultetu ti ljudi uciti i sticati pre svega verbalne umrezene informacije, nece racunati

[rajka]

Nadovezujem se na tvoj post u onom delu gde govoriš o testu za erejzerovu firmu/privatni vs državni fakultet. Samo sam htela da kažem da u zavisnosti od same struke najbolji test za firmu može biti neki koji je baziran (i) na poznavanju konkretne oblasti ili pak neki test koji maltene ni ne uključuje bilo kakvo predznanje već meri samo način razmišljanja i osobine ličnosti.

pa to sam i ja rekla. sta god mislis da ce biti najbolji test, to treba da koristis. mislim, recimo sasvim logicno mi je da programera testiras na sasvim konkretnom programiranju, ili da od dizajnera trazis konkretan portfolio.

[rajka]

svi ste u pravu; i banged me gavel -_- najbolji prediktor buduceg ponasanja je prethodno ponasanje,

pa da, zato ja uvek savetujem mladima/studentima na rade bilo sta dok studiraju, samo da mogu da demonstriraju buducem poslodavcu to prethodno ponasanje. da pocnes da razmisljas o nalazenju prvog posla nakon sto si diplomirao je mnogo kasno.u vezi s tim, nisam sigurna da li je bolje zavrsiti privatni i pozicionirati sebe kao nekog ko je suvise pametan i ambiciozan da bi se jebavao sa drzavnom administracijom i jebanjem u zdrav mozak koje se administrira na drzavnim fakultetima, ili je bolje biti prosecan student drzavnog fakulteta koji je studirao 7 godina i dolazi da sa 26-27 trazi prvi posao u zivotu, ali istovremeno kao saljes signal da si sposoban da zagrejes stolicu i ucis svakakve gluposti i trpis zajebavanje.doduse, niko kada krece na fakultet ne misli da ce biti prosecan i da ce mu trebati 7 godina da diplomira. takodje, da bi uopste dobio priliku da se bilo kako pozicioniras, moraju prvo da te pozovu na intervju, a deluje mi da vecina ljudi smatra da su diplomanti privatnih fakulteta retardi sa kojima uopste ne treba razgovarati. ja licno, da treba da pocnem da studiram u danasnjoj srbiji, ne znam sta bi odabrala, i jedno i drugo mi deluje bas neprivlacno.

[Indy]

to se donekle desava i u Srbiji.

To se donekle dogadja sirom sveta.

[dunja]

To se donekle dogadja sirom sveta.

well, da :DInteresantno je, inace, taj problem posmatrati u kontekstu demografskih promena. Npr. u Srbiji smo u poslednjih 20 godina imali rast sistema visokog obrazovanja, tj. sve veci obuhvat, i apsolutno i u relativno, usled sve vece traznje, te su se upisne kvote na drzavnim rastezale, privatni su nicali, itd. Ono sto se u poslednjih nekoliko godina desava (mislim da negde od 2008.) je dalji rast obuhvata u smislu % od ukupne populacije, ali smanjenje ukupnog broja studenata. Ovaj trend ce se, prema procenama, nastaviti. Iz ove perspektive mi se cini da ukoliko pad populacije bude takav da drzavni fakulteti u perspektivi mogu da apsorbuju sve studente, privatnima predstoji ozbiljna borba za opstanak. Ovo mi sada deluje nekako nezamislivo, ali videcemo.Inace, u Strategiji obrazovanja do 2020, ciji je nacrt zavrsen pred izbore, predvidja se promena modela finansiranja i mogucnost da se uvede finansiranje studenata privatnih fakulteta iz budzeta. Ovo je izazvalo burne reakcije, pa se i pricalo kako su univerziteti (predvodjeni, razume se, BU) odbacili tu strategiju. Trenutno je ta stvar na ledu, ali je pitanje trenutka kada ce ponovo poceti o tome da se prica (verovatno cim se zavrsi postizborni predkonstitutivni cirkus, ukoliko ekipa koja se bude zadesila u resoru tu prepozna neku korist). Ako do ovoga zaista dodje, onda bi to mogao biti 1 interesantan razvoj dogadjaja sa ozbiljnim posledicama po ovo gore (dem. promene & upis). Licno mislim da to ima i dobre i lose strane, ali to je vec druga tema. Edited June 13, 2012 by Quince

[kgmr]

Licno mislim da to ima i dobre i lose strane, ali to je vec druga tema.

aj kad te ne bude mrzelo, ili kad uhvatis vremena, mene bas zanima :)

[duma]

mozda nesto propustam u onom testu il mi fali ekonomskog znanja da uocim, ali sta je u njemu konkretno sporno?

Tačno!Našao sam i jedno trik pitanje, pred kojim sam se zamislio:

3. Cene rastu u proseku za 5%, a kurs dinara za 10%. Racionalno ekonomsko ponašanje nalaže da se: a) sva devizna ušteđevina pretvori u dinare; b) ušparaju dinari za «bolja vremena»; c) dinari odmah pretvore u devize, a onda one vrate u dinare kada ih treba potrošiti ili d) uzme kredit u evrima.

Na moje iznenađenje odgovor je:

3. Logično je ekonomsko ponašanje pojedinca da čuva ono što je vredno i da se lišava onoga što gubi na vrednosti. U ovom slučaju, devize dobijaju na vrednosti, pa ih treba sačuvati, a dinari gube na vrednosti, pa ih treba što pre potrošiti. Zbog toga je tačan odgovor pod c. Ukoliko bi se pojedinac opredelio za aktivnosti koje su određene odgovorima pod a ili b, on bi uradio upravo suprotno racionalnoj logici. Odgovor pod d takođe nije tačan, jer bi - zaduživanjem u evrima čija vrednost raste, pojedinac bio prinuđen da izdvaja sve više i više dinara za otplatu kredita.

Nisam ekonomista, ali koliko ja znam srpski ako kurs dinara raste onda on dobija na vrednosti, a ne devize. Učini mi se da je tačan odgovor pod A (pretvoriti devize u dinare, jer dinar raste), te da je to trik pitanje. Namestili im situaciju koja se retko dešava da ih navuku na led. Kad ono, sastavljač nepismen. :( Toliko o Megatrendu.

[rajka]

Tačno!Našao sam i jedno trik pitanje, pred kojim sam se zamislio:Na moje iznenađenje odgovor je:Nisam ekonomista, ali koliko ja znam srpski ako kurs dinara raste onda on dobija na vrednosti, a ne devize. Učini mi se da je tačan odgovor pod A (pretvoriti devize u dinare, jer dinar raste), te da je to trik pitanje. Namestili im situaciju koja se retko dešava da ih navuku na led. Kad ono, sastavljač nepismen. :( Toliko o Megatrendu.

mislim da si pogresno razumeo sta su oni mislili. iz konteksta se vidi da pod "rastom kursa" misle na pad vrednosti dinara (u odnosu na evro), tj. "rast kursa" u smislu, juce je kurs bio 115 din za evro, danas je 120. znaci, greska je do njih, jer su se neprecizno izrazili posto nisu specificirali (sta u odnosu na sta), nego su ostavili ljudima da pretpostave da su mislili na fx rate dinara u odnosu na evro u direktnoj kvotaciji ( direct quotation - nisam sigurna koji se termin koristi u srpskom). mislim, jeste to kod nas uobicajena kvotacija, ali nije jedina.inace, da li je to bas konkretan prijemni ispiti (koji se objavljuje sa sve resenjima) koji ce se polagati, ili je to samo primer pitanja kakvi ce biti na ispitu? Edited June 13, 2012 by rajka

[duma]

mislim da si pogresno razumeo sta su oni mislili. iz konteksta se vidi da pod "rastom kursa" misle na pad vrednosti dinara (u odnosu na evro), tj. "rast kursa" u smislu, juce je kurs bio 115 din za evro, danas je 120. znaci, greska je do njih, jer su se neprecizno izrazili posto nisu specificirali (sta u odnosu na sta)

Kao što rekoh, ako se kaže da kurs dinara raste, dinar jača. To se ne dešava često, pa sam pomislio da je to bilo trik pitanje. Ipak to nije bio slučaj, već oni nisu mislili to što su napisali. Test ne sme da bude dvosmislen. Da stvar bude gora, funkcionalno pismeni bi ovo pitanje pogrešili. Mada, možda je to i bio cilj. Po meni je pored toga što je napisan da ga svaka budala reši, test sramno nepismen. Verovatno je sastavljač završio Megatrend. :P Edited June 13, 2012 by duma

[rajka]

Kao što rekoh, ako se kaže da kurs dinara raste, dinar jača.

ali, upravo ti kazem da to nije tacno. evo, i vikipedija kaze:

Using direct quotation, if the home currency is strengthening (i.e., appreciating, or becoming more valuable) then the exchange rate number decreases. Conversely if the foreign currency is strengthening, the exchange rate number increases and the home currency is depreciating.

My linkznaci, ako ti je juce trebalo 115 dinara za evro, a danas 120 dinara za evro, kurs (izrazen kao direct rate) raste (porastao je sa 115 na 120), a vrednost dinara pada. Edited June 13, 2012 by rajka

[duma]

ali, upravo ti kazem da to nije tacno. evo, i vikipedija kaze:znaci, ako ti je juce trebalo 115 dinara za evro, a danas 120 dinara za evro, kurs (izrazen kao direct rate) raste (porastao je sa 115 na 120), a vrednost dinara pada.

Ako te ne mrzi pogledaj malo šta izađe kad ukucaš "kurs dinara raste", a šta kad "kurs dinara pada".

znaci, greska je do njih, jer su se neprecizno izrazili posto nisu specificirali (sta u odnosu na sta), nego su ostavili ljudima da pretpostave da su mislili na fx rate dinara u odnosu na evro u direktnoj kvotaciji ( direct quotation - nisam sigurna koji se termin koristi u srpskom). mislim, jeste to kod nas uobicajena kvotacija, ali nije jedina.

Da, baš su to mislili. Kao što rekoh pogledaj kada se koristi izraz "kurs dinara raste". Bar danas to nije teško proveriti.Oni se u najmanju ruku nejasno izrazili. Ako proveriš ovde je uobičajno da se se pod "raste kurs dinara" označava da je bilo 120 dinara za evro, a sad je 110. Uobičajno se koristi "kurs evra raste/pada", ili samo kurs, ali ovo koristi samo sastavljač. Ako ti smatraš da je OK postavljeno pitanje, onda OK.P.S.Ja sam se iznervirao, zbog toga što bih pogrešio na ovom pitanju. :( Ti ga braniš kao da si ga sastavljala. Edited June 13, 2012 by duma