Jump to content
IGNORED

Privatni vs. državni fakulteti


Zoe

Recommended Posts

Posted
imas li isto misljenje o testu opste kulture koji se polaze na filozofskom?
Mislim da je koncept (pa samim tim i test) opšte kulture nešto najmoronskije u kosmosu. Šta je arbitar opštekulturnjaštva? Moja opšta kultura je da znam godinu izdanja "Revolvera", a ne "Na Drini ćuprije" ili "Bitka i ništa". Na mom filozofskom se dotični polaže samo na psihologiji, bar mislim, i oduvek sam to kritikovao kao kretenizam. Što?
  • Replies 809
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Indy

    59

  • fonTelefon

    47

  • hazard

    42

  • gagorder

    42

Top Posters In This Topic

Posted Images

Posted

samo me je interesovalo da li dosledno ne volis testove za koje se ne covek ne sprema, ili imas pik na ovaj.

Posted
Tako je, Pavlovicu, hajde da iz zemlje odstranimo sve siromasne, posto bi se onda kvalitet zivota bogatih poboljsao.
Ovaj, zanimljivo je iskustvo Meksika. Povecali broj visokoobrzavonih. I sta se desilo? Premija za visokoobrazovane je naglo opala.Tako, em stvaras vestacki unvierzitetski obrazovane, em oni ne zaradjuju dovoljno, em su frustirani jer rade poslove za koje nisu zavrsili fakultete.
Posted
mozda nesto propustam u onom testu il mi fali ekonomskog znanja da uocim, ali sta je u njemu konkretno sporno? sudeci po kontekstu, test je za prijemni (nije potrebno prethodno econ znanje, sledi motivaciono pismo). sta bi od klinaca koji imaju 18-19 godina vise trebalo da se ocekuje? pa i ta posalica je u skladu sa strukturom standardizovanih testova, gde je uvek namesteno da jedan od odgovora bude toliko ocigledno netacan, da je smesan.
Sporno je sto je test pun terminologije koja nije potrebna za test sklonosti: carine, porezi, monopol, administracija, traznja...Dobar test ne bi trebalo da trazi takvo predznanje.
Posted
Samo jedna korekcija. Ja ne biram praktikante samo radim sa njima (ranije vise, sad redje), a ovi koji rade proces selekcije su uglavnom stariji ljudi iz vremena kad nije bilo privatnih fakulteta. Ima tu jedna zanimljiva stvar. Obe opcije imaju svoju prednost. Ljudi sa privatnih fakulteta mahiom izlaze mladji i u bukvalnom smislu odmorniji. Ljudi sa drzavnih fakulteta su prosli ozbiljniji dril. Medjutim i jedni i drugi posao uce tek kad se zaposle.
A kako vrsite prvo filterisanje medju stotinama prijavljenih?Sigurno ne zovete sve na intervju.Tu je vazan signal diploma.
Posted
Ovaj, zanimljivo je iskustvo Meksika. Povecali broj visokoobrzavonih. I sta se desilo? Premija za visokoobrazovane je naglo opala.Tako, em stvaras vestacki unvierzitetski obrazovane, em oni ne zaradjuju dovoljno, em su frustirani jer rade poslove za koje nisu zavrsili fakultete.
to se donekle desava i u Srbiji.Jedan od osnovnih problema tu je, cini mi se, ne u visokom obrazovanju, nego u tome sto i da je ono besprekorno dobro organizovano, privreda kakva jeste ne moze da apsorbuje sve te ljude. Nisam pozvana da govorim o ekonomskim prilikama, ali mi se cini da je srpska privreda trenutno u takvom stanju da je suludo skolovati sve te ljude. To bi bio problem "na izlazu". Drugi problem je, rekla bih, douniverzitetsko obrazovanje, tj. "problem na ulazu". Negde sam napisala, preko 70% srednjoskolaca je u srednjim strucnim skolama, a njih bar polovina nastavi skolovanje (ako ne i vise, mogu to da iskopam), iako njihovo srednjeskolsko obrazovanje nije predvidjeno da ih za to sprema, za razliku od gimnazijalaca koji se upravo spremaju za univerzitet. Poznato je da su roditelji klinaca koji idu u srednje strucne nizeg socio-ekonomskog porekla u odnosu na gimnazijalce, te da i tu imaju prednost kada je studiranje u pitanju (otuda komentar o siromasnima). I naravno da na prijemnom ispitu jedni imaju manje sanse od drugih, pa i kasnije kroz skolovanje.Ono sto mi je kod Pavlovica zasmetalo je parcijalni pristup problemu, te su neke stvari koje je rekao same po sebi besmislene.
Posted
Mislim da je koncept (pa samim tim i test) opšte kulture nešto najmoronskije u kosmosu. Šta je arbitar opštekulturnjaštva? Moja opšta kultura je da znam godinu izdanja "Revolvera", a ne "Na Drini ćuprije" ili "Bitka i ništa". Na mom filozofskom se dotični polaže samo na psihologiji, bar mislim, i oduvek sam to kritikovao kao kretenizam. Što?
test opste informisanosti (ne kulture, to ne znam sta je) je, uz test recnika, mera kristalizovane inteligencije. 'arbitar opstekulturnjastva' je kriterijum na testu koji se odredi psihometrijskim tehnikama.
Posted (edited)

Evo, ja sam potpuno operisan od informisanosti u vezi sa:- sportom (sveukupnim)- nacionalne istorije- bilo kakvih datuma- domaćih kulturnih festivala tipa Fest, Sterijino pozorje itd. ... a niz se sigurno može nastaviti.I šta to govori o mojoj inteligenciji? Upamćivanje gomiletine podataka sa nula dubinskog znanja o istima možda dobro dođe za kviz, ali za sve ostalo je besmisleno. Uzgred, evo nekog random "Testa opšte kulture i informisanosti" od 30 pitanja nekog fakulteta sa neta, gde su sledeća pogrešna upravo zbog banalizacije takvog info-"znanja".Naime, do obala Amerike su iz Evrope prvo došli nordijski narodi (Leif Erikson), parnu mašinu nije otkrio Vat (slično je i sa Belom, koji je samo komercijalni telefon napravio), autorstvo (i istoričnost Homera) Ilijade i Odiseje je sporno, kao i Isusa, u matrijarhatu ne mora da važi matrilinearnost, Darvin je postavio teoriju evolucije putem prirodne selekcije (evolucija je mnogo stariji koncept od Darvina) blablabla.

2. Ameriku je otkrio: Vasko de Gama Ferdinand Magelan Pedro Kabral Kristofer Kolumbo3. Parnu mašini je otkrio: Džems Vat Džordž Stivenson Robert Fulton Abraham Darbi4. „Ilijadu i Odiseju“ napisao je: Euripid Homer Ezop Herodot19. Pivo se pravi od: kukuruza zobi pšenice hmelja22. Na Božić Isus Hrist: se rodio je umro se oženio se krstio26. Teoriju evolucije je postavio: Oskar Vajld Lord Bajron Čarls Dikenson Čarls Darvin32. Telefon je otkrio: Nikola Tesla Tomas Edison Džems Vat Aleksandar Bel34. Duče je drugi naziv za: Adolfa Hitlera Hajnriha Himlera Benita Musolinija Đuzepe Garibaldija40. U matrijahatu se srodstvo računa po: ocu dedi majci stricu54. Aboridžani su domorodačko stanovništvo: Australije Novog Zelanda Amerike Grenlanda
Edited by Buck Naked
Posted
Evo, ja sam potpuno operisan od informisanosti u vezi sa:- sportom (sveukupnim)- nacionalne istorije- bilo kakvih datuma- domaćih kulturnih festivala tipa Fest, Sterijino pozorje itd. ... a niz se sigurno može nastaviti.I šta to govori o mojoj inteligenciji? Upamćivanje gomiletine podataka sa nula dubinskog znanja o istima možda dobro dođe za kviz, ali za sve ostalo je besmisleno. Uzgred, evo nekog random "Testa opšte kulture i informisanosti" od 30 pitanja nekog fakulteta sa neta, gde su sledeća pogrešna upravo zbog banalizacije takvog info-"znanja".Naime, do obala Amerike su iz Evrope prvo došli nordijski narodi (Leif Erikson), parnu mašinu nije otkrio Vat (slično je i sa Belom, koji je samo komercijalni telefon napravio), autorstvo (i istoričnost Homera) Ilijade i Odiseje je sporno, kao i Isusa, u matrijarhatu ne mora da važi matrilinearnost, Darvin je postavio teoriju evolucije putem prirodne selekcije (evolucija je mnogo stariji koncept od Darvina) blablabla.
postavio si pitanje, odgovorila sam ti, sto se svadjas fluidna i kristalizovana inteligencija, sasvim dovoljnone zalažem se za oi, ili protiv, samo sam ti dala informacije da mozes osnovanije da zauzmes stavdrugi put o tome kako se pravi, ako je nekom zanimljivo
Posted

to je ono kad se za nekog kaže 'preučio'

Posted
postavio si pitanje, odgovorila sam ti, sto se svadjas
Ma ne svađam se, to ja tako pričam! :DTnx!
Posted
A kako vrsite prvo filterisanje medju stotinama prijavljenih?Sigurno ne zovete sve na intervju.Tu je vazan signal diploma.
Inicijalno se radi test na sajtu i on odlucuje ko ce biti pozvan. I pre tog testa dok je HR birao su bili pozivani i ljudi sa privatnih faksova. Neki od njih saqd rade godinama, i to ljudi sa po meni najgorih privatnih faksova.
Posted (edited)

mislim da je za prijemni bitno da bude dobar predictor buduceg uspeha studenata, a da li treba da se "sprema" za test je potpuno nebitno.tako npr, studenti u americi polazu logical reasoning test ako ce da se upisu na studije prava. taj test ne zahteva znanje koje treba da se uci (km bi rekla valjda da je mera fluidne inteligencije), ali ima visoku korelaciju sa buducim uspehom studenata.law school je zgodan primer zbog bar exam, ali isto je za SAT, GRE, GMAT (veca je korelacija izmedju tih testova i uspeha u skoli, nego izmedju bilo kojih drugih inputa koje gladaju admissions office).brophy_1.jpgznaci, iz ovoga sledi, da bi bilo najlogicnije i za erejzerovu firmu da pronadje test koji ce imati predictive power, a ne da odluke koga ce da pozove ne intervju zasniva na licnom misljenju HR-a o privatnim fakultetima. onda kada test pokaze koji ce biti uspesni, razgovorom samo odluce ko im se svidja, tj ko izgleda kao da ce se uklopiti u tim, ima 'can do attitude' (sto mi erejzer rekao - spreman je da se cima, i tako to...)jos da se osvrnem na test koji je poceo raspravu. kada buck spominje test iz ekonomije za koji treba da se sprema, verovatno misli na test u kojem bi bilo recimo pitanje:sta je inferior good? - i onda bi buduci studenti prepricali pasus u knjizi iz koje su ucili, gde se to objasnjava. ovaj test ne testira poznavanje terminologije, ali testira intuitivno shvatanje koncepta inferior good. koji test ima veci predictive power? ne znam.

Edited by rajka
Posted (edited)
mislim da je za prijemni bitno da bude dobar predictor buduceg uspeha studenata, a da li treba da se "sprema" za test je potpuno nebitno.tako npr, studenti u americi polazu logical reasoning test ako ce da se upisu na studije prava. taj test ne zahteva znanje koje treba da se uci (km bi rekla valjda da je mera fluidne inteligencije), ali ima visoku korelaciju sa buducim uspehom studenata.law school je zgodan primer zbog bar exam, ali isto je za SAT, GRE, GMAT (veca je korelacija izmedju tih testova i uspeha u skoli, nego izmedju bilo kojih drugih inputa koje gladaju admissions office).znaci, iz ovoga sledi, da bi bilo najlogicnije i za erejzerovu firmu da pronadje test koji ce imati predictive power, a ne da odluke koga ce da pozove ne intervju zasniva na licnom misljenju HR-a o privatnim fakultetima. onda kada test pokaze koji ce biti uspesni, razgovorom samo odluce ko im se svidja, tj ko izgleda kao da ce se uklopiti u tim, ima 'can do attitude' (sto mi erejzer rekao - spreman je da se cima, i tako to...)jos da se osvrnem na test koji je poceo raspravu. kada buck spominje test iz ekonomije za koji treba da se sprema, verovatno misli na test u kojem bi bilo recimo pitanje:sta je inferior good? - i onda bi buduci studenti prepricali pasus u knjizi iz koje su ucili, gde se to objasnjava. ovaj test ne testira poznavanje terminologije, ali testira intuitivno shvatanje koncepta inferior good. koji test ima veci predictive power? ne znam.
Pa postoji razlika između profesija koje se mahom uče na samom poslu i onih za koji je potrebno veliko predznanje - npr ako se neko zaposli kao lekar a da je sa medicinskog fakulteta poneo samo diplomu, taj ne može da nauči dovoljno tokom same specijalizacije da bude dobar lekar. A ako se neko prijavi za posao da skuplja npr ponude za neku firmu, koordiniše transport i sl, najveći deo posla će ustvari naučiti u samoj firmi (tu bi završene studije čak mogle biti prednost samo kao indikacija ambicioznosti, inteligencije i sl, čisto da se preskoči ulazni test u firmi i obavi samo HR razgovor). Edited by Evi_

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...