Privatni vs. državni fakulteti

[Eraserhead]

0:36 :DEDIT: Ko rodjena za seficu kabineta ako mene pitate.

Edited May 31, 2012 by Eraserhead

[Đipalo Junuz]

Mora Pera ovakvim tekstovima (ili šta je to već) da opravda troškove postavljanja banera mufty-univerziteta...

[Buck Naked]

Test yourselves!

Univerzitet MEGATRENDFakultet za poslovne studijeTEST SKLONOSTI KA EKONOMIJIOvaj test ne podrazumeva prethodna ekonomska znanja. On bi trebalo da pokaže koliko budući studenti imaju smisla za ekonomiju, što bi, uz dobru motivaciju i trud, trebalo da im omogući uspešno studiranje, a kasnije i naprednu profesionalnu karijeru. Testu bi trebalo posvetiti ne više od 45 minuta, kako bi ostalo dovoljno vremena i za kratko motivaciono pismo.Svaki tačan odgovor nosi po 6 poena. Njihov zbir se dodaje broju poena stečenim na bazi uspeha u školi, što – sve zajedno, određuje mesto na rang listi.Na kraju testa koji sledi, dati su i obazloženi tačni odgovori.

T E S T1. Čokolada je poskupela sa 100 na 120 dinara. Prodavac može da očekuje da će ta promena cene imati za posledicu: a) povećanu kupovinu čokolada i prazne police; b) nestašicu čokolade; c) smanjenu prodaju čokolade ili d) smanjenu kupovinu čokoladnih bananica.2. Vlada je donela odluku da poveća penzije za 10%. Da bi to ostvarila, logično je da: a) smanji poreze; b) poveća poreze; c) poveća broj zaposlenih u administraciji ili d) smanji carine na uvoz robe.3. Cene rastu u proseku za 5%, a kurs dinara za 10%. Racionalno ekonomsko ponašanje nalaže da se: a) sva devizna ušteđevina pretvori u dinare; b) ušparaju dinari za «bolja vremena»; c) dinari odmah pretvore u devize, a onda one vrate u dinare kada ih treba potrošiti ili d) uzme kredit u evrima.4. Firma je kupila poslovni prostor i mašine. Zbog stanja na tržištu ona ne uspeva da plasira svoje proizvode, obustavlja proizvodnju i otpušta zaposlene. Njenu finansijsku situaciju tada karakterišu: a) gubici, u meri meri u kojoj propadaju mašine i poslovni prostor; b) povećani troškovi za zaposlene; c) nulti prihodi i nulti rashodi ili d) povećani profit jer nema troškove za zaposlene.5. Na tržištu se sve više traže patike i sve manje cipele. Tada je logično da dođe do: a) pada cene i patika i cipela; b) rasta cene patika i pada cene cipela; b) rasta cene cipela i pada cene patika ili d) rasta cene i patika i cipela.6. Tražnja za patikama raste. Može se očekivati da će zbog toga da poraste i tražnja za: a) knjigama; b) trenerkama; c) vinom ili d) kravatama.7. Jedan od navedena četiri stava sigurno nije tačan: a) pred godišnje odmore je moguće da se kupovina benzina poveća; b) da bi povečala plate zaposlenih, država je pribegla povećanju poreza; c) povećani uvoz je doveo do priliva deviza iz inostranstva ili d) smanjivanje troškova dovelo je do smanjivanja cena.8. Ako plata zaposlenog poraste, može se očekivati da će on da kupuje: a) više hleba i više šunke; b) manje hleba i više šunke; c) više hleba i manje šunke ili d) manje hleba i manje šunke.9. Tražnja za nekim proizvodom obično opada kada raste cena tog proizvoda. U slučaju kog proizvoda biste očekivali suprotno (da tražnja raste kako raste cena tog proizvoda): a) jabuka; b) mesa; c) sokova ili d) firmirane ženske tašne.10. Ako znamo da monopolsko preduzeće može da povećava cene na tržištu, onda ekonomska politika treba da: a) podržava monopole; b) ograničava monopole; c) kod nas nema monopola ili d) monopol je društvena igra i nema veze s ekonomskom politikom.

Odgovori

1. Tačan odgovor je pod c. Rast cene gotovo svakog proizvoda, po pravilu, dovodi do toga da ih potrošači manje traže i kupuju. Odgovori pod a i b su upravo suprotni toj logici. Odgovor pod d takođe nije tačan, jer je rečeno da su poskupele čokolade, ali ne i čokoladne bananice.2. Da bi država mogla da izdvaja za penzije i druge namene, ona mora da naplaćuje poreze. Zbog toga, među ponuđenim odgovorima, jedino što može da obezbedi veće penzije su veći porezi, što je odgovor pod b. Odgovori pod a i pod d smanjuju prihode budžeta, a – samim tim i mogućnosti povećanja penzija. Odgovor pod c takođe nije tačan, jer bi povećanje zaposlenih u administraciji iziskivalo veće troškove i umanjilo mogućnosti za isplatu penzija.3. Logično je ekonomsko ponašanje pojedinca da čuva ono što je vredno i da se lišava onoga što gubi na vrednosti. U ovom slučaju, devize dobijaju na vrednosti, pa ih treba sačuvati, a dinari gube na vrednosti, pa ih treba što pre potrošiti. Zbog toga je tačan odgovor pod c. Ukoliko bi se pojedinac opredelio za aktivnosti koje su određene odgovorima pod a ili b, on bi uradio upravo suprotno racionalnoj logici. Odgovor pod d takođe nije tačan, jer bi - zaduživanjem u evrima čija vrednost raste, pojedinac bio prinuđen da izdvaja sve više i više dinara za otplatu kredita.4. Kada uđe u posao, firma ima početna ulaganja, u ovom slučaju su to prostor i oprema. Zbog toga, ona i kad ne radi ništa, ima gubitke u veličini početnih ulaganja, zbog čega je tačan odgovor pod a.5. Cena i tražnja se, po pravilu, kreću u suprotnim smerovima: viša cena znači manju tražnju i obrnuto. Kada se više traže patike i manje cipele, raste cena patika i smanjuje se cena cipela, tako da je tačan odgovor pod b.6. Ovde se radi o proizvodima koji su komplementarni, tj. koji se dopunjuju. Ako se više traže patike, logično je da se više traže i trenerke (odgovor pod b), a ne i drugi proizvodi koji su određeni drugim odgovorima.7. Jedino je odgovor pod c netačan. Povećani uvoz podrazumeva povećana plaćanja prema inostranstvu, tj. povećani odliv, a ne priliv deviza.8. Rastom plate, potrošači poboljšavaju strukturu svoje potrošnje. Zato je logično da će se, u takvoj situaciji, potošači opredeliti da kupuju više šunke koja je skuplja i manje hleba koji je jeftiniji, a što je odgovor pod b.9. Kod nekih proizvoda je na tržištu prisutan „efekat ugledanja“ i „snobovska potrošnja“, gde uobičajena pravila o suprotnim kretanjima tražnje i cene ne važe. Tako je moguće da kod firmiranih tašni (odgovor pod d) čija je cena visoka, dodje do povećane tražnje ako njihova cena poraste.10. Kod monopola je uvek prisutna opasnost da zloupotrebe svoj položaj na tržištu i da podižu cene, što je štetno po društvo u celini. Zbog toga sve države imaju antimonopolsko zakonodavstvo kojim nastoje da spreče monopole u takvom ponašanju. Tačan odgovor je pod b.

Edited June 6, 2012 by Buck Naked

[Al-Khwarizmi]

Test yourselves!Odgovori

1. Tačan odgovor je pod c. Rast cene gotovo svakog proizvoda, po pravilu, dovodi do toga da ih potrošači manje traže i kupuju. Odgovori pod a i b su upravo suprotni toj logici. Odgovor pod d takođe nije tačan, jer je rečeno da su poskupele čokolade, ali ne i čokoladne bananice.2. Da bi država mogla da izdvaja za penzije i druge namene, ona mora da naplaćuje poreze. Zbog toga, među ponuđenim odgovorima, jedino što može da obezbedi veće penzije su veći porezi, što je odgovor pod b. Odgovori pod a i pod d smanjuju prihode budžeta, a – samim tim i mogućnosti povećanja penzija. Odgovor pod c takođe nije tačan, jer bi povećanje zaposlenih u administraciji iziskivalo veće troškove i umanjilo mogućnosti za isplatu penzija.3. Logično je ekonomsko ponašanje pojedinca da čuva ono što je vredno i da se lišava onoga što gubi na vrednosti. U ovom slučaju, devize dobijaju na vrednosti, pa ih treba sačuvati, a dinari gube na vrednosti, pa ih treba što pre potrošiti. Zbog toga je tačan odgovor pod c. Ukoliko bi se pojedinac opredelio za aktivnosti koje su određene odgovorima pod a ili b, on bi uradio upravo suprotno racionalnoj logici. Odgovor pod d takođe nije tačan, jer bi - zaduživanjem u evrima čija vrednost raste, pojedinac bio prinuđen da izdvaja sve više i više dinara za otplatu kredita.4. Kada uđe u posao, firma ima početna ulaganja, u ovom slučaju su to prostor i oprema. Zbog toga, ona i kad ne radi ništa, ima gubitke u veličini početnih ulaganja, zbog čega je tačan odgovor pod a.5. Cena i tražnja se, po pravilu, kreću u suprotnim smerovima: viša cena znači manju tražnju i obrnuto. Kada se više traže patike i manje cipele, raste cena patika i smanjuje se cena cipela, tako da je tačan odgovor pod b.6. Ovde se radi o proizvodima koji su komplementarni, tj. koji se dopunjuju. Ako se više traže patike, logično je da se više traže i trenerke (odgovor pod b), a ne i drugi proizvodi koji su određeni drugim odgovorima.7. Jedino je odgovor pod c netačan. Povećani uvoz podrazumeva povećana plaćanja prema inostranstvu, tj. povećani odliv, a ne priliv deviza.8. Rastom plate, potrošači poboljšavaju strukturu svoje potrošnje. Zato je logično da će se, u takvoj situaciji, potošači opredeliti da kupuju više šunke koja je skuplja i manje hleba koji je jeftiniji, a što je odgovor pod b.9. Kod nekih proizvoda je na tržištu prisutan „efekat ugledanja“ i „snobovska potrošnja“, gde uobičajena pravila o suprotnim kretanjima tražnje i cene ne važe. Tako je moguće da kod firmiranih tašni (odgovor pod d) čija je cena visoka, dodje do povećane tražnje ako njihova cena poraste.10. Kod monopola je uvek prisutna opasnost da zloupotrebe svoj položaj na tržištu i da podižu cene, što je štetno po društvo u celini. Zbog toga sve države imaju antimonopolsko zakonodavstvo kojim nastoje da spreče monopole u takvom ponašanju. Tačan odgovor je pod b.

Nisam uspeo na njuz.net da nadjem ovaj tekst, pa reko' da izguglam ko se to sprda sa giga-extra školicom... i nađoh:http://www.fme.edu.rs/str.php?bs=Test%20sklonosti%20ka%20ekonomiji

[Buck Naked]

Pa to i kažem, nije zeza. S tim što je isti test na dva fakulteta.I poslovne studije i međunarodna ekonomija, bato!

[gagilija]

a mi se smejali miroljubu petrovicu i njegovom univerzitetu...

[Patty Lee]

Test yourselves!

'bem ti sve, i ja prvo mislila da je ovo neka duhovitost.

[Buck Naked]

Ne znam da li ste smogli pažnje da dođete do desetog pitanja gde pokušavaju da ošale?

10. Ako znamo da monopolsko preduzeće može da povećava cene na tržištu, onda ekonomska politika treba da: a) podržava monopole; b) ograničava monopole; c) kod nas nema monopola ili d) monopol je društvena igra i nema veze s ekonomskom politikom.

[Töölönlahti]

10/10 i ne mrzi me da se cimam, idem da se zaposlim kod Erasera k'o junior capacity reduction risk handling property utilisation manager, pa da vidite vi kako peglaju ti klinci sa Megatrenda...Kekeke.

[Eraserhead]

Realno te po velikim firmama mahom ne pitaju da li si sa Megatrenda ili sa Ekonomskog.

[Buck Naked]

Irejz zapošljava?

[Eraserhead]

Njet, ali kad primamo juniore svedocim celom procesu. Procenjuju koliko si spreman da se cimas, putujes, radis, koliko si snalazljiv... Ovo, fakultet i to je svejedno.

[Eraserhead]

Nije bas tako, znam da je kod tebe pravljena razlika ili se bar post festum pokazivalo da Megatrendovci slabo prolaze. Kakva je struktura primljenih, recimo poredjenje megatrend vs. ekonomski vs. matematicki?

Nama je u poslednjoj generaciji bas megatrendovac bio najjaci u ekipi. Zaista se malo to gleda.Pola drzavni, pola privatni recimo. Ovih sa matematickog ETFa itd ima sad manje mada bih ja njih pre zaposljavao nego ekonomiste.

[Buck Naked]

Svi bre znaju šta Irejz radi samo ja ne <_< Važno da znam da mu je LDP drag, šta će mi to u životu i priključeniju.

[Eraserhead]

OK, poslednji put sam pricao o tome pre vise godina, moguce da su se stvari od tada promenile. Ranije su ljudi sa ETFa i PMFa mnogo bolje prolazili od ekonomista i MTovaca.

Da, pre 4 godine je bila tendencija da se ide na ETFovce i masince, ali sada se to ne forsira toliko. Mada je i tada bilo sa privatnih dosta (FEFA, Fabus itd.)