Privatni vs. državni fakulteti

[nera]

Privatne firme sa kojima ja imam iskustva, velike multinacionalne kompanije koje posluju u oblasti finansija, vrlo malo gledaju ko je koji fakultet zavrsio. U pitanju su upravo kadrovi iz oblasti ekonomije u kojoj i postoji najveci broj privatnih fakulteta. Vecina praktikanata koji ulaze u firmu i koji se dalje zaposljavaju su sad vec sa raznih privatnih fakulteta. Vise se gleda kakav kliker imaju i koliko su spremni na rad do kasnih vecernjih sati. Slicno je i sa zaposljavanjem iskusnih kadrova samo sto tu to koji je fakultet zavrsen igra jos manju ulogu, a iskustvo vecu.Tako da ta prica o ljudima sa privatnih fakulteta koji se zaposljavaju u nekakvoj sprezi sa strankama dok medjunarodne kompanije gledaju "kvalitetno drzavno obrazovanje" jednostavno ne pije vodu.

Ovo sve stoji, ali stoji i ovo hazardovo. Zasto, zato sto zaista za vecinu 'drustvenihh' firmi je pored kumosko/burazersko/porodicne veze bitno da imas nekakvu cagu^TM a sta znas nema ni veze, ionako ti nece ni trebati jel'te...A bas zbog ovoga sto pricate obojica privatni fakulteti nisu motivisani da obezbede bolje obrazovanje... citaj: velike kompanije interesuje da hoces/mozes da radis i da si sposoban da naucis posao u doglednom roku, sto ti kazes... a drustvene firme interesuje uglavnom samo veza te je opet nebitno primarno obrazovanje...

[Töölönlahti]

Sudeći po ovoj najavi, neće više biti budžeta za prosečne, ali biće više posla za banke... I naštancaćemo 20% populacije u menadžere za 10 godina, lider!

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana. Taj plan će početi da se ostvaruje od jaslica, vrtića, ludoteka i škola za roditelje, preko osnovnih i srednjih škola u kojima će đaci i nastavnici provoditi gotovo čitav dan, pa do fakulteta čija će upisna politika biti vezana za potrebe tržišta.Biće povećan upis đaka u gimnazije, omogućeno polaganje i međunarodne mature i uvedeno finansiranje „po učeniku”. Rukovodeće funkcije u obrazovnim ustanovama biće depolitizovane, a nastavnici će imati mogućnost napredovanja, ali i gubitka posla.Najbolji akademci će imati besplatne studije, a država će davati subvencionisane kredite za školarinu koju će studenti otplaćivati po završetku studija. Univerzitet, fakulteti i visoke škole biće reorganizovani, osnivaju se poslovni inkubatori, doktorske škole, kao i univerziteti za treće doba.Država će povećati izdvajanja za obrazovanje sa 4,5 na šest odsto BDP-a. Ovo su samo neke od novina koja predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2011 – 2020+”, koja će, kako se očekuje, biti prvi put predstavljena javnosti na sajtu Ministarstva prosvete i nauke (www.mpn.gov.rs) u sredu.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Studiranje-na-kredit.lt.html

[Dr Arslanagić]

Cilj Srbije je da u 2020. godini ima 38,5 odsto visokoobrazovanih građana.

:Hail: ja neveruem gde živim

[Prospero]

Sve je to već napisano u strategiji DS iz 2010. Ništa novo. Izvlači se iz fioke pred Đurđevdan.

[Dr Arslanagić]

Ko ima 40% visokoobrazovanih? Finska?Šta su doktorske škole?

[Shan Jan]

Juzna Koreja navodno ima 80%. Al tako brz skok ce izazvati strasan pad kvaliteta. Mozda i ne bi kad bi se sve uradilo kako treba al kako nece il ce ostati ovih nasih <10% il cemo imati milion megatrendovanih diplomaca.

[fonTelefon]

Ovo sve stoji, ali stoji i ovo hazardovo. Zasto, zato sto zaista za vecinu 'drustvenihh' firmi je pored kumosko/burazersko/porodicne veze bitno da imas nekakvu cagu^TM a sta znas nema ni veze, ionako ti nece ni trebati jel'te...A bas zbog ovoga sto pricate obojica privatni fakulteti nisu motivisani da obezbede bolje obrazovanje... citaj: velike kompanije interesuje da hoces/mozes da radis i da si sposoban da naucis posao u doglednom roku, sto ti kazes... a drustvene firme interesuje uglavnom samo veza te je opet nebitno primarno obrazovanje...

pogledao sam neki dan radove iz finansija i osiguranja i ko to nije zapucao sebi u glavu na nekom dobrom magistarskom bilo iz biznisa ili finansijskog inzenjeringa nema trika da to nauci sam u firmi ako nije iz dobre skole. znaju dobro sto tim ljudima daju velike pare.

[Аврам Гојић]

Ko ima 40% visokoobrazovanih? Finska?

medju ljudima od 30 do 34 godine, Finska, Danska, Svedska, Belgija imaju vise od 50% visokoobrazovanih, a neke druge zemlje (Ceska, Slovacka, Portugalija) manje od 20 odsto. na nivou EU mislim da je procenat oko 35 posto u tom demografskom stratumu, a strategija EU je da se prosek podigne na 40 posto.poenta ove price je da se ukida budzetsko studiranje. samo onaj ko ima znacajna primanja mogao bi se odluciti na studije pod ovim uslovima, ili neko kome nije frka da se sudi sa drzavom. dakle, institucionalizovano klasno raslojavanje i ukidanje drustva jednakih sansi, hajde da glumimo Ameriku ali sa dodatkom elementa bezakonja i bede. Edited March 26, 2012 by Marko M. Dabovic

[SNARC]

Mica megatrend ce ako ima pola zdravog mozga pokrenuti medicincke,farmaceutske,IT,elektrotehnicke,masinske i kakve sve ne smerove do Nove godine..pa kad drzava krene da subvencionise i kreditira studente i kad krenu Srbi da se dodatno stimuju na diplome..ima da razvaljujemo samo tako.Jebote,koliko su ocajni kad se ovakvim stvarima razbacuju..Srbija je verovatno u vecim govnima nego sto mi mozemo da pretpostavimo.

[fonTelefon]

To nije strategija vec kopiranje Merike. Tamo je to u planu 60% za populaciju od 19 do 65 posto. Besmislica, u pretezno industriji usluga dodatni profit ce biti samo u obrazovnoj industriji.

[hazard]

:Hail: ja neveruem gde živim

Zavisi sta se podrazumeva pod "visokoobrazovanim". Ako u to spadaju i vise skole, onda ne vidim problem sa idejom da 40% stanovnistva zavrsi visu skolu ili fakultet, niti mislim da je to nedostizno.btw, evo neke statistike iz 2007.:http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/090908/t090908b1-eng.htm (ovo je samo za fakultete)evo nesto iz 2005:http://www42.statcan.ca/smr08/pdf/smr08_107-eng.pdf (faks+visa skola i odvojeno samo faks)Kanada prednjaci u kategoriji faks+visa skola, nesto manje od 50% onih izmedju 25 i 64 godine imaju zavrseni ili faks ili visu skolu. Podela na faks i visu skolu je oko pola-pola.Dakle, oni koji su zavrsili i faks ili visu skolu, a imaju izmedju 25 i 64 godine, stanje iz 2005.:Kanada - ~48%Japan - 40%SAD - ~39%Finska - ~35%Danska, Norveska - ~34%Koreja, Australija, Island, Belgija - ~31-33%Samo univerzitetske diplome, ista kategorija stanovnistvaSAD, Norveska - 30%Holandija - ~28%Danska, Island - ~26%J. Koreja, Kanada, Australija, Japan - ~22-24%Britanija - ~21% Edited March 26, 2012 by hazard

[Töölönlahti]

Da, maheri računaju i strukovne studije u tih 38,5%... Štancaće broj menadžera sa 3 semestra kod Miće i kompanije i obrnuće se dosta para na taj način.... a vidite da se pominju i vannastavne aktivnosti za osnovce, predškolce, jasličare, biće tu više nego dovoljno prilike da se zaradi na deci.

[Аврам Гојић]

Super ce im te silne diplome biti.Beograd -- Izjava profesor Megatrenda Milana Brdara da je homoseksualnost bolest kao čir na želucu, akt je diskriminacije, utvrdila poverenica za zaštitu ravnopravnosti.Poverenica Nevena Petrušić reagovala je na tužbu Labrisa koja je podneta u oktobru, a koja se odnosila na sporna izjavu tokom predavanja profesora Brdara koji predaje na fakultetu za kulturu i medije. On je naime izneo da je "homoseksualnost bolest i da bi trebalo da bude tako zavedena isto kao i čir na želucu i da se homoseksualnost leči promenom pola".

[Budja]

Ko ima 40% visokoobrazovanih? Finska?Šta su doktorske škole?

Klasicno prepisivanje.Ovde u UK su laburisti imali ideju da dodju do 40% univerzitetski obrazovanih.Sta se desilo?Vise skole su preimenovane u univerzitete. Kako je traznja skocila, pojavile se skolarine, prvo 3,000 funti max, sada 9,000 funti max. Sa studentskih kredita preslo se na poreski kredit.Budzet grca, banke trljaju ruke, a Britanci se sada zlae na nedostatak odgovarajucih kadrova.Na birokratske igre i petogodisnje planove koji samo prave stetu nisu ni drugi imuni, sto ne znaci da treba da ih kopiramo.Ono, sticanje skills je naravno vazno ali se do toga ne dolazi dekretom niti nuzno povecanjem broja nominalno univerzitetski obrazovanih ljudi.

[hazard]

Da, maheri računaju i strukovne studije u tih 38,5%...

Dobro. Pa? Sta fali cilju da 40% ljudi ima zavrsen fakultet ili visu skolu?

Štancaće broj menadžera sa 3 semestra kod Miće i kompanije i obrnuće se dosta para na taj način.

Mislim da bezveze napadas ovu strategiju obrazovanje, pisana je dosta dugo od strane vrlo ozbiljnih i strucnih ljudi. I ovo nije predizborno izvlacenje, strategija je na dnevnom redu i pre nego sto su se raspisali izbori, zapravo ljudi koji su je pisali uopste nisu zadovoljni sa tim sto se poklopilo njeno zavrsavanje sa izborima, jer to znaci da ova Vlada nece odraditi neke stvari vezane za tu strategiju, a nova Vlada pitaj Boga kad ce i da l' ce.

... a vidite da se pominju i vannastavne aktivnosti za osnovce, predškolce, jasličare, biće tu više nego dovoljno prilike da se zaradi na deci.

A gde pise da se na vannastavnim aktivnostima zaradjuje? Vannastavne aktivnosti se obavljaju po skolama nakon poslednjeg zvona, sprovode ih nastavnici uglavnom, i deca tu ne placaju nista. Bar je takva zamisao i ideja.

poenta ove price je da se ukida budzetsko studiranje. samo onaj ko ima znacajna primanja mogao bi se odluciti na studije pod ovim uslovima, ili neko kome nije frka da se sudi sa drzavom. dakle, institucionalizovano klasno raslojavanje i ukidanje drustva jednakih sansi, hajde da glumimo Ameriku ali sa dodatkom elementa bezakonja i bede.

Mislim da gresis. Pod jedan, najbolji djaci/studenti i dalje studiraju za dz. Za ostale ce kredite prevashodno davati neka drzavna institucija (navodi se neka razvojna banka).Ovo je sistem koji funkcionise u Kanadi, i nije nikakvo institucionalizovano klasno raslojavanje niti ukidanje drustva jednakih sansi. Pise da ce se krediti otplacivati na kraju studija - predpostavljam da je period studija onda i grejs-period za kamatu (ne obracunava se) kao sto se radi i u Kanadi. Dakle kredit otplacujes nakon sto se zaposlis, od plate. I kredit dobija bilo ko ko upise faks (ili ispunjava sadasnji minimum za budzet). Dakle, i dalje su jednake sanse.Ono nasta ovo hoce uticati je odabir fakulteta. Znam mnogo ljudi koji su upisivali u Srbiji raznorazne fakultete za koje su znali "da ne mogu nista s tim" i da "nemaju bas neku sansu za zaposlenje u struci" ali "jebiga to mi se jedino svidja i jedino to mogu da studiram". I bar pola takvih ume da mi kaze "sva sreca sto sam na budzetu jer im nikada ne bi placao X hiljada evra godisnje za ono sto dobijam na studijama - vadi ih jedino to sto su dzabe!" - e pa nisu dzabe, nista nije dzabe, to sto nisu platio ti znaci da je isto toliko platio neko drugi. Ta perspektiva se menja kada znas da ces posle faksa morati 2, 3, 4, 5 godina da otplacujes kredit. Pa onda kazes, necu da upisem X. Pa X kaze, hej, a sto nam odlaze studenti? Sta, kazu, nase diplome beskorisne? Ajde da to popravimo. Takodje, kada placas, tj. znas da ces otplacivati, hoces da dobijes nesto za te pare. Da neki poslodavac posle tebe zaposli jer ta diploma nesto vredi. Pa krece pritisak studenata na fakultet da poprave kvalitet programa, umesto da se samo protestuje svaki godine da li je uslov za budzet 37 ili 48 bodova. I da taj proces ce biti spor i bolan za prvih par genereacija, ali mora da se pokrene.