Privatni vs. državni fakulteti

[dunja]

@IndyNisam sigurna da je rangiranje nuzan preduslov da bismo znali koliko je koji uni ili fakultet kvalitetan. Pitanje je i kako definises kvalitet (ili pak, ko ga definise), a poznato je koliko su postojeca rangiranja falicna upravo u tom smislu (pomenuti THE i ARWU). U nacelu bih se slozila da rangiranja mogu imati dobar efekat na ponasanje univerziteta/fakulteta, ali sve dok ih to ne dotice finansijski, sanse za to su jako male. Zapravo, ne znam sta mislis pod efektivnim sistemom rangiranja, nekako sam pretpostavila jedno (vidi se iz prethodne rec.), ali mozda se varam.

[Indy]

Slažem se, ali ja nemam drugi kriterijum za poređenje balkanskih univerziteta o kojima ne znam ništa (osim o B.U., a i to što znam je debelo zastarelo). To sam i hteo da kažem, ne da su sistemi rangiranja nešto posebno dobri (čak i da jesu, ne vrše rangiranje za "nižerazredne" univerzitete).Problem je što (na forumima kao što je ovaj) privatni uni/fakulteti često imaju loš tretman samo zato što su privatni. Pretpostavljam da je to i razlog što se Žiža nervira.Uopšte ne vidim razlog zašto se, u okviru Balkana, ne bi redovno sprovodilo profesionalno i nezasvisno rangiranje visokih škola. To se, npr, svake godine objavljuje u Australiji. Ko namerava nešto da upiše ovde, ode lepo u novinarnicu i kupi poslednje izdanje te publikacije u kojoj svaki univerzitet ima određeni broj zvezdica po ovom ili onom kriterijumu.

[Budja]

@IndyNisam sigurna da je rangiranje nuzan preduslov da bismo znali koliko je koji uni ili fakultet kvalitetan. Pitanje je i kako definises kvalitet (ili pak, ko ga definise), a poznato je koliko su postojeca rangiranja falicna upravo u tom smislu (pomenuti THE i ARWU). U nacelu bih se slozila da rangiranja mogu imati dobar efekat na ponasanje univerziteta/fakulteta, ali sve dok ih to ne dotice finansijski, sanse za to su jako male. Zapravo, ne znam sta mislis pod efektivnim sistemom rangiranja, nekako sam pretpostavila jedno (vidi se iz prethodne rec.), ali mozda se varam.

Savet za istrazivanja u UK svakih pet godina vrsi naucno rangiranje univerziteta po disciplinama, upravo radi raspodele para za nauku.

[dunja]

Objektivni i zdravorazumski razlog ne postoji. Problematika bi mogla biti na nivou toga kako to sprovesti a da se postigne zeljeni efekat.Postoji onaj drugi razlog, a to je da rangiranje, tj. "istina" na videlo, ne odgovara svima, odnosno nekima izrazito ne odgovara i vise im je u interesu da odrzavaju te mitove o dobrim drzavnim i losim privatnim, nego da se sa istima suoce ili nedobog oslobode.Albanija je probala nesto da uradi po tom pitanju. Pozvali su CHE, nemacki institut koji sprovodi rangiranja u ovoj oblasti, ovi uzeli i odradili posao. Univerzitet u Tirani, "najvecii i najbolji" je odlucio da ne ucestvuje u rangiranju, verovatno jer bi im bilo ispod casti ili tako neki nonsens. (Ako te zanima, mozes pogledati ovde ceo izvestaj: http://www.che.de/downloads/Ranking_Albania_Final_report_1302.pdf)Ja bih isti ili slican scenario mogla zamisliti i u Srbiji kada je BU u pitanju. Iako oni (BU) puno ovde pricaju o rangiranju i razmatraju nacine kako bi se to moglo sprovesti, sumnjam da bi oni pristali da ih neko rangira po nekim kriterijumima koje oni nisu sami postavili.BU je flagship uni, alma mater, najveci, najstariji, najskuplji, najuticajniji. Iz navedenih razloga on ima poziciju veto playera na nivou celog sistema. I ako oni kazu da nesto ne ide, to ne ide. U njemu ima mnogo kukolja i mnogo toga ne valja, sustinski, sistemski, te im nije u interesu da neko sad tu dodje i po ko zna cijim arsinima premerava stanje.Za sada je nazalost tako, videcemo u kom pravcu ce se stvari odvijati.

[Indy]

Mislim da ove agencije što rade rejting u Australiji (ne znam detalje o njihovoj metodologiji) dosta koriste "student satisfaction" kao kriterijum. Ali, to nije jedini, koriste i neke druge, "objektivnije". Tipa, koliko je % našlo posao u određeno vreme posle diplomiranja i kolika je bila prva plata. Prilično indikativni podaci za nekog ko razmišlja šta da upiše.

[dunja]

Apsolutno! I ne treba biti genije da bi zakljucio na koje pokazatelje treba obratiti paznju i sta nam sta govori itsl, samo sto ovde jos nismo dosli do razmatranja metode, jer se igre i dalje igraju na nekom drugom nivou. Sto bi se reklo, nisu se stekli uslovi.

[fonTelefon]

Bez efektivnog sistema rangiranja (kao sto su Times Higher Education ili onaj kineski sistem) ne možemo da imamo više od anegdota o tome koje su vis. škole kvalitetne. Lično ne znam ništa o tome budući da nisam u regionu, pa nemam šta informativno ni da kažem. Ne znam za druge. Mada, od anegdotskih dokaza niko nije video velike vajde. Možda je zato i tema otišla u efe.

jedino sto znam je da ovi sa karicevih skola teze nalaze posao tje sad neki valjda Alfa univerzitet. mnogi privatni po mnogim objektivnim kriterijumima imaju bolje uslove od drzavnih, ali prosto svi su srozali nivo ispod bivsih visih skola. moj rodjak je vlasnik dva fakulteta (strukovna)i sto se tice papirologije je bolji od svih konkurenata iz drzavnog sektora. prosto strava je kako su mnogi drzavni odradili tu akreditaciju.

[Tribun_Populi]

Za sada je nazalost tako, videcemo u kom pravcu ce se stvari odvijati.

U lošem.Elem, 2005. godine donet je novi Zakono visokom obrazovanju koji je uveo bolonjske principe u sistem. U startu je postavljen loše jer nije normativno vezao ruke profesorima, te im omogućio da i dalje zloupotrebljavaju diskreciono pravo prilikom ocenjivanja studenata (tj. omogućio da se predispitne obaveze ne vrednuju, što je backbone celog novog metoda nastave).Pošto je princip prepisan iz anglosaksonskog sistema VO, podrazumevao je dva nivoa studija iste hijerarhijske vrednosti - bachelor i master, koji bi trebali da obezbede veliku mobilnost studenata srodnih naučnih i umetničkih polja (tipa prelaza posle bachelor-a na sociologiji na master na prava ili političke nauke). Naravno, bagra je na sve načine pokušala to da sabotira i na kraju uspela prošle godine (promenom zakona).Sad je situacija da osnovne studije traju 4 godine, posle toga se dobija zvanje dipl. (kao što je i bilo) a master (1 godinu) su krenuli da tretiraju kao postdiplomske studije.I obesmislili reformu. Edited December 17, 2011 by Tribun_Populi

[dunja]

ako postoji nesto sto bi se moglo nazvati backbone "novog metoda nastave" to je onda pomeranje tezista sa ulaznih parametara na izlazne, tj. sa samih nastavnih planova, tj. kurikuluma, na ishode ucenja.

[Tribun_Populi]

ako postoji nesto sto bi se moglo nazvati backbone "novog metoda nastave" to je onda pomeranje tezista sa ulaznih parametara na izlazne, tj. sa samih nastavnih planova, tj. kurikuluma, na ishode ucenja.

OK, samo je ovo o čemu pričam suštinska promena (koja je trebalo da se desi) u dosadašnjem pristupu izvođenju nastave i vrednovanju rezultata rada, koja bi uzgred trebalo da smanji poražavajuće dugo vreme prosečnog studiranja i takođe da drastično smanji mogućnost korupcije. Nije se desila, štaviše izmenama zakona iz 2010. je sabotaža i legalizovana.Kako se meri uspešnost ishoda učenja? Alumni? Edited December 17, 2011 by Tribun_Populi

[dunja]

mislis na to da li je odredjeni kurikulum odgovarajuci za odredjene ishode, tj. da ce do njih dovesti? Ili mislis na to da li su ishodi odgovarajuci nekoj profesiji li su sami po sebi dobri? ne kapiram sta mislis pod "uspesnost ishoda ucenja"...

[Budja]

mislis na to da li je odredjeni kurikulum odgovarajuci za odredjene ishode, tj. da ce do njih dovesti? Ili mislis na to da li su ishodi odgovarajuci nekoj profesiji li su sami po sebi dobri? ne kapiram sta mislis pod "uspesnost ishoda ucenja"...

Ishodi su samo drugi naziv za inpute.Svode se na stavljanje odgovarajuceg glagola ispred sadrzaja.

[Tribun_Populi]

mislis na to da li je odredjeni kurikulum odgovarajuci za odredjene ishode, tj. da ce do njih dovesti? Ili mislis na to da li su ishodi odgovarajuci nekoj profesiji li su sami po sebi dobri? ne kapiram sta mislis pod "uspesnost ishoda ucenja"...

Pa mislim pre ovo drugo -> šta je taj novi cilj kome se teži (pomenula si pomeranje težišta sa kurikuluma na ishode učenja)? Sve ostalo (tj. sadržaj kurikuluma i metodi izvođenja nastave) su sredstvo a ne cilj sam po sebi.

[dunja]

pa evo, nako, najprostije receno.Cilj je da se najpre definisu ishodi, pa da se onda razvije kurikulum koji bi doveo do tih ishoda, prvo za ceo jedan studijski program, pa za svaki modul, pa onda i za svaki predmet pojedinacno. Ishodi su zapravo kombinacija odredjenih znanja i vestina koje pojedinac poseduje, kako onih generickih, tako i specificnih za neku oblast, tj. strucnih. U principu, svaki nivo obrazovanja predvidja i nivo na kome treba da budu i genericke i strucne kompetencije. Pa tako na nivou bachelor neko jednu oblast moze da razume, na nivou master moze da je objasni, a na nivou doktora moze da joj da doprinos. Mislim, ovo je zaista maksimalno uprosceno.Ukoliko pise da je ishod jedno, a sam nastavni plan, te metod nastave i evaluacije, nije takav da on moze dovesti do tog ishoda, onda mozemo reci da on nije dobro razvijen. Prosto receno, ne radi, te sami ishodi koji su mu prilepljeni (u tom smislu je Budjina opaska tacna :)) su fiktivni, da ne kazem lazni.Dakle, tezi se ka tome sto si sam i rekao, da je ishod ucenja cilj, a sve ostalo nacin da se do tog cilja dodje, kada je bar obrazovna komponenta u pitanju. Na jednom sirem planu, cilj je da se trzistu rada ili drustvu uopste bude jasnije sta odredjeni nivo obrazovanja, tj. zvanje ili diploma zapravo znace.I po meni je to sustina bolonje, stricto sensu. O njenim drugim sustinama i svrhama mozemo takodje pricati, ali to je vec nesto drugo.

[Tribun_Populi]

Super, pošto smo to definisali sad mene zanima u kom smislu to Bolonjski proces menja te ishode u kvalitativnom smislu? Znam da postoji niz uslova koje su ti silni protokoli (bolonjski, lisabonski itd.) predviđali, tipa uvođenja praktične nastave od min.30% (ako se ne varam), ali mi se čini da ništa od toga ovde nije sprovedeno (o očigledno (zlo)namernim normativnim propustima sam već pisao).O farsi od akreditacije i da ne pišem uopšte.

Na jednom sirem planu, cilj je da se trzistu rada ili drustvu uopste bude jasnije sta odredjeni nivo obrazovanja, tj. zvanje ili diploma zapravo znace.

Ovde je već u startu naš visokoobrazovni sistem žestoko omanuo, jer ne da cilj nije postignut već je stvorena ogromna konfuzija. Ako treba elaboriraću i zašto. Edited December 19, 2011 by Tribun_Populi