Avionski udesi i nesreće

[Have_Fun]

55 minutes ago, Downforce said:

Meni se cini da da.

 

Ali nemam nekih podataka sa kojim bih to potvrdio ili opovrgao taj "osecaj".

 

 

taj neki fazon.. nemam podatke samo neki "osecaj".

 

mada se ja generalno bas plasim letenja ali sto zbog posla sto zbog privatnih stvari u poslednjih par godina cesto letim i ne postaje bolje  pa je moguce da su u strahu velike oci

 

ono sto me nervira je to sto ne znam kako taj strah da pobedim pa mi je svaki odlazak na aerodrom mucenje.. danima pre leta ne spavam a u avionu samo postojim.. ne pricam, ne pijem, ne jedem, ne pomeram se, spojen sam sa sedistem sve dok ne sletimo

 

no, znaci mi odgovor od @jms_uk jer znam da je cesto u letu i da prati stvari na nebu 

Edited 11 hours ago by Have_Fun

[Lezilebovich]

Taj "osecaj" je u stvari veca medijska paznja zbog problema sa Boingom. Drugo, kao sto i sam kazes, cesce letis pa vise pratis

Edited 11 hours ago by Lezilebovich

[duda]

@Have_Fun,  pozdravio te @Tsai 

 

Pozdravljam te i ja, no je moja sreća što sam (maltene) penzos i ne moram više da letim.

[Have_Fun]

7 minutes ago, duda said:

@Have_Fun,  pozdravio te @Tsai 

 

Pozdravljam te i ja, no je moja sreća što sam (maltene) penzos i ne moram više da letim.

 

Je l' ikad bio pobeđen taj strah? Ili bar umanjen?

(Možda da se pomeri ovo na odgovarajuću temu (ne znam imamo li) da ne spamujemo ovu)

[Shan Jan]

5 minutes ago, Have_Fun said:

 

Je l' ikad bio pobeđen taj strah? Ili bar umanjen?

(Možda da se pomeri ovo na odgovarajuću temu (ne znam imamo li) da ne spamujemo ovu)

Od cega se tacno plasis, koji deo leta, koja situacija? 

 

Meni se strah smanjuje sto cesce letim al na zalost to se retko desava, obicno jednom u 2-3 meseca, taman da zaboravim prethodno iskustvo.

 

Elem, avioni su sve bezbedniji, evo muceni Boeing 737 Max bi imao nula zrtava do sada da nije ona dva leta koji su se srusili zbog greske sa senzorom. Sto bi moglo biti izbegnuto da su samo uradili stvari kako je trebalo tokom uvodjenja novog aviona i projektovanja - dakle sam aviosaobracaj je jako bezbedan. Postoje tipovi aviona koji nikada nisu imali udes sa zrtvama. Vecina modernih Airbus aviona (A220, A320neo familija, A330, A350, A380) su imali jedan ili ni jedan udes sa gubitkom trupa. Boeing-ove generacije su nesto duze u upotrebi, malo stariji modeli te imaju malo vise incidenata al to su zaista zanemarljivi brojevi. 

[x500]

Avionski saobracaj je posle liifta verovatno najbezbedniji nacin transporta. 

Danasnji avioni su mnogo bezbedniji od onih starihi, koji su leteli pre 30-40-50 godina. Nakupilo se znanja, naucilo se na greskama.

Moran let

 

[Have_Fun]

6 minutes ago, Shan Jan said:

Od cega se tacno plasis, koji deo leta, koja situacija? 

 

Meni se strah smanjuje sto cesce letim al na zalost to se retko desava, obicno jednom u 2-3 meseca, taman da zaboravim prethodno iskustvo.

 

Generalno ceo let mi je frka.

Poletanje me plaši da li ćemo uspeti da uzletimo i da li avion ima dovoljno snage.

U toku leta sam prestravljen kad počnu turbulencije.

Čak i kad je let miran u meni sve treperi jer isčekujem da u nekom momentu počnu.

Kod sletanja mi je frka da li će biti ok, jer pri jednom sletanju na bečki aerodrom, vetar nas je tako grunuo da sam pomislio da nas je odneo u Bratislavu.

 

Mislim da je strah vezan za to što nemam kontrolu nad situacijom i što moj mozak ne može da prihvati to da smo u vazduhu.

Generalno imam i strah od visine.

[John Dies at the End]

Avioni jesu sve bezbedniji,  ali problem je ljudski faktor, posebno kod odrzavanja . 

 Postoji i problem zastarelosti flote( i odrzavanja) u manje razvijenim ( afr/azija) i ex-SSSR drzavama.

 

[Shan Jan]

@Have_Fun mozda da popijes nesto za smirenje tipa xanax? Meni na primer pomaze tokom leta da pricam sa nekim. Takodje, kapiram osecaj nemanja kontrole, ja nekad zamisljam da ako stvari krenu po zlu da cu da odem do kokpita i preuzmem stvari u svoje ruke. Idiotski ali pomaze 

[Have_Fun]

9 minutes ago, Shan Jan said:

@Have_Fun mozda da popijes nesto za smirenje tipa xanax? Meni na primer pomaze tokom leta da pricam sa nekim. Takodje, kapiram osecaj nemanja kontrole, ja nekad zamisljam da ako stvari krenu po zlu da cu da odem do kokpita i preuzmem stvari u svoje ruke. Idiotski ali pomaze 

 

Hmm.. možda probam i to.

Koristio sam neke lekiće, na bazi valerijane i još koječega koji bi me malo uspavali.

Društvo je naravno preporučivalo žestinu, ali bi me to dodatno unervozilo.

 

Sad kad si spomenuo kokpit, setih se situacije na letu Beč-Beograd.

Leteo sam onim malim aviončetom - properelac i u jednom momentu krajičkom oka uhvatim da pored mene prolazi neko u uniformi.

Podignem glavu kad ono - pilot!

Ja u šoku!

Šta radi budala ovde kod nas, umesto da drži volan u rukama?!

[duda]

@Shan Jan, ja da ti objasnim par stvari 

 

pitanje ''čega se plašiš'' nema puno smisla, jer onaj koji se plaši letenje PLAŠI SE SVEGA

 

taj strah nije racionalan pa se zato teško može odgovoriti čega se tačno plašim

 

i ne, taj strah ne prolazi, čovek može samo po malo da se navikne

 

ja sam svojevremno morala da letim i teretnim avionima, to je tek horor, mada, tu je čovek nekako povezan sa osobljem koje se brine o transportu pa i sa letačkim osobljem, pa je to, barem za mene, značilo veliko olakšanje

vidiš da ljudi redovno rade svoj posao i da je sve pod kontrolom, spremaju hranu, tu na licu mesta, dele sa tobom i sve je nekako intimnije, nije da se osećaš da si stavljen u tu konzervu i da ne upravljaš apsolutno ničim

 

 

Edited 9 hours ago by duda

[Tsai]

Jednostavno svaki put pred poletanje se oprastam od zivota. Pomaze to sto cesce letim pa nije kao ranije da ne mogu mirno da sedim, nego se pomeram levo desno uz svako cimanje aviona dok dobija na visini. Naucio sam da spolja izgleda ladan ko spricer a unutra pakao. 

 

Fascinantno kako mozak uvek izmisli neki novi simptom, kad izgustiram jedan fatalni scenario, odmah se predje na drugi. Razgovarao onoliko na psihoterapiji, dosli smo do toga da je to strah od gubitka kontrole i strah od uspeha/samorealizacije, no to saznanje mi nije mnogo pomoglo. Mogu da kazem i da sam na neki nacin fasciniran avionima i letenjem i da mi je onda zao sto ne mogu da uzivam u tome. Mada sam definitivno dosta bolji nego ranije, kada uspostavi visinu gore nije mi vise toliki problem. Sletanje mi je cak i ok, jer razmisljam kako smo blizi zemlji i kako su vece sanse da se prezivi 

 

Sto se tice hrane, uvek pojedem i olizem sve, iz inata. Ne dam im da ostane ni mrvica kad ce me vec ubiti, zlikovci

 

Ali te misli pred poletanje, psujem sebe sto sam pristao da me vode na streljanje, psujem njih... Provalio sam da mi prija da slusam intervjue sa Sergejem Trifunovicem dok uzlece, jer je lud i brzo prica i onda se zaboravim na kratko gde sam

[Eleniko]

шта бре пишете ко ненормални на овој теми

свако мало ми искаче, помислим да се неки ероплан стровалио

[Filozof manijak]

Obožavam da letim, uživam kao mali Vla na ringišpilu, fascinira me taj doživljaj letenja u limenoj konzervi na 10km u oblacima. Najviše me loži rulanje na pisti, potisak, uzletanje i kad pritisak počne da se igra u ušima. Ne umem da objasnim, nije u pitanju adrenalin, niti loženje na neko uzbuđenje, nego neki čudni amalgam čistog dečijeg oduševljenja ljudskim dostignućem i naukom, i pozitivne treme.

 

Čak me ni turbulencije ne štrecaju nešto. 

A kao klinac, dugo sam se patio sa bolešću vožnje svaki duži put kolima, busom, bio je prava agonija.

Edited 9 hours ago by Filozof manijak

[Have_Fun]

10 minutes ago, Tsai said:

Jednostavno svaki put pred poletanje se oprastam od zivota. Pomaze to sto cesce letim pa nije kao ranije da ne mogu mirno da sedim, nego se pomeram levo desno uz svako cimanje aviona dok dobija na visini. Naucio sam da spolja izgleda ladan ko spricer a unutra pakao. 

 

Fascinantno kako mozak uvek izmisli neki novi simptom, kad izgustiram jedan fatalni scenario, odmah se predje na drugi. Razgovarao onoliko na psihoterapiji, dosli smo do toga da je to strah od gubitka kontrole i strah od uspeha/samorealizacije, no to saznanje mi nije mnogo pomoglo. Mogu da kazem i da sam na neki nacin fasciniran avionima i letenjem i da mi je onda zao sto ne mogu da uzivam u tome. Mada sam definitivno dosta bolji nego ranije, kada uspostavi visinu gore nije mi vise toliki problem. Sletanje mi je cak i ok, jer razmisljam kako smo blizi zemlji i kako su vece sanse da se prezivi 

 

Sto se tice hrane, uvek pojedem i olizem sve, iz inata. Ne dam im da ostane ni mrvica kad ce me vec ubiti, zlikovci

 

Ali te misli pred poletanje, psujem sebe sto sam pristao da me vode na streljanje, psujem njih... Provalio sam da mi prija da slusam intervjue sa Sergejem Trifunovicem dok uzlece, jer je lud i brzo prica i onda se zaboravim na kratko gde sam

 

Ovo poslednje sto si rekao - slicno je i kod mene.

Moraju cula da mi budu zauzeta.

Ali sva odjednom!

 

Npr. probao sam da slusam muziku, ali bi mi oci lutale po unutrasnjosti aviona a ne daj Boze kroz prozor da pogledam 😀 

Zatim sam probao knjigu da citam, ali avaj, jer cujem zvukove leta.

 

Tako da sad letim naoruzan podkastima ili jos bolje nekim serijama tipa The office, gde radnja ide brzo a i oci i usi su mi zauzete pa je malo lakse tako pregurati let 😀