Cinema City godine 2011.

[notenoughreasonsforclaire]

Izlaskom satnice potvrđene su lepe vesti glede nekolikih filmova koji će biti prikazani na ovogodišnjem Festivalu od 18. do 25. juna u Novom Sadu. Dobro – booklet i promo materijal su mi prilično hipsterizovani, ali to nije ni bitno. Dodate su neke nove selekcije, neke stare su ostale što ćete već videti na priloženim linkovima. Ne proučih sve najdetaljnije tako da u ovom trenutku ne bih nijedan od filmova koje nisam gledao izdvajao. Opis je bolji nego prilikom čitanja najave za filmove na FEST-u, ali to i dalje ne garantuje da ćete volšebno propustiti neki film ako se oslonite samo na sinopsis ili, što je verovatnije, da vašem nezadovoljstvu kraja neće biti zbog toga što je neko uneo previše mašte u opisivanje filma gde joj mesta nema. Internet je i dalje najpouzdaniji savetnik ako već ne možete stići na baš svaku projekciju.Jedna od novina je i izbacivanje prostora Pozorišta mladih kao jedne od sala za prikazivanje filmova (jer će uglavnom biti komfornog prejebavanja u „Areni” i Kulturnom centru, ali i blagog smrzavanja u otvorenoj Katoličkoj porti) što automatski znači da divnog zagušenja i lepljivih prstiju (i svega ostalog na telu) koji se javljaju još na reklamama ove godine ne bi trebalo da bude. Dakle, te čari ćemo propustiti, ali verujem da će, ipak biti prilike da se sretnu i sretno zaobiđu „promoterke” za koje vam nikada neće biti jasno šta tačno rade na Festivalu (zanimljivo, promotera je uvek neznatno minoran broj), a iz njihovih blago („blago” se ovde koristi u značenju „izrazito”) pritupih pogleda i uskih majičica, videćete da će broj filmova koje će pogledati biti jednocifren… Ali, i to valjda spada u

Festivala tako da se čovek mora pomiriti sa tim. A šta je onda bitno? Ovako: zamišljao sam da ću nekad, negde imati prilike da vidim retrospektive filmova Béle Tarra, Šarūnasa Bartasa i Pedra Coste na istom mestu. Zapravo, razmišljam ja i dalje da ću gledati, šta znam, i presek karijere reditelja kao što su Lav Diaz ili Zhāngkē Jiǎ, ali to je već dosta nestvarnije. Ono prvo će se dvotrećinski već i ostvariti na ovogodišnjem „Cinema City”-ju. O, velike li radosti kada će se biti u prilici na ogromnom platnu pogledati Tarrini „Hotel Magnezit”, „Családi tüzfészek”, „Szabadgyalog”, „Panelkapcsolat”, „Macbeth”, „Öszi almanach”, „Kárhozat”, „Prologue”, „Utazás az Alföldön”, „Werckmeister harmóniák” i poslednji, dugo očekivani „A torinói ló” ili Bartasevi „Praėjusios dienos atminimui”, „Koridorius”, „Mūsų nedaug”, „Namai”, „Septyni nematomi zmones” i film koji nikako da stigne da bude viđen (jer ga nije bilo ni na velikom ni na malom ekranu), „Eurazijos Aborigenas”. Doduše, opet je smišljač satnice uspeo da uknapuje poslednje filmove ova dva autora, ali nije strašno, uspeće se videti i jedan i drugi. Pedra Coste, doduše, nema, što je šteta (kao što je i gre’ota što ni njegov zemljak, Manoel de Oliveira, jedan od najvitalnijih autora današnjice ne bi mogao da dođe, a bio bi i više nego dobrodošao), ali ne može se svaka želja u potpunosti ostvariti. No, tu je zato Dorota Kędzierzawska (predsednica ovogodišnjeg žirija takmičarske selekcije, btw), a retrospektivu njenih filmova čine „Diably, Diably”, „Wrony”, „Nic”, „Pora Umierac”, „Jestem” i konačno (i) sa titlovima „Jutro będzie lepiej”.To je bitno. I „Le Quattro Volte“. Remek-delce. U bioskopu se tek vidi sva fantastičnost ovog Frammartinovog filma i sve ono što ga izdvaja iz celokupne prošlogodišnje produkcije. Verovatno mi ne verujete, te ga stoga slobodno pazarite™, pa sami proverite pre odlaska u kino.Mike Leigh se isto tako nikada ne propušta tako da je i „Another Year“ obavezna projekcija na kojoj će se biti. Ostalo već sami izaberite, vi malobrojni koji ćete uopšte uspeti biti u Novom Sadu i na Festivalu...