365(ne)lepihdana

[Nicol]

o yebalavasopćinabeznačelnika takve pesimističe. pa dajte malo otvorite oči za lipotu, gledajte srcem. recimo, jučer sam šetajući gradom ugledala divan prizor: dvoje sugrađana u trećoj životoj dobi, drže se za ruke i nasmijano pristupaju kontejneru. uz puno ljubavi i malo sreće, nać će se tu pravih delicija. kako je proljetno sunce okupalo grad (btw. imam susjedu koja živi u trondheimu, kaže da tamo jadni penzioneri ne vide sunca po 2 miseca, ostave pola penzije u solariju), kontejner je malo užegao pa su mirisi zasićeniji nego inače. iz unurašnjosti najprije iskače dobro uhranjena mačka kontejnerašica. par je smireno propusti da pobjegne, znaju da je bioraznolikost jedna od osnovnih prednosti života na balkanu. potom pristupaju i pažljivo probiru namirnice, 20 dag diskretno potamnile salame, 2 riblje drače s netaknutom glavom i nepolizana tegla nutele. razumnin gospodarenjem uštedili su i za jednu solidnu keramičku dentjeru, pa im ni stari kruh više ne predstavlja zapreku. gdje ima volje, nađe se i načina. al najlakše je bit neodgovornan i neopran, lako je kritizirati, al treba nešto i poduzeti, a ne samo sjedit i privrtat po glavi kako se domoć imućnog unuka. većina njihovih vršnjaka nema uopće volje za time, po cile dane sjede i kukaju, naginju negativizmu i voajerstvu. ne bave se sportom, pa se posli žale da ih muče bolni zglobovi i visok šećer, ništa ne čitaju, nit nemaju kulturu pisane riječi, jer tobože ne vide, a kad im se dobronajmjerno sugerira da uvedu malo vedrog duha, prave se gluvi. optimist nađe rješenje, a pesimist ispriku.

[betty]

[Miralem]

prolazeci juce osuncanim beogradom nakon casa yoge, paznju mi je privukao naizgled cudan prizor: vizuelno hendikepirana osoba je gurala osobu sa posebnim potrebama u kolicima, dok joj je ova davala instrukcije. prvo sam ih radoznalo posmatrao, a ondah sam shvatio- pa to je zapravo model koji bi mi svi morali da upotrebljavamo! zamislite svet u kome ljudi pomazu jedan drugome, nadomestaju jedni drugima nedostatke, zive u simbiozi kako sa sobom, tako i sa prirodom! ne bi li ovaj svet bio mnogo bolje mesto, samo ako li iskazemo malo vise dobre volje? zasto to ne radimo? evo, resio sam, pocecu prvi! naisao sam na beskucnika kako lezi kraj slivnika i dao mu hemijsku olovku. izvoli, dobri covece, razmisli! napisi nesto pozitivno, nesto sto ce mozda nekom sugradjaninu ulepsati dan! i podstakni ga da i on sam uradi slicno! zadovoljan jer sam pokrenuo lavinu pozitive i nade u buducnost kod onih kojima je to najpotrebnije, produzio sam ka solarijumu. osecao sam se ispunjeno i u skladu sa okolinom.

[kim_philby]

nicol miraleme id u kurac :D

[Nicol]

prolazeci juce osuncanim beogradom nakon casa yoge, paznju mi je privukao naizgled cudan prizor: vizuelno hendikepirana osoba je gurala osobu sa posebnim potrebama u kolicima, dok joj je ova davala instrukcije. prvo sam ih radoznalo posmatrao, a ondah sam shvatio- pa to je zapravo model koji bi mi svi morali da upotrebljavamo! zamislite svet u kome ljudi pomazu jedan drugome, nadomestaju jedni drugima nedostatke, zive u simbiozi kako sa sobom, tako i sa prirodom! ne bi li ovaj svet bio mnogo bolje mesto, samo ako li iskazemo malo vise dobre volje? zasto to ne radimo? evo, resio sam, pocecu prvi! naisao sam na beskucnika kako lezi kraj slivnika i dao mu hemijsku olovku. izvoli, dobri covece, razmisli! napisi nesto pozitivno, nesto sto ce mozda nekom sugradjaninu ulepsati dan! i podstakni ga da i on sam uradi slicno! zadovoljan jer sam pokrenuo lavinu pozitive i nade u buducnost kod onih kojima je to najpotrebnije, produzio sam ka solarijumu. osecao sam se ispunjeno i u skladu sa okolinom.

sjajno! kreativna simbioza dobre volje, baš kao enzim i supstrat, katoda i anoda, moruzgva i rak samac. najlakše je bit pesimist, dati beskućniku 10e i kukat kako socijalna služba ne radi svoj posao. s 10 eura bi se nalokao i dalje valjao po cesti, ovako si ga odveo na unutarnje vrelo dobrote i optimizma. Edited May 31, 2011 by Nicol

[Alphons]

nicol, šta reći sem

[Weenie Pooh]

Kakvi ste bandwagoners, prvo se nešto bunili a onda kad ste osetili da na optimistima svet ostaje, odmah krenule stilske vežbe sa odgovarajućim tonom <_<U iskušenju sam da reaktivno otvorim temu "Srednjedopska Desentizacija: Taština Tehnološkog Solipsizma", gde bismo sa downer strane razmotrili nemogućnosti resocijalizacije trideset-plus-ogodišnjaka koji rade preko interneta, informišu se preko interneta, kupoprodaju preko interneta, socijalno i seksualno opšte preko interneta, a kad ih zlehuda sudbina natera na živu, meatworld interakciju, dobiju napad panike jer shvate da su pogubili sve orijentire potrebne za istu koje su stekli u pretehnološkoj mladosti, te da je povratak jednostavno nemoguć.Ali neću, jer ne mogu da se odlučim da li da temu ilustrujem prizorom iz Incalla ili iz Transmetropolitena.

[yolo]

prolazeci juce osuncanim beogradom nakon casa yoge, paznju mi je privukao naizgled cudan prizor: vizuelno hendikepirana osoba je gurala osobu sa posebnim potrebama u kolicima, dok joj je ova davala instrukcije. prvo sam ih radoznalo posmatrao, a ondah sam shvatio- pa to je zapravo model koji bi mi svi morali da upotrebljavamo! zamislite svet u kome ljudi pomazu jedan drugome, nadomestaju jedni drugima nedostatke, zive u simbiozi kako sa sobom, tako i sa prirodom! ne bi li ovaj svet bio mnogo bolje mesto, samo ako li iskazemo malo vise dobre volje? zasto to ne radimo? evo, resio sam, pocecu prvi! naisao sam na beskucnika kako lezi kraj slivnika i dao mu hemijsku olovku. izvoli, dobri covece, razmisli! napisi nesto pozitivno, nesto sto ce mozda nekom sugradjaninu ulepsati dan! i podstakni ga da i on sam uradi slicno! zadovoljan jer sam pokrenuo lavinu pozitive i nade u buducnost kod onih kojima je to najpotrebnije, produzio sam ka solarijumu. osecao sam se ispunjeno i u skladu sa okolinom.

prepisao si pobednicki rad sa konkursa ispovedne proze magazina sense, gmazu podli, nista ti sveto nije.

[hazard]

[Zabalujev]

Dakle, lik je objasnio. http://www.youtube.com/watch?v=ps6rxrrYpL4

[Аврам Гојић]

ja bih voleo da pitam ekipu sa bloga 365 (pošto nemam gde, postaviću je ovde u vidu retoričkog pitanja):da li su oni svesni da su njihove ekonomske ideje o samopomoći i naročito moći pozitivnog razmišljanja i oslanjanju na svoje sopstvene snage podignutom na pijedestal moralnog ponašanja - nastale pre više od 150 godina i u međuvremenu su odbačene kao arhaične? preporučio bih ekipici da čita o viktorijanskom moralu, koji je doveo do stvaranja sirotinjskih domova u kojima se, baš je tako pisalo, služi hrana "koja mora biti lošija od one u kasarnama i kaznionicama", da siromašni ljudi ne bi počeli da uživaju u svom stanju siromaštva. početne premise bloga 365 lepih dana kao da su prepisane iz dela Samuela Smiles-a.

[morgana]

izgleda da su presusili sa lepim pricamaili samo kasne sa postavljanjem nove, ili je postalo nepopularno slati im tekstove, ili nema dovoljno interesovanja za preplavljivanje ljepotomhttp://www.youtube.com/watch?v=tbaMHI0odpk

[Joshua]

eh sad, pa nisu oni ko bešćutni kapitalisti - treba malo vremena odvojiti i za sebe, relaksaciju, spa, teretanu, eventove, sunčanje...biće novih tekstova za vikend.za sad maleni predah intermezzo:http://www.youtube.com/watch?v=j_Cpb2Cb5Jc

[Caligula]

izgleda da su presusili sa lepim pricama

... sve lepe price su jedna drugoj nalik A svaka ruzna prica ima samo svoju ruznost. Valjda ne pisu zato sto su sve lepo ispricali sto se dalo ispricati, u nedostatku supstance cak su i Djindjica pozvali jednom Lepom seansom. Prosto, sve je receno. Na nama je da te reci pamtimo, secamo ih se, koristimo, mozda i stetoviramo na vidnom mestu, prenosimo drugima, shirimo Lepandjelje.e, da - citava 365 stvar me podseca na "Odvratnu Pricu" Dostojevskog. Sva ta naivnost prolivena po digitalnom klozetu, sve te dobre namere, nicim izazvano razumevanje sitnih zadovoljstava iz udobne fotelje u Saloncu - kada jednom pukne, onda pukne na ruzan i otreznjujuci nacin. Edited June 1, 2011 by CowBoy

[MancMellow]

o yebalavasopćinabeznačelnika takve pesimističe. pa dajte malo otvorite oči za lipotu, gledajte srcem. recimo, jučer sam šetajući gradom ugledala divan prizor: dvoje sugrađana u trećoj životoj dobi, drže se za ruke i nasmijano pristupaju kontejneru. uz puno ljubavi i malo sreće, nać će se tu pravih delicija. kako je proljetno sunce okupalo grad (btw. imam susjedu koja živi u trondheimu, kaže da tamo jadni penzioneri ne vide sunca po 2 miseca, ostave pola penzije u solariju), kontejner je malo užegao pa su mirisi zasićeniji nego inače. iz unurašnjosti najprije iskače dobro uhranjena mačka kontejnerašica. par je smireno propusti da pobjegne, znaju da je bioraznolikost jedna od osnovnih prednosti života na balkanu. potom pristupaju i pažljivo probiru namirnice, 20 dag diskretno potamnile salame, 2 riblje drače s netaknutom glavom i nepolizana tegla nutele. razumnin gospodarenjem uštedili su i za jednu solidnu keramičku dentjeru, pa im ni stari kruh više ne predstavlja zapreku. gdje ima volje, nađe se i načina. al najlakše je bit neodgovornan i neopran, lako je kritizirati, al treba nešto i poduzeti, a ne samo sjedit i privrtat po glavi kako se domoć imućnog unuka. većina njihovih vršnjaka nema uopće volje za time, po cile dane sjede i kukaju, naginju negativizmu i voajerstvu. ne bave se sportom, pa se posli žale da ih muče bolni zglobovi i visok šećer, ništa ne čitaju, nit nemaju kulturu pisane riječi, jer tobože ne vide, a kad im se dobronajmjerno sugerira da uvedu malo vedrog duha, prave se gluvi. optimist nađe rješenje, a pesimist ispriku.

au, svaka čast