365(ne)lepihdana

[Lezilebovich]

Na stranu sve ovo, ja ne mogu da verujem da mi 2011-te pricamo o "izgubljenom medijskom ratu" kao o osnovnim uzroku svog statusa u svetu. Ludilo!

U stvari, ovde je situacija takva da se o tome i ne priča, jer se zna da je tako i nema smisla o tome pričati.

[MancMellow]

Pa to je ono - pravili smo sranja, pravili su i drugi sranja, a mi smo prosli gore zbog "loseg imidza"

[morgana]

jad.

[Venom]

Bednici inace nece da objave nijedan komentar koji ne sadrzi ispijanje autorovog jogurta (tecnog).

[Аврам Гојић]

"baš kao što ni nedavno režirano "slavlje smrti" ispred Bele kuće povodom ubistva Bin Ladena ne izražava većinsko i istinsko raspoloženje Amerikanaca po ovom pitanju"da, vecinski i istinski Amerikanci dobro znaju da je to inside job i da je Osama bio americki covek. ni to se ne preispituje, to se zna.covek se toliko pobrkao da je potpuno preslikao Srbiju na Ameriku. k`o onaj istrazitelj u velikoj cistki u SSSR koji je zaurlao na jednog mucenika: "Ko vam je dozvolio da usred Beca organizujete menjsevicku zaveru". jako se postideo kada je shvatio sta je rekao.

[kim_philby]

"baš kao što ni nedavno režirano "slavlje smrti" ispred Bele kuće povodom ubistva Bin Ladena ne izražava većinsko i istinsko raspoloženje Amerikanaca po ovom pitanju"da, vecinski i istinski Amerikanci dobro znaju da je to inside job i da je Osama bio americki covek. ni to se ne preispituje, to se zna.covek se toliko pobrkao da je potpuno preslikao Srbiju na Ameriku. k`o onaj istrazitelj u velikoj cistki u SSSR koji je zaurlao na jednog mucenika: "Ko vam je dozvolio da usred Beca organizujete menjsevicku zaveru". jako se postideo kada je shvatio sta je rekao.

it's a she. bogdana koljevic. valjda je to zaretova ucena: necete sapera a onda evo vam koljevicka.inace nspm-ovci sebe ucitavaju u ludu cajanku. svaka ptica svome jatu leti.

[TBoneSteak]

obziromna velicinusrpskedepresijejab administrirao konjskedozeprozakaod500mg-750mgpaiceloggramanadanposle6meseci jabnapravio 1revaluacijuzavisnood rezultatasent from my BlackBerry®

[morgana]

jos malo djokovicologije sa nspm:

Пре неколико недеља сам се ноншалантно шетао градом у тренутку док је Ђоковић играо финале Мадрида против Надала и то не зато што ми није било стало до резултата тог меча, већ управо супротно, зато што ми је било сувише стало. На крају крајева, та моја тактика гледања великих мечева наших репрезентација једном је већ донела разултат: три минута пре краја финала Светског првенства у кошарци у Индијанополису, код вођства Аргентинаца против наше репрезентације, исто тако ноншалатно сам напустио своје навијачко седиште пред истим оним телевизором на коме сам, да не буде забуне, гледао и оно финале против Литванаца. Резултати нису изостали: од изгубљеног меча, постали смо прваци света. Традиција постоји да би се настављала.И заиста док сам се тако шетао улицом за време мадридског финала, у једном тренутку сам чуо унисоно вриштање из станова чији су прозори били отворени. Исто сам то чуо и оне вечери када су се кошаркаши тукли против аргентинских гаучоса. Знао сам шта то значи. Поново је било лепо бити ту где јеси.Није случајно што већина овдашњог света Ђоковићеве мечеве гледа као да гледа репрезентацију. То је зато што се и Ђоковић понаша као да на АТП турнирима репрезентује земљу из које долази, а не само свој рачун у банци и своју витрину са пехарима, као што је то случај, да се не лажемо, са већином осталих играча из АТП тура. Један проницљиви новинарГардијана написао је после Аустралијен Опена да је за Ђоковићеву форму заслужна и титула са репрезентацијом у Дејвис купу. И био је у праву: Ђоковић је очигледно човек за кога историја није празна прича, већ систем сећања који даје вредност постигнућима, тако да је врло добро знао да са првом српском титулом у Дејвис купу улази у историју. Та чињеница да је се око његовог тениса, том титулом, створила једна историјска аура учинила га је коначно, у симболичком смислу, равноправним са Федерером и Надалом, јер та аура дефинитивно означава прелаз из сфере “свакодневице” у сферу “вечности”, из сфере обичности у сферу изузетности. Без те ауре он их не би могао побеђивати. Ђоковићев новооткривени победнички менталитет није дакле настао тек пуким низом победа, већ подвигом (Дејвис куп титула) око ког лебди аура непоновљивости и јединствености и управо тај подвиг чини да “буде оно што бити не може.” Након историјске титуле у Дејвис купу могао је да наступи историјски низ победа на АТП турнирима. Без првог се не би могло догодити друго.Ето зашто Ђоковић увек носи некакво национално обележје на доделама трофеја у 2011. години: зато што се симболички наслања на темељ свог победничког менталитета који га је коначно уверио да може да буде оно што је изгледало да бити не може. Ђоковић тако показује једну једноставну ствар која се у Србији заборавила: да нешто не може да настане ни из ничега, да је лично и национално самопоуздање неопходно за било какво постигнуће, а да би се то самопоуздање стекло, човек се мора на нешто ослонити.Ђоковићев склоп вредности, који је експлицирао небројено пута, јесте прст у око у Србији доминирајућој аутошовинистичкој свести: православље, патриотизам, породица. Сва ова три ослонца, која називамо традиционалним вредностима, не би имала много смисла да их не прате два “фермента” која и омогућавају да овај склоп вредности постане генератор енергије, а не њен потрошач. Оба та фермента су видљива у Ђоковићевим јавним наступима и мечевима.Први је осећање мере. Захваљући мери појединац се никада потпуно не утапа ни у веру, ни у нацију, ни у породицу јер би тако престао да буде појединац - што значи превидео налог да учини нешто са собом; међутим, исто то осећање мере га онемогућава да се потпуно одвоји од ових вредности колектива, јер би тим одвајањем постао слаб, немоћан и неприметан у свету у коме борави. Пекић је то уосталом приметио пре мене: “Породица је ишчезла из романа када је почела ишчезавати из наших живота као основна јединица шире заједнице и кад је замењена јаким самодовољним индивидуама, које су се, однекуд, увек на крају откриле као слабе, управо због непостојања корена и прошлости у породици и геносу.”[1]Осећање мере наводи човека да се непрекидно самерава са светом, са осталим играчима и то не само у разултатима на терену већ апсолутно у свему. Мера и самеравање са светом наводи човека да традиционалне вредности којима је веран (вера, патротизам, породица) не доживи као коначне границе своје личности, већ управо као енергију за чин подвига и самонадмашивања. Ту долази до изражаја друга скривена особина Новака Ђоковића, а то је чојство, традиционална српска особина, непреводива на већину светских језика, особина које се нисмо увек придржавали, али коју у најбољим часовима нисмо никада заборављали. Чојство је дакле, захтев упућен појединцу да сачува другог од себе. И заиста, тешко да ће се на АТП туру пронаћи играч који је више пута аплаудирао својим противницима од Ђоковића, тешко да је неки играч, приликом пораза, показивао више пријатељских емоција према победнику, тешко да икоме, сем Ђоковићу, и пада на памет да о свему томе размишља. То је оно што ће Ђоковићеве ривале у будућности застрашивати колико и његов бекхенд: биће тренутака када ће Ђоковић губити мечеве на терену, али му се нико од његових савременика неће моћи приближити у сфери репрезентативности или онога што се зове personalityуправо зато што је Ђоковић човек који игра тенис, а не тек тенисер.Ђоковић нам тако показује да се традиционалне вредности као што су вера, патриотизам и породица могу преобразити у генератор неслућене енергије, а показује нам и начин на који то могу постати: потребно је, наиме, да се уоквире осећањем мере и чојства.Такве енергије данас у Србији нема, и не само то: све се чини да такве енергије више никада не буде. Зато је Ђоковић инцидент, јер нам боље и очигледније него ишта друго, показује који је стварни домашај споја нихилизма и егоманијаштва који нам се као идеални склоп вредности натура у 95 посто медија у Србији, и то не случајно, наравно. Не верујете? Размислите када сте последњи пут у медијима у Србији видели или чули особу (сем Ђоковића) која ће својим примером оспољити вредности као што су вера, патриотизам, породица, мера и чојство, а да при том није називан талибаном, фашистом, националистом, православним екстремистом. Да би те традиционалне вредности и даље биле проказане, Ђоковић се симболички жели приказати као део овог ужасног система, као пример коме тај систем наводно стреми, или, чак, као његов потенцијални производ. А заправо је Ђоковић управо све супротно од свега што вас окружује, и то што је постао, постао је управо зато што се оглушио о све у шта вам овај систем, врло експлицитно, саветује да верујете.

sta je ovo, predizborni semioticki fajt? Edited May 28, 2011 by morgana

[Shan Jan]

Ti da si pravi patrijota morgana ti bi sada uhvatila reket i postala prva na wta listi. Ali svi mi znamo da ti to neces uraditi jer nema u tebi vere, cojstva i junastva. Zato sedi, cuti i stidi se <_<

[kim_philby]

Пекић је то уосталом приметио пре мене: “Породица је ишчезла из романа када је почела ишчезавати из наших живота као основна јединица шире заједнице и кад је замењена јаким самодовољним индивидуама, које су се, однекуд, увек на крају откриле као слабе, управо због непостојања корена и прошлости у породици и геносу тенису.”

Edited May 28, 2011 by kim_philby

[spin&doktors]

ako ikad klonete duhom, ne brinite, tu je vesna ždrnja

Gledam na TV-u jednu ženu. Pošla na sajam zapošljavanja. Kosa joj seda i neočešljana. Ona zapuštena i ofucana. I kaže: „Idem da vidim, ali, ko će mene zaposliti? Imam 55 godina, nikom ja ne trebam.“ Baš me razljutila! Došlo mi da je išamaram! U Francuskoj su sve prodavačice ili mlađe od 30, ili starije od 50. Očešljaš se, dotraš se malo, osmehneš se i kažeš: „Imam 55 godina. Neću se više udavati, ni razvoditi, ni porađati, ni zaljubljivati. Prošla sam sve krize i frke. Naučila da komuniciram, stekla iskustvo, a još sam zdrava i snažna. Nema noćnih žurki, nema menjanja pelena, nema bolovanja zbog boginja. Nema bračnih brodoloma, ni odsustva zbog pijanki. Baš mene želite da zaposlite! Ako ne radim dobro, možete da me otpustite. Ali, ako dobro radim, ja vas nikad neću izdati. Ne želim baš da menjam posao dvaput godišnje, nisam više toliko mlada!“ Šta mislite, ko ima bolje šanse, ona sa TV-a, ili ova iz moje mašte? Mislim, ko da joj da posao, kad ona sama sebi ne bi dala posao!?Eto, to je optimizam, ako mene neko pita. I uvek je delotvoran. Jer, čak i kad ne nađete posao, osećate se dobro zato što verujete da ćete se snaći. Vera znači optimizam. Bilo koja vrsta vere.

[ToniAdams]

zdrnja deluje kao osoba koja je u zivotu dupe odrala radeci za leb.

[teacher]

zdrnja deluje kao osoba koja je u zivotu dupe odrala radeci za leb.

Da, ali je i posle rada na njivi, uvek bila doterana, vedra i nasmejana. Samo ne znam čemu ono: "išamarala bih je". To je tako non-optimistic...

[ToniAdams]

za njeno dobro jebote.

[Joshua]

jbte, koja idiotkinja. najbolje staviti u kurikulum "i'm dead inside- hire me!", da se lepo vidi da se ona razlikuje od tamo nekih glupača koje, pazi molim te, oće i decu da imaju, a ne da žive samo za rad u butiku ili bilo koji drugi posao.nosi se, kravo odvratna disklejmer - ne trigerujem na majčinstvo, da neko slučajno ne pomisli da iz mene tipka estrogen.