365(ne)lepihdana

[Sestre Bronte]

koja, prva ili druga?

[Caligula]

Odvratna moda po fejsbuku: ... i jos nekoliko javnih licnosti sa ovim na Cover foto... kakav je ovo jalovi aktivizam?

Edited June 19, 2013 by CowBoy

[ExicPL]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/388278/Sarajevska-beba-bez-JMBG-preminula-u-bolnici-u-Beogradu

[Caligula]

... i onda zoves sminkera, stilistu i fotografa i dizes si buzz na konto necije nesrece?Ili ce ova JMBG prica da se ponovi u sledecih par dana pa je valjda od pomoci ova "akcija"?

[Аврам Гојић]

Akciju je ponovo poceo Sergej Trifunovic, on se prvi slikao na fejsu.Selebriti aktivizam ovde zamenjuje drustvenu solidarnost, no sve vise mi se da Sergej sve ovo radi iz srca.

[Hella]

na 110. strani topika smo mi malobrojni uzalud pokušavali da objasnimo pc hadžijama da srpske radnike pravilno vide amerikanci u vikiliks depešama, potom ja, a sada i oni koji su najviše u kontaktu s njima:

Gazde: Radnici lenji i neodgovorniIzvor: Novosti utorak 25.06.2013. | 11:21Beograd -- U istraživanju Unije poslodavaca Srbije privrednici ocenili zaposlene mahom kao neodgovorne i nestručne, pišu "Novosti". Tek trećina zadovoljna učinkom radnika.Tek je, po mišljenju poslodavaca, 31,8 odsto radnika efikasno svih osam sati, ali tek trećina zaposlenih pokazuje stručnost na radnom mestu. U preduzećima se posao, kad god je to moguće - tvrde direktori - izbegava ili odlaže, na pauzama se ostaje znatno duže, a rad se doživljava kao prinuda."U svakom drugom preduzeću je skoro 15 odsto zaposlenih u nekom trenutku besposleno ili nije znalo šta tačno treba da radi", upozorava on.http://www.b92.net/b...5&nav_id=726130

Edited June 25, 2013 by Hella

[Dagmar]

na 110. strani topika smo mi malobrojni uzalud pokušavali da objasnimo pc hadžijama da srpske radnike pravilno vide amerikanci u vikiliks depešama, potom ja, a sada i oni koji su najviše u kontaktu s njima:

Raditi 8 sati efikasno za srpske plate - samo ako se mora ili ako si lud.

[JozoMujica]

I tako u krug. :D

[JozoMujica]

Istok Pavlović Busplus i jedna naučnofantastična pričaOkej, pomislih, verovatno svi imaju markice, a onda izguglam i nađem podatak da se trenutno oko 50 odsto ljudi u Beogradu „švercuje” u gradskom prevozuPre jedno mesec dana odlučio sam da ostavim automobil u garaži i da se u narednom periodu vozim beogradskim gradskim prevozom, za promenu. Zanimljiv je ovaj novi sistem, imam aplikaciju na mobilnom telefonu i na mapi tačno vidim gde sam ja a gde su autobusi, i kada će svaki od njih stići do mene. No, jedna stvar mi je zapala za oko. Kad god uđem u autobus i prinesem karticu onom čitaču da je „otkucam” to jest validiram, ljudi gledaju u mene. Iz njihovih pogleda shvatam da ja radim nešto što nije uobičajeno, nešto što se u tom društvu ne radi. Onda vremenom shvatim da malo ljudi validira kartu. Okej, pomislih, verovatno svi imaju markice, a onda izguglam i nađem podatak da se trenutno oko 50 odsto ljudi u Beogradu „švercuje” u gradskom prevozu. I onda vidim da se u ostalim evropskim gradovima te cifre kreću oko dva-tri odsto švercera.Sve ovo dalo mi je ideju za jednu naučnofantastičnu priču. Oduvek sam želeo da pišem kratke naučnofantastične priče, kao Herbert Džordž Vels, pa taman da iskoristim ovaj prostor u „Politici” da objavim svoju prvu priču. A priča počinje ovako:Beograd, 2017. godine: Odlukom grada uveden je nov princip kupovine u supermarketima. Ukidaju se kasiri koji kucaju i naplaćuju artikle, umesto toga, kada ljudi dođu s korpom do kase, pojavi im se na ekranu račun, oni provuku svoju platnu karticu i platili su račun. Ne postoji nikakav nadzor, ljudi mogu da prođu s korpom pored kase i da ne plate ako žele, dakle zasniva se na poverenju i poštenju. Postoje jedino kontrolori, koji se retko pojavljuju i proveravaju da li ste platili račun kad izađete iz radnje, ali i ako se pojave, možete da izađete na neka druga vrata i da ih izbegnete na razne načine.Prvih nekoliko dana sistem je funkcionisao besprekorno. A onda, ljudi su polako počeli da otkucavaju samo neke od artikala, a neke ne. Posle nekoliko meseci veliki broj ljudi nije uopšte plaćao račun, samo bi prošli s korpom pored kase. Ljudi su se jednostavno na to navikli.Supermarketi su počeli da prave sve manju zaradu, i na kraju su ušli u ogroman minus. Više nije bilo novca za njihovo funkcionisanje. Grad je odreagovao pojačanom kontrolom, ali je izbila pobuna. Ljudi su se masovno bunili protiv ovoga, jer je odjednom nestala mogućnost da ne plate hranu koju su kupili.Izgovori za ovu pobunu bili su razni. ,,Supermarketi su stari i neokrečeni! Neću da plaćam račun dok ne okreče i renoviraju sve supermarkete! Ili dok ne sagrade sve nove a ove postojeće sruše!”, govorili su jedni.„Ko zna kome idu te pare! Ja sam čuo da je tender za hleb i mleko bio namešten i da to ide sve nekim tajkunima u džep! Neću ja da finansiram njihove džipove i bazene!”, govorili su drugi.,,Pored svih troškova i računa, sad još treba da plaćam i račun u supermarketu? Baš me briga, mala mi je plata, čuvam pare za pametnije stvari”, bio je još jedan od najčešćih izgovora.Na „Fejsbuku” su nikle razne grupe sa nazivima poput ,,Otpor teroru u supermarketima” i „Svi mi koji se zalažemo da supermarketi budu besplatni”. Pojavili su se razni eksperti koji su govorili o tome kako je hrana jedna od osnovnih tekovina civilizacije i kako bi trebalo da bude besplatna.U međuvremenu, bilo je sve manje novca za održavanje supermarketa i nabavku hrane i artikala. Grad je morao da subvencioniše svu tu hranu iz budžeta, i na kraju nije ostalo novca za bilo šta drugo. Ulice su zarasle u korov, zatvorena je većina obdaništa i bolnica, i grad se polako pretvarao u džunglu. Oko zgrada su počele da rastu puzavice, đubre je bilo na svakom koraku. Ali, bitno je da se hrana ne mora plaćati, jer što bi neko na to bacao pare...Eto, to bi otprilike bila moja prva naučnofantastična priča. Tačnije, samo početak priče. Ne znam kako bih je dalje razradio i završio, ali se bojim da kraj ne bi bio baš najsrećniji. U stvari, imam ideju za srećan kraj: Ljudi u Srbiji su ipak shvatili da se svaki račun mora platiti, jer je to za opšte dobro zajednice. Ali, ipak je to naučna fantastika...Istok Pavlović

:)

[Аврам Гојић]

nije taj u životu ušao u autobus. da jeste, znao bi da je otkucavanje karata bez kontrolora postojalo i pre Busplusa.

[Turnbull]

Kakav kreten.

[*edited by mod]

Ali ti zgorzeni pogledi poganog plebsa koji ga osudjujuce gledaju dok on ispunjava svoju gradjansku duznost uprkos svemu...

[Indy]

Ovo za samostalno check-outiranje u supermarketima ima kod nas. Sad citam da je gubitak (kroz kradje ili lazno skeniranje artikala) od oko 3% (red velicina par stotina miliona dolara). Lako je supermarketima to da pokriju.

[Аврам Гојић]

Ovo za samostalno check-outiranje u supermarketima ima kod nas. Sad citam da je gubitak (kroz kradje ili lazno skeniranje artikala) od oko 3% (red velicina par stotina miliona dolara). Lako je supermarketima to da pokriju.

pa da, svakako manje od placanja kasirki. a Istok jednostavno nabada u prazno, postavio je stvar kao da su problemi GSP-a poceli sa Busplusom.a pocetak teksta je toliko neverovatan da mi je bukvalno promakao prvi pasus prilikom prvog citanja. pretpostavljam da se takve price pricaju u krugovima ljudi koji ne koriste GSP. Edited June 28, 2013 by Marko M. Dabovic

[Töölönlahti]

Ovo za samostalno check-outiranje u supermarketima ima kod nas.

Ima i kod nas, a na svake 4 kase dođe 1 šalter-efendija kao ispomoć (uklanja višak korpi, dodaje kese, pomaže ako se nešto nekome nije jasno). Istok ne samo da je glup kao kurac za prozu i da za potrebe tzv. kolumne folira kako je zaboravio da se vozi prevozom, nego i evidentno ne ide u druge markete osim Delhaize-Maxija kada mu je automatska kasa SF. Da dodam, pod "kod nas" sam mislio "u Evropi" as opposed to Indy's "u Australiji", pošto totalno identično funkcionišu Carrefour, Mercator i štatijaznam pametne kase širom kontinenta™. Edited June 28, 2013 by Oxymoron