namenski Posted November 8, 2022 Posted November 8, 2022 (edited) CEU Press, Zagreb, 2013. Edit: Quote Nedugo nakon rata neiskusni su putnici mogli imati teškoća u pronalaženju dodijeljenoga im odmarališta. Tako je Ljubo Đermanović iz Rijeke dobio uputnicu za toplice te, prema uputama, krenuo tražiti Vrnjce u Sloveniji, iako je točno odredište bilo u Srbiji. Edited November 8, 2022 by namenski 1
namenski Posted December 16, 2022 Posted December 16, 2022 Ivan Jankovic, Na belom hlebu: smrtna kazna u Srbiji 1804 - 2002. Clio, Sluzbeni glasnik, Beograd, 2012.
namenski Posted January 9, 2023 Posted January 9, 2023 Podseti me post(ovanje) na jednom drugom topiku sa sve nagovestajima o dobrohotnostitm Evrope prema nekim tamo delovima sveta, divljim do koske, ili - kako razjebati tekovine 1 autenticnog narodnog ustanka, pokreta za oslobodjenje od strane okupacije, teznje za ujedinjenjem. Kako ubiti san o 1 naciji i stvoriti mnostvo medjusobno sukobljenih drzava koje ce se i narednih 100 godina gloziti i ponekad klati izmedju sebe, a namatm, lepima i pametnima na vajdu... I to sve dok nafte jos nije bilo... Ali, sve to na stranu, 1 knjiga, klasik, vredna svake vrste citanja: Sa sve predratnim prevodom na srpski, odlicnim i na zalost skracenim...
foto Posted January 10, 2023 Posted January 10, 2023 zao mi ovog ljuba iz rijeke. izgubi se covek u velikoj drzavi. trazio covek toplice u srbiji. jebga ljubo kad se nisi raspitao pre putovanja, pomerila sa dogana, mozda to bile vrnjacke toplice? sta se sve pise po nasim prostorima, pa kao da je proslo 150 godina. normalni ljudi se smeju/kiselo.
namenski Posted March 22 Posted March 22 Prevedena, i to iznenadjujuce dobro, ekstremno problematicna - sto i nije cudo s obzirom na autorov CV - sto se zakljucaka tice, ali nesporno verovatno najbolji sistematski pregled detalja, hronologije, itd, itd... koji se moze naci na srpskom... Na stranu sto bog ubio izdavacku nuzdu da knjigu sa 1,000 strana - брошира. Ne citati u lezecem polozaju, osim ako se ima neko prigodno postolje... 1
namenski Posted May 31 Posted May 31 Ja se zajebah, pa da opomenem, valja se: Laguna i Bivor, Berlin, izdato 2002, koji se utek'o konjunkturi, tek - tanko, povrsno, nabacano, nepovezano... I naravno, protkano sa onoliko revizionizma... Sve u svemu, smuti pa prospi, obaska sto bitne tacke zapadnih prikaza Berlina '45, postaju jos podvucenije: - obaveznih 2 miliona silovanih Nemica; - centralni dogadjaj same bitke ostaje herojski napor Wenck-a da izvuce Busse-a i civile iz berlinskog obruca i omoguci im da se dokopaju spasa kod Zapadnih saveznika... - Staljin i kad ne laze, a laze stalno - ima uvek zadnje namere, za razliku od naivnih i postenihtm zapadnih glavonja... - sovjetski komandanti, pocev od pijanog Zukova na nize, vise se boje NKVD-a nego Nemaca, obicnu vojsku da ne pominjemo... Itd, itd... Tanko dozlaboga... Toliko tanko, pretanko, da je Ryan-ova: 1 prava klasika. 1
namenski Posted June 25 Posted June 25 Skepsa oko srpskog izdavaca (Admiral Books, Beograd, 2014) ali: apsolutno fenomenalna knjiga, knjiga za nedopustivo zaobici je, ne samo za interesente spijunske problematike nego kudikamo sire. Sto je najsmesnije, autor, Robert Whymant, nije profesionalni istoricar, nego samo novinar, dopisnik Guardian-a i The Times-a... BTW, i to ne narocito srecan: udavio ga 1 cunami na Cejlonu... Ali dokaz da se, uz malo dobre volje, dobronamernog prevazilazenja predrasuda i stereotipa, moze napisati itekako kvalitetna knjiga. Bivor(i) govna da jedu... Na stranu neznatan, a tako nedostajuci trud da se razlikuju, recimo, ГРУ i ГПУ, НКВД..., ali dobar, odlican za zapadne standarde pokusaj da se razumeju i objasne dileme generacije iz koje su ponikli 1 Adolf Hitler, ali i 1 Рихард Густавович Зорге... Ne spijun nego slika i prilika evropskog intelektualca prve polovine 20. veka: od malog kaplara u WW1, nosioca gvozdenog krsta, istog kao i onog Adolfovog, 3 puta ranjavanog, do puta ubedjenog komuniste, ali i visoko cenjenog novinara Frankfurter Allgemeine Zeitung-a, oficira PKKA, komentatora i analiticara cije su se analize visoko cenile i u u rajhskancelariji i u nemackom generalstabu, coveka koji se na ravnoj nozi druzio sa 1 Agnes Smedley (i ne samo druzio), 1 Djerdj Lukacom... Itekako blisko i sa nemackim ambasadorom u Japanu... I zenom mu, doduse... Pijandurom, besomucnim vozace motocikla, otrovutm nad ciji su se bolnicki krevet u 1 tokijskoj bolnici dok je lezao polomljen zbog motociklizma i kada je zadrmao zemljotres sjatile i nadnele 3 bolnicarke da ga zastite... San Le Carre-a, mozda praotac onog Magnusa, savrsenog spijuna.... Ali i mnogo, mnogo vise od toga... Prica o 1 zivotu koji je trebalo ziveti i izdrzati, svim dilemama i sumnjama uprkos... I, pored toliko toga, prica o 1 Japanu, visokoj, najvisoj politici, politickim manipulacijama koje su Zorgea smisljeno i po mnogima nepotrebno, odvele pod vesala... Ipak, tek da se pomene: grupa eminentnih japanskih pravnika je, cak i sudski cini mi se, negde krajem '90-ih proterala japansku rehabilitaciju Zorgea, sa sve zakljuckom da on, sve na stranu, nije bio - neprijatelj Japana. Niti da je svojim delovanjem naneo stetu samom Japanu. I, kao (polu)obavezan dodatak: Zbirka reportaza i clanaka iz odasnjeg Japana objavljivanih u Politici tokom '30-ih, od strane jednog od prvih pomocnika Riharda Zorgea, coveka koji nije uspeo da doceka oslobodjenje iz japanskog zatvora... Dopisnika Politike ali i Havas-a, prethodnika AFP... Iz vremena kada su novine bile novine, a novinari ... I doduse... 4
namenski Posted November 8 Posted November 8 Hvala Kupindu, tek da se nije moralo po raznoraznim amazonima, tek, 1 biser: Covek, samo sto je, kao glavni i odgovorni iz Kaira izaslao Titu i ostalim borcimatm za slobodu prve prave americke vojne misije - dotadasnji Amerikanci su bili samo pridruzeni britanskim vojnim misijama, medju njima i raznorazne мусулине o kojima danas бајићи snimaju TV serije koje objasnjavajutm kako je stvarno bilo, krenuo je u Alzir na konferisanje na vrhu da se vidi sta i kako dalje sa nekom tamo Jugoslavijom neposredno posle kapitulacije Italije... I slucajno, ali bas slucajno u Alziru naleteo na dva bukvalno odrpanca, obucena u delove raznih, ponajvise nemackih uniformi, kojima je zajednicka bila samo - sija zvezda petokraka. I koje su svi gledali kao da su pali s Marsa... A koji su samo, bez icijeg, pa i Titovog na poveliku ljutnju imenovanog, ovlascenja i odobrenja, doplovili sa istocne obale plavog Jadrana pravo u Bari... Na legendarnom Bakru: I - za samo bukvalno 20-ak dana, americkom majoru po imenu Louis Huot uspelo je da se dokopa Barija, organizuje ljude, otpremi raznoraznim brodovljem preko, partizanima, preko 4,000 tona raznorazne opreme, oruzja pre svega, hrane, lekova... Nazad vrati i smesti u saveznicke bolnice nekoliko stotina (partizanskih) ranjenika, otme Italijanima i pravno regulise status nekoliko desetina ex-jugoslovenskih brodova koje je Italija zaplenila posle poraza Jugoslavije '41, organizuje svecano podizanje zastave na njih, one sa petokrakom... Usput, otera u originalu, у пизду материну, pukovnika JV (ne one u otadzbini, nego one u Kairu) koji je pokusao da ga spreci... Stigne do Jajca i sretne se sa pomenutim Titom... Svima je, pa i njemu samom, bilo jasno da radi na svoju ruku, i ako etablirani i to visoko clantm OSS... Toliko jasno da je u Jajcu zamolio domacine, one partizane, da ga sakriju u drugu sobu da ga ne bi video jedan od Britanaca, clanova saveznicke vojne misije... Na, doduse ne u njegovoj knjizi opisano cudjenje prisutnih partizana, otprilike gde dozivesmo da krijemo sopstvene saaveznike jedne od drugih... I da, posto je sve to obavio, u Kairu na traznje vise nego besnih Britanaca bude pod hitno smenjen i vracen u SAD... Jedva izbegavsi vojni sud... Sve to na stranu, lik je profesionalni novinar, knjigu je pisao odmah po povratku u SAD, '44, izdata je '45: kao svedocanstvo iz prve ruke, vredna citanja, po negde zvuceci naivno takozvanom modernomtm citaocu, ali pisana - to i sam autor priznaje - za prosecnog americkog citaoca, dakle nuzno po malo romantizovana, obogacivana detaljimatm... I, mozda pre svega, prica o ljudima dobre volje, pre nego sto je politika stigla da se umesa: vise od trecine tereta koji je prebacen dovezli su na utovar pojedinci, obicni saveznicki vojnici i oficiri, koji su bukvalno ukrali potrepstine iz prepunih saveznickih skladista. Doduse i veliki deo ostalog tereta dobavljen je mimo svih papira, prostim nagovaranjem, ali i dobrom voljom i simpatijama cak i najvisih cinova... Sa strucne, akademske tacke gledista, tek da se pomene: razlika izmedju tadasnjih americkih oficira skoro apsolutno apoliticnih i vodjenih skoro iskljucivo zdravim razumom i onim sto su videli svojim ocima, a Huot jeste video putujuci do Jajca ko se i kako zaista bije sa Nemcima i ostalima u Jugoslaviji i britanskih oficira kojima je politicko bilo usadjeno... Kad ne lezi vraze, Biblioteka grada Beograda, i: I tako, knjiga, knjizica, koja - slucajno naravno - promice mladjahnim istoricarima koji ponovo citaju istoriju.... 1 3
namenski Posted November 22 Posted November 22 Zamalo da me zajebe izdavac sa sve lagunarskimtm ispisima na traljavim koricama, pa da ne obratim paznju, tek - dobra, odlicna knjiga, obaska potebna u danasnja tviter vremena. Vraca, izmedju ostalog, klasikutm, a geografija je itekakva klasika na pravo mesto... Dobro napisana i zacudo dobro prevedena, BTW buduci u originalu izdata 2015. kaci i modernu Ukrajinu, zacudo korektno i bez isprazne rusofilije... Sa sve, ako je to uopste vazno, predgovorom glave sefa MI6 do 2009... Sve u svemu - treba, vrlo. 1 1
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now