Koliko je opasna domaća rakija?

[Frank Pembleton]

Inače dunja je "pakao" za pravljenje rakije u smislu vrenja.
Imali smo ja i ćale te neke "samoubilačke" pokušaje da pravimo od dunje.
Posle toga smo se pokajnički obratili njenom veličanstvu šljivi sa izvinjenjem!



....shiit has hit the fan.

[Strucnjak]

11 hours ago, Braća Strugacki said:

 

 

dunja uglavnom nije dobra južno od beograda

 

 

kazi to domacinima u Tavniku. Nigde nisam video toliko zasada dunja kao kod njih....

[Sestre Bronte]

nemam pojma zašto si me citirao

[Milošica]

1 hour ago, Frank Pembleton said:

Inače dunja je "pakao" za pravljenje rakije u smislu vrenja.



....shiit has hit the fan.

Tesko je naci dobru, ali kada je dobra onda je to fantazija.

[Sestre Bronte]

ja sam hteo svojvremeno da sadim dunju kod mene, ali nije bilo šanse da to bude uspešno

 

treba niska nadmorska visina, specifično zemljište, bez nagiba tla itd itd

 

plod bi imao max 50% šećera od onog što je potrebno, tako da sam batalio

[pbg12345]

Posao je zajeban oko voca

Mislim da ima smisla imati 10-20vocki da moze da se odradi onako rekreativno u prolazu

Ili ko se profesionalno bavi sa tim

 

Mi imamo oko 100tinjak sljiva i jos 20ak drugih vocko i ozbiljna je obaveza

Pocelo je opasno da me smara

 

Pogotovo sad sa ovim novim vremenskim (ne)prilikama

[J-♣]

3 hours ago, Frank Pembleton said:

Inače dunja je "pakao" za pravljenje rakije u smislu vrenja.
Imali smo ja i ćale te neke "samoubilačke" pokušaje da pravimo od dunje.
Posle toga smo se pokajnički obratili njenom veličanstvu šljivi sa izvinjenjem!



....shiit has hit the fan.

Pravio ja od komšijinih dunjaca, lošija sorta od dunje, tvrđi i manje šećera, jedina ali mala prednost mu je što je plod krupan, pa se lakše drži dok se satarom ili većim širokim nožem seče.

Dunja ili dunjac se obavezno mora usitniti pre procesa vrenja. Prvi put sa ćaletom radio po metodi zagrevaj u velikom kazanu, nikako da voda vri, pa vadi kad smekša i gnječi u nekom loncu - težak posao, a prilikom zagrevanja gubi se na aromi i prilično pobiješ ono malo bakterija za vrenje - ne preporučujem. Drugi postupak je da je samelješ, to sam radio u kombinaciji sa vodenicom za mlevenje mesa (32), bocsh-ovom većom bušilicom i nekim ukrajinskim mehaničkim reduktorom obrtaja. Ubacivanje u vodenicu pa mlevenje je tu bio najmanji problem - očistitii dunjac od unutrašnjeg kamenog dela sa semenkama (preporučujem da se izbegnu semenke u kljuku, da ne zagorči rakiju), crva i kojekakvog crnila, a pridržavati se metode "što-nije-za-usta-nije-ni-za-rakiju" je ogroman posao za količinu ~200kg, a za veću količinu ako nemaš ispomoć bolje ne započinjati.

 

Vrenje sam prve dve godine rešavao kupovinom nekog 'talijanskog kvasca za vinovu lozu tj. vino - uspelo. Jedne godine nisam našao u istoj poljoprivrednoj apoteci ikakav kvasac za voće, pa sam pribegao triku sa 3-4 kg kore od zlatnog delišes-a (sazreva gotovo isto kad i dunje) na 100kg samlevenog dunjca - i to je uspelo.

 

Veliki rizik je raditi dunju bez osiguranja započinjanja procesa vrenja. Ogroman posao pripremiti dunju/dunjac, a da te kljuk "izda", zbog kvasca koji košta 1000-2000 din (zbog inflacije možda lupam, zadnji put kupio pre 10 godina).

 

Nemam više kontakt sa naslednicima komšijinih dunjaca, možda i bolje, zaista naporan posao, ostaje mi da uživam u preostalim flašama koje nisam ispoklanjavao.

Bacam se na mekše voće, recimo kajsije, znam gde sam sve grešio ove godine, pa da se ispravim za neku sledeću rodnu godinu.

 

[x500]

1 hour ago, pbg12345 said:

Posao je zajeban oko voca

Mislim da ima smisla imati 10-20vocki da moze da se odradi onako rekreativno u prolazu

Ili ko se profesionalno bavi sa tim

 

Mi imamo oko 100tinjak sljiva i jos 20ak drugih vocko i ozbiljna je obaveza

Pocelo je opasno da me smara

 

Pogotovo sad sa ovim novim vremenskim (ne)prilikama

Problem koji ja ima sa mikro vocnjakom je odgovarajuca zastita biljki. 

Ja imam 3.5 jabuke, 2 kruske, 2 dunje, 2 kajsije, 3 sljive, 3-4 tresnje, 5+ seftelija + loza i orasi.

Recimo jedna tresnja se nalazi blicu seftrlije i kruske. Ako njih prskam/stitim postoji opasnost da zagadim tresnju fazi zrednja. Jedna kajsija mi se nalazi blizu loze i malina,  pa prebacujem najlon kada prskam lozu a kajsija/malina skoro zrela ili kajsiju a loza u cvetu.

Druga stvar su razlicita sredstva za razlicite vocke: kostunjavo voce, jabuke i dunje, i kruske (ne ide sumpor). Meni prodje pola dana dok sve to namodim sta, cime i koliko.

 

[Frank Pembleton]

" userid="9780"] Pravio ja od komšijinih dunjaca, lošija sorta od dunje, tvrđi i manje šećera, jedina ali mala prednost mu je što je plod krupan, pa se lakše drži dok se satarom ili većim širokim nožem seče.
Dunja ili dunjac se obavezno mora usitniti pre procesa vrenja. Prvi put sa ćaletom radio po metodi zagrevaj u velikom kazanu, nikako da voda vri, pa vadi kad smekša i gnječi u nekom loncu - težak posao, a prilikom zagrevanja gubi se na aromi i prilično pobiješ ono malo bakterija za vrenje - ne preporučujem. Drugi postupak je da je samelješ, to sam radio u kombinaciji sa vodenicom za mlevenje mesa (32), bocsh-ovom većom bušilicom i nekim ukrajinskim mehaničkim reduktorom obrtaja. Ubacivanje u vodenicu pa mlevenje je tu bio najmanji problem - očistitii dunjac od unutrašnjeg kamenog dela sa semenkama (preporučujem da se izbegnu semenke u kljuku, da ne zagorči rakiju), crva i kojekakvog crnila, a pridržavati se metode "što-nije-za-usta-nije-ni-za-rakiju" je ogroman posao za količinu ~200kg, a za veću količinu ako nemaš ispomoć bolje ne započinjati.
 
Vrenje sam prve dve godine rešavao kupovinom nekog 'talijanskog kvasca za vinovu lozu tj. vino - uspelo. Jedne godine nisam našao u istoj poljoprivrednoj apoteci ikakav kvasac za voće, pa sam pribegao triku sa 3-4 kg kore od zlatnog delišes-a (sazreva gotovo isto kad i dunje) na 100kg samlevenog dunjca - i to je uspelo.
 
Veliki rizik je raditi dunju bez osiguranja započinjanja procesa vrenja. Ogroman posao pripremiti dunju/dunjac, a da te kljuk "izda", zbog kvasca koji košta 1000-2000 din (zbog inflacije možda lupam, zadnji put kupio pre 10 godina).
 
Nemam više kontakt sa naslednicima komšijinih dunjaca, možda i bolje, zaista naporan posao, ostaje mi da uživam u preostalim flašama koje nisam ispoklanjavao.
Bacam se na mekše voće, recimo kajsije, znam gde sam sve grešio ove godine, pa da se ispravim za neku sledeću rodnu godinu.
 

Manje više sve ovo što si napisao smo ja i ćale probali i shvatili da je to mnogo komplikacije...
Kažem tek kad probaš da se bakćeš sa tim voćem shvatiš koliko je šljiva "zlatna".
Mislim ima i oko nje posla, ali mnogo manje.



....shiit has hit the fan.

[Miljenko]

I kod mene je sljiva rodila ekstra (kao i svuda ove godine). Nakon ove gungule oko covida, nemam ni snage, ni strpljenja, da se bakcem oko rakije (plus je ne konzumiram odavno). Komsija je dobio burice, da smesti sljive, a kasnije i resi sve oko rakije. Oduzicu mu se preko finalnog proizvoda, win-win za obe strane.

[J-♣]

Ovako sam odvajao koščice:

 

 

 

Predhodno sa mikserom za malter sa dve tandem spiralne lopatice izgnječio mekane kajsije sa koščicama u "sirovi" pekmez. Moglo je odmah na prosejavanje, ali išlo baš sporo sa jačim treskanjem.

Posle dva dana stajanja u privremenom buretu prosejao taj sirovi pekmez sa koščicama u korpi za odlaganje odeće za pranje. Rupe u korpi (lidl 500din) sam proširio sa burgijom "jelkicom" na 16mm (ove bliže dnu) taman toliko da pekmez prolazi i pada široko korito ispod, a koščice ostaju u korpi pri ljuljanju levo-desno.

Ispalo efikasno, u kazanu nakon pečenja i prosipanje džibre primetio samo tri koščice.

[đorđe geprat]

On 12.5.2011. at 0:01, Garnirung said:

Ne znam, nisam hemičar, samo pričam ono što sam čuo/video. Možda se nismo razumeli, ta mala posuda stoji na izlazu iz tabarke i u nivou je, na drugoj strani ima izlaz takodje u nivou vode, u posudi ima možda litar vode i menjaju je posle svakog kazana. Šta znam, možda im je bitno samo da ode metanol, a pošto je mala količina vode, čak i da deo vode izadje, ne pravi veliku razliku (ovo sad lupam, naravno)To inače, rade uglavnom ljudi koji prave prepečenicu, dakle 2 procesa. Na kraju kad izadje, ta radža je negde 60 stepeni (može i jače, ali pred kraj izlazi kiseliš), pa se ionako spušta jačina dodavanjem destilovane vode.

ovo radi i čovek kod koga pravim rakiju od svojih šljiva. evo već 15 godina. i, sve je u redu. prvenac se odvaja. moj prijatelj iz krćevca ga čuva za pranje stakla. kaže da je bolji od hemija iz samousluga. on pravi rakiju kod drugog tako što gura do 45^o pa sklanja posudu. onda gura dalje pa po pražnjenju kazana i dodavanja nove ture džibre ubacuje i taj destilat meke rakije. na taj način izbegava prepecanje. ovaj kod mene gura dokle treba pa radi prepek. oba načina su prihvatljiva, rakija je OK.šećer mora da se doda. ubacuju do 4 kg po kazanu (100 litara).

 

pravii smo u krćevcu rakiju od jabukai grožđa. ne od komine nego baš od grožđa. ispalo je dobro.

 

u bistru šljivovicu moja gospođa voli da gurne listove nane. probali smo sa žalfijom (bila je prihvatljivo gorka) i sa lincurom. tu smokorenčiće predugo ostavili, bio je čemer pasmo gorčinu razblažili dodavanjem rakije. tako smo dobili 5 litara lincure.

[đorđe geprat]

On 12.5.2011. at 0:07, foto said:

pio pio

i ostao živ.

[đorđe geprat]

On 7.8.2022. at 22:28, Braća Strugacki said:

dunja uglavnom nije dobra južno od beograda

meni dunje na oba drveta istrule dok su na njemu. sačuva se jedno 10%. južno sam od beograda.

[x500]

1 hour ago, djordje geprat said:

meni dunje na oba drveta istrule dok su na njemu. sačuva se jedno 10%. južno sam od beograda.

Djordje, koliko imate stabala i kako ste stitili dunju?

 

Ja sam ranijih godina ima slican problem. Poslednje 3-4 godine imam program zastite i rezultati su odlicni, ispod 5% trulih plodova.

Otpilike ovo sam radio:

- jesen (oktobar) kada je veci deo lisca opao - bakarno prskanje

Pre toga ukloniti suve grane i mumificirane plodove. Kao i trule dunje koje su opale ispod drveta.

- zima (druga polovina februara) - orezivanje i plavo ulje

- rano prolece, kad su pupoljci pred pucanjem ili se vec vide oni mali zeleni llistici - Nimrod (moze i Mankogal) i neki insekticid

- sad ide 2 puta preparat na bazi Ciprodinila (Ciprodex, Switch ili Chorus), to je zastita od Monilije. Sprecava susenje svetova, grancica i trulez plodova (tamna fleka sa belim perlicama u koncentricnim krugovima)

1. Kada je cvet dunje kao kupa

2. Kada je veci deo precvetao

 

Generalno, ovih 5 prskanja bi bilo dovoljno za solidne recultate.

 

- oko 2 nedelje kasnije - Shavit (moze i Akord) i insekticid

- opet 2 nedelje - preparat na bazi Kaptana, ja koristim Merpan

- 2 nedelje kasnije - opet Shavit i insekticid

 

To je vec kraj juna i pocinje suvo vreme. U slucaju da ima jos uvek kisa, ponovim Kaptan

 

Sredinom avgusta, jos jedno prskanje Signum (trulez) i blagi insekticid (Polux).

 

Kada se pogleda, 10tak prskanje je puno, ali i dalje manje od 20 do 25 prskanja u industriskoj/plantaznoj proizvodnji.