Bankrot drzave

[Verterdegete]

Kao prvo, da kao slagvort postavim ovu vest:http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=19&nav_id=507046 Moze li neko ko je upucen u materiju da mi objasni sta se desava kada drzava bankrotira, kao i kako bi to hipoteticki izgledalo kada bi se to Srbiji dogodilo.

[расејан]

Kao prvo, da kao slagvort postavim ovu vest:http://www.b92.net/b...9&nav_id=507046 Moze li neko ko je upucen u materiju da mi objasni sta se desava kada drzava bankrotira, kao i kako bi to hipoteticki izgledalo kada bi se to Srbiji dogodilo.

Нисам упућен, пошто на ову тему знам само да држава не може да банкротира. Држава иде у дефицит.Или може, као ономад Аргентина, да ођебе емемеф и објави мораторијум на отплату дугова, па крене од нуле.Него, случај Србије је много интересантнији од теоретског банкрота државе. Замисли, например, да је Британији банкротирала Аустралија пре сто и кусур година... било би баш занимљиво шта би Лондон радио са тим.

[Hella]

Moze li neko ko je upucen u materiju da mi objasni sta se desava kada drzava bankrotira, kao i kako bi to hipoteticki izgledalo kada bi se to Srbiji dogodilo.

bespredmetno je (mnogo) pričati o tome pošto se nije desilo a neće se ni desiti, sem ako toma u prahu ne zajaši mandat. stvar je u tome što ima dosta mentalno obolelih ljudi koji svako malo haluciniraju o bankrotu, krahu ekonomije ili najviše o "argentinskom scenariju" i straše lakoverne ljude do potpunog očaja. neki se toliko prestraše da čak traže utehu od nepoznatih ljudi na internetu, a dobri ljudi im onda pokažu primere besprizornih baljezganja.

2003 Branko Dragaš - Srbiju očekuje argentinski scenario

2005 Božidar Đelić - Moguć argentinski scenario

2005 Aleksandar Vučić - Ovo nas vodi direktno u argentinski scenario.

2008 Mlađen Kovačević - Argentinski "scenario" finansijskog sloma moguć je i u Srbiji

2009 Mlađen Kovačević - U Srbiji moguć argentinski scenario

2010 Mlađen Kovačević - Srbija se nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi (ARGENTINSKI SCENARIO u nadnaslovu, prim. aut.)

2011 Branko Dragaš - Prvi sam ukazivao na argentinski scenario

and the beat goes on...

Edited April 19, 2011 by Hella

[hazard]

Kao prvo, da kao slagvort postavim ovu vest:http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=19&nav_id=507046 Moze li neko ko je upucen u materiju da mi objasni sta se desava kada drzava bankrotira, kao i kako bi to hipoteticki izgledalo kada bi se to Srbiji dogodilo.

Ukratko, drzava moze da bankrotira tako sto ce odjebati sve poverioce. S tim da ako su u pitanju dinarski dugovi, drzava uvek moze da nastampa dovoljno para da dinarske dugove otplati (samo sto to naravno vodi u druge probleme, videti pod 90ete u SRJ).Dakle sta se desava - drzava kaze poveriocima - mi ne mozemo vise da vam otplacujemo zajmove. Aj cao. Bukvalno tako. MMF - cao, Svetska banka - cao, vlasnici drzavnih obveznica - cao, krediti od komercijalnih banaka - cao. Eventualno moze i da se kaze cao svima kojima se duguju pare (putarima, penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru, nabavljacima za drzavu itd. itd.) ali i ne mora. I to je to, ukoliko se poverioci nisu konkretno osigurali nekakvom garancijom pri davanju kredita drzavi (nekakvom drzavnom imovinom npr.) - a to u vecini zajmova drzavi nije slucaj - izvisili su. I to je to.E sad, to naravno vuce posledice, a posledica je da je drzava tim cinom prakticno potpuno izbacena sa trzista kapitala, nema vise gde da se zaduzi, niko nece da joj da zajam posle toga nikakav naravno, i drzava mora da zivi tacno od onoliko para koliko u nekom trenutku prikupi od poreza i taksi (ili, jos gore, nastampa). Sto je naravno problem.E sad, to je ono najekstremnije, bankrot totalni, drzava ne mora da pristupi tome skroz, moze time da pripreti i da onda uz dogovor sa poveriocima udje u restrukturiranje duga. Pa se onda deo duga otpise, promene se neki uslovi (kamata, rok otplate, itd.). I to naravno ima posledice po kreditni rejting drzave ali ne onoliko drasticne kao totalni bankrot. Ovo je sustinski SRJ uradila nakon sto su skinute sankcije, kada nam je otpisana masa duga prema pariskim i londonskim klubovima.Ako te zanima jos detalja, evo: http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_default

[Muwan]

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=14314&view=findpost&p=1207643

Bankrot države znači da država nije platežno sposobna, ne može da servisira svoj javni dug, domaće i strane banke ne žele da je kreditiraju (a pošto prestaju i krediti za privatni sektor, to se likvidnost privrede raspada), budžet odlazi u tri lepe tj. svodi se na realne prilive koji su patetično niski, plate u javnom sektoru se survavaju, isplaćuje se svaka treća penzija i to jedna polovina, privredni rast staje a inflacija i nezaposlenost odlaze u nebesa. Prateća recesija dodatno onemogućuje unutrašnje finansiranje. Šlag na torti su nestašice, bonovi, crna berza i dileri. Tu su naravno i neredi na ulicama. Ne treba biti doktor nauka pa uočiti da se veliki broj ovih simptoma već uveliko manifestuje u Srbiji.E, sad, državama poverioci ne mogu da plene imovinu, osim one u inostranstvu. Tako da se Grčkoj ne mogu zapleniti ostrva kao što su to predlagala neka krmad iz nemačkih banaka a deo ovog foruma oduševljeno dočekao. Sve se u principu svodi na ekonomske sankcije odnosno otpis/reprogram dugova. Argentina je prilikom svog sloma pre 10 godina jednostavno prestala da otplaćuje dugove, zbog čega je bila isključena sa međunarodnog finansijskog tržišta. Oporavak od bankrota je spor i zavisi od svega i svačega: unutrašnje ekonomske strukture (katastrofalna u slučaju Srbije), političke/finansijske podrške koja može da se dobije spolja (katastrofalna u slučaju Srbije), opšte situacije u svetu (veoma loša sa tendencijom prelaska u katastrofalnu). Jedino pozitivno u svemu tome je što državni bankrot najzad dovodi do sistemskih reformi i smanjenja javne potrošnje, prosto jer nema više odakle da se krade a postoji ozbiljna opasnost da se završi nataknut na vile razjarene mase.

Inače, Srbija je najvećim delom zadužena u stranoj valuti, tako da dinarska hiperinflacija ne bi previše pomogla u smislu rasterećenja od duga.

[Verterdegete]

Ukratko, drzava moze da bankrotira tako sto ce odjebati sve poverioce. S tim da ako su u pitanju dinarski dugovi, drzava uvek moze da nastampa dovoljno para da dinarske dugove otplati (samo sto to naravno vodi u druge probleme, videti pod 90ete u SRJ).Dakle sta se desava - drzava kaze poveriocima - mi ne mozemo vise da vam otplacujemo zajmove. Aj cao. Bukvalno tako. MMF - cao, Svetska banka - cao, vlasnici drzavnih obveznica - cao, krediti od komercijalnih banaka - cao. Eventualno moze i da se kaze cao svima kojima se duguju pare (putarima, penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru, nabavljacima za drzavu itd. itd.) ali i ne mora. I to je to, ukoliko se poverioci nisu konkretno osigurali nekakvom garancijom pri davanju kredita drzavi (nekakvom drzavnom imovinom npr.) - a to u vecini zajmova drzavi nije slucaj - izvisili su. I to je to.E sad, to naravno vuce posledice, a posledica je da je drzava tim cinom prakticno potpuno izbacena sa trzista kapitala, nema vise gde da se zaduzi, niko nece da joj da zajam posle toga nikakav naravno, i drzava mora da zivi tacno od onoliko para koliko u nekom trenutku prikupi od poreza i taksi (ili, jos gore, nastampa). Sto je naravno problem.E sad, to je ono najekstremnije, bankrot totalni, drzava ne mora da pristupi tome skroz, moze time da pripreti i da onda uz dogovor sa poveriocima udje u restrukturiranje duga. Pa se onda deo duga otpise, promene se neki uslovi (kamata, rok otplate, itd.). I to naravno ima posledice po kreditni rejting drzave ali ne onoliko drasticne kao totalni bankrot. Ovo je sustinski SRJ uradila nakon sto su skinute sankcije, kada nam je otpisana masa duga prema pariskim i londonskim klubovima.Ako te zanima jos detalja, evo: http://en.wikipedia.org/wiki/Sovereign_default

Aha, a da li je istina sto sam procitao negde da se pleni sva drzavna imovina koja je u inostranstvu kako bi se podmirili dugovi ? Edited April 20, 2011 by Verterdegete

[hazard]

Nisam primetio da su zaplenili sve argentinske ambasade nakon njihovog bankrota. Mada ambasade su valjda de jure suverena teritorija zemlje, tako da ne znam da li se racunaju u tom smislu kao imovina u inostranstvu. A van ambasada konzulata i tako, ne znam koja to pa znacajna drzavna imovina u inostranstvu postoji.

[nbg4ever]

U aferi satelit su se cesto pominjali avioni JATa

[Verterdegete]

U aferi satelit su se cesto pominjali avioni JATa

Na to sam i mislio. Avioni, vile i slicno.

[hazard]

Ne znam, to je malcice problematicno s obzirom da je Jat odvojeno pravno lice koje nije cak ni JP vec AD.Npr. zamisli da na osnovu nekog mog duga neko oduzima imovinu firmi ciji sam deonica vlasnik. Ne ide bas to tako.

[dekss]

Nisam primetio da su zaplenili sve argentinske ambasade nakon njihovog bankrota. Mada ambasade su valjda de jure suverena teritorija zemlje, tako da ne znam da li se racunaju u tom smislu kao imovina u inostranstvu. A van ambasada konzulata i tako, ne znam koja to pa znacajna drzavna imovina u inostranstvu postoji.

T bonds recimo

[Rick.James]

Rasejani je odmah odgovorio na temu tacno. Drzava, po zakonu, ne moze da bankrotira, jedinice lokalne uprave, pokrajina, nijedan od tih javnopravnih oblika ne moze da bankrotira ili "ode u stecaj", ali moze biti zaduzena ili prezaduzena. Ja mislim da bi bilo sasvim ok to promeniti i tretirati drzavu kao bilo koje pravno lice u privredi i baciti je u bankrot, osim u onom delu funkcija najneophodnijih za odrzavanje drzave i gradjanstva u zivotu (na aparatima)...To bi mozda uvelo malo reda i odgovornosti, ali to se nikada nece desiti.

[BarryWhite]

Од наших из света 3,1 милијарда евраПо просечном износу пристиглих дознака по становнику, од 2000. до 2009, наша земља је на петом месту међу 155 рангираних државаОд наших људи из света у Србију је 2010. стигла 3,1 милијарда евра, податак је Народне банке Србије. Иако су нам „драги наши” из туђине лане послали за 100 милиона евра мање него у рекордној 2009, та пошиљка, као и све протеклих година, била је драгоцена. Како онима на чију је адресу стигла, тако и свим грађанима и држави. По статистици НБС, од 2000. закључно са 2010. годином укупни девизни прилив од дознака из иностранства достигао је 27,6 милијарду евра.Годишње у просеку готово двоструко више од очекиваних 1,4 милијарде евра од продаје „Телекома Србија”. Да би се стекла представа „колике су то паре”, прошле године Србија је извезла робу за 7,4 милијарде евра, а очекивани мањак у овогодишњем државном буџету је око 1,5 милијарди евра.По евиденцији Светске банке, Србији је од 2000. године од њених људи из расејања стигло много више. Статистика ове међународне финансијске организације је забележила да је од 2000. до 2010. године око четири милиона наших људи из света у земљу послало укупно 42,96 милијарди долара, каже др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду. У прошлој години 5,580 милијарди долара.– Према резултатима најновијих истраживањима аналитичара Светске банке, по просечном износу пристиглих дознака по становнику од 2000. до 2009. наша земља је на петом месту међу рангираних 155 држава – каже Гречић. – У том периоду у Србију је укупно стигло 37,38 милијарди долара, у просеку 736.053 долара по становнику.Ако је веровати аналитичарима Светске банке, од 2000. закључно са 2009. годином, сваком житељу Србије у просеку је из света у новцу и роби стизало по 73.605 долара годишње, или 6.133 долара месечно.На Међународној конференцији о новчаним дознакама српске дијаспоре, одржаној крајем априла прошле године, вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић казао је да су дознаке из иностранства 2009. износиле 3,2 милијарде евра, односно 4,6 милијарди долара, и да су имале вредност 40 одсто извоза Србије. Објаснио је да се подаци разликују од процена Светске банке због другачије методологије.Сви се слажу да би се без девиза наших грађана на раду у иностранству у протеклих десет година, као и у другој половини прошлог века, живело много скромније. Колико бисмо данас плаћали евро да су пошиљке девиза наших људи из белог света биле, на пример, само за трећину мање? Ту рачуницу нико није извео, али граница од 100 динара за евро сигурно би била прекорачена много раније. Према рачуници економиста, у протеклих десет година у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали. – У 2010. потрошили смо за 16 одсто више него што смо зарадили, што је око 4,8 милијарди евра, а то се добрим делом покрило дознакама наших грађана из дијаспоре – указује др Горан Николић, сарадник Института за европске студије. – Што је најважније, те паре нисмо морали да враћамо.Николић подсећа да су управо дознаке наших људи биле најважнији фактор раста девизних резерви НБС после 2000. Дознаке су битан чинилац и повећања девизне штедње (са једне милијарде 2003. на више од седам милијарди евра на крају 2010.) Знатан део унетих девиза се штеди у банкама, које нуде и двоструко веће камате од уобичајених у Европи и свету.Према подацима НБС, удео трансфера у прошлогодишњој укупној суми дознака као што су ренте, пензије, инвалиднине и остала социјална давања, износио је 395,6 милиона евра.Иначе, дознаке физичких лица преко девизних рачуна у Србију највише долазе из Немачке, затим из Швајцарске, САД, Француске и Аустрије.– Само мали проценат девизних дознака је коришћен за штедњу и за оно што се назива продуктивним инвестицијама, које доносе доходак и отварају нова радна места – указује Владимир Гречић.Да би се тај новац улагао у производњу и запошљавање, од чега би сви имали користи, Министарство за дијаспору израдило је електронски каталог инвестиционих пројеката за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретних инвестиционих пројеката из 68 општина и градова, који је у октобру прошле године представљен Влади Србије.Пројекти су припремљени у сарадњи с локалном самоуправом, Привредне комором Србије и центрима за дијаспору при Регионалним привредним коморама. Циљ је да се у што већој мери искористе велики економски капацитети нашег расејања и да се охрабре да инвестирају у много већој мери него што је то случај био до сада.Највећи део, 40,6 одсто инвестиционих пројеката, односи се на могућност улагања у постојеће или нове капацитете у туризму, 20,3 одсто на улагања у индустријске зоне, 18,7 процената у инфраструктуру, 9,3 у екологију, а 10,3 одсто су пројекти у области аграра и производњи здраве хране.За оне градове и општине чија се понуда инвестиционих пројеката не налази на овом мултимедијалном ДВД-у, предвиђена је могућност објављивања путем интернет презентације Министарства за дијаспору, као и могућност ажурирања постојећих пројеката новим подацима и пројектима.Министарство у је овај мултимедијални инвестициони каталог до сада представило у Аустрији, Кини и Јужноафричкој Републици. У наредном периоду биће представљен нашим пословним људима и њиховим иностраним партнерима у свим већим центрима српске дијаспоре.Овај инвестициони каталог биће дистрибуиран на више од 5.000 адреса наших пословних људи, на адресе клубова, организација и асоцијација у дијаспори, као и дипломатско конзуларним представништвима у иностранству.Од 2000. године до данас, дијаспора је, кажу у овом министарству, директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи, али су могућности много веће.Александар Микавицаобјављено: 23.04.2011

[Ryan Franco]

Pa znači odliv mozgova nije odliv mozgova nego njihovo usavršavanje za daljinsko poslovanje. Ovo su divne vesti!

[Indy]

Ja nikad nisam nista poslao u maticu. :(