Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[Indy]

a i cena zemlje i kuce tamo

 

 

Drugim rečima, da u tim zemljama nije "dolarsko" siromaštvo (da ga tako nazovem, pošto se slažem da su možda bogati u drugim stvarima) - one ne bi bile privlačna destinacija. 

 

A ne mogu da zamislim da bilo gde postoje seoski krajevi bez tog istog "komjunitija". Svakako to nije slučaj u Srbiji (osim u sasvim napuštenim selima, naravno.)

 

Mislim, da se razumemo, ako je ruralni Tajland tvoj izbor - odlično. Sa srećom. Samo, ni to nije za svakoga. 

 

A, što reče roksi, za seoski život tog tipa treba i konstitucija, zdravlje, pa i određene veštine (na drugom podforumu sam neki dan napisao da nema "skill-less jobs" - to je hazardov termin - kada vidiš kako ljudi koji kopaju ceo život to rade, kako umeju da zabiju stub u zemlju jednim udarcem, a pritom uopšte nisu naročito snažni, shvatiš da sve, ali bukvalno sve što ljudi rade može da bude trapavo ili "skillful" .. s tim da se neke stvari zaista ne mogu naučiti pod stare dane.)

[noskich]

Velika je stvar danas znati 100% sta to unosis u svoj organizam. A jedini nacin da to znas je da sam proizvedes ili od komsije/poznanika u kojeg imas poverenja da ti daje pravu stvar a ne 'prskano za prodaju'. Sve ostalo je hrana za profit. A gde je profit nema mnogo brige o tvom zdravlju, makar bila u pitanju i brendirana 'organska' hrana.

Edited December 10, 2016 by noskich

[beta]

to je jednim delom tačno.

sa druge strane, otrovi kruže u prirodi tako da ti ne gine trovanje.

pitanje je samo doze.

[noskich]

Jeste, zato gledas da minimizujes svoju dozu. A nema boljeg nacina od zivota u prirodi, bez stresa, uz zdravu hranu i dobro okruzenje.

[beta]

good luck!

 

ja sam svilena, nikada nisam živela van gradova, niti planiram. nije divljina za mene.

dovoljno mi je što moram da kosim travu i negujem par saksija cveća.

[Aineko]

Velika je stvar danas znati 100% sta to unosis u svoj organizam. A jedini nacin da to znas je da sam proizvedes ili od komsije/poznanika u kojeg imas poverenja da ti daje pravu stvar a ne 'prskano za prodaju'. Sve ostalo je hrana za profit. A gde je profit nema mnogo brige o tvom zdravlju, makar bila u pitanju i brendirana 'organska' hrana.

ja se tu skroz slazem - ovo sto se napravilo industrijalizacijom hrane i ishranom na zapadu je moj pet peeve kad god krene da se prica o zdravlju. ali osim ako ne posvetis bukvalno ceo svoj zivot tome, to je danas nemoguce. ja ne mogu da budem i programer i jedem samo ono sto sam ja uzgajila (a programer da budem volim, a hranu da uzgajam ne volim). sve dodje na neki trade off, jer se taj zivot gde ti zivis u prirodi, od svoje hrane, bez stresa jednog zivota u centru Sidneja, svede bukvalno na samo to - prezivljavanje (za moje pojmove zivota). tako da, ko voli nek izvoli, ali daleko od toga da je to neki univerzalan recept.

[noskich]

Ovo sam postavljao kada je tekst objavljen 2012, mozda je dobro vreme da se podseti:

 

http://www.nytimes.com/2012/10/28/magazine/the-island-where-people-forget-to-die.html

 

The Island Where People Forget to Die

 

On an outdoor patio at his weekend house, he set a table with Kalamata olives, hummus, heavy Ikarian bread and wine. “People stay up late here,” Leriadis said. “We wake up late and always take naps. I don’t even open my office until 11 a.m. because no one comes before then.” He took a sip of his wine. “Have you noticed that no one wears a watch here? No clock is working correctly. When you invite someone to lunch, they might come at 10 a.m. or 6 p.m. We simply don’t care about the clock here.”

Pointing across the Aegean toward the neighboring island of Samos, he said: “Just 15 kilometers over there is a completely different world. There they are much more developed. There are high-rises and resorts and homes worth a million euros. In Samos, they care about money. Here, we don’t. For the many religious and cultural holidays, people pool their money and buy food and wine. If there is money left over, they give it to the poor. It’s not a ‘me’ place. It’s an ‘us’ place.”

Edited December 10, 2016 by noskich

[Indy]

lako je baviti se poljoprivredom u teoriji, iz fotelje, u belim rukavicama.

That's the only way. (OK, rukavice su optional.) 

 

Velika je stvar danas znati 100% sta to unosis u svoj organizam. 

 

Možda se danas i preteruje sa značajem koji se pridaje tome.

 

Btw. za one koji zaista razmatraju opciju proizvodnje svoje hrane - računajte da ćete morati da pritom ubijate razne životinje (čak i ako ste veganci). Nije za gracku decu.

[beta]

kako se nenasilno teraju puževi iz bašte?

- tako što im odsečnim glasom kažeš "iš napolje"?

- mrko ih pogledaš?

- lepo ih zamoliš da odu?

[noskich]

Lepo, sprecis ih da udju u bastu ovako na primer:

 

A mozes i da sadis biljke oko baste koje iritiraju insekte. Na primer sandalovinu.

[roksi]

Subletting je kao i bilo koje drugo iznajmljivanje 90% truda u pocetku. Da nadjes kucu, opremis, prikljucis rezije, nadjes cimere. Nakon toga je 10% truda, da sa vremena na vreme nadjes novog cimera kad se stari seli, zamenis neki komad namestaja... Nista strasno. Nije subletting baba roga.  

 

okidok ako to za tebe funkcionise al sto se mene tice, ruku na srce, to mi zvuci kao pakao arrangement. ne znam za tebe ali meni bi tu nedostajalo privatnosti i (kad se vec pominje sloboda) upravo slobode. kapiram da je to do licnog izbora i koliko si spreman da kompromitujes bas tu slobodu apropo zarade (odnosno, neplacanja stanarine).

 

 

ovo smo valjda sto puta prezvakali tokom proteklih 10(?) godina... pusti me sa "slobodom" koju je imala moja baba koja je morala skoro svu hranu da proizvede svojim radom. nema tu nikakve slobode. a imala je i organic food i svoju kucu i community. ko voli da mu dan odlazi na uzgajanje hrane, go for it. ja cu to ipak ostaviti drugima.

(samo tacnosti radi - i kod nas su sela otisla dodjavola. u mom selu nema vise te mogucnosti da namirnice kupujes od komsije, sva ta proizvodnja na malo je drasticno opala i vecina ljudi kupuje najveci procenat namirnica u gradu)

 

lako je baviti se poljoprivredom u teoriji, iz fotelje, u belim rukavicama.

 

upravo. cini mi se da je ideja o poljoprivrednom radu i samoodrzivosti - a koju je propovedao i pokojni tajlandjanski kralj, na sta se najverovatnije noskich i poziva (da me ispravi ako nije tacno), prilicno romantizovana.

a i ko bi se usudio da protivureci (pokojnom/buducem) kralju... ha. toliko o slobodi.

 

 

uzgred, ne znam da li ima veze ali mene je tajland veoma podsetio na sfrj. s prozora hotelske sobe u bangkoku sam imala pogled na par skolskih dvorista i nacin na koji su deca vezbala i valjda nesto recitovala (vise se ni ne secam tacno) i to prakticno svakog jutra, me je bas posdetilo na eksperiment kroz koji smo i sami prosli. noskichu, govoris li mozda o tome kada kazes sigurnost? jer i meni je tajland delovao siguran ali upravo na onaj nas sfrj nacin. a i singapur, poprilicno (however, way more blitzy and glitzy).

[Indy]

...nema veze... mrzi me da se sad objašnjavam s guglom.

Edited December 10, 2016 by Indy

[beta]

ova tema postaje sve luđa.

 

šta tačno predstavlja ona šupa sa plastikom umesto krova?

i kako to zaustavlja najezdu razularenih puževa?

[roksi]

[noskich]

ova tema postaje sve luđa.

 

šta tačno predstavlja ona šupa sa plastikom umesto krova?

i kako to zaustavlja najezdu razularenih puževa?

 

Nije rec o shupi. To je walipini. Kako moze puz da udje unutra?

 

http://www.ecowatch.com/300-underground-greenhouse-grows-your-food-year-round-1882129974.html

Edited December 10, 2016 by noskich