Dobra plata, dobro mesto, jeftin real estate

[noskich]

Hari Braun, kreator po meni najsolidnije strategije investiranja je izmedju ostalog objavio i knjigu o dovodjenju u pitanje onoga cemu smo nauceni tokom procesa socijalizacije i postizanju licne slobode. Sada vidim da je neko lepo okacio knjigu na sajt, samo 1MB, moze da se cita i u brauseru direktno: 

www.metaphysicspirit.com/books/How%20I%20Found%20Freedom%20in%20an%20Unfree%20World.pdf 

Edited May 10, 2016 by noskich

[noskich]

“No society wants you to become wise: it is against the investment of all societies. If people are wise they cannot be exploited. If they are intelligent they cannot be subjugated, they cannot be forced in a mechanical life, to live like robots. They will assert their individuality. They will have the fragrance of rebellion around them. They will like to live in freedom. Freedom comes with wisdom, intrinsically. They are inseparable, and no society wants people to be free. The communist society, the fascist society, the capitalist society, the Hindu, the Mohammedan, the Christian — no society — would like people to use their own intelligence because the moment they start using their intelligence they become dangerous — dangerous to the establishment, dangerous to the people who are in power, dangerous to the ‘haves’; dangerous to all kinds of oppression, exploitation, suppression; dangerous to the churches, dangerous to the states, dangerous to the nations. In fact, a wise man is afire, alive, aflame. But he cannot sell his life, he cannot serve them. He would like rather to die than to be enslaved.” Osho

[noskich]

Kasno doznadoh za smrt Ekrema Jevrica. Kako je ziveo, tako je opevao, kako je opevao, tako je umro - na putu do posla. Vreme je da se odmori. Pogodio je sustinu u sred srede - nekada se radilo da bi se zivelo, danas se zivi za posao, a porodica je na drugom mestu.

 

[Random]

Prije neko vece sjedim s prijateljicom koja se zali na 'nepriznatu diskriminaciju' na poslu.

Naime, koliko se ocekuje da ljudi srednjih godina bez djece (poput nje) provedu vise vremena na poslu od onih koji imaju porodicu. Sve to bez neke vece novcane nadoknade.

Naravno, toga ima - mada i ljudi s porodicom poprilicno mijenjaju prioritete nakon sto postanu roditelji.

 

Neki ljudi i na ovom trulom zapadu ipak nadju balans, da oba roditelja zajedno rade oko 60 sati sedmicno, uz sto krace putovanje do posla.

Ako posao to ne dozvoljava, jednostavno ga promjenis i nadjes neki koji ti to omogucuje.

[noskich]

Najvaznija stvar u celoj prici jeste da je od drugog svetskog rata pa do reganizacije/tacherizacije/neoliberalizma covek sa prosecnom platom i poslom, srednjoskolski obrazovan, pa cak i cistac mogao da izdrzava porodicu i da priusti neophodno (otplacuje kucu na kredit, hranu, odecu, zdravstveno osiguranje). A sada i muz i zena zajedno sa mukom mogu da pokriju sve te troskove.

 

Sta se desilo, poslodavci su za jednu nekadasnju platu sada dobili dva radnika, i muza i zenu. Proizvodnja je drasticno porasla uzrokovano tehnoloskim napretkom, a plate su istovremeno stagnirale. Da bi odrzali isti standard zivota obicni ljudi su poceli da se zaduzuju. Kao finale imamo neogranicena prava kapitala koji ucenjuje kako mu se hoce pa premesta poslove gde mu vise odgovara tako da nema vise nekadasnjih pregovora rada i kapitala preko sindikata jer rad nema cime da pregovara.

 

Pogledati marksistickog profesora Richarda Wolfa na Youtubu, on je dobro sazeo i objasnio tematiku. 

 

A ti sto mogu da menjaju posao i da nadju balans, u koje ukljucujem i sebe, su jako povlascena manjina nazalost.

 

Najveca suludost po meni je da taljigas da bi mogao da platis stranca da ti podize dete i na kraju se taj krug zavrsava tako sto ce te to dete lepo poslati u staracki dom. Kako si ti brinuo o njemu tako ces i da zavrsis. 

Edited May 19, 2016 by noskich

[noskich]

Dzeremi Ajrons objasnio:

https://youtu.be/nD-UzKvTZ3g

[Random]

S vecinom se slazem, osim ovog dijela o odrzavanju istog zivotnog standarda. Zapadni covjek sa prosjecnom platom nekih 50-ih i 60-ih godina proslog vijeka nije ni pomisljao na redvno ljetovanje & zimovanje, 2 automobila po domacinstvu, svakojake gadzete, pretplate i kucanske aparate. Da ne spominjem redovno rucavanje i veceranje po restoranima i izlete vikendom, hobije itd..

 

Po tvom misljenju je dakle bolje za djecu da odrastu kod kuci s majkom domacicom? Ili da ih djed i baka cuvaju? Na stranu to sto veliki broj strucnih istrazivanja potvrdjuje da djeca iz vrtica postizu bolje rezultate i generalno se smatra zdravijim za kognitivni, drustveni, jezicki itd razvoj djece ? Cak se preporucuje da provedu minimum 2 dana sedmicno u vrticu bez obzira ko se stara o njima.

[Random]

I jedna mala observacija u vezi ovog 'jeftin real estate' u naslovu teme.

 

U periodu kada si otvorio ovu temu, prosjecna cijena kuce u Sidneju se kretala oko $600,000. Trenutna cijena je oko $1m. Dakle rast od oko 50% i ako uzmemo u obzir inflaciju. Nestvarno.

Edited May 24, 2016 by Random

[borris_]

Neizdrzivo.

[noskich]

Po tvom misljenju je dakle bolje za djecu da odrastu kod kuci s majkom domacicom? Ili da ih djed i baka cuvaju? Na stranu to sto veliki broj strucnih istrazivanja potvrdjuje da djeca iz vrtica postizu bolje rezultate i generalno se smatra zdravijim za kognitivni, drustveni, jezicki itd razvoj djece ? Cak se preporucuje da provedu minimum 2 dana sedmicno u vrticu bez obzira ko se stara o njima.

 

Moje misljenje je da je najbolji princip suzivot 3 generacije. Sto je bio slucaj sve do industrijske revolucije. Plus naravno dopunjujuci koncept 'komshiluka' koji ne znam da li i dalje postoji u Srbiji. Licno sam odrastao ziveci sa bakom sto je bila fenomenalna stvar. Mnogo bolje nego da je ona zavrsila u starackom domu, a ja u vrticu. Ovako smo se dopunjavali. A koncept komsiluka je bio poznavanje sve dece slicnog uzrasta u celom bloku i druzenje po parkovima izmedju zgrada od jutra pa dok ne padne mrak. Verujem da bi u manje urbanizovanoj sredini sve to bilo jos bolje zbog vece izlozenosti prirodi.

 

Smatram srecom sto nikada nisam bio u vrticu, sve mi to lici jedno na drugo, vrtic, skola, firma, zatvor, vojska. Makar sam uspeo da izbegnem 3 od 5. Ako su bolji rezultati ocene, onda me one apsolutno ne interesuju. Sve zavisi kako se meri taj razvoj. 

Edited May 24, 2016 by noskich

[noskich]

I jedna mala observacija u vezi ovog 'jeftin real estate' u naslovu teme.

 

U periodu kada si otvorio ovu temu, prosjecna cijena kuce u Sidneju se kretala oko $600,000. Trenutna cijena je oko $1m. Dakle rast od oko 50% i ako uzmemo u obzir inflaciju. Nestvarno.

 

Kada je o tome rec pogledati odnos cene nekretnina i 'household earnings'. Do 2000-ih je standardni odnos bio 3 prosecne household earnings za prosecnu kucu. Sada je 8. Ja sam davno odlucio da ne zelim da se skrasim ovde, jos u tom periodu otvaranja teme, inace je ne bih otvorio. Renta me kosta oko 0 dolara, tako da me cene ne zanimaju mnogo, ne uticu na mene uopste. Sidnej je Sidnej, ali u Australiji ima dosta mesta na kojima se moze povoljno nastaniti. Nisu naravno Sidnej i Melburn.

[noskich]

http://www.smh.com.au/money/australians-dream-of-early-retirement-but-cant-afford-it-20160225-gn3hph.html

Kaze tekst: istrazivanje pokazalo da od svih nacija Australijanci najvise mastaju o ranoj penziji, ali su istovremeno nacija koja je najdalje od tog cilja. Odlican clanak za dekonstrukciju. Tacno, sve stoji ali samo ako se podrazumeva konvencionalni skup pretpostavki kao sto su: jedini nacin da se skucis jeste da kupis kucu od X dolara, da imas kvalitetan standard zivota da potrosis X dolara... Jel mora? Pa ne mora. Moze da se ne placa stanarina a da se ne poseduje nekretnina. Moze da se hrani, a da se hrana ne kupuje. Moze da se ima kvalitetan standard zivota za daleko manje od 60 hiljada godisnje koliko preporucuje autor u tekstu. Ne mora da se zivi u predgradju velikog grada. Sve moze ako nisi klasican konzument koji sve sto zna je da izvadi novcanik i da radi jednu stvar kojom taj novcanik puni. Postoji beskonacan niz improvizacija, ali za to se treba potruditi i mucnuti glavom.

[Random]

Naravno da ne mora, može i u skvotovima da se živi bez prihoda i rashoda. Jedino što preko 99% stanovništva ne želi da živi tim načinom života, naročito kad dođu srednje godine uz proširenje porodice.

 

Evo recimo da si te 2011-te podigao kredit za kuću u npr Penrithu koja je koštala recimo $400k danas bi nakon prodaje mogao da na računu imaš $200k+. Na uloženih $35k sasvim dovoljno za investiciju i preseljenje na Tajland, Indoneziju ili gdje već želiš da ostariš zajedno. Naravno, ovakav rast niko nije mogao predvidjeti, no neki ovdje jesu... I to da ne živiš u toj kući, plaćaš i dalje svoju $0 kiriju uz sve poreske olakšice.

 

Drugi mit je da se stambeni krediti otplaćuju po 30god. Da podižu se na taj period, al vjerujem da je 20god neki prosjek da se otplati. Moji matori su ga otplatili u roku od 12god, a podigli su ga u svojim kasnim 40-im... Nisu živjeli na visokoj nozi, nisu imali bog zna kakve plate, a u pitanju je dvosobna kućica u Sidnejskoj inner suburbiji.

 

Sent from my A0001 using Tapatalk

[noskich]

Ne da ne zele, nego da li su uopste svesni alternativa? A ako su svesni da li imaju realnu sliku o njima? Recimo kada nekome ko nema nikakvu predstavu o sublettingu kazem da na taj nacin ne placam kiriju on obicno misli da je to previse komplikovano i naporno. A istina je da suma sumarum jedino sto ja vise radim od nekoga ko ne deli kucu jeste da sa vremena na vreme trazim nove cimere sto je u proseku jedanput u 4-5 meseci. Ali to organizujem tako sto im kazem da dodju da vide sobu kada sam kod kuce. Mozda se desi jedanput ili par puta da ostanem kod kuce a da sam planirao da izadjem zbog pokazivanja, ali eto to je najveca smetnja, nista vise od toga. A selidbe i opremanje kuce jedanput u 2-3 godine isto kao i da sam iznajmljujes stan, nista vise od njih, ali zato obicno imam pomoc jer se cimeri sele sa mnom. U praksi ja cimere vrlo retko i vidjam. Tako da je realno razlika izmedju zakupljivanja cele kuce i deljenja zanemarljiva za nekoga ko najveci deo vremena provodi van kuce. Desi se jedanput u 3-4 godine da imas loseg cimera, ali to sve ide u rok sluzbe, otarasis ga se i gotovo, iskustvo.

 

Za kredit, svi su generali pametni nakon bitke, da je cena pala 50% onda bi govorili, eto mogao si umesto da si kupio kucu da kupis zlato i slicno. Mogao si da kupis 10,000 bitkoina za 10 dolara 2009-te pa da sada imas 5 miliona. Moj princip je da nikada nisam u dugu i da imam miran san. Ako je to po cenu manjeg povracaja na investiciju neka ga. Stvar sa pozajmljivanjem radi investiranja je multiplikacija ishoda. Kada dobijas, dobijas mnogo, kada gubis, gubis takodje podjednako mnogo. U Australiji se ulaganje u nekretnine predstavlja kao sigurna investicija, skoro pa kao novac u banci, a istina je da je blize akcijama na berzi. 

 

Dosta se cesto povlaci ovde taj argument u vezi ulaganja vidovite Zorke, pa hajde jos jednu stvar da pomenem, ne moze svako da uzme ni kredit. Ja sam do pocetka 2013 radio na ugovor. Dobre su pare bile, ali sa ugovorom ne bih mogao dobiti kredit ni da sam hteo da ga uzmem. Secam se klauzula u jednom ugovoru je bila verovali ili ne da mi je otkazni rok 2 sata. To je svet IT projekata. A partnerka mi je radila takodje sto casual sto na crno.

 

Ako je 20 godina, opet je mnogo. A vec sam pomenuo statistiku, do 2000-ih je prosecna nekretnina iznosila 3 godisnje household incomes, a danas je 8 household incomes. Ako su oni u to vreme otplatili za 12 godina, onda bi im sada bilo 2.67 puta teze da otplate za to vreme, to jest otplata bi trajala 32 godine.

Edited June 1, 2016 by noskich

[noskich]

Ali hajmo jos dalje od toga. Zasto se kredit vraca 30 godina? Zato sto moras da zivis relativno blize poslu i gledas da zivis u kraju u kojem je prigodna skola u koju saljes dete, a takvi krajevi su milionski. Kad ne bi morao da ides na posao ne bi morao da saljes dete u prigodnu skolu i onda ti ne bi ni trebao kredit. Znaci ti vracas taj kredit 30 najboljih godina svog zivota da bi mogao da ga vratis (blizina poslu). Znaci vracas kredit radi kredita. Radis da bi mogao da otplatis kucu u kojoj prespavas jer najveci deo vremena provodis na poslu i putu od kuce do posla i nazad. A decu saljes strancima da ti ih podizu i vaspitaju po kalupu odredjenom od vlade umesto da ih ti ucis cemu mislis da bi trebalo.

 

 

Za koga radis? Za poslodavca za platu, za banku za kredit, za drzavu za porez. 

 

A da kupis zemlju u Australiji u manjim mestima, gradicima ili selima izaslo bi recimo 50K zemlja plus cena gradnje kuce recimo 100K (mada znam delove gde se moze kupiti za 25K i graditi za 50K, ali hajde da uzmemo duplo od toga). Ne treba kredit, mozes da homeschoolujes dete i raduckas nesto za osnovne potrebe kad i kako ti odgovara.

 

Ja to realno vec sada mogu da radim, ali zena insistira da se ustedi vise za slucaj da nesto podje po zlu.

Edited June 1, 2016 by noskich